Desetine ribarskih brodova nasukano je kilometrima od obale nekad četvrtog najvećeg jezera na svetu - Aralskog, čija je površina bila čak 68 hiljada kvadratnih kilometara. Sada je to Aralska pustinja jer vode tamo odavno nema.
Sovjetske vlasti preusmerile su reke Amu Darjai i Sir Darju, koje su jezero snabdevale vodom kako bi na ovom području uzgajale pirinač, lubenice, žitarice i pamuk.
Kanale za navodnjavanje vlada je počela da gradi 1940-ih, a njihov loš kvalitet doveo je do velikih gubitaka vode, kod nekih čak i do 75 odsto. U narednih 20 godina Aralsko jezero se smanjivalo, prvo za 20 centimetara godišnje, a kasnije i do 90. Uporedo s tim, povećao se salinitet jezera za pet puta i uništio većinu flore i faune.
Propala je ribarska industrija, zahvaljujući kojoj je preživljavalo lokalno stanovništvo, a brodovi, kojima su pokušali da se vrate do mora, ostali su nasukani u mulju dok se jezero isušivalo.
Područje je postalo groblje brodova. Zbog otpada koji se ispuštao u reke, zemlja je ostala neplodna. S nestankom ribarske industrije rasla je nazaposlenost, a veći deo stanovništva se odselio.
Komentari 3
RIZBO
Zivan
uzas
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar