Veletržnica, prečistač i nova deponija samo deo planova novosadskih javnih preduzeća

Ovo nije maštanje, nego podaci iz srednjoročnih i dugoročnih planova poslovanja javnih preduzeća koje je Skupština grada usvojila na sednici prošle nedelje.

Ovi planovi su novina i do sada nisu donošeni, a zapravo se radi o dokumentima prepunim birokratskih fraza o razvoju, smanjenju troškova i sličnome, bez konkretnijih podataka. Neka preduzeća su potpuno podbacila u pisanju planova, na primer "Informatika" koja u svojim dokumentima daje opšte najave razvoja telekomunikacionih usluga. Slična situacija je sa JKP "Put" i GSP.

Ipak, iako su srednjoročni i dugoročni planovi birokratska štiva koja pokazuju da nema konkretnijih vizija, u njima se ipak mogu pronaći neki pojedinačni podaci koji bar malo Novosađanima ilustruju šta javna preduzeća planiraju da rade u narednih 10 godina.

Skoro sva preduzeća su navela da će 2027. godine imati otprilike isti broj zaposlenih kao i danas, što je za svih 13 preduzeća ukupno oko 5.000 radnika. Kada se govori o finansijama, koje pojedina preduzeća ne pominju u planovima, sva ipak očekuju da će za 10 godina imati godišnje prihode otprilike iste kao i danas. Takođe, preduzeća nemaju nikakve planove kada su u pitanju cene. Ono što je neobično je to da je "Tržnica" navela da do 2027. godine ne planira korekciju sadašnjeg cenovnika, koji je donet još 2011. godine.

Kada se gledaju planovi pojedinačno po preduzećima, može se videti da Novosadska toplana očekuje da će se do 2027. godine broj stambenih korisnika centralnog grejanja povećati za nešto  više od 1.000, odnosno sa sadašnjih 95.870 na 97.064. Ovo preduzeće predviđa da će za deset godina biti završena skoro cela vrelovodna mreža i da će veći deo godišnjeg investiranja od oko milijardu dinara ići u održavanje sistema. Ipak novina u radu će biti to da će se pojedini kotlovi zameniti kogeneracionim jedinicama, poput sistema koji je već ugrađen u Toplani Zapad, čime će se omogućiti da ovo preduzeće proizvodi i struju.

"Toplana" očekuje i da će za deset godina obnovljivi izori energije kao što su gradski otpad, biomasa, solarna energija, toplota kanalizacionih otpadnih voda pokrivati 20 odsto proizvodnje energije za grejanje, da će biti uvedeno daljinsko hlađenje, da će topla potrošna voda grejati preko solarnih panela na zgradama, da će se Petrovaradin i Sremska Kamenica grejati samo na biomasu i da će Novi Sad raditi na povećanju energetske efikasnosti objekata.

"Vodovod" ima nešto precizniji plan, pa tako predviđa da će već 2020. godine Novi Sad dobiti Centralni prečistać otpadnih voda. Pored toga te godine bi trebalo da bude završena vodovodna mreža u Begeču, fabrika vode u Petrovaradinu i nova crpna stanica na mestu postojeće stanice GC2. Pre toga bi se 2018. godine završilo spajanje južnog i severnog sliva kanalizacije, dok bi 2021. godine bila urađena rekonstrukcija kanalizacije na Limanu I i II.

"Čistoća" u svojim planovima ima više stavki, od koji se najveći deo odnosi na period posle 2020. godine. Predviđanja ovog preduzeća su uglavnom okrenuta sređivanju deponije i unapređenju postupka reciklaže i separacije smeća. "Čistoća" u planu navodi da bi 2020. godine na gradskoj deponiji trebalo da proradi novo odeljenje sa separaciju i novi sistem za degazaciju (izvlačenje gasa iz donjih slojeva deponije), dok bi reciklažno dvorište na deponiji trebalo da proradi 2022. godine. Iste godine bi trebalo da bude nabavljena mašina za reciklažu, trebalo bi da se uvede sopstvena proizvodnja kontejnera od pet kubika i spremišta za pet ambalažu. Nova regionalna deponija bi, prema dugoročnom planu "Čistoće", trebalo da počne sa radom 2023. ili 2024. godine, kada će na njoj proraditi i energetsko postrojenje koje će toplotnu i električnu energiju proizvoditi spaljivanjem otpada.

Korišćenje otpada sa deponije ne spominje se samo u planu "Čistoće", već i u planovima "Gradskog zelenila" koje očekuje da se biomasa koja će se slivati na regionalnu deponiju, njima ustupa za proizvodnju komposta. "Zelenilo" inače ima možda i najdetaljniji plan šta želi da radi u narednih deset godina, ali bez konkretnih datuma.

Osim proizvodnje komposta, celokupne proizvodnje cveća i drugog zelenila, "Zelenilo" planira da do 2027. godine poveća katastar javnih zelenih površina koje održava sa sadašnjih 303 hektara i 44.077 stabala na 560 hektara i 90.000 stabala. To se odnosi na Adice, Telep, Klisu, Slanu baru i druga naselje gde ovo preduzeće trenutno ne održava javne zelene površine.

"Zelenilo" planira i da dobije novi rasadnik, koji se već gradi na Temerinskom putu, a sagradiće i Garden centar. Takođe, planiraju se mnogobrojna ulaganja u održavanje i proširenje ponude Štranda, a jedna je i ta da će u narednih deset godina ovo kupalište dobiti još 50 kabina. "Zelenilo" je jedno od retkih javno-komunalnih preduzeća koje je u planovima navelo vrstu i broj vozila i druge opreme koju planira da nabavi u narednih deset godina.

Što se tiče "Lisja", to preduzeće je dalo detaljne planove insvesticija u narednim godinama, među kojima se izdvaja gradnja X grobnog polja 2019-2021. i XI grobnog polja na Gradskom groblju 2023-2025. godine, izgradnja novog krematorijuma i groblja za kućne ljubimce 2019-2020. godine. "Lisje" planira i da u narednih deset godina preuzme brigu i nad grobljima u prigradskim naseljima.

Najmlađe gradsko preduzeće "Zoohigijena" nema konkretnih investicionih planova, ali s druge strane namerava da do 2027. godine svi vlasnički psi budu čipovani, da 95 odsto pasa lutalica bude sterilisano i da u saradnji sa drugim državnim organima prepolovi broj slučajeva "neodgovornog vlasništva" odnosno situacija da građani ne brinu o životinjama ili ih ostave na ulici.

"Tržnica", koja ne navodi tačne godine realizacije, planira da do 2027. godine sagradi veletrežnicu sa hladnjačom, što bi podrazumevalo uklanjanje Kvantaške pijace. To nije nov plan, jer "Tržnica" već više od deset godina u planovima navodi gradnju veletržnice. Takođe, u narednim godinama ovo preduzeće predviđa proširenje Satelitske pijace, natkrivanje Najlon pijace i preuzimanje uprave nad pijacama u Veterniku, Rumenki, Kaću, Futogu, Kisaču i Bukovcu.