Tada bi trebalo da počne da radi
Savet za bezbednost hrane, a uskoro se očekuje i dugo najavljivani početak rada Nacionalne referentne laboratorije, pišu
Novosti.
I pored toga, međutim, stručnjaci upozoravaju kako je potrebno mnogo toga da se uradi, jer je sam Zakon o bezbednosti hrane, još iz 2009. godine, prepun nedostataka, a s vremenom su stroga pravila koja su važila menjana u skladu sa uvoznicima i domaćim proizvođačima, kojima je na prvom mestu bio profit, a ne kvalitet i bezbednost.
Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, uprkos dosadašnjim zakonskim obavezama, predviđena stručna tela do sada nisu formirana kako bi sistem bezbednosti hrane bio u potpunosti funkcionalan i zaokružen. Krajem prošle godine formirana je Radna grupa koja će stvoriti Savet za bezbednost hrane.
"Baviće se, na nacionalnom nivou, procenom rizika i utvrđivanjem standarda bezbednosti hrane u Srbiji. Cilj je da ovu izuzetno važnu oblast prepustimo našim najeminentnijim naučnicima, koji su članovi Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih priznatih međunarodnih organizacija u ovoj oblasti. Okvirni rok za formiranje Saveta jeste april ove godine. Namera je bila da formiranjem Saveta građani u isto vreme dobiju dodatnu sigurnost u pogledu zdravstvene ispravnosti hrane", ističu u resornom ministarstvu.
Sam proces osnivanja Saveta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, nije direktno povezan s početkom rada Nacionalne referentne laboratorije.
"Intenzivno se radi i na polju Nacionalne laboratorije. Posebna radna grupa će u kratkom roku doneti Akcioni plan za uspostavljanje sistema nezavisne kontrole sirovog mleka", objašnjavaju u Ministarstvu.
I Marijan Rističević, predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, navodi da bi planska dokumenta kada je reč o bezbednosti hrane trebalo već da postoje.
"Njih, nažalost, i dalje nema. Ima dosta zastarelih pravilnika koji se primenjuju, a mogu da ugroze zdravlje ljudi i proizvodnju. Tema bezbednosti hrane je široka i podložna raznim uvozničkim i proizvođačkim interesima, a interes treba da bude zdravlje stanovništva, životinja i biljaka", ističe Rističević.
Jedan od problema jeste i to što su stručnjaci često u vezi sa kompanijama koje se bave proizvodnjom ili uvozom hrane. Na njihovim platnim spiskovima su, a nekad je to i teško dokazivo.
Uključene i organizacije potrošača
Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović naveo je za ovaj beogradski list da su do sada održana dva sastanka, a svi su imali zadatak da daju predloge šta i kako treba da se radi.
"Da bi se osnovala Agencija za bezbednost hrane, potrebno je dosta para. Prava analiza rizika određene vrste proizvoda biće prvo konkretno što će da se uradi. Tražićemo i obavezne izveštaje inspekcijskih organa, kao što smo nedavno radili analizu mleka. Rezultate vanredne kontrole Ministarstva poljoprivrede još nismo dobili, iako su rekli da će biti gotovi za dan-dva. Inspekcije će morati da dostavljaju izveštaje šta rade i kakvi su rezultati tih ispitivanja. Transparentnost u radu je najbitnija. Kod nas inspekcije stalno ispituju neke parametre koji ne postoje", kaže Papović.
Prof. dr Dragoljub Cvetković sa novosadskog Tehnološkog fakulteta objašnjava kako su ovaj savet i laboratorija izuzetno značajni, jer se njima, praktično, zaokružuje kompletan sistem kontrole hrane.
"Ovakav savet već imaju sve zemlje EU i on je neka vrsta vrhovnog autoriteta u ovoj oblasti. Glavni zadatak saveta, po mom mišljenju, trebalo bi da bude da upozori, predupredi i da edukuje, odnosno, da se zahvaljujući njihovim upozorenjima, preduprede situacije kao što je, pre par godina, bila ona sa povećanim nivoom aflatoksina", navodi on.
.jpg "Nemac auto-putem vozio BMW skoro 240 kilometara na čas, u vozilu bila i šestomesečna beba")
Komentari 9
Observer
Gerga
http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=111&p=0&
Vens
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar