Pedagozi fizičke kulture uskoro će prosvetnim vlastima poslati Inicijativu za inoviranje nastavnog plana i programa – fizičko vaspitanje i obaveznog izbornog predmeta – izabrani sport.
Nastavnici okupljeni u Udruženju pedagoga fizičke kulture Beograda, koji su sročili inicijativu, saglasni su da je potrebno više fizičke aktivnosti u školama. Upravo to je bio i zaključak nedavnog sastanka Zorane Mihajlović, potpredsednice Vlade, sa ministrima prosvete i sporta Mladenom Šarčevićem i Vanjom Udovičićem. Povod za taj susret bio je alarmantan podatak da mnogi đaci, naročito devojčice, gotovo uopšte ne idu na časove fizičkog.
Potencijalno ukidanje drugog stranog jezika bilo je epicentar potresa u obrazovnom sistemu, a isti efekat izazvalo je nastojanje da se informatika uvede kao obavezan predmet. Fizičko vaspitanje i obavezan izborni predmet – izabrani sport – niko ne spominje, iako su deklarativno svi za zdravlje i sport.
Kriza predmeta fizičko i zdravstveno vaspitanje počela je devedesetih godina prošlog veka. Od 1991. kada mu je oduzet zdravstveni deo, kreće sunovrat fiskulturnog obrazovanja. – Došlo se dotle da je opravdano postaviti pitanje da li je državi danas važnije da ima deset olimpijskih medalja ili 90 odsto dece bez ravnih stopala – ističe Goran Petrović, predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture (UPFK) Beograda.
Rezultati školskog sporta ne ogledaju se samo u priznanjima sa takmičenja, jer čas fizičkog vaspitanja podrazumeva i netakmičarske oblike pedagoškog rada kao što je na primer korektivna gimnastika. Rukovodeći se primerima iz okruženja, iz Slovenije i Mađarske, nastavnici fizičkog nadležnima će predložiti da organizovana fizička aktivnost bude svakodnevica školskog života. Ne da deca imaju svaki dan fizičko, nego da uz tri časa fiskulture nedeljno dva dana pohađaju vannastavne sportske sekcije. I da to bude rešeno sistemski.
– Fizička kultura koja se usadi detetu od predškolstva do adolescentskog doba prati ga ceo život. Koliko nauči od pete do petnaeste godine, toliko će biti brzo, spretno, snažno. To su naučne činjenice. Preka potreba nije dodatno upošljavanje nastavnika nego reorganizacija nastave fizičkog, utemeljena na opredeljenju da se deci u ovoj oblasti mora posvetiti više pažnje. Zdravlje mnogih od njih trpi zbog telesnih deformiteta i gojaznosti, kao posledica nedovoljne fizičke aktivnosti – ukazuje Petrović.
Nekada su obuke plivanja i skijanja, pešačenje, đački krosevi, orijentiring, logorovanje bili neizostavni u nastavi fiskulture. I danas su ove aktivnosti predviđene, ali se, tvrde nastavnici, ostvaruju u neznatnoj meri.
Školski sport razapet između dva ministarstva
– Školski sport je kao čardak između ministarstva sporta i prosvete, ni na nebu ni na zemlji. Savez za školski sport, pri Ministarstvu omladine i sporta, nadležan je za takmičenja učenika u 13 sportova. Ali to nije deo nastave, niti nastavnika fizičkog obavezuje da pripremi ekipu za prvenstva u futsalu, košarci, odbojci, rukometu, plivanju, stonom tenisu, borilačkim veštinama Po nastavnom programu nastavnik je dužan da od prvog do osmog razreda spremi đake za takmičenja iz gimnastike, atletike i jedne timske igre. Sva sportska školska takmičenja finansira Ministarstvo sporta. Ministarstvo prosvete za to ne izdvaja sredstva kao za đačka takmičenja iz, na primer, istorije, geografije, matematike – objašnjava Goran Petrović. Opširnije u tekstu Politike OVDE.
.jpg "Stejt department pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih akcija oko hapšenja građana Kosova")
1.jpg "Naloženo veštačenje predmeta iz automobila kojim je udarena devojčica Danka Ilić")
.jpg "Kamionom usmrtio stariju ženu u Zaječaru")
.jpg "Novi Sad rešava pitanje rugla u centru grada posle tri decenije")
Komentari 24
DIF
ja razumem da ste osećali nemoć i sramotu kao dete, zato što ste bili neuspešni i trapavi usled nedostatka vežbe i fizičke aktivnosti.Razumem i to da neko dete ne voli da vežba, da se bavi sportom i da mu to ne ide baš od ruke.To je njegov izbor i izbor njegovih roditelja da mu ne stvore radne navike u bavljenju sportom.
Ali ne razumem po kom to logičnom i racionalnom osnovu to dete OČEKUJE I DOBIJA OBAVEZNU PETICU IZ FIZIČKOG?
Pa fizičko bi ttrebalo da se isto ocenjuje kao i ostali predmeti od 1 do 5, pa ko šta zasluži.
I u drugim školskim predmetima, neuspešni i lenji se nerviraju i sramote pred drugom decom, ali im niko ne poklanja ocenu.Dobiju ocenu koju zasluže!
Sve ocene se ravnopravno računaju u prosek.
PS Ukoliko želite da poradite na svojoj fizičkoj spremi, nije kasno. Počnite sa fitnesom, trčanjem plivanjem. Osećaćete se bolje
Mama
I nije uopšte bitno kako se mame osećaju.
Bitno je da naše škole ne cene i ne priznaju dečiji ekstra rad i talenat bilo koje vrste u muzici, sportu ili likovnoj kulturi,već ga naprotiv kroz sistem ocenjivanja suzbijaju i guše.
Mama
Kako opisujete da ste se osećali na časovima fizičkog,verovatno se tako oseća i neko dete koje i pored uloženog truda na času matematike ne zna da uradi zadatak jer pre toga godinama nije ništa vežbalo dodatno kod kuće ili na privatnim časovima-
E to dete će iz matematike dobiti 1, 2 ili 3, ali neće dobiti peticu sigurno.
A Vama su iz fizičkog zaključili 5 da Vam se prosek ne pokvari iako realno niste zaslužili ni 2.
I odmah da Vam odgovorim za crtanje i muzičko i tu treba realno ocenjivati!
Ako moje dete ne zna da crta ili peva, ja ne bih očekivala 5 jer nije realno Zašto bih očekivala? Da detetu napravim lažan osečaj da je nešto što nije?
Poklanjanje ocena iz fizičkog, muzičkog ili likovnog je nepravda prema trudu i talentu dece koja u ovim veštinama jesu dobra! Neka i oni imaju svoj delić slave i počasti u školi, pripada im.
ILi ove predmete voditi kao fakultativne i izborne ili ih nemojte ocenjivati.Koja jer svrha da se ocenjuje nečiji rad i umeće , ako će svi dobiti istu ocenu?
Protiv "štrebera" sam jer se ne stide poklonjenih ocena,već smatraju da im one pripadaju kako bi sa naduvanim prosekom upisali što bolju školu.E to nije moralno ni pohvalno.
Svaka ocena poklonjena jednom detetu je nepravda prema deci kojoj ocene nisu poklonjene.Zašto? Zato što se sve ocene računaju u prosek.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar