Koliko je u Srbiji moguć makedonski scenario: "Šansa za prelaznu vladu je veoma mršava"

Pritom, pitanje je da li bi za kratko vreme uspela da omogući demokratske izborne uslove i koliko bi koristila opoziciji koja bi bila deo nje, kažu sagovornici Danasa, komentarišući stav potpredsednice opozicione SSP Marinike Tepić da je predizborna tehnička vlada "jedino rešenje za sprečavanje izborne krađe, ali i krvoprolića".

Ona je uporedila situaciju u Srbiji sa onom u Severnoj Makedoniji pre više od 10 godina i zaključila da se model izlaska iz krize tamo može iskoristiti i ovde.

Tepić je podsetila da je Severna Makedonija skoro dve godine bila u protestima zbog izborne krađe, razotkrivenih tajnih razgovora režima o likvidaciji opozicije i korupciji, kao i represije policije nad građanima i navela da su jedini izlaz iz krize bili izbori, ali "ne opet unapred pokradeni, srljajući u diktatorovu mašinu za mlevenje izbora".

"Poznato? Liči? Stoga je traženo posredovanje EU i 2015. utvrđen je Sporazum u Pržinu i na osnovu njega niz hitnih mera - koje su na sledećim izborima i dovele do promene vlasti", dodala je Tepić.

Mere su, kako je navela, podrazumevale ostavku premijera Gruevskog 100 dana pred održavanje izbora i formiranje predizborne tehničke vlade koja će organizovati fer izbore, što je i sam Gruevski prethodno odbijao.

Ipak, iako liči i deluje poznato, pitanje je da li je ovaj scenario moguć i ovde, budući da je sporazum u Severnoj Makedoniji postignut, prema mnogim tumačenjima, uz veliki pritisak EU i SAD da zemlja uđe u NATO, da je tamo proteste vodila opozicija a da su to ovde studenti koji sa opozicijom, a još manje sa vlašću neće da sarađuju.

Istraživač pripravnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Andrej Ševo smatra da ideja prelazne vlade nije sama po sebi loša ali je bitno sputavaju dva faktora, koji dovode u pitanje suvislost njenog ponovnog javnog plasmana.

"Nezainteresovanost studenata i dobrog dela opozicione javnosti, kao i vlasti. Ne mislim da je različitost političkih prilika u Srbiji danas i Severnoj Makedoniji, pre desetak godina, ključna prepreka za uspostavljanje prelazne vlade po skopskom modelu u Srbiji ali odsustvo volje među politički najznačajnijim akterima jeste", objašnjava on za Danas.

Kako dodaje, studenti kao politička snaga sa vlastitom listom već su se odredili spram ove ideje, "a zahtevom za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora dali su nam do znanja da veruju u pobedu, čak i u lošim izbornim uslovima".

Pročitaj još

Đilas (SSP): Promene se neće desiti na ulici, već na poštenim izborima

Studenti: Naše zahteve neće ispuniti ova vlada, potrebna nova, ali bez vlasti, opozicije i Proglasa

ProGlas o tome šta treba da budu ciljevi prelazne vlade: Izaći iz krize na nenasilan način

"Tom optimizmu u prilog ide indikativno ponašanje vlasti, tj. njeno uporno odbijanje da, uprkos dosadašnjoj praksi olakog raspisivanja izbora, to uradi u trenutku kada bi takva odluka mogla biti lekovita za smirivanje strasti u društvu. Ne vidim da su prilike u Srbiji sada suštinski toliko drugačije da bi ishod ponovnog glasanja na studentskim plenumima ovaj put bio u korist prelazne vlade. Takođe, ne mislim da poziv na neki konkretan model, u ovom slučaju makedonski, mnogo toga menja jer su studenti i pojedine opozicione partije ovu ideju odbacili načelno i prema mom mišljenju stavili ad acta", ukazuje on.

Prema njegovim rečima, šanse da SSP ubedi ostatak opozicije, a potom i studente u neophodnost prelazne vlade, veoma su mršave.

"Međutim, sve i da se to nekim čudom dogodi, ostaje pitanje kako ubediti razuzdanu vlast čija gola egzistencija zavisi od izborne krađe u neravnopravnim uslovima da pristane na nešto što će je izvesno razvlastiti. Moguće je da bi sinergija studenata i opozicije, u uslovima još dublje društvene krize, a koju bi podržali relevantni međunarodni akteri mogla naterati Vučića na takav ustupak ali to je već previše možda i ako za ozbiljnije političko promišljanje", procenjuje on.

Njegov kolega Dejan Bursać, takođe sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, pojašanja otkud ova ideja.

"Meni je jasno da opozicija pokušava da se pozicionira u ovoj za njih vrlo nezavidnoj situaciji kad postoji velika polarizacija između SNS i njihovih partnera s jedne i studentsko-protestnog pokreta s druge strane. Opozicija tu ne nalazi najbolje svoje mesto i pokušava da se nađe kao treći akter. U situacijama visoke polarizacije treći akteri ne prolaze dobro", navodi on za Danas.

Bursać nije siguran šta Srbija i opozicija dobijaju idejom prelazne ili tehničke vlade.

Prema njegovim rečima, izbori se kod nas ne tiču samo izbornih uslova, čak ono što zovemo izborni uslovi na biračkom mestu su mali deo celog problema.

"Kod nas vladajuća stranka ostvaruje ogromnu prednost u sferama pristupa medijima, pristupa institucijama koje isključivo rade u korist jedne političke stranke i nisu nezavisni i neutralni arbitri, kao i u pristupu budžetu gde vladajuća stranka raspolaže kompletnim državnim resursimai i vrlo verovatno neograbičenim privatnim resursima za razliku od svoji političkih i izbornih takmaca. Ta stranka je okupirala institucije, zauzela državu i samim tim pokušava da se održi na vlasti svim sredstvima. To je mnogo širi problem od izbornih uslova. Nisam siguran da tehnička vlada od tri messeca ili 100 dana može da reši te probeleme", upozorava Bursać.

Kada je reč o tome šta opozicija dobija, on navodi da bi to moglo da bude po nju.

"U situaciji visoke polarizacije, ako uđete u takvu vladu vi ćete da urušite i ono malo narušenog poverenja i rejtinga koji opozicija ima. Znamo od ranije da poverenje, čak i opozicionih glasača, u opozicju nije veliko jer su videli loše poteze, neefikasnost, iscepkanost...Od kad je krenulo studentski protest i pobuna to poverenje je još niže jer ti glasači imaju drugog koga prate. Ako još uđete u neki aramžman sa Vučićem, ma koliko vam namere možda bile ispravne, javnost će to percipirati kao vaš aranžman sa njim i mislim da će poverenje u opoziciju težiti nuli i dodatno otežati poziciju", zaključuje Bursać.

Danas podseća da ovo nije prvi put da se opozicija u Srbiji poziva na situaciju u Severnoj Makedoniji.

Lider SSP i jedan od lidera tadašnjeg Saveza za Srbiju Dragan Đilas u intervjuu za makedonsku novinsku agenciju MIA, 2019. je rekao da SZS zahteva sporazum sa vlastima u Srbiji, poput Pržinskog sporazuma, potpisanog između makedonske vlasti i opozicije 2015. On je najvaio bojkot izbora koji su usledili 2020.