Čuveni Dr Doom o megapretnjama za budućnost sveta: Treći svetski rat je, zapravo, već počeo
Jedan od najpoznatijih ekonomista današnjice Nurijel Rubini, u opširnom intervjuu za nemački Špigl govorio je o megapretnjama koje će uticati na našu budućnost.
Rubini je predvideo finansijsku krizu 2008. godine, a njegova pesimistička predviđanja donela su mu nadimak "Dr Doom", ali bi više voleo da ga zovu "Dr Realista".
On je pojasnio da su pretnje o kojima je pisao u novoj knjizi ("MehaThreats") stvarne.
"Šezdesete i sedamdesete proveo sam u Italiji. Tada nije bilo zabrinutosti zbog nuklearnih pretnji, niko nije pominjao klimatske promene i globalnu pandemiju. Nije bilo govora o tome da nam roboti preuzimaju poslove, živeli smo u stabilnim demokratijama, čak i ako nisu savršene. Javni dug nije bio visok, nismo imali prestaro stanovništvo. To je svet u kome sam odrastao. Danas moram da brinem o svemu tome", objasnio je Rubini.
Ispričao je kako je nedavno u Vašingtonu, na sastanku MMF-a, ekonomski istoričar Najl Ferguson prokomentarisao da bismo imali sreće da nas zadesi kriza poput one iz 70-ih, a da nema rata poput 40-ih. Na istom sastanku, savetnici za nacionalnu bezbednost izrazili su zabrinutost zbog umešanosti NATO-a u rat između Rusije i Ukrajine, piše Jutarnji list.
"Upravo sam jutros pročitao da Bajdenova administracija očekuje da Kina uskoro napadne Tajvan. Iskreno rečeno, Treći svetski rat je zapravo već počeo, svakako u Ukrajini i na Internet prostoru", tvrdi Rubini.
On je u intervjuu za Špigl izneo stav da bi političari prvo trebalo da vode računa o ratu u Ukrajini, pa tek onda da reše krizu u Iranu, Izraelu ili Kini. U isto vreme, morali bi da razmišljaju o inflaciji i recesiji, odnosno stagflaciji.
"Evrozona je već u recesiji i mislim da će to biti dugo i ružno. U Velikoj Britaniji je još gore", tvrdi on.
Govoreći o pandemiji, on je napomenuo da je situacija pod kontrolom, ali da bi uskoro mogle da se pojave nove varijante Covid-19. On kaže da su klimatske promene "usporena katastrofa koja se ubrzava".
Za svaku od 10 pretnji koje opisuje u svojoj knjizi, rekao je, može da iznese deset primera koji se dešavaju upravo sada, a ne u dalekoj budućnosti.
Zatim je govorio o opasnostima klimatskih promena uz nekoliko primera.
"Ovog leta bila je suša u svim delovima sveta, pa i u SAD. U blizini Las Vegasa, suša je bila toliko jaka da su tela mafijaša iz 50-ih pronađena u presušenim jezerima. U Kaliforniji farmeri prodaju svoja prava na vodu jer je to isplativije od uzgoja bilo čega. Na Floridi više ne možete da osigurate kuću na obali. Polovina Amerikanaca će morati da se preseli na Srednji zapad ili u Kanadu. To je nauka, a ne nagađanje", rekao je.
Druga pretnja koju Nurijel Rubini opisuje u svojoj knjizi tiče se odnosa između SAD i Evrope. On tvrdi da bi Amerika mogla da izvrši pritisak na Evropu sa ciljem da ograniči ekonomske odnose sa Kinom jer ne želi da ugrozi američko vojno prisustvo na kontinentu. On tvrdi da se takav scenario već igra.
"SAD su uvele nove propise o zabrani izvoza poluprovodnika kineskim kompanijama za veštačku inteligenciju (AI), vojnu upotrebu ili kvantno računarstvo. Evropljani žele da nastave da posluju sa SAD i Kinom, ali to neće biti moguće zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Trgovina, finansije, tehnologija, internet: sve će biti podeljeno na dva dela", navodi on.
Američki ekonomista je prokomentarisao da je Nemačka napravila veliku grešku jer se u velikoj meri oslanjala na energente iz Rusije. Povodom priče da kineska kompanija Cosco treba da kupi delove Luke Hamburg, Rubini ističe da ostaje da se vidi šta je svrha takve namere Kine.
"Kina, naravno, neće vojno preuzeti nemačke luke, kao što bi mogla u Aziji ili Africi. Ali mislim da to nije baš pametna ideja", rekao je.
Ispričao je i zanimljivu anegdotu iz razgovora sa predsednikom jedne afričke zemlje. Pitao ga je zašto je kupio 5G tehnologiju od Kine, a ne od Zapada.
"Odgovorio je da su oni mala država i da će ih ionako neko špijunirati, pa nema razloga da ne uzmemo kinesku tehnologiju jer je jeftinija."
Pročitaj još
On je objasnio kako Kina povećava svoju ekonomsku, finansijsku i trgovinsku moć u mnogim delovima sveta.
Na pitanje da krizu iz 70-ih godina prošlog veka, kada je svet takođe doživljavao energetsku krizu, visoku inflaciju i stagflaciju, uporedi sa današnjim stanjem, on je rekao da je danas mnogo teže.
"Tada nismo imali toliko javnog i privatnog duga kao danas. Ako centralne banke podignu kamatne stope za borbu protiv inflacije, to će dovesti do bankrota mnogih zombi kompanija, banaka u senci i vladinih institucija. Osim toga, naftnu krizu izazvalo je mnogo više geopolitičkih šokova nego tada. Zamislite samo posledice kineskog napada na Tajvan, koji proizvodi 50% svih poluprovodnika na svetu, od čega je 80% vrhunskih. To bi bio globalni šok. Danas smo mnogo više zavisni od poluprovodnika nego od nafte", upozorio je Rubini.
U svojoj knjizi on opisuje klimatske promene kao najveću megapretnju.
"Moramo da brinemo o svemu u isto vreme, jer su sve ove megapretnje međusobno povezane. Jedan primer: trenutno ne postoji način da se značajno smanji emisija CO2 bez ekonomskog pada. Iako smo 2020. godine imali najgoru recesiju u poslednjih 60 godina, emisije gasova staklene bašte su pale za samo 9 procenata. S druge strane, bez snažnog ekonomskog razvoja nećemo moći da rešimo problem duga. Zato moramo pronaći druge načine da rastemo bez emisije gasova staklene bašte", rekao je on.
Izrazio je zabrinutost zbog opstanka demokratije protiv autoritarnih sistema poput Rusije ili Kine. On je podsetio da su demokratije krhke kada se u svetu dešavaju veliki šokovi, dodajući da se uvek nađe mačo muškarac koji kaže da će "spasiti državu", a onda za to okrivljuje strance.
Tvrdi da je Vladimir Putin uradio upravo to sa Ukrajinom.
"Erdogan bi to mogao da uradi sa Grčkom sledeće godine, mogao bi da pokuša da napravi krizu jer mu u suprotnom preti poraz na izborima. Ako se Donald Tramp ponovo kandiduje i izgubi, ovaj put bi mogao otvoreno da pozove pristalice da napadnu Kapitol. Mogli smo biti svedoci nasilja i pravog građanskog rata u SAD. Situacija u Nemačkoj izgleda relativno dobro. Ali ne znamo šta će se dogoditi ako ekonomija počne da slabi i ljudi glasaju za desnicu", rekao je on.
Nurijel Rubini je na kraju razgovora za Špigl izneo mogući scenario u slučaju nuklearnog rata.
"Tokom pandemije nisam pobegao u Hemptonse ili Majami kao mnogi drugi. Ostao sam ovde, bio svedok demonstracija Black Lives Matter, dobrovoljno se prijavio da pomognem beskućnicima. Svaki dan sam bio svedok očaja mnogih prijatelja umetnika koji su ostali bez posla i nisu mogli da plate kiriju. Ostaću u Njujorku čak i ako ga pogodi uragan koji može dovesti do nasilja i haosa. Moramo da se suočimo sa svetom kakav jeste. Čak i ako dođe do nuklearnog rata. Jer će prva bomba pasti na Njujork, a sledeća na Moskvu", upozorio je.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
3
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
2
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
1
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Proizvodnja ribe u Srbiji u padu dok uvoz raste
30.07.2026.•
9
Finansijski pokazatelji ukazuju da je delatnost slatkovodne akvakulture i dalje relativno malo i izrazito koncentrisano tržište sa svega 121 aktivnom kompanijom čiji prihodi opadaju već dve godine zaredom.
APR podseća firme: Rok za dostavlјanje dokumentacije uz konsolidovane izveštaje ističe 31. jula
30.07.2026.•
2
Agencija za privredne registre podsetila je matična pravna lica koja su dostavila konsolidovani godišnji finansijski izveštaj (KGFI) za 2025. godinu da 31. jula ističe rok za dostavlјanje dokumentacije uz taj izveštaj.
Helikopter novac iz Akcionarskog fonda: Ko ima pravo na njega?
29.07.2026.•
6
Građani Srbije već su naviknuti da je takozvani helikopter novac koji deli vlast svojevrsni vesnik izbora.
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine
29.07.2026.•
0
Sutra ističe rok za podnošenje prijave prihoda frilensera za drugi kvartal ove godine.
Svi radnici Stelantisa u Kragujevcu idu na kolektivni godišnji odmor
29.07.2026.•
5
Radnici Stelantisove fabrike automobila u Kragujevcu odlaze na dvonedeljni letnji kolektivni godišnji odmor 3. avgusta, a posle te pauze prvi radni dan će im biti ponedeljak, 17. avgust.
Visa ukida 2.600 radnih mesta
29.07.2026.•
1
Američka kompanija za digitalna plaćanja Visa saopštila je da će otpustiti oko sedam odsto zaposlenih, odnosno približno 2.600 radnika, u okviru programa povećanja efikasnosti poslovanja.
SAD uvode nova ograničenja za kineske robote
29.07.2026.•
1
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa planira da uvede zabranu uvoza novih kineskih humanoidnih i četvoronožnih robota, kao i određenih modela kineskih energetskih invertora.
Ziđin Koper: Narodnoj banci Srbije za sedam godina prodali smo 17 tona zlata
28.07.2026.•
19
Kompanija Ziđin Koper Srbija objavila je da je za sedam i po godina predala Narodnoj banci Srbije 17 tona zlata, kako je navedeno, onoliko zlata koliko su do pre 10 godina iznosile ukupne zlatne rezerve države.
Tehnološke kompanije otpustile 140.000 radnika zbog veštačke inteligencije
28.07.2026.•
0
Američki tehnološki giganti su od početka godine ukinuli 140.000 radnih mesta, dok istovremeno ulažu stotine milijardi dolara u razvoj infrastrukture za veštačku inteligenciju.
Shein zabeležio pad prodaje i gubitak od 99 miliona dolara zbog Trampovih carina
28.07.2026.•
0
Kompanija Shein zabeležila je kvartalni gubitak od 99 miliona dolara nakon usporavanja prodaje, izazvanog odlukom američkog predsednika Donalda Trampa da ukine izuzeće od uvoznih dažbina na robu male vrednosti.
Komentari 7
Vule
.
Tog bombardovanja se niko drugi ne seća, apsolutno niko.
Pitajte prosečnog Rusa u Irkutsku ili Novgorodu itd. da li zna za to bombardovanje... ne zna!
Sve ovo što se događa je samo da obe strane istroše rezerve oružja pa da na obostranu radost prave novo oružje, a o trošku ukrajinskih života i novčanika običnih ljudi na celom svetu.
Nebojša Berak
A finasijsko rasulo je pocelo 2007.godine bezocnim stampanjem hiljada mijardi dolara sto je izazvalo krizu 2008.
Sada im bisr ni stampanje pomoci nece, moraju izazvati rat jer od rata i pljacki zivi ceo zapad.
Novi gubernator Rima i Vatikana bice Kadirov.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar