VIDEO Potpuno neočekivano: Ajkula prvi put snimljena u gotovo ledenim dubinama Antarktika
Nezgrapna, bačvasta ajkula koja je lenjo krstarila iznad ogoljenog morskog dna, predubokog da bi ga obasjali sunčevi zraci, bila je neočekivan prizor.
Mnogi stručnjaci su smatrali da ajkule ne postoje u ledenim vodama Antarktika, sve dok ova spora ajkula nije oprezno i nakratko uplovila u kadar video-kamere, rekao je istraživač Alan Džejmison.
Ajkula, snimljena u januaru 2025. godine, bila je impozantan primerak procenjene dužine između tri i četiri metra.
"Spustili smo se dole ne očekujući da ćemo videti ajkule, jer postoji opšte pravilo da ajkula nema na Antarktiku. I nije čak ni mala. To je prava grdosija. Te životinje su kao tenkovi", dodao je Džejmison, prenosi AP.
Kameru je postavio Minderoo-UWA centar za istraživanje dubokog mora, koji proučava život u najdubljim delovima svetskih okeana, u blizini Južnih Šetlandskih ostrva kod Antarktičkog poluostrva. To je duboko unutar granica Antarktičkog okeana, poznatog i kao Južni okean, koji se definiše kao područje južno od 60. stepena južne geografske širine.
Ajkula je snimljena na dubini od 490 metara, gde je temperatura vode bila gotovo ledenih 1,27 stepeni Celzijusa.
U kadru se vidi i raža koja nepomično leži na morskom dnu i deluje neuznemireno prolaskom ajkule. Raža, srodnik ajkule koji podseća na ražu repašu, nije bila iznenađenje jer su naučnici već znali da se njena teritorija prostire tako daleko na jug.
Džejmison, osnivački direktor istraživačkog centra sa sedištem na Univerzitetu Zapadne Australije, rekao je da nije pronašao nijedan zapis o drugoj ajkuli zabeleženoj u Antarktičkom okeanu.
Piter Kajne, biolog za zaštitu prirode sa Univerziteta "Čarls Darvin", koji nije povezan sa ovim centrom, složio se da ajkula nikada ranije nije zabeležena tako daleko na jugu.
Klimatske promene i zagrevanje okeana potencijalno bi mogli da podstaknu ajkule da se pomeraju ka hladnijim vodama južne hemisfere, ali podaci o promenama rasprostranjenosti u blizini Antarktika su ograničeni zbog udaljenosti tog regiona, rekao je Kajne.
Dodao je da je moguće da su spore ajkule dugo boravile na Antarktiku, a da to niko nije primetio.
"Ovo je sjajno. Ajkula je bila na pravom mestu, kamera je bila na pravom mestu i dobili su sjajan snimak. To je prilično značajno", rekao je Kajne.
Populacija sporih ajkula u Antarktičkom okeanu verovatno je retka i teško uočljiva za ljude, rekao je Džejmison.
Snimljena ajkula održavala je dubinu od oko 500 metara iznad morskog dna koje se spušta ka mnogo većim dubinama. Zadržavala se na toj dubini jer je to bio najtopliji sloj među više slojeva vode koji se pružaju do površine, objasnio je Džejmison.
Pročitaj još
Antarktički okean je veoma slojevit do dubine od oko 1.000 metara zbog suprotstavljenih svojstava - hladnija i gušća voda iz dubine ne meša se lako sa slatkom vodom koja nastaje topljenjem leda na površini.
Džejmison očekuje da i druge antarktičke ajkule žive na istoj dubini, hraneći se leševima kitova, džinovskih lignji i drugih morskih životinja koje uginu i potonu na dno.
Postoji mali broj istraživačkih kamera postavljenih na toj konkretnoj dubini u antarktičkim vodama. One koje postoje mogu da rade samo tokom leta na južnoj hemisferi, od decembra do februara.
"Ostalih 75 odsto godine niko ništa ne posmatra. Zato, mislim, povremeno nailazimo na ovakva iznenađenja", rekao je Džejmison.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
VIDEO: Medvedica Oso osvojila nagradu "Mama medvedica"
28.10.2026.•
0
Crna medvedica Oso, prepoznatljiva po karakterističnoj "mullet" frizuri, osvojila je nagradu "Mama medvedica" za 2026. godinu, koju dodeljuje američka Služba za šume.
VIDEO: Jedna vrsta zmije kotrlja se četiri puta brže nego što gmiže
26.10.2026.•
0
Sićušne zmije koje žive u jugoistočnoj Aziji razvile su neobičan način bekstva od predatora.
Pronađen otrovni primat za kog se strahovalo da je izumro pre skoro jedan vek
26.10.2026.•
0
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Orangutani više vole hranu koju povezuju sa smehom
26.10.2026.•
0
Orangutani radije biraju hranu koju povezuju sa zvucima smeha drugih pripadnika svoje vrste.
Maženje psa može da nas zaštiti od stresa koji tek dolazi
26.10.2026.•
1
Maženje psa ne samo da može da poboljša raspoloženje već bi moglo i da ublaži reakciju organizma na stresne situacije koje tek predstoje.
Tramp dozvolio da se medvedi love uz pomoć slanine i krofni
26.10.2026.•
1
Nova pravila administracije američkog predsednika Donalda Trampa omogućavaju lovcima da na saveznim zemljištima na Aljasci koriste slaninu, krofne, ostatke mesa i drugu ljudsku hranu kao mamac za privlačenje medveda.
Arheolozi u Peruu otkrili mumificiranog psa bez dlake starog 1.200 godina
25.10.2026.•
0
Arheolozi su u Peruu pronašli izuzetno dobro očuvane ostatke pasa bez dlake, stare više od 1.200 godina.
Policijski psi pobegli iz kuće trenera u Britaniji i ujeli ljude na ulici
25.10.2026.•
0
Dve osobe su povređene nakon što su policijski psi pobegli sa imanja svog trenera u Lesterširu, u Velikoj Britaniji, a policijske snage su potvrdile da je istraga u toku.
VIDEO: Više od 50 mladunaca sibirskog tigra rođeno u najvećem centru za uzgoj na svetu
25.10.2026.•
0
Više od 50 mladunaca sibirskog tigra došlo je na svet od početka prolećne sezone parenja u Centru za uzgoj mačaka Hengdaohezi u severoistočnoj kineskoj provinciji Hejlongđang.
Medonosne pčele maltretiraju druge oprašivače i otimaju im hranu
25.10.2026.•
0
Medonosne pčele često koriste agresiju kako bi oterale druge insekte sa cvetova i obezbedile sebi pristup hrani, pokazalo je novo istraživanje britanskih naučnika.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar