VIDEO Zabeleženo okupljanje 300 grbavih kitova: To je dobar znak, ali rat sa Iranom donosi nove opasnosti
Jedan bračni par iz Južne Afrike našao se u retkoj situaciji kada je ugledao "supergrupu" grbavih kitova, koju je činilo gotovo 300 ovih džinovskih morskih sisara okupljenih na jednom mestu.
Naučnici kažu da je to pokazatelj da se broj pojedinih vrsta kitova u okeanima južne hemisfere snažno oporavio decenijama nakon što je 1986. godine stupila na snagu međunarodna zabrana lova na kitove, piše AP.
Kris i Monik Falous rekli su da su navikli da viđaju sve veće grupe grbavih kitova uz zapadnu obalu Južne Afrike, ali nisu bili spremni za ono što su ugledali jednog jutra. Mlazevi vazduha i vodene pare iz kitovih disajnih otvora izbijali su jedan za drugim, a supružnici su se svojim čamcem našli usred onoga što se naziva supergrupom.
"Bilo je neverovatno. Vrlo brzo smo shvatili da se na jednom mestu okupilo nekoliko stotina kitova", rekao je Kris Falous, poznati umetnički fotograf divljih životinja koji već 35 godina dokumentuje morske životinje.
Rekao je da se prizor koji su videli najbolje može opisati kao "horizont Menhetna" od stubova vodene pare koje su kitovi izbacivali.
Kris i Monik su izbrojali ukupno 299 grbavih kitova u grupi. Kako je objasnila Monik Falous, književnica i prirodnjak, kitovi se broje fotografisanjem njihovog repa, odnosno peraja koje se na engleskom naziva "fluke".
Rep svakog kita je jedinstven i to je uobičajen način na koji naučnici identifikuju pojedinačne jedinke.
Prema rečima Aleksa Vogela, koordinatora za Afriku u organizaciji "Happywhale", ovo je verovatno najveća do sada zabeležena grupa grbavih kitova. Ta organizacija vodi globalnu bazu podataka o kitovima, zasnovanu na fotografijama i informacijama koje uglavnom šalju takozvani "građani naučnici", odnosno obični ljudi koji fotografišu kitove, a čije se prijave potom proveravaju.
Upravo je ta organizacija izvršila prebrojavanje grupe na koju su Falousovi naišli.
Prema procenama naučnika i Međunarodne komisije za kitolov, koja prati brojnost kitova, populacija grbavih kitova na južnoj hemisferi oporavila se sa manje od 10.000 jedinki u vreme vrhunca kitolova na više od 100.000 danas.
Samo nekoliko zemalja i dalje komercijalno lovi kitove.
Grbavi kitovi uglavnom žive sami ili u manjim grupama, ali se ponekad okupljaju u supergrupe u područjima bogatim hranom. Hrane se sitnom ribom i planktonima.
Broj opažanja grbavih kitova raste i u drugim delovima južne hemisfere.
Els Vermeulen, glavna naučnica Jedinice za kitove pri Univerzitetu u Pretoriji u Južnoj Africi, rekla je da su supergrupe grbavih kitova ponovo počele da se pojavljuju oko 2012. godine i da je to najverovatnije posledica njihovog oporavka nakon prestanka kitolova.
"Generalno gledano, moratorijum na kitolov može se smatrati jednom od najvećih uspešnih priča u zaštiti prirode u morskom okruženju", rekla je Vermeulen, doktorka zoologije.
Ona je dodala da grbavi kitovi koji se hrane u supergrupama proizvode podvodne zvuke koji privlače druge kitove.
Iako su se grbavi kitovi najviše oporavili od posledica kitolova, Svetski fond za prirodu (WWF) navodi da je oporavak drugih vrsta kitova bio neujednačen i da i dalje postoje brojne pretnje, poput zaplitanja u ribarske mreže, sudara sa brodovima i klimatskih promena.
Sedam od 14 vrsta velikih kitova nalazi se na listi ugroženih ili ranjivih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), među njima i kritično ugroženi severnoatlantski pravi kit, čija populacija danas broji svega oko 380 jedinki.
Vermeulen je ukazala i na novu opasnost za kitove kod obale Južne Afrike - sukobe na Bliskom istoku.
Pročitaj još
Ona je rekla da je preliminarno istraživanje, čija je koautorka, pokazalo da se brodski saobraćaj oko južnog rta Afrike učetvorostručio od decembra 2023. godine, nakon izbijanja rata između Izraela i Hamasa i početka napada jemenskih pobunjenika Huta na brodove u Crvenom moru.
Situaciju dodatno pogoršavaju rat sa Iranom i bezbednosna kriza u Ormuskom moreuzu, zbog kojih još više brodova preusmerava svoje rute oko Afrike.
Pošto većina kitova koje usmrte brodovi potone na dno okeana, ne postoje precizni statistički podaci. Međutim, Greg Olofse, rukovodilac za obalu i zaštitu životne sredine grada Kejptauna, rekao je da veći broj kitova i veći broj brodova očigledno povećavaju rizik.
On je naveo da se tela pojedinih kitova nasuču na obalu sa jasnim dokazima da su stradali u sudaru sa brodovima.
"Često vidimo tragove udara brodskog propelera preko tela kita. To su veliki rezovi na telu kita", rekao je Olofse.
Vermeulen je dodala da ona i njene kolege pokušavaju da izdejstvuju uvođenje zvaničnih ograničenja brzine za brodove koji plove uz obalu Južne Afrike, kako bi posade imale više vremena da uoče kitove na svojoj putanji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Svet životinja
VIDEO Otkriven jedinstveni fosil "kokoške iz pakla" - vegetarijanke: Hranila se voćem
05.11.2026.•
0
Naučnici su u Sjedinjenim Američkim Državama otkrili fosil dinosaurusa veličine ćurke, koji nije imao zube, a njegova ishrana zasnivala se na voću, što je prvi takav slučaj među dinosaurusima.
Šri Lanka pokrenula nacionalnu akciju zaštite slonova
03.11.2026.•
0
Šri Lanka je pokrenula akciju na celoj teritoriji zemlje čiji je cilj zaštita slonova i smanjenje sukoba između ljudi i ovih životinja, saopštilo je Ministarstvo životne sredine te zemlje.
VIDEO: Turisti u Poljskoj hvatali jelene za rogove i rvali se s njima
03.11.2026.•
3
Dva snimka na kojima se vidi kako turisti hvataju divlje jelene za rogove i pokušavaju da se sa njima fizički obračunaju na planinarskoj stazi u poljskim Tatrama izazvala su negodovanje.
I morske ptice imaju svoj "džet-leg"
02.11.2026.•
0
Morske ptice selice mogu da skrenu sa kursa i do nekoliko stotina kilometara usled svojevrsne vremenske dezorijentacije, "džet-lega".
Svaki šesti pas možda nosi parazit koji se obično nalazi u ljudskim ustima
01.11.2026.•
0
Postoji rasprostranjen mit da su pseća usta čistija od ljudskih. Međutim, istina je da sadrže podjednako mnogo mikroorganizama kao i naša, a neke od njih čak i delimo.
VIDEO Prvi put dokazano: Paukovi nadoknađuju izgubljeni san kao i ljudi
01.11.2026.•
0
Naučnici su otkrili da paukovi ne samo da prolaze kroz fazu sna sličnu REM fazi kod ljudi, već i pokušavaju da je nadoknade kada im je uskraćena.
Brazil zaplenio 17 tona peraja ajkula
01.11.2026.•
0
Brazilske vlasti zaplenile su više od 17 tona peraja ajkula namenjenih izvozu u Maleziju, a procenjuje se da je za ovu pošiljku ubijeno oko 5.700 ajkula.
Zašto su tigrovi narandžasti?
01.11.2026.•
0
Boje i šare životinja imaju različite funkcije, od privlačenja partnera do upozoravanja predatora.
Dve vrane prošle psihološki test: Odluke donosile dvostruko brže od ljudi i majmuna
01.11.2026.•
0
Dve vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna na klasičnom psihološkom testu koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu vizuelnih informacija.
VIDEO: Džinovska panda valja se i uživa u jesenjem lišću
01.11.2026.•
2
Džinovska panda u Bečkom zoološkom vrtu uživala je u sezonskoj aktivnosti, valjajući se i igrajući u jesenjem lišću koje je postavljeno u njen prostor.
U Srbiji sve više medveda, vukova i risova
31.10.2026.•
4
Broj medveda i vukova u Srbiji porastao je u odnosu na 2023. godinu, a lov je zabeležio blagi pad, navodi se u Biltenu šumarstva u Republici Srbiji za 2025. koji je objavio Republički zavod za statistiku.
Vuk napao dete u zoo vrtu u Nemačkoj
29.10.2026.•
1
Osmogodišnje dete povređeno je kada ga je napao vuk u Zoološkom vrtu u nemačkoj pokrajini Brandenburg, saopštila je policija.
U Turskoj pronađeni otisci psećih šapa stari četiri hiljade godina
28.10.2026.•
0
Tokom arheoloških iskopavanja u Turskoj pronađeni su otisci psećih šapa stari oko 4.000 godina, izjavio je turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.
Otkriven prvi vodozemac koji nije izlazio iz vode: Živeo pre 237 miliona godina
28.10.2026.•
0
Naučnici su otkrili fosile vodozemca koji je pre oko 237 miliona godina živeo isključivo u moru, što predstavlja prvi poznati dokaz o postojanju vodozemca prilagođenog životu u potpuno slanoj vodi, prenosi Rojters.
VIDEO: Medvedica Oso osvojila nagradu "Mama medvedica"
28.10.2026.•
0
Crna medvedica Oso, prepoznatljiva po karakterističnoj "mullet" frizuri, osvojila je nagradu "Mama medvedica" za 2026. godinu, koju dodeljuje američka Služba za šume.
VIDEO: Jedna vrsta zmije kotrlja se četiri puta brže nego što gmiže
26.10.2026.•
0
Sićušne zmije koje žive u jugoistočnoj Aziji razvile su neobičan način bekstva od predatora.
Pronađen otrovni primat za kog se strahovalo da je izumro pre skoro jedan vek
26.10.2026.•
0
Spori loris sa ostrva Bangka, jedan od najneobičnijih primata na svetu, ponovo je otkriven u Indoneziji nakon što gotovo čitav vek nije bio naučno dokumentovan.
Orangutani više vole hranu koju povezuju sa smehom
26.10.2026.•
0
Orangutani radije biraju hranu koju povezuju sa zvucima smeha drugih pripadnika svoje vrste.
Maženje psa može da nas zaštiti od stresa koji tek dolazi
26.10.2026.•
1
Maženje psa ne samo da može da poboljša raspoloženje već bi moglo i da ublaži reakciju organizma na stresne situacije koje tek predstoje.
Tramp dozvolio da se medvedi love uz pomoć slanine i krofni
26.10.2026.•
1
Nova pravila administracije američkog predsednika Donalda Trampa omogućavaju lovcima da na saveznim zemljištima na Aljasci koriste slaninu, krofne, ostatke mesa i drugu ljudsku hranu kao mamac za privlačenje medveda.
Arheolozi u Peruu otkrili mumificiranog psa bez dlake starog 1.200 godina
25.10.2026.•
0
Arheolozi su u Peruu pronašli izuzetno dobro očuvane ostatke pasa bez dlake, stare više od 1.200 godina.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar