Cvetaju kladionice i saloni, tek svaka 18. firma proizvodna

To potvrđuje i sekretar Sektora za preduzetništvo u PKS Branislava Simanić, navodeći da ove godine jeste otvoreno više novih radnji, ali da su to pre svega restorani, pokretni ugostiteljski objekti, frizerski i kozmetički saloni i drugo.

"Vidimo da se mnogo više ljudi odlučuje za otvaranje delatnosti koje su uslužne, a ne proizvodne. Jedan od razloga je, doduše, manjak tražnje za određenom robom", navela je Simanić.

U Mreži za poslovnu podršku je rečeno da u ukupnoj strukturi od 92.000 privrednih društava u Srbiji, koja predaju završne finansijske izveštaje, tek se svaka 17. ili 18. firma bavi proizvodnjom.

"Ulaganje u proizvodnju u osnovi je skupo, zato što se se u otvaranje jednog proizvodnog pogona ulaže između dve i po do četiri godine da bi tek nakon tog perioda počeo da donosi stabilne prihode, vraća uloženi novac i pravi neku dobit", objašnjava direktor Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić. Kod usluga, međutim, potrebno je ulaganje tek nekoliko meseci, na primer u informaciono-komunikacionoj industriji, a najviše dve godine, kao što je slučcaj u hotelijerstvu i nekim drugim sličnim granama, objašnjava Rajić.

Kako kaže, u usluge je lakše ulagati i brže se dolazi do profita i zato vlade zemalja u regionu, ali i u Evropi, pokušavaju maksimalno da rasterete proizvodnju od troškova, jer se oko svake proizvodne kompanije "pravi prvi i drugi prsten kompanija koje se bave uslugama", a onda do toga živi mnogo više ljudi.

"Jedna proizvodna kompanija u Evropi prosečno rađa četri uslužna mala i srednja preduzeća koja tu kompaniju prate, a neke razvijenije kompanije rađaju i desetine tih kompanija - trabanata", naveo je Rajić. Upozorava da Srbija ima problem sa spoljnotrgovinskim deficitom upravo zbog nedovoljne proizvodnje, ali isto tako kaže i da taj nivo proizvodnje nije dovoljan da finansira celokupan sistem države.

"Mora se mnogo više raditi na stvaranju uslova da se veći broj malih i srednjih preduzeća osnaži i dođe do kapitala, ali i do transfera znanja i tehnologija, što je neophodno kako bi se ona osposobila za izvoz", navodi Rajić. Dodaje i da u EU od ukupnog broja malih i srednjih preduzeća broj izvoznika se kreće od 11,5 do 12 odsto, dok je u Srbiji to tek 4,4 odsto.