Ko u Srbiji najčešće ide na bolovanje?
Nadležne institucije nemaju izdvojene podatke o broju bolovanja u javnom sektoru, iako je sa 700.000 zaposlenih država najveći poslodavac u Srbiji.
Foto: Pixabay
U sindikatima procenjuju da je zloupotreba bolovanja češća u javnom sektoru nego kod privatnika, kod kojih vlada mnogo veći strah od otkaza, pa ljudi i bolesni dolaze na posao.
Analitičari smatraju da precizni podaci o bolovanjima i njihovim uzrocima ne odgovaraju ni vlastima, ni onim privrednicima koji se ne mogu pohvaliti uslovima rada. Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu najavila je da će od naredne godine firme, a od 2027. i preduzetnici koji imaju zaposlene radnike, kroz sistem eBolovanje biti povezani sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje (RFZO), što će uštedeti dosta papirnog administriranja i šetanja zdravstvene dokumentacije, piše portal Biznis i finansije.
Privrednici koji su prisustvovali prezentaciji ove usluge u Privrednoj komori Srbije (PKS), tvrdili su da "zloupotreba bolovanja predstavlјa ozbilјan problem za poslodavce i državu, jer ugrožava postojeće investicije i otežava nova ulaganja" i zatražili da država to reši pre uvođenja sistema eBolovanje.
Anketa koju je PKS sprovela među 133 kompanije pokazala je da se bolovanja najčešće koriste u januaru i julu. Najviše su se žalili poslodavci u metalskoj i elektroindustriji, tekstilnoj, bilјno-prehrambenoj, šumarstvu i komunalnim službama, dakle u onim sektorima u kojima su uslovi rada najteži a plate najniže. Konkretnih podataka o broju radnika koji u tim granama odlaze na bolovanja i zbog čega - nema.
Jednačina sa više nepoznatih
Nije poznato ni koliko je radnicima isplaćeno kao nadoknada na teret poslodavca za bolovanja do 30 dana, dok je za period preko tog vremena izdatak RFZO-a iznosio u prošloj godini 36,96 milijardi dinara. Prema podacima objavljenim tokom prezentacije sistema eBolovanje, od ukupno 2,4 miliona formalno zaposlenih, godišnje na bolovanje odlazi između 110.000 i 150.000 radnika, koji u proseku sa posla odsustvuju između 11 i 13 dana, odnosno ukupno 1,4 do 1,7 miliona dana.
Nasuprot poslodavcima i nadležnima u republičkoj vladi koji sumnjaju u epidemiju lažnih bolovanja, podaci Eurostata daju bitno drugačiju sliku. Eurostat je na osnovu baza nacionalnih statistika objavio da su u 2022. zemlje sa najvećim udelom zaposlenih koji odsustvuju sa posla bile Francuska (14,9 odsto), Finska (14,8 odsto), Švedska (14,7 odsto), Danska (13,6 odsto), Estonija (13,2 odsto) i Holandija (12,4 odsto).
Srbija sa procentom od 5,9 odsto zaposlenih koji su koristili bolovanje, spada u pet zemalja u kojima radnici najmanje koriste to pravo. Iza nas su Poljska (5,8 odsto), Grčka (4,9 odsto), Bugarska (2,9 odsto) i Rumunija (2,5 odsto).
Jedan od problema u vezi sa bolovanjem u Srbiji je i taj što nema razdvojenih podataka za privatni i javni sektor.
Od provere nema vajde
Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS "Nezavisnost" Zoran Ristić podseća da je Srbija druga na listi evropskih zemalja po dužini radnog vremena (41,3 sata nedeljno). On potvrđuje da nadležne institucije nemaju izdvojene podatke o otvorenim bolovanjima u javnom sektoru, iako je sa 700.000 zaposlenih država najveći poslodavac i trebalo bi da je interesuje koliko njenih zaposlenih odsustvuje sa radnog mesta i zbog čega.
"Iako zvaničnih podataka nema, iz iskustva i razgovora sa kolegama na terenu tvrdim da se bolovanja procentualno više koriste u javnom sektoru. U privatnom sektoru postoji mnogo veći strah od posledica odsustvovanja sa posla, dok se u javnim službama zaposleni mnogo češće odlučuju za bolovanje čak i kada imaju lakše tegobe. Ukoliko među zaposlenima u privatnim firmama i ima onih koji zloupotrebljavaju to pravo, njihov je broj verovatno jednak onima koji zbog straha od posledica, bolesni dolaze na posao. Takođe, na bolovanje nerado odlaze i radnici po ugovoru, oni na određeno vreme ili na privremenim poslovima, jer je retkost da im se nakon takvog odsustva produži angažovanje", kaže Ristić.
On ističe da se i u javnim službama neretko proveravaju otvorena bolovanja, formiraju se komisije ukoliko poslodavac posumnja da su doznake neopravdano izdate. U takvim slučajevima, zaposleni mora da se odazove pozivu za proveru, ali ne mora komisiju da pusti u kuću, pa to i ne daje neke rezultate.
"Ako poslodavac u privatnom sektoru zbog učestalih bolovanja podeli otkaze, to jeste nezakonito, ali zbog dugog trajanja sudskih procesa radnici ne pokreću sporove. To je signal i za one koji ostaju u firmi kakve su posledice odsustvovanja", tvrdi Ristić.
Pročitaj još
Kome ne odgovara pravo stanje na tržištu rada?
Nedostatak podataka i istraživanja o ovoj temi glavni je problem koji sprečava da se preduzmu mere ukoliko se ozbiljno sumnja u zloupotrebu prava na bolovanje, ili da se koriguje proces rada ukoliko je uzrok obolevanja.
Profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević smatra da je u privatnom sektoru kontrola stroža, vrši se direktno i indirektno uz stvarni rizik od gubitka posla.
"Čitava Evropa ima sličan zdravstveni sistem koji podrazumeva da će vam lekari vrlo lako dati bolovanje od 15 ili 30 dana, što može da se koristi opravdano i neopravdano. Ako je odsustvo duže, ide se na komisiju. Mislim da bi centralizacija i digitalizacija, uz zaštitu privatnih podataka, smanjila neopravdana korišćenja bolovanja, ali bez egzaktnih podataka o tome možemo samo da pričamo. Jedan od razloga što privatni sektor ima manju toleranciju je to što mu je profit osnovni cilj, dok su u javnom sektoru drugi prioriteti", ocenjuje Radosavljević.
Ali, za preciznim podacima ne vape ni svi privrednici, zato što bi im to možda izbilo iz ruku "adut" o zloupotrebi prava na odsustvovanje i otvorilo bi se pitanje uslova rada, koji su jedan od češćih uzroka bolovanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novo hapšenje zbog nestanka muškarca na Senjaku: Pronađeni pasoši i 10.000 evra
15.05.2026.•
0
Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu (VJT) uhapšen je D.S. (51), zbog sumnje da je pomogao S.V. i M.S. osumnjičenima za nestanak A.N. tako što ih je iz restorana na Senjaku odvezao do Jakova.
Kosovo planira izgradnju nove fabrike municije: Odobrena eksproprijacija zemljišta u Đakovu
15.05.2026.•
1
Kosovska vlada odobrila je odluku kojom je završen postupak eksproprijacije nepokretne imovine u Đakovici za potrebe izgradnje industrijske zone odbrambene namene, odnosno izgradnje fabrike municije na Kosovu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - za one što znaju sve
15.05.2026.•
21
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu.
Nacionalna radna grupa: Presuda protiv Slavko Ćuruvija fondacije opasan pritisak
15.05.2026.•
0
Nacionalna radna grupa za borbu protiv SLAPP tužbi zabrinuta je zbog presude Drugog osnovnog suda kojom je Slavko Ćuruvija fondacija obavezana da bivšim pripadnicima Državne bezbednosti isplati više od milion dinara.
Tužilaštvo predložilo da se Veselinu Miliću odredi pritvor
15.05.2026.•
8
Više javno tužilaštvo u Beogradu (VJT) je nakon saslušanja načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića predložilo da mu se odredi pritvor, kako ne bi uticao na svedoke ili ponovio krivično delo.
Termoelektrane imale 79 neplaniranih ispada: Koliko je stabilan energetski sistem Srbije?
15.05.2026.•
8
Prema podacima Evropske mreže operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E), u srpskim termoelektranama od početka godine zabeleženo je čak 79 neplaniranih ispada.
Politika postala vlasnik NIN-a, Luka Mičeta novi glavni i odgovorni urednik
15.05.2026.•
6
Društvo za novinsko-izdavačku delatnost NIN d.o.o. prenosi vlasništvo nad svojim celokupnim izdavačkim portfoliom i pravima nad brendom NIN na kompaniju "Politika novine i magazini d.o.o", saopšteno je danas.
Kreni-Promeni: Hapšenje Milića otvara pitanje političke odgovornosti vrha sistema bezbednosti
15.05.2026.•
7
Pokret Kreni-Promeni ocenio je danas da hapšenje dosadašnjeg šefa beogradske policije Veselina Milića, otvara pitanje političke odgovornosti za ljude koji su godinama bili na vrhu bezbednosnog sistema.
Novi zakon u Hrvatskoj trebalo bi da olakša posao vozačima iz Srbije i BiH
15.05.2026.•
1
U hrvatskom Saboru danas su usvojene izmene Zakon o strancima kojim se otvara mogućnost uvođenja posebnih viza za profesionalne vozače iz zemalja regiona.
Vučić zbog zdravstvenog stanja otkazao učešće na Biznis samitu, menjaće ga Vučević
15.05.2026.•
83
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao je danas zbog zdravstvenih razloga učešće na Biznis Samitu 2026, koji je u Beogradu organizovao Juronjuz Srbija.
Pored autoputa kod Šimanovaca nađeno telo muškarca zbog čijeg nestanka je uhapšen Milić
15.05.2026.•
18
Telo Aleksandra Nešovića Baje, zbog čijeg nestanka je ranije danas uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić, nađeno je pored autoputa kod Šimanovaca, preneo je Danas.
Analitičari o protestu 23. maja: Demonstracija snage ili početak kampanje?
15.05.2026.•
10
Nakon najvećeg skupa u istoriji Srbije 15. marta 2025, te onog 28. juna, studenti u blokadi pozivaju građane da se opet u što većem broju okupe 23. maja na Trgu Slavija u Beogradu.
Šta menjaju novi izborni zakoni i da li će se to videti već na sledećim izborima?
15.05.2026.•
0
Skupština Srbije raspravlja o izmenama izbornih zakona koje vlast predstavlja kao sprovođenje preporuka ODIHR-a, dok opozicija tvrdi da je reč o izmenama koje neće doneti suštinske promene.
Bivši inspektor UKP o hapšenju Veselina Milića: Naprednjaci potpuno kriminalizovali MUP
15.05.2026.•
33
Bivši inspektor UKP Milan Dumanović izjavio je da je hapšenje načelnika beogradske policije Veselina Milića zbog pomaganja ubici još jedna potvrda da je Srbija potpuno kriminalizovana država.
.jpg "Dva dečaka u Čačku teško povređena kada su se na električnom trotinetu sudarili sa automobilom")
Dva dečaka u Čačku teško povređena kada su se na električnom trotinetu sudarili sa automobilom
15.05.2026.•
5
Dva dečaka iz Čačka zadobila su teške telesne povrede kada su se vozeći električni trotinet sudarili sa putničkim automobilom u čačanskom naselju "Avenija lipa".
MUP kratko saopštio: Veselin Milić nije više načelnik beogradske policije
15.05.2026.•
13
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pukovnik policije Veselin Milić više nije načelnik Policijske uprave za grad Beograd.
Ko je Veselin Milić: Bivši savetnik Vučića za borbu protiv korupcije i kriminala
15.05.2026.•
36
Načelnik Policijske uprave za Beograd Veselin Milić, koji je danas uhapšen nakon što je dao izjavu zbog nestanka Aleksandra Nešovića, prvi put je postavljen na mesto šefa beogradske policije 2013. godine.
Uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić
15.05.2026.•
40
Služba za suzbijanje kriminaliteta i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP uhapsile su načelnika Policijske uprave za grad Beograd Veselina Milića i odredila mu zadržavanje do 48 sati.
Nova prepucavanja na relaciji Srbija - Crna Gora, a sve počelo Vučićevom izjavom o "glamuroznoj proslavi"
15.05.2026.•
44
Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore i Srbije razmenila su saopštenja povodom jubileja obnove crnogorske nezavisnosti i izjava predsednika Aleksandra Vučića.
Nedeljkov: Živimo u nasilnoj političkoj kulturi nekažnjivosti, izbori su jedino rešenje
15.05.2026.•
1
Politički trenutak je natopljen nasiljem, prisutna je kultura nekažnjivosti, a to dovodi do toga da se ljudi osećaju slobodnim da počine krivično delo, izjavio je programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
Đurđević Stamenkovski o Vučićevom portalu za prijavu bahatih funkcionera: To će biti prekretnica
15.05.2026.•
15
Ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da je "portal za prijavu bahatih funkcionera", koji najavio Aleksandar Vučić, "način da se vrati poverenje građana u institucije".
Komentari 7
StariVujadin
Citalac
Suca
Da znam kako i gde da je prijavim, odmah bih to uradio.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar