Čuveni Dr Doom o megapretnjama za budućnost sveta: Treći svetski rat je, zapravo, već počeo
Jedan od najpoznatijih ekonomista današnjice Nurijel Rubini, u opširnom intervjuu za nemački Špigl govorio je o megapretnjama koje će uticati na našu budućnost.
Rubini je predvideo finansijsku krizu 2008. godine, a njegova pesimistička predviđanja donela su mu nadimak "Dr Doom", ali bi više voleo da ga zovu "Dr Realista".
On je pojasnio da su pretnje o kojima je pisao u novoj knjizi ("MehaThreats") stvarne.
"Šezdesete i sedamdesete proveo sam u Italiji. Tada nije bilo zabrinutosti zbog nuklearnih pretnji, niko nije pominjao klimatske promene i globalnu pandemiju. Nije bilo govora o tome da nam roboti preuzimaju poslove, živeli smo u stabilnim demokratijama, čak i ako nisu savršene. Javni dug nije bio visok, nismo imali prestaro stanovništvo. To je svet u kome sam odrastao. Danas moram da brinem o svemu tome", objasnio je Rubini.
Ispričao je kako je nedavno u Vašingtonu, na sastanku MMF-a, ekonomski istoričar Najl Ferguson prokomentarisao da bismo imali sreće da nas zadesi kriza poput one iz 70-ih, a da nema rata poput 40-ih. Na istom sastanku, savetnici za nacionalnu bezbednost izrazili su zabrinutost zbog umešanosti NATO-a u rat između Rusije i Ukrajine, piše Jutarnji list.
"Upravo sam jutros pročitao da Bajdenova administracija očekuje da Kina uskoro napadne Tajvan. Iskreno rečeno, Treći svetski rat je zapravo već počeo, svakako u Ukrajini i na Internet prostoru", tvrdi Rubini.
On je u intervjuu za Špigl izneo stav da bi političari prvo trebalo da vode računa o ratu u Ukrajini, pa tek onda da reše krizu u Iranu, Izraelu ili Kini. U isto vreme, morali bi da razmišljaju o inflaciji i recesiji, odnosno stagflaciji.
"Evrozona je već u recesiji i mislim da će to biti dugo i ružno. U Velikoj Britaniji je još gore", tvrdi on.
Govoreći o pandemiji, on je napomenuo da je situacija pod kontrolom, ali da bi uskoro mogle da se pojave nove varijante Covid-19. On kaže da su klimatske promene "usporena katastrofa koja se ubrzava".
Za svaku od 10 pretnji koje opisuje u svojoj knjizi, rekao je, može da iznese deset primera koji se dešavaju upravo sada, a ne u dalekoj budućnosti.
Zatim je govorio o opasnostima klimatskih promena uz nekoliko primera.
"Ovog leta bila je suša u svim delovima sveta, pa i u SAD. U blizini Las Vegasa, suša je bila toliko jaka da su tela mafijaša iz 50-ih pronađena u presušenim jezerima. U Kaliforniji farmeri prodaju svoja prava na vodu jer je to isplativije od uzgoja bilo čega. Na Floridi više ne možete da osigurate kuću na obali. Polovina Amerikanaca će morati da se preseli na Srednji zapad ili u Kanadu. To je nauka, a ne nagađanje", rekao je.
Druga pretnja koju Nurijel Rubini opisuje u svojoj knjizi tiče se odnosa između SAD i Evrope. On tvrdi da bi Amerika mogla da izvrši pritisak na Evropu sa ciljem da ograniči ekonomske odnose sa Kinom jer ne želi da ugrozi američko vojno prisustvo na kontinentu. On tvrdi da se takav scenario već igra.
"SAD su uvele nove propise o zabrani izvoza poluprovodnika kineskim kompanijama za veštačku inteligenciju (AI), vojnu upotrebu ili kvantno računarstvo. Evropljani žele da nastave da posluju sa SAD i Kinom, ali to neće biti moguće zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Trgovina, finansije, tehnologija, internet: sve će biti podeljeno na dva dela", navodi on.
Američki ekonomista je prokomentarisao da je Nemačka napravila veliku grešku jer se u velikoj meri oslanjala na energente iz Rusije. Povodom priče da kineska kompanija Cosco treba da kupi delove Luke Hamburg, Rubini ističe da ostaje da se vidi šta je svrha takve namere Kine.
"Kina, naravno, neće vojno preuzeti nemačke luke, kao što bi mogla u Aziji ili Africi. Ali mislim da to nije baš pametna ideja", rekao je.
Ispričao je i zanimljivu anegdotu iz razgovora sa predsednikom jedne afričke zemlje. Pitao ga je zašto je kupio 5G tehnologiju od Kine, a ne od Zapada.
"Odgovorio je da su oni mala država i da će ih ionako neko špijunirati, pa nema razloga da ne uzmemo kinesku tehnologiju jer je jeftinija."
Pročitaj još
On je objasnio kako Kina povećava svoju ekonomsku, finansijsku i trgovinsku moć u mnogim delovima sveta.
Na pitanje da krizu iz 70-ih godina prošlog veka, kada je svet takođe doživljavao energetsku krizu, visoku inflaciju i stagflaciju, uporedi sa današnjim stanjem, on je rekao da je danas mnogo teže.
"Tada nismo imali toliko javnog i privatnog duga kao danas. Ako centralne banke podignu kamatne stope za borbu protiv inflacije, to će dovesti do bankrota mnogih zombi kompanija, banaka u senci i vladinih institucija. Osim toga, naftnu krizu izazvalo je mnogo više geopolitičkih šokova nego tada. Zamislite samo posledice kineskog napada na Tajvan, koji proizvodi 50% svih poluprovodnika na svetu, od čega je 80% vrhunskih. To bi bio globalni šok. Danas smo mnogo više zavisni od poluprovodnika nego od nafte", upozorio je Rubini.
U svojoj knjizi on opisuje klimatske promene kao najveću megapretnju.
"Moramo da brinemo o svemu u isto vreme, jer su sve ove megapretnje međusobno povezane. Jedan primer: trenutno ne postoji način da se značajno smanji emisija CO2 bez ekonomskog pada. Iako smo 2020. godine imali najgoru recesiju u poslednjih 60 godina, emisije gasova staklene bašte su pale za samo 9 procenata. S druge strane, bez snažnog ekonomskog razvoja nećemo moći da rešimo problem duga. Zato moramo pronaći druge načine da rastemo bez emisije gasova staklene bašte", rekao je on.
Izrazio je zabrinutost zbog opstanka demokratije protiv autoritarnih sistema poput Rusije ili Kine. On je podsetio da su demokratije krhke kada se u svetu dešavaju veliki šokovi, dodajući da se uvek nađe mačo muškarac koji kaže da će "spasiti državu", a onda za to okrivljuje strance.
Tvrdi da je Vladimir Putin uradio upravo to sa Ukrajinom.
"Erdogan bi to mogao da uradi sa Grčkom sledeće godine, mogao bi da pokuša da napravi krizu jer mu u suprotnom preti poraz na izborima. Ako se Donald Tramp ponovo kandiduje i izgubi, ovaj put bi mogao otvoreno da pozove pristalice da napadnu Kapitol. Mogli smo biti svedoci nasilja i pravog građanskog rata u SAD. Situacija u Nemačkoj izgleda relativno dobro. Ali ne znamo šta će se dogoditi ako ekonomija počne da slabi i ljudi glasaju za desnicu", rekao je on.
Nurijel Rubini je na kraju razgovora za Špigl izneo mogući scenario u slučaju nuklearnog rata.
"Tokom pandemije nisam pobegao u Hemptonse ili Majami kao mnogi drugi. Ostao sam ovde, bio svedok demonstracija Black Lives Matter, dobrovoljno se prijavio da pomognem beskućnicima. Svaki dan sam bio svedok očaja mnogih prijatelja umetnika koji su ostali bez posla i nisu mogli da plate kiriju. Ostaću u Njujorku čak i ako ga pogodi uragan koji može dovesti do nasilja i haosa. Moramo da se suočimo sa svetom kakav jeste. Čak i ako dođe do nuklearnog rata. Jer će prva bomba pasti na Njujork, a sledeća na Moskvu", upozorio je.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glamočić: U novembru javni poziv za razvoj vinogradarstva i vinarstva
20.10.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će u novembru biti raspisan novi javni poziv za investicije u vinogradarstvo i vinarstvo.
Savet EU: Od 1. januara 2026. zabraniti uvoz ruskog gasa, kao i tranzit
20.10.2025.•
0
Savet Evropske unije je danas zazuzeo stav da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje.
Đedović Handanović: Bugarska neće dozvoliti protok ruskog gasa ka Srbiji, situacija gotovo bezizlazna
20.10.2025.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da se Srbija nalazi u veoma teškoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.
Većina zemalja EU za zabranu uvoza ruskog gasa do 2028.
20.10.2025.•
5
Većina zemalja EU složila se danas da se do kraja 2027. zabrani uvoz ruskog prirodnog gasa u EU.
Frilenseri imaju još desetak dana da podnesu poresku prijavu
20.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Srbiji mesečno potrebno 216.000 tona sirove nafte: "Nestašice goriva mogu se samo malo ublažiti"
20.10.2025.•
11
Za podmirenje tržišta u Srbiji potreban je uvoz 216.000 tona sirove nafte mesečno.
Putniković: NIS neće moći da funkcioniše ako poslovanje opadne dramatično
19.10.2025.•
8
Naftna industrija Srbije neće moći da funkcioniše ako njeno poslovanje opadne dramatično, izjavila je urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković.
Država uvodi namete koji ukazuju - Srbija se sprema za gradnju nuklearke
19.10.2025.•
21
Srbija se opredelila za nuklearnu energiju. To nam je jasno pre svega nakon nedavnog ukidanja moratorijuma na izgradnju nuklearki. Izmene nekih drugih zakona, međutim, šalju poruku da nismo toliko daleko od priprema za n
Menja se zakon o javnim nabavkama, ali sporne stvari ostaju: "Naravno da država neće kazniti samu sebe"
19.10.2025.•
1
Ukoliko Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku bude identičan postojećem nacrtu, nabavke na koje se usled brojnih izuzeća ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, i nadalje će biti izvan radara.
Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog povećanog rizika od sudara
19.10.2025.•
0
Proizvođač automobila Ford povlači više od 290.000 vozila u SAD zbog problema sa sistemom kamere za vožnju unazad.
Nestle otpušta 16.000 radnika
19.10.2025.•
1
Prehrambeni gigant Nestle planira smanjenje broja zaposlenih širom sveta u naredne dve godine, delom zbog automatizacije procesa.
Bernar Arno u samo jednom danu postao bogatiji za 19 milijardi dolara
19.10.2025.•
1
Milijarder i direktor luksuznog konglomerata LVMH Bernar Arno zabeležio je ogroman rast bogatstva nakon objave kvartalnih rezultata kompanije - njegovo lično bogatstvo uvećano je za 19 milijardi dolara u jednom danu.
Poslodavci do 15. januara mogu da se prijave za dualno obrazovanje
18.10.2025.•
0
Rukovodilac službe za dualno obrazovanje i obrazovnu politiku u Privrednoj komori Srbije Aleksandra Milić rekla je danas da do 15. januara svi zainteresovani poslodavci koji žele da se uključe u dualni model obrazovanja.
Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji prošle godine oko 98.000
18.10.2025.•
10
Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji prošle godine su iznosili 97.705 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 98.165 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku.
Šoškić: Osećaćemo se u sopstvenoj zemlji kao najamna radna snaga za strance
18.10.2025.•
5
Politika u kojoj uz fiksni devizni kurs nema prirasta produktivnosti, a rastu plate, za posledicu ima kako prirast javnog duga, tako i rasprodaju naših resursa, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić.
Poljoprivrednici: Neka Glamočić uzme pare od Ekspa i Nacionalnog stadiona za pomoć poljoprivredi
18.10.2025.•
21
Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da će verovatno biti neminovna radikalizacija protesta u borbi za državnu pomoć poljoprivredi.
Za Fudbalski savez Srbije iz budžetske rezerve 2,5 miliona evra
18.10.2025.•
20
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 295 miliona dinara, odnosno više od 2,5 miliona evra, Fudbalskom savezu Srbije (FSS), piše Nova ekonomija.
Iz SAD stiglo upozorenje NBS zbog plaćanja dina karticom na pumpama NIS-a
17.10.2025.•
31
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je iz SAD, koje su uvele sankcije NIS-u zbog ruskog udela, stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije i za "dina karticu" zbog plaćanja na pumpama.
Objavljene nove cene goriva
17.10.2025.•
6
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Novac iz budžetske rezerve za parking na železničkoj stanici Prokop u Beogradu
16.10.2025.•
1
Upravi za zajedničke poslove republičkih organa prebačeno je nešto više od 14,4 miliona dinara preko tekuće budžetske rezerve za, između ostalog, 40 parking mesta u okviru Železničke stanice Beograd centar - Prokop.
Glamočić: Za pomoć zbog suše poljoprivrednicima treba 70 milijardi dinara, od koga uzeti taj novac
16.10.2025.•
47
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je danas da je za ispunjenje zahteva poljoprivrednika za isplatu pomoći zbog suše od 300 evra po hektaru potrebno 70 milijardi dinara.
Komentari 7
Vule
.
Tog bombardovanja se niko drugi ne seća, apsolutno niko.
Pitajte prosečnog Rusa u Irkutsku ili Novgorodu itd. da li zna za to bombardovanje... ne zna!
Sve ovo što se događa je samo da obe strane istroše rezerve oružja pa da na obostranu radost prave novo oružje, a o trošku ukrajinskih života i novčanika običnih ljudi na celom svetu.
Nebojša Berak
A finasijsko rasulo je pocelo 2007.godine bezocnim stampanjem hiljada mijardi dolara sto je izazvalo krizu 2008.
Sada im bisr ni stampanje pomoci nece, moraju izazvati rat jer od rata i pljacki zivi ceo zapad.
Novi gubernator Rima i Vatikana bice Kadirov.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar