Šta bi bilo da svi građani u panici povuku štednju iz banaka: Tri scenarija
Ukoliko bi građani Srbije danas krenuli u panici da podižu štednju iz banaka kao u krizi 2008. godine kad su povukli milijardu evra, ili čak i mnogo više od toga, bankarski sektor bi ostao likvi
Foto: Pixabay
To pokazuje analiza Narodne banke Srbije u Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2022. godini, a prenosi Nova ekonomija.
Depoziti koje građani i privreda drže u bankama u Srbiji osnovni su izvor finansiranja banka.
Narodna banka je napravila analizu uz pomoć stres-testova likvidnosti kako bi utvrdila da li bi u slučaju nastupanja sličnog ili snažnijeg šoka nego 2008. godine bankarski sektor mogao da nastavi s normalnim poslovanjem.
Tri scenarija
Scenario "već viđeno" - pretpostavlja povlačenje depozita u iznosu od oko 439 milijardi dinara (11 odsto ukupnih depozita) kao u slučaju povlačenja depozita u periodu septembar 2008 - januar 2009;
Scenario "prelivanje rizika" - osim povlačenja depozita u oktobru 2008. godine, pretpostavlja i odsustvo podrške matica zbog međunarodne bankarske krize, čime se ukupno povlačenje depozita povećava na oko 609 milijardi dinara (15 odsto ukupnih depozita);
"Najgori scenario" - pretpostavlja dvostruko veći šok od onog koji se desio u oktobru 2008, odnosno povlačenje depozita u iznosu od oko 866 milijardi dinara (21 odsto ukupnih depozita).
Prema scenariju "već viđeno", kao i u slučaju realizacije scenarija "prelivanje rizika", pokazatelj likvidnosti se ni kod jedne banke ne bi našao ispod regulatornog minimuma.
U slučaju "najgoreg scenarija", koji podrazumeva veliki šok, pad pokazatelja likvidnosti ispod regulatornog minimuma imala bi banka na koju se odnosi 2,8 odsto ukupne bilansne aktive bankarskog sektora. Ostale banke bi se našle u sigurnoj zoni.
Ako se pretpostavi da bi se iz banaka povuklo prema scenariju "već viđeno" (tokom finansijske krize 2008. godine), pokazatelj likvidnosti bankarskog sektora spustio bi se na 1,5 sa 2,2 (mesečni pokazatelj) koliko je iznosio na kraju prošle godine, ocenjuje se u Izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).
Pod pretpostavkom da se iz banaka povuče 33,7 odsto ukupnih depozita pokazatelj likvidnosti spustio bi se na jedan koliko je i propisani minimum.
Koliko bankarski sektor može da podnese?
Kako se navodi u analizi, bankarski sektor u Srbiji, prema rezultatima stres testova, može da izdrži 11 radnih dana u uslovima dnevnog povlačenja depozita po umerenom scenariju, odnosno šest radnih dana po najgorem scenariju kad bi se povuklo oko 866 milijardi dinara.
U slučaju iznenadnog povlačenja štednje iz banaka, preporuka MMF-a za opstanak banke zbog povlačenja depozita obuhvata period od pet radnih dana. Smatra se da će banka posle ovog perioda imati dovoljno vremena za konsolidaciju poslovanja.
Ukupna štednja građana i privrede na kraju avgusta prošle godine iznosila je oko 14 milijardi evra.
Naglo povlačenje depozita krajem 2008. godine usled svetske finansijske krize i posledice privremenog gubitka poverenja u matične evropske banke koje posluju u Srbiji ukazuje na značaj praćenja ovog rizika, ukazuje NBS.
Podsećanja radi, 2008. godine sa početkom svetske finansijske krize građani su panično povlačili depozite iz domaćih banaka plašeći se da ne izgube ušteđevinu, tako je samo za šest nedelja iz banaka povučeno više od milijardu evra štednje.
Prema podacima NBS, u oktobru 2008. godine ukupno je povučeno 1,3 milijarde evra depozita ili 10,4 odsto ukupnih depozita bankarskog sektora. Nakon toga je Vlada Srbije odlučila da poveća iznos osiguranih depozita na 50.000 evra, kako bi građani stekli poverenje u stabilnost bankarskog sektora.
Pročitaj još
Nova ekonomija je ranije pisala da su ukupni osigurani depoziti u Srbiji iznosili 25,3 milijarde evra (građani i privreda), krajem trećeg kvartala prošle godine, saopštila je Agencija za osiguranje depozita.
Ukupan iznos osiguranih depozita je trostruko veći nego 2008. godine.
Ukupna sredstva na računima građana, preduzetnika i mikro, malih i srednjih pravnih lica u poslednjih 14 godina u proseku su rasla za 10 odsto godišnje.
Dve trećine svih osiguranih depozita čine depoziti građana. Depozite položene kod banaka čini štednja stanovništva, privrede, javnih preduzeća, nemonetarnog sektora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
0
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
3
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
5
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
42
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
23
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
8
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Komentari 17
Ekonomija
Štednja jeste jedan od lošijih načina ulaganja, neću reći najgori jer ipak ima i gorih. No razumete naravno da ste upravo vi odabrali taj, po vašim rečima "najgori vid ulaganja", nije vas na to niko terao? Banke nisu socijalne ustanove, to su kompanije kojima je cilj rast i profit kao i svim drugim kompanijama, a čudi me da ste od svih vidova ulaganja vi odabrali baš taj nagori i da se sada žalite na banke kao da su one krive za vaš odabir... možda biste trebali da se žalite na samog sebe jer ste ipak vi taj koji je svesno odabrao najgore? Zašto niste odabrali bilo koji drugi način ulaganja?
Dragan
EUfreedom
Meni navedeni podatak ne uliva poverenje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar