Zimnica u narednom periodu poskupljuje, a voće zbog oluje uništeno: Šta to znači za kupce?
Olujno nevreme koje je Srbiju zahvatilo prošle nedelje najveću štetu pričinilo je u Mačvi i Sremu.
Foto: Pixabay
Dok se procenjuje koliko će vremena biti potrebno da se poljoprivrednici oporave od gubitaka, stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta kažu da ovaj obim štete nije zapamćen do sada, piše Euronews Srbija.
Sve to će uticati i na poskupljenje voća i povrća, a to se najviše očekuje kod onih vrsta koje su imale slabu rodnost.
Potrošači na pijaci već osećaju da im je potrebno više novca za proizvode. Građani koji su govorili za Euronews Srbija navode da je slabija snabdevenost, ali i da veruju da će ove godine biti manje sastojaka za zimnicu.
Međutim, prodavci ističu da imaju sve vrste robe i tvrde da se cene u poslednje vreme uglavnom nisu menjale, osim kada je reč o kajsiji.
Jedna prodavačica je za Euronews Srbija rekla da potrošači kupuju kajsije za džem i da pazare ne više od pet kilograma.
"Cene kajsija su počele sa 150 dinara, 120 i 100, a sada su 120, 160 i 200 dinara", kaže ona.
Prodavci na pijaci navode da je prodaja porasla nakon blagog osveženja koje je stiglo posle više dana sa jako visokim temperaturama vazduha, da je nevreme uticalo na uništavanje plastenika, ali i da je u ovom periodu prodaja slaba zbog godišnjih odmora.
"Najviše stradale jabuka i kruška"
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je za Euronews Srbija da je po njegovoj proceni, šteta koje je nevreme pričinilo voću oko 25 miliona evra.
"Tu računam samo štete kada su u pitanju voćni zasadi, a gde je šteta nastala u proizvodni sadnog materijala, znamo da su velike štete u okolini Trstenika, koji je najveći centar proizvodnje sadnog materijala u Srbiji", kaže Keserović.
Prema njegovim rečima, u nevremenu koje je pogodilo Srbiju najviše su stradale jabuka i kruška.
"S obzirom da su ti zasadi podignuti na Fruškoj gori sa protivgradnim mrežama, kompletno sa fertirigacijom, a znamo da je po hektaru takva investicija od 35.000 do 40.000 evra, po mojoj proceni, samo u Fruškoj gori je srušeno preko 110 hektara takvih zasada. Pored te štete, imaćemo indirektnu štetu, ukoliko ti proizvođači žele da podignu nove zasade, oni moraju da ulože još toliko novaca i plus nega dve godine", navodi Keserović, koji je predsednik Društva voćara Vojvodine.
Prema njegovim rečima, zasadi koji su oštećeni u olujama, a koji nisu bili pod protivgradnim mrezama, imaju jako veliko opadanje plodova.
On kaže da kod pojedinih sorti kruške koje su bile pod protovgradnim mrežama, opadanje plodova bilo između 10 i 30 odsto, a tamo gde nije bilo protvgradnih mreža, opadanje je bilo od 50 do čak 90 odsto, pogotovu kod sorte karmen koja je trebalo ovih dana da se bere.
Pročitaj još
Skuplje voće - za zimnicu treba izdvojiti više novca
Keserović kaže da će se takva situacija odraziti na cene voća, a da najveće povećanje očekuje kod onih voćnih vrsta koje su imale slabu rodnost, a to su šljiva i kruška.
"Tu očekujem malo više cene, sigurno negde od 30 do 40 odsto, kod jabuke, povećanje od 10 do 15 odsto. To su one voćne vrste koje treba u narednom periodu da se beru", naveo je on.
Keserović navodi da će sigurno morati da se izdvoji više novca za zimnicu, navodeći da je smanjenje projektovanog prinosa negde od 10 do 15 posto.
"Na početku godine sam rekao da će to biti jedna rodnija godina. Međutim, zbog pojave niskih temperatura, zatim velike količine padavina u maju, kasnije visokih temperatura, ovih olujnih vetrova došlo je do smanjenja po meni onog projektovanog prinosa na negde 10 do 15 posto, tako da nećemo imati negde oko 1,4 miliona tona, to će biti između 1,2 i 1,2 miliona tona. To je drastično smanjenje u odnosu na ono što Srbija proizvede i sigurno će se to odraziti na cene, ali sve zavisi od kupovne moći stanovništva, s obzirom na situaciju u svetu, ali i kod nas", naveo je Keserović.
On kaže da kada poljoprivredni proizvodi, a pogotovo voće, rodi u Srbiji - da je to izvor stabilnosti u celom regionu i dodaje da će sve posledice nevremena sigurno sada odraziti na cene.
"Za sada jedino kod kajsije je niža cene, ali očekujem povećanje cena kod svih voćnih vrsta koje se budu brale u narednom periodu", rekao je Keserović.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
0
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
3
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
5
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
42
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
23
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
8
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Komentari 4
. .
Pera
Dzojs
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar