Porezi manji, ali zarade radnika iste

Iznos neoporezovanog dela zarade je pri obračunu januarske plate iznosio 15.000, umesto dotadašnjih 11.790 dinara, ali nažalost, ta razlika nije završila u džepovima zaposlenih. Januarske plate, osim onima koji svakog meseca rade za minimalac, ostale su iste ili je eventulano povećanje gotovo neprimetno.

Kada se prošle godine dogovarao procenat povećanja minimalne zarade, jedan od uslova bio je da poslodavci prihvate da se istovremeno poveća i neoporezovani deo zarade i na taj način smanje njihova opterećenja. Vlada im je izašla u susret, pa je tako priliv u budžet Srbije po ovom osnovu manji.

Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže za "Novosti" da poslodavci imaju stalne zahteve za poreske olakšice. On smatra da bi trebalo uvesti progresivan način oporezivanja, a ne regresivan gde ista poreska stopa od 10 odsto važi i za minimalnu i za zaradu od milion dinara.

"Primera radi, prosek zarade u prošloj godini bio je 47.893 dinara, odnosno bruto iznos je bio 66.639 uz neoporezovani deo od 11.790, porez se plaćao na iznos od 54.849. Umanjenje na bruto platu je sada od 500 do 600 dinara, što bi trebalo da pripadne radniku, međutim, to se najčešće ne radi.To je samo smanjen trošak za gazdu", navodi Vuković.

On smatra da na mimalnu zaradu ne treba plaćati porez i da ne treba davati poresku olakšicu firmi koja nekome može da isplati mesečno 10.000 evra. Vuković navodi da se u zapadnoj Evropi ugovara bruto zarada, od koje svako sam plaća porez državi. Kod nas to uplaćuje poslodavac, odnosno firma umesto nas popuni četiri obrasca i plati.

"Radnici su neinformisani i ne shvataju da je to njihov novac i da razliku zbog uvećanja neoporezovanog dela treba da pripadne njemu. Stav sindikata je da zaposleni, a ne poslodavac treba da bude oslobođen poreza. Sadašnji sistem je napravljen tako da se puni njihova kasa, a da se predstavlja da su poslodavci i privreda jako opterećeni, a to nije tačno", priča Vuković.

Rukovodilac pravnog sektora u Uniji poslodavaca Srbije Svetlana Budimčević kaže da je isključivo zahvaljujući ovom udruženju pokrenuta inicijativa za smanjenje neoporezivanog dela zarade.

"Taj iznos se nekoliko godina nije menjao. Ostatak plate se oporezuje, a 15.000 se ne oporezuje. To znači da manje novca ide u budžet Srbije. Na primeru minimalne zarade ušteda za poslodavca je oko 300 dinara mesečno po radniku, ali se procentualno kreće u stvari od 750 do 1.250 dinara za 30 dana po zaposlenom. Ukoliko poslodavac ima više radnika ušteda je naravno veća", navodi Svetlana Budimčević.

Ona objašnjava da je to veliki benefit za preduzeća sa 1.000 i više radnika. Procene su da će troškovi za poslodavce biti na godišnjem nivou manji za oko 11,6 milijardi dinara. Sve ovo donosi rasterećenje gazdama, a novac se može usmeriti na poboljšanje benefita preduzeća i zaposlenih, na povećanje broja zaposlenih, uvećanje profita preduzeća, poboljšanje ambijenta, nova zapošljavanja i drugo.