Sombor: Registrovano 316 NVO, nijedna se ne bavi starima

Piše: Zlata Vasiljević

Ipak problemi sa kojima se suočavaju, pre svega stari, nešto je sa čim se u koštac ne hvataju ni nevladine organizaciije, ni udruženja građana, pa ni istitucije, kaže predsednica Nevladine organizacije "Ženska alternativa" Jadranka Radojčić.

- Ako posmatramo samo Sombor, koliko se brige vodi o starima najbolje ilustruje podatak da se tom kategorijom stanovništva ne bavi ni jedna nevladina organizacija. Imamo 316 registrovanih NVO, a pri tome se niko ne bavi starima. To verovatno znači da je u našoj realnosti to teško. Slična je situacija i kada govorimo o brizi o deci. U Somboru imamo samo dve organizacije koje se time bave. A starima, reći ću opet, niko se ne bavi. S druge strane, institucije slocijalne zaštite su zastarele i preopterećene svojim problemima - kaže Radojčićeva za Mrežu 21.

Ona to ilustruje rezultatima jednog istraživanja koje je rađeno u celoj državi, pa i Somboru, a odnosilo se na uslove boravka starih u gerontološkim centrima.

- Rezultati su poražavajući. Nasilja nad starima ima i u institucionalnoj zaštiti. Zamislite onda koliko je to velik problem u porodicama, jer je taj deo života starih van svake kontrole. Nemoćni, egzistencijalno i socijalno ugroženi izloženi su svim oblicima nasilja. Siromašno smo društvo, siromašne su naše porodice, a siromaštvo generiše razne oblike nasilja - kaže Radojčićeva.

A kada uz starost dođe i bolest onda su problemi još i veći. Od onog jednostavnog - odlaska kod lekara. Isti taj lekar, bez obzira što su u pitanju stari i bolesni, često je nedostupan, a jedan običan pregled kod specijaliste znači višesatno čekanje, prethodno lično zakazivanje i ukoliko stari i bolesni nemaju nekoga u svojoj porodici ko bi im pomogao teško će sami stići do toliko potrebnog lekarskog pregleda.

Da je briga o starim, bolesnim i nemoćnim prepuštena porodicama koje u toj brizi nemaju nikavu pomoć smatra i volonterka u Društvu za borbu protiv raka Vesela Savin.

- Stari i bolesni prepušteni su svojim porodicama koje o njima brinu, a ta briga podrazumeva i lekarsku negu. Često zbog toga članovi porodice moraju uzimati slobodne dane, a poslodavci za to nemaju uvek rauzmevanje, pa to postane opterećenje za porodicu. Veliki je to problem porodicama koje žive van grada, jer svaki uput, svaki pregled, vezan je za odlazak u grad - kaže Savinova.

Ona smatra da bi ti problemi mogli i trebali da se rešavaju kroz zdravstveni sistem, jer zdravstvena zaštita i nega je ono što je starima najpotrebnije.

- Nacionalna asocijacija lečenih od raka koja je registrovana u Somboru pre dve godine došla je kroz jedan projekat do zaključka da bi pri zdravstvenim ustanovama trebale da postoje osobe koje bi pomaga prilikom upućivanja kod lekara, da pomažu u pribavljavnju uputa i druge dokumentacije, pa čak i da fizički vodi stare. Ali na taj naš predlog iz Ministarstva zdravlja nije stigao čak ni odgovor - kaže Savinova.

Predsednica Ženske alternative Jadranka Radojčić kaže da nema sistematskog plana brige i zbrinjavanja starih.

- Zapadna Evropa brine o svojim starima i naši ljudi usled ogromne nezaposlenosti odlaze da brinu o starima u drugim zemljama. Ko će brinuti o našim starima? To što opština organizuje servis gerontodomaćica je samo mrvica, to nije sistematska briga o starima - ocenjuje ona.

I u svakidašnjem životu, na pijaci, u bankama, poštama,... na stare se gleda kao na neku smetnju u društvu. Retko će ko ustupiti mesto u redu nekome ko je star i bolestan, pomoći u samousluzi ili na nekom drugom mestu. Te vrste osetljivosti je kod nas sve manje.