Južnoamerička hrana uticaće i na seljake u Srbiji
Posle 25 godina pregovaranja Evropska unija i Merkosur, asocijacije Brazila, Argentine, Urugvaja i Paragvaja, ovih dana potpisuju sporazum o ukidanju carina.
Foto: Pixabay
Time se stvara najveća bescarinska zona od oko 750 miliona stanovnika u kojoj se generiše gotovo četvrtina ukupnog svetskog bruto proizvoda. Reč je o u velikoj meri kompatibilnim zonama, gotovo jedina tačka u kojoj bi moglo da bude neugodnosti je agrar.
Razlog je jednostavan, obe asocijacije imaju razvijene i međusobno konkurišuće poljoprivrede, s tim da su prirodni uslovi za poljoprivredu u Južnoj Americi neuporedivo povoljniji, pa su i njihovi usevi bitno jeftiniji od evropskih.
Ugovorom se ukidaju dosadašnje carinske barijere, pa će agrarni proizvodi pre svega iz Brazila i Argentine biti uočljivo konkurentniji od evropskih i u Berlinu, Amsterdamu, Rimu...
Najveće bescarinsko područje
Evropski paori su odavno uočavali opasnost po sebe od ugovora i četvrt veka su bezmalo svakog meseca protestovali. Tako su i ovih dana seljaci zakrčili glavne trgove u Parizu, Beču, Varšavi, Briselu, ali to nije bilo dovoljno da Evropska komisija promeni odluku.
Doduše, ostaje još obaveza Evropskog parlamenta da potvrdi važenje sporazuma, o čemu će se odlučivati na sastanku u aprilu mesecu. Unija je godinama prolongirala potpisivanje pokušavajući da svoje paore zaštiti od prejake konkurencije, ali, nakon što je američki predsednik Donald Tramp uveo brojne carine na uvoz i evropskih proizvoda, više nije bilo prostora za dalje odugovlačenje.
Kako su Ameri uveli carine na izvozne adute Unije kao što su automobilska industrija, farmacija, hemijska industrija, proizvodnja aviona i transportnih sredstava, Briselu nije preostalo ništa drugo nego da sa Merkosurom praktično sačini najveće bescarinsko područje na svetu.
Pri evropskom izvozu ukinuće se čak 91 odsto sada postojećih nameta, a ostali će biti znatno sniženi. Tako ubuduće neće biti carine od 34 odsto za evropski izvoz automobila i aviona na ovo područje, dok će farmacija biti oslobođena plaćanja carine od 21 odsto.
Prirodna prednost Latinske Amerike
Procenjuje se da će ukidanje merkosurske carinske zaštite biti jak adut evropske automobilske industrije i farmacije u konkurenciji sa rivalima iz Kine koji poslednjih godina takođe žestoko atakuju na ovo tržište.
Godišnja razmena EU i Merkosura je dostigla 110 milijardi evra, od čega na evropski izvoz otpada oko 57 odsto. Brisel očekuje da će za nekoliko sezona inoplasman uvećati za 30 do 40 odsto, pri čemu će udarni aduti biti mašine, automobili, avioni i farmaceutska roba.
Nevolja je što je Latinska Amerika veliki agrarni proizvođač i to, takoreći, svega što spada u poljoprivredu. Veoma uspešno koriste dva snažna benefita, toplo vreme i mnogo češće padavine, a kako farme kod njih dostižu i hiljade hektara zemljišta, ne čudi da su njihovi agrarni proizvodi mnogo jeftiniji od evropskih. I to takoreći svi, od šećera i kukuruza do govedine i piletine.
Obim njihove proizvodnje je gotovo nestvaran za evropske pojmove, tako Brazil i Argentina godišnje u proseku izvoze oko 48 miliona tona kukuruza (Srbija se hvališe kada izvoz dostigne tri miliona), dok je proizvodnja šećera tolika da se koristi i kao benzinsko gorivo za vozila.
U šali kažu da i sami ne znaju koliki je njihov uzgoj stoke i proizvodnja goveđeg mesa. Naravno da su pri toliko efikasnoj proizvodnji i cene znatno niže.
Pročitaj još
Avioni, automobili i lekovi
Sporazum je izrazito povoljan i na duge staze za vodeće proizvodne grane EU kao što su automobilska i industrija transportnih sredstava, proizvodnja aviona, hemijska i farmaceutska industrija. Procenjuje se da bi bez ugovora kojim se podstiče nastup u Latinskoj Americi (EU odranije ima slične ugovore sa još četiri manje latinoameričke države) došlo u pitanje oko 440.000 radnih mesta širom Unije, poglavito u automobilskoj i hemijskoj branši, inače osloncima evropske industrije.
Brisel je svestan da će slobodan ulazak agrarnih proizvoda iz Merkosura znatno uticati na pad prodaje robe evropskih seljaka. Pokušavao je da zaštiti svoje paore, pa je tako i pred samo potpisivanje smanjio carine na uvoz đubriva, te limitirao rast prodaje latinoameričke agrarne robe na pet odsto godišnje.
Takođe, godišnji porast ne bi smeo nadmašiti 1,3 odsto ukupne unijske potrošnje određenog poljoprivrednog proizvoda. To će prvih godina primetno usporiti povećanje ponude zemalja Merkosura, ali nakon pet, pogotovo deset leta, nesumnjivo da će evropskom seljaku biti veoma teško.
Pokušaj čelnika Privredne komore Srbije da relativizuju budući uticaj na srpsku poljoprivredu ispao je prilično smešan. Naravno da će uticaja biti, i to ne samo veoma snažnog, već i dugoročnog. Osnovni razlog je što je poljoprivredna proizvodnja zemalja Merkosura, zahvaljujući prirodnim uslovima, mnogo jeftinija, a države ove asocijacije su privredni ambijent uredile tako da dodatno podstaknu prednost svog agrara.
Primer proizvodnje mleka
Žito iz Argentine je uvek za najmanje 25 odsto ispod cene najjeftinijeg proizvođača iz Unije, prednost u uzgoju soje je još i veća. Njihova govedina i živinsko meso je potisnulo domaće svuda gde se pojavilo.
Naravno da će u budućnosti uticaj uvoza iz ovih zemalja bitno uticati na ovdašnje paore. Uostalom, baš kao i u evropskim zemljama, s tim da je Unija pokušala da snagu tog uticaja relativizuje ograničavanjem rasta uvoza sa ovog područja.
Primer aktuelne krize proizvodnje mleka u Srbiji nam mnogo toga govori. Bilo je dovoljno da SAD (pre)visokim carinama praktično učine neisplativim izvoziti sir i mlečne prerađevine u SAD, pa da se, inače veliki, evropski viškovi preliju gde god je moguće prodati ih, i u Srbiju.
Nastala je duboka kriza stočarstva i pored toga što je otkupna cena srpskih mlekara, ustaljena na cirka 56 dinara, sasvim solidna, baš kao i državna subvencija od 19 dinara za litar. Evropske podrške su neuporedivo veće i traju decenijama bez većih oscilacija.
Naravno da se srpski uzgajivač mlečnih goveda teško nosi sa tako snažnim rivalom. Može se samo zamisliti kako će biti teško boriti se protiv konkurenta čija se prednost zasniva na prirodno boljim uslovima, što je u agraru velika i startna prednost.
Seljak kao prerađivač
Biće, svakako, segmenata agrara u kojima će uticaj biti manji. Reč je pre svega o voćarstvu i povrtarstvu. Latinoamerikanci su odlični i u ovim segmentima agrara, ali velika udaljenost od Evrope jako ograničava plasman latinoameričkog svežeg voća na evropskim tržištima.
Čini se da je konkurencija iz Merkosura primetno slabija kada je reč o lekovitom bilju, ali ovu proizvodnju, nekada veoma razvijenu i pojedinim delovima Vojvodine, srpski seljaci su gotovo u potpunosti napustili još pre dve, tri decenije.
U tradicionalnom sejanju pšenice, kukuruza, suncokreta, stočnog hraniva, te na njima zasnovanom uzgoju stoke, rival iz Latinske Amerike ima nemalu prednost. Ovdašnji seljak, baš kao i evropski, moraće da proizvodni ciklus produži na spravljanje što finalnijih agrarnih i prehrambenih proizvoda.
Naletu tako snažnog rivala kao što je proizvođač iz Latinske Amerike evropski seljak se može suprotstaviti samo ako sopstveni proizvodni ciklus što više produži u segment prerade. Mnoge, posebno niže, finalizacije prehrambene proizvodnje ubuduće bi u mnogo većoj meri bile delatnost evropskog seljaka. Jedino tako može da opstane u rivalitetu sa kakvim se do sada nije suočavao. Prethodno, neophodno je da podigne i konkurentnost sopstvene agrarne delatnosti.
Budućnost u navodnjavanju
Rezerve su u snažnijem osloncu na navodnjavanje. Mada se Vojvodina povremeno hvali sa Kanalom Dunav-Tisa-Dunav, reč je o sistemu čija je prvenstvena uloga u odbrani od visokih voda i poplava.
Dogradnjom i razvojem sekundarne i tercijarne kanalske mreže, a tu je uloga države nezamenjiva, valjalo bi kanal maksimalno koristiti i za potrebe poljoprivrede.
Samo tako srpski seljak bi mogao povećati obim i poboljšati efikasnost sopstvene proizvodnje i potonjim većim osloncem na prerađivačku delatnost odupreti se latinoameričkom konkurentu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
.jpg "Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana")
Objavljeno koliko će koštati gorivo u narednih nedelju dana
15.05.2026.•
0
U narednih sedam dana litar evrodizela će biti 223 dinara, dok će benzin koštati 191 dinar po litru.
BITmarkets lansira P2P platformu koja korisnicima omogućava direktno kripto trgovanje uz konkurentne troškove
15.05.2026.•
0
BITmarkets je objavio pokretanje svoje peer-to-peer (P2P) funkcije trgovanja, koja korisnicima omogućava da direktno međusobno kupuju i prodaju USDT, bez posredovanja tradicionalnih bankarskih institucija.
Đedović Handanović: Srbija će ponudu za NIS dati do kraja dana, očekujemo odgovor MOL-a u ponedeljak
15.05.2026.•
4
Srbija će svoju ponudu za NIS dati MOL-u do kraja dana, a mađarska kompanija treba da se izjasni do ponedeljka, rekla je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
I Karić zainteresovan za NIS: Pisao i Vučiću i Putinu, spreman da da ponudu "koja se ne odbija"
14.05.2026.•
39
Predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić uputio je zvanične inicijative Naftnoj industriji Srbije - NIS, Aleksandru Vučiću i Vladimiru Putinu, povodom razgovora o budućoj vlasničkoj struk
Zbog nestašice goriva i "smeća od benzina": Bolivija povećala uvoz električnih vozila
14.05.2026.•
2
Umoran od nestašice benzina i vrtoglavog rasta cena, Simon Uanka je stvar uzeo u svoje ruke.
Evrointegracije: Srbija ispunila samo tri koraka od dogovorenih 37 - koliko je para dobila
13.05.2026.•
8
Iz Plana rasta Evropske unije za Srbiju namenjeno je više od milijardu i po evra, a do sada je isporučeno manje od 170 miliona evra.
Đedović Handanović: Dobili smo revidiranu ponudu za NIS, nismo zadovoljni
13.05.2026.•
43
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je kasno sinoć stigao revidirani predlog mađarske kompanije MOL u vezi sa NIS, ali da srpska strana i dalje nije zadovoljna ponuđenim rešenjima
Guvernerka NBS o NIS: Ljubav za ljubav, ali sir za pare
13.05.2026.•
6
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da je osnovno pitanje NIS-a pitanje vlasništva i dodala "ljubav za ljubav, ali sir za pare".
Tabaković: Inflacija u Srbiji ove godine oko 3,6 odsto
13.05.2026.•
5
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da bi prema novoj projekciji inflacija u Srbiji trebalo da nastavi da se kreće u granicama cilja od tri plus-minus 1,5 odsto i da će u proseku ove godine iznositi 3,6 odsto
Ćulibrk o ponudi Mimovića za NIS: Pitanja o poreklu kapitala, neko pokušava da proizvede "derivate 2.0"
13.05.2026.•
11
Ponuda Ranka Mimovića za kupovinu ruskog udela u NIS-u otvara ozbiljna pitanja o kredibilitetu i poreklu kapitala potencijalnog investitora, uključujući i tvrdnje da poseduje 15 tona zlata u banci u Švajcarskoj.
Inflacija u Srbiji: Poskupeli hrana, gorivo, odeća
12.05.2026.•
5
Potrošačke cene u aprilu ove godine u odnosu na april 2025. povećane su 3,3 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.
Ambasador: Italija drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji
12.05.2026.•
0
Italija je postala drugi najveći dobavljač Srbije u agroindustriji sa prošlogodišnjim izvozom od 100,2 miliona evra, izjavio je danas ambasador Italije u Beogradu Luka Gori.
NBS prodala 1,2 milijarde evra radi stabilnosti dinara u prva četiri meseca
12.05.2026.•
8
U nastojanju da očuva relativnu stabilnost kursa domaće valute prema evru, Narodna banka Srbije (NBS) je samo u prva četiri meseca 2026. na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1,205 milijardi evra.
Ranko Mimović koji je navodno ponudio dve milijarde evra za NIS: "Jedno krajnje prijateljsko preuzimanje"
12.05.2026.•
15
Ranko Mimović, čija kompanija je navodno uputila ponudu od dve milijarde evra za preuzimanje ruskog udela u NIS-u, ponovo se oglasio.
Država će danas pokušati da se zaduži za još 10 milijardi dinara, a novo zaduživanje planirano za jun
12.05.2026.•
21
Posle nedavnog zaduživanja od tri milijarde evra putem evroobveznica, država će danas, 12. maja, investitorima ponuditi i dinarske obveznice vredne 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra).
Svima samo ne Srbiji: Uprkos velikodušnoj ponudi, Rusi neće da nam prodaju NIS
12.05.2026.•
47
Još deset dana ostalo je za finalizaciju dogovora između Rusa i Mađara i prodaje NIS-a kompaniji MOL, kako bi bile ukinute američke sankcije srpskoj naftnoj kompaniji uvedene zbog većinskog ruskog vlasništva.
RZS: U Srbiji u prvom kvartalu pad vrednosti građevinske delatnosti u stalnim cenama
11.05.2026.•
0
U Srbiji je vrednost izvedenih građevinskih radova u prvom kvartalu ove godine veća za 1,7 odsto u tekućim cenama nego u isto vreme 2025. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
NBS: Smanjene bruto devizne rezerve, nova kupovina zlata od Ziđina
11.05.2026.•
3
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su na kraju aprila ove godine bruto devizne rezerve iznosile 28,1 milijardu evra i bile su manje za 329,5 miliona evra nego na kraju marta.
Srbija ima plan B i C za NIS: Sprema li država otkup ruskog udela?
11.05.2026.•
17
Ukoliko mađarska kompanija MOL odustane od kupovine ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da Srbija u tom slučaju ima i plan B i plan C.
Šta političke promene u Mađarskoj znače za srpski udeo u Pakšu 2?
11.05.2026.•
3
Srbija će za učešće u projektu Pakš 2, morati da pregovara sa novom političkom snagom u Budimpešti sudeći prema poslednjim vestima iz Mađarske.
Đedović Handanović: Curi vreme MOL-u i Gaspromnjeftu, naši zahtevi su jasni
11.05.2026.•
15
Većinski vlasnik NIS-a ruski Gasporomnjeft i mađarska kompanija MOL imaju još 11 dana da podnesu dokumentaciju Kancelariji za kontrolu stranih sredstava SAD o kuporodajnom ugovoru.
Komentari 13
Borhes
Boro
Predrag
Sistem sponenih sudova iz osnovne skole ...
Sa takvim stanjem i ekstremno visokim temperaturama koje traju a bice i 2026. Tesko da ce Srpski seljak izacu na svetsko trziste i biti konkurentan juznoj Americi narocito ratari iz Vojvodine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar