Novac za politički podobne, ali ne i najbolje

Najveći deo budžetskih prihoda ostvaruje se od poreza i drugih naknada koje plaćaju građani i pravna lica, ali koliko oni koji u najvećoj meri pune budžetsku kasu imaju kontrolu trošenja tog istog novca?

Suštinski nikavu, jer budžet kreira gradska vlast prema kriterijumima i prioritetima koje sama odredi. I nije tu Sombor nikakav izutetak, jer na tom principu se kroje budžeti u svim lokalnim sredinama i na višim nivoima vlasti.

Somborski edukativni centar, organizacija koja je poznata i priznata i van Sombora, godinama je dobijala novac iz budžeta grada za jedan svoj projekat koji je uvek ocenjivan najvišim ocenama. Sada projekat nije prošao i ocenjen je kao najgori.

- U komisijama kada se dele sredstva postoje pritisci na članove komisije. S jedne strane izbegava se stavljanje ljudi u stručne komisije koje odlučuju na konkursima, a s druge strane na članove komisije vrši se pritisak pri donošenju odluka. Tako se desi da naša organizacija ne dobije ni dinara za projekat koji je prolazio prethodnih sedam godina u koji je ocenjivan kao najbolji. Sada je proglašen najgorim. Ove godine grad je prekinuo finansiranje projekta "Škola dobre volje - volonter deci na usluzi". To nema veze sa tim što su odjednom došli neki stručni ljudi u komisiju - smatra Srđan Vlaškalić iz Somborskog edukativnog centra.

Da je u jednom delu zadovoljena transparentnost kada je u pitanju budžet, kazuje činjenica da je to javno dostupan dokument i da se pre njegovog usvajanja organizuju javne rasprave. Ali to nije dovoljno da bi se moglo reći da novac zaista dobijaju najbolji, a ne politički prihvatljivi projekti.

- Do određene mere budžet jeste u tom smislu transparentan. Ali javne raspreve se organizuju samo pro forme, bez  želje da se građani podstaknu i motivišu za učešće u donošenju odluka. Dobar projekat je participativno finansiranje budžeta gde građani glasaju za projekat koji bi se finansirao. Mislim da je potrebno animirati i potaknuti ne samo građane već i struku koja bi se pitala kod raspodele sredstava - smatra Vlaškalić.

Ozbiljna analiza trošenja novca iz budžeta rađena je poslednji put 2014. godine kada je Sombor, uz Pirot i Kragujevac bio grad u kome je sprovedeno istraživanje o trošenju budžetskog novca sa linije 481 - dotacije nevladinim organizacijama. Projekat su realizovali Centar za razvoj neprofitnog sektora i Centar za istraživanje javnih politika.

Jedna od pojava zabeležena tada u sva tri grada, pa i Somboru je pojava kvazi ad hoc osnovanih udruženja, za koje se sumnja da su maska za finansiranje odabranih partijskih korisnika. Predstavnici civilnog sektora u Kraljevu i Somboru ukazali su na to da su ad hoc osnovane organizacije prikriven način za finansiranje partijskih vojnika, pojedinaca koji su zadužili stranke, kao i stranačkih podmladaka za njihove aktivnosti tokom predizbornih kampanja i drugih aktivnosti.

U uslovima sa sve manje raspoloživih radnih mesta finansiranje partijskih organizacija pod plaštom civilnog sektora je način barem privremenog zapošljavanja stranačkih kadrova. To potvrđuje i Aleksandar Bratković iz Centra za razvoj neprofitnog sektora.

- Značajnih promena nema. I dalje se ta sredstva koriste u političke svrhe ili u smilsu da se netalasa. Navešću primer Ministarstva rada koje je pre nekoliko godina raspisalo veliki konkurs na kome su novac dobijale organizacije koje su formirane tokom trajanja konkursa - kaže Bratković.

Na pitanje da li je napravljen nekakav pomak Bratković odgovara da situacija nije bolja, ali da konkretne ocene ne može dati jer poslednjih godina istraživanja nisu rađena. On ipak navodi primer medija koji se sada finansiraju putem projekata .

- Lokalni mediji više nisu direktno na budžetu lokalnih samouprava, ali sada je lokalnim vlastima još lakše da neke projekte proglase lošima i da novac dodele podobnim, "svojim" medijima - kaže Bratković.

S druge strane, u lokalnoj vlasti tvrde da je trošenje budžeta transparentno. Pre usvajanju održavaju se javne rasprave otvorene za sve, sredstva se dele putem javnih konkursa, a na kraju trošenje budžetskog dinara podleže kontroli revizora.