Skriveni troškovi o kojima banke ćute

S obzirom na to da su kamate na kredite pale, ali i na to da nemaju više kome da ih prodaju, banke u Srbiji počele su da naplaćuju sve, od otvaranja, održavanja i zatvaranja tekućeg računa, preko dozvoljenog minusa i kredita, do podizanja novca s bankomata i troškova opomene za kašnjenje u izmirenju obaveza. Na ovaj način banke godišnje zarade oko 400 miliona evra godišnje.

Novosađanka Marija Petrović za Kurir je ispričala svoje iskustvo sa bankama.

- Bila sam na godišnjem odmoru i kasnila sam s uplatom rade za kreditnu karticu deset dana. Po povrtku s odmora sačekalo me je "pisamce" u sandučetu u kojem me banka obaveštava da izmirim neplaćene obaveze, ali i da mi je račun zadužen za dodatnih 260 dinara, koliko zapravo banka naplaćuje troškove slanja opomena. Kasnije sam od nekih prijatelja saznala da sam dobro prošla jer neke druge banke naplaćuju troškove slanja opomene i do 600 dinara. - kaže Marija Petrović.

Činjenica je da Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano da banke u slučaju znatnog kašnjenja u izmirivanju obaveza, koje traje duže od jednog meseca, u pismenoj formi obaveste klijenta o iznosu prekoračenja, o kamatnoj stopi koja će se primeniti, na iznos prekoračenja i drugim eventualnim nadoknadama, troškovima i ugovorenim kaznama. Međutim, Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, kaže da je u ovom slučaju, kad je posle samo 10 dana banka poslala opomenu i naplatila je, reč o nezakonitom bogaćenju banke.

- Banke više ne biraju načun kako će doći do novca, pritom koriste veoma slabu kontrolu Narodne banke, koja bi trebalo da spreči da slanje opomena posane i izvor zarade. NBS bi trebalo Zakonom o zaštiti korisnika finasijskih usluga da jasno odredi koliko može da košta slanje opomena. To može da se uradi tako što bi se, recimo, odredilo da nadoknada za slanje opomene može da iznosi do tri puta više nego što je trošak slanja pisam poštom, što je svakako dovoljno da se pokrije troškovi slanja i štampanja opomene - kaže Gavrilović.

Osim nakanade za troškove slanja opomene, neke banke naplaćuju i nakandu za neosnovanu reklamaciju, što zakon striktno zabranjuje, a sve je veći broj banaka koje svaki uput na bankomatu i stanju na računu naplaćuju. Razlog su, kažu, "troškovi papira, struje i programa po kome bankomat radi".

Građani koji imaju otvoren tekući račun samo za usluge njegovog održavanja banke godišnje uzmu oko 2.400 dinara. Šta tačno podrazumeva usluga održavanja, nikome od oko četiti i po miliona vlasnika tekućih računa nije jasna jer, kako kažu, nije račun automobil, pa da mu ne treba održavanje.

S druge strane, iz bankarskog sektora poručuju da imaju brojne troškove u vezi s održavanjem računa, a to su zaposleni radnik u banci, informacioni sistem koji košta, ali i računari, koji se s vremenom habaju. U suštini, navode sve one troškove koji postoje i kad odobravaju kredite, primaju štednju ili pružaju neku drugu uslugu. Samo za ovu uslugu, banke u proseku mesečno uzmu više od milijardu dinara.