U procentima 37 odsto, u parama oko 150 evra - toliko će porasti minimalna zarada 1. januara 2026. u odnosu na kraj 2024.
Minimalac će od nove godine iznositi 64.554 dinara (550 evra), ali da li će ovaj uvećan iznos pogurati i ostale zarade nagore?
I šta će više para u novčaniku zaista značiti kada se kroči u prodavnicu?
„Ovim merama smanjujemo siromaštvo i pomažemo građanima nižeg sloja srednje klase, kao i onima koji i dalje žive u siromaštvu, kojih je sve manje, ali ih još ima", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Pored rasta minimalca jedna od mera državne pomoći je i Uredba o ograničenju trgovačkih marži, čiji će se efekti tek videti narednih meseci.
Iako pozdravljaju rast najnižih plata, nevladine organizacije za zaštitu radnih prava ističu da minimalac ni sa povećanjem nije dovoljan za osnovne životne potrebe.
„Minimalna zarada bi trebalo da budu garant da radnici i radnice ne budu u riziku od siromaštva, a to nije slučaj - minimalna zarada i dalje nije dovoljna da zadovolji osnovne potrebe ljudi", saopštio je Centar za politike emancipacije.
Prema proceni CEP-a, dva i po puta veća plata od 150.000 bila bi „dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe".
Minimalna zarada jedina je na koju država može da utiče, objašnjava profesor ekonomije Ljubomir Savić.
Svake godine o njoj pregovaraju sindikati i poslodavci.
Kada se ne dogovore, kao što je to sada bio slučaj, iznos određuje država.
„Veća minimalna zarada je vlasti važna zbog zadovoljstva potencijalnih glasača i jer se time šalje politička poruka da se u zemlji bolji živi.
„Ali je i suštinski važno da oni na koje se ta mere odnosi budu zadovoljni", kaže Savić za BBC na srpskom.
Minimalna zarada povećana je 1. januara ove godine za 13,7 odsto, u oktobru se očekuje vanredno povećanje od 9,4 odsto, a potom i u januaru 2026. za 10,1 odsto.
Oko 90.000 ljudi primalo je minimalnu zaradu od 308 dinara po radnom satu tokom 2025.
Mnogo je više radnika koji dobijaju nešto malo iznad najniže plate.
„Veliki broj poslodavaca uveća zaradu zaposlenima tek za 1.000 dinara da ne bi bili na minimalcu, jer minimalac ne mogu trajno da drže.
„Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u aprilu je oko 300.000 zarađivalo zarađivalo do 55.000 dinara", kaže Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca.
Svima koji su zarađivali do 64.554 dinara, koliko će biti minimalna zarada od 1. januara, plata bi trebalo da skoči.
Pavlović veruje da povećanje minimalne zarade neće nužno dovesti do toga da od početka sledeće godine u Srbiji bude veći broj zaposlenih sa minimalcem.
Pre će doći do izvesnog guranja plata na gore, smatra.
„U privatnom sektoru, rast minimalnih zarada uvek uslovi rast drugih zarada.
„To povećanje ide linearno, jer poslodavci ne mogu da dozvole da plate rastu brže za niskokvalifikovane u odnosu visokokvalifikovane radnike. Posebno sada kada je tržište rada takvo da se kompanije suočavaju sa deficitom kadrova", govori Pavlović.
Isti slučaj neće biti i u državnom sektoru, kažu sindikati.
„Sve je manja razlika u platama između niže i više kvalifikovanih.
„Gubi se raspon između nisko i visokoobrazovnih, sa i bez iskustva, i to stvara veliko nezadovoljstvo", govori Sanja Paunović, ekonomistkinja Saveza samostalnih sindikata Srbije, za BBC na srpskom.
Dok predsednik Vučič predstavlja 'mere za bolji život ljudi', iako mu to nije u nadležnosti, rekavši da su se 'neke stvari otrgle kontroli', poput trgovačkih marži https://t.co/HGzionwwHA, uporedili smo cene nekih namirnica u prodavnicama sa njegovom ranijom računicom pic.twitter.com/jMrfHHLVyH
— BBC NEWS na srpskom (@bbcnasrpskom) August 24, 2025
Prema anketi Unije poslodavaca, većina njihovih članova se složila da postoji prostor za rast minimalne zarade.
„Za veliki broj poslodavaca rast najnižih plata nije problem, jer oni u svojim kompanijama i ne isplaćuju minimalnu cenu rada.
„Međutim, jedna trećina poslodavaca je rekla da će za njih ovo biti veliki teret, zbog čega se Unija nije saglasila sa povećanjem minimalne zarade", kaže Ljiljana Pavlović.
Radi se pre svega o niskoprofitnim firmama sa istoka i juga Srbije, koje ne mogu da uvećaju ni cene, ni promet da bi bile u stanju da isplate uvećanu minimalnu zaradu.
Zato može dođi do otpuštanja ili i gašenja, dodaje.
Ipak, veliki broj najmanje plaćenih radnika zaposlen je u stranim kompanijama.
One su u Srbiju došle privučene državnim subvencijama, dobrom infrastrukturom, odgovornim radnicima, ali i niskim zaradama, kaže profesor Ljubomir Savić.
Pitanje je kako će oni reagovati na povećanje minimalne cene rade, dodaje.
Prethodnih meseci bilo je više većih otpuštanja na jugu Srbije, ali profesor Ekonomskog fakulteta to ne dovodi u vezu sa rastom minimalne zarade.
Manji broj je otpuštao zbog rasta minimalca, a veći zbog problema u kome su se našle matične kompanije u svim industrijama EU, govori.
Kako bi preuzela deo tereta na sebe, država je planirala i da podigne neoporezivi deo zarade sa sadašnjih 28,423 dinara na 34,221 dinara.
Poslodavci su tražili i da se razgovara o smanjenju drugih nameta, pre svega doprinosa, ali predstavnici države to nisu prihvatili.
Minimalna zarada trebalo bi da bude usklađena sa minimalnom potrošačkom korpom, predviđa Zakon o radu.
Početkom godine najniža plata prestigla je minimalnu potrošačku korpu, da bi potom pala ispod nje ili se kretala na sličnom nivou.
U minimalnu potrošačku korpu ulaze međutim male količine osnovnih životnih namirnica.
U maju ove godine, ona je iznosila 55.869 dinara, i u nju je između moglo da stane 5,8 kilograma mesa za troje ljudi za mesec dana, ali i račun za komunalije od 1.025 dinara.
„Minimalna zarada je relativno dobro rasla i u ranijem periodu od 2020. do 2024. - za te četiri godine, njen nominalni rast bio je 57 odsto.
„Kada se uzme u obzir koliki je bio rast potrošačkih cena, onda vidimo da je zapravo porasla za 15 odsto, a ako uzmemo u obzir samo rast cena hrana, jer najveći deo minimalne zarade odlazi upravo na hranu, onda je taj rast bio svega 2,9 odsto", kaže Sanja Paunović, ekonomistkinja Saveza samostalnih sindikata Srbije.
Ona ne može sa sigurnošću da kaže koliko će inflacija pojesti uvećani minimalac od januara sledeće godine, ali podseća da dolazi rast cena struje i verovatno skuplji poljoprivredni proizvodi zbog suše.
„Stalno se vrtimo u krug - sustignemo ili prestignemo minimalnu potrošačku korpu, pa se vratimo unazad", govori.
I pored značajnih povećanja, minimalac u Srbiji i dalje je pri dnu evropske lestvice.
„Čak i u državama gde je minimalna zarada manja, poput Severne Makedonije ljudi za te pare mogu da kupe više", kaže Paunović.
Pogledajte video: Šta znači kad zarađujemo prosečnu, medijalnu ili minimalnu platu
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
Dosta je bilo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar