Misteriozno nestala najvažnija biljka antičkog sveta

Međutim, danas retko ko zna da je ta biljka postojala. Nije bila nekog naročitog izgleda, s grubim korenima, glomaznim lišćem i hrpom malog žutog cveća, međutim imala je miris koji je otkrivao vrednost njenih hemijskih spojeva. Bila je i ukusna pa se koristila u kuhinji - pržila, stavljala u umake ili blaširala i jela kao povrće.

Korjen se jeo svež, začinjen sirćetom, a navodno kad se davala ovcama, njihovo meso je postalo neverovatno meko. Osim toga, od njenih delikatnih cvetova se pravio parfem. Ipak, ono što je najvažnije - bila je nezamenjiva u zdravlju drevnog sveta.

Grčka legenda kaže kako su se Rimljani predvođeni Batusom oko 630. g.pne. iskrcali na libijskoj obali i da su tamo osnovali grad Cirenu. Prema njoj se cela Libija nekada zvala Cyrenaica, što je naziv i današnje libijske istočne pokrajine Cirenaike. To je bilo jedino mesto gde je rasla biljka silphium, a vremenom je postala najvažniji deo bogatstva grada toliko da su njen simbol stavljali na svoj kovani novac.

Iz egipatskih zapisa se može videti kako su je oni koristili u gotovo svim lekovitim receptima - protiv kašlja, upale grla i trovanja do gubavosti, kontracepcije i pobačaja. Naposletku, biljka je bila neizostavna i u spavaćoj sobi, gde se njen sok pio kao afrodizijak.

Soranus je napisao da bi žene trebalo da piju sok napravljen od male količine silfija, veličine graška, jednom mesečno. Dodaje da biljka "ne samo da sprečava začeće nego i uništava postojeće".

I Dioskorid, još jedan drevni lekar-travar, davao ju je pacijentima u iste svrhe.

Plinije Stariji u svojoj "Istoriji prirode" tvrdi da je poslednja stabljika silfija predata rimskom caru Neronu kao "neobičnost", a koju je, prema nekim izvorima, on odmah i pojeo.

Rimljani su toliko obožavali silphium da su biljku često spominjali u pesmama i velikim književnim delima, a vekovima su njihovi carevi imali monopol nad njom, piše BBC. Međutim, danas se ta biljka ne može baš nigde pronaći, ili je njen identitet nepoznat, a cela priča se pretvorila u misteriju. Neki misle da je do izumiranja došlo zbog prevelike potražnje, dok drugi tvrde kako se ona danas krije u vidu neke "obične mediteranske biljke".

Veruje se kako je blizak rođak biljke asafoetida, a legenda kaže kako je silphium prvi put otkriven nakon što je "crna kiša" pala širom istočne obale Libije pre 2.500 godina, a od tada su vetrovi raširili biljku dalje od visoravni gde je pronađena.

Međutim, problem je bio u tome što Grci i Rimljani nisu pronašli način da je uzgoje u tuđini, pa ju je navodno naposletku dotuklo crno tržište i ilegalna trgovina.