Ekonomista: Sniženja za 20 proizvoda ne mogu da izleče inflaciju u Srbiji, hrana skuplja za 21 odsto
U najnovijem obraćanju javnosti predsednika Srbije Aleksandra Vučića saznali smo da će od sledeće srede cene 20 proizvoda, uglavnom osnovnih životnih namirnica, biti smanjene.
Foto: 021.rs
Ova akcija koju je u pregovorima sa proizvođačima i trgovcima sprovelo Ministarstvo trgovine (MUST), odnosno ministar Tomislav Momirović dolazi nekoliko nedelja nakon pitanja trgovačkih marži koje je potegnula guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Ona je trgovačke marže okrivila da snose deo odgovornosti zbog toga što cene, pre svega hrane, sporije padaju nego što bi mogle.
"Zajedničkim naporima sa proizvođačima i trgovcima pokušali smo da uradimo određene stvari. Zahvalan sam i proizvođačima i trgovcima i ministru Momiroviću na uloženom trudu", rekao je Vučić uz komentar da se u tržišnoj ekonomiji ne mogu naterati trgovci na smanjenje cena.
Od sledeće srede u svim trgovinskim lancima biće istaknuti proizvodi označeni sa "Bolja cena", a Vučić je istakao da će za 20 proizvoda biti snižena cena.
"Redovna cena pilećeg parizera je 399, a biće 259 dinara, jogurt 164 dinara, a biće 134. Cena soka od jabuke umesto 120 biće 80 dinara, krompir je 99, a moći ćete ga naći za 60 dinara. Imaćete domaći začin koji košta 70 dinara za 50 dinara, šampon za bebe od 107 dinara 69,9 dinara, a kafa 130,99 biće 89,99 dinara", nabrojao je Vučić, izdvajajući iz korpe uglavnom proizvode robnih marki koje fabrike proizvode za trgovce i po pravilu su jeftiniji od brendiranih proizvoda poznatih proizvođača.
Međutim, efekti ovih sniženja na inflaciju su u najmanju ruku upitni, prenosi Danas. U supermarketu, po pravilniku o klasifikaciji trgovinskih formata, ima najmanje 2.000 artikala, a uglavnom mnogo više od toga. U hipermarketima ima ih najmanje 20.000.
Osim toga, poznato je da trgovci vode računa o prosečnoj marži, pa dok marže jednih proizvoda spuštaju, taj "gubitak" lako mogu da prevale na marže nekih drugih proizvoda.
Takođe, postavlja se i pitanje cena proizvođača, posebno dominantnih koji mogu da diktiraju cene na tržištu.
Ekonomista Saša Đogović primetio je da svako sniženje može da dovede do ublažavanja cenovnog pritiska, ali sniženja u ovoj meri, ne mogu da izleče inflaciju koja je u julu dostigla 12,5 odsto, dok je samo hrana skuplja bila 21 odsto nego u istom mesecu godinu ranije.
"Ovo ima više marketinški efekat, a teško da će izlečiti uzroke inflacije. Ljudima će delovati prijemčivo kada predsednik izvlači iz korpe proizvode i govori kako će biti mnogo jeftiniji. Ali pitanje je o kojim se robnim markama radi, da li će svi spustiti cene i čega, šta će biti sa ostalim proizvodima…", napominje Đogović.
Đogović ističe i da je istovremeno predsednik najavio jednokratnih 20.000 dinara penzionerima što će delovati u pravcu podsticanja inflacije.
"Jednokratno ta pomoć će imati svrhu, pomoći će ljudima. Ali sistemski treba raditi na tome da se spusti inflacija. U EU je inflacija pet odsto, u Srbiji je najviša u Evropi ne računajući Tursku i Mađarsku. Očigledno je da problem strukturni, a ne uvozni", smatra on.
Prvi strukturni problem je u poljoprivredi, posebno stočarstvu, gde prema njegovom mišljenju, imamo smanjenu proizvodnju i ponudu, što je dovelo do poskupljenja mesa i mleka, pa čak i interventnog uvoza.
"U energetskom sektoru nemamo suverenitet. To je razmljivo u sektoru gasa i nafte, ali i prošle godine smo i struju morali da uvozimo. Sada smo u aranžmanu sa MMF-om i moramo da dižemo cene, što ima produženo dejstvo na inflaciju", napominje Đogović.
Treći faktor, ocenjuje on, su marže na koje je ukazivala guvernerka.
"U inflatornim uslovima uvek neko pokušava za sebe da ulovi što više. Kada imate nereagovanje institucija, pre svega Komisije za konkurenciju i Ministarstva trgovine, dobijete ovakve ad hok akcije, koje nemaju preteranog efekta", smatra on.
Inače, Francuska je još u junu započela pregovore sa proizvođačima i trgovcima oko smanjenja cena.
Tamošnji ministar finansija Bruno Le Mer je pregovarao sa predstavnicima 75 velikih trgovaca i proizvođača ubeđujući ih da smanje cene od pet do 15 odsto na 5.000 osnovnih artikala.
Pročitaj još
Iako je neki dogovor, deklarativno postignut, nedavno je Le Mer ocenio da ga se više od pola njih nije pridržavalo i objavio je nove pregovore 1. avgusta sa ciljem da se cene skrešu od januara sledeće godine.
On je prvobitno zapretio uvođenjem posebnih nameta za one koji se ogluše o akciju države, ali ovog puta je javno prozvao globalne prehrambene džinove Unilever, Pepsiko i Nestle da nisu dovoljno uradili.
Inflacija u Francuskoj u avgustu je bila 5,7 odsto, a inflacija cena hrane iznosila je više od 11 odsto.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Gugl nudi promene u pretraživanju vesti kako bi izbegao kazne Evropske unije
07.05.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija Gugl predložila je promene u pretraživanju vesti, kako bi izbegla nove antimonopolske kazne Evropske unije, za koje je već morala da izdvoji 9,5 milijardi evra.
Evropi hitno potrebni AI data centri: Energetska mreža to ne može da isprati
07.05.2026.•
0
Nova studija otkriva probleme evropskog plana za proširenje svojih kapaciteta u domenu veštačke inteligencije. Kao glavni problem pominje se slab kapacitet energetske mreže.
Istraživanje Eurostata: Ko sve struju plaća jeftinije od Srbije
07.05.2026.•
3
Prosečna cena električne energije u Evropskoj uniji u drugoj polovini 2025. godine bila je 0,29 evra po kilovat-satu. U Srbiji, prema podacima Eurostata, cena jeste ispod evropskog proseka, ali ipak nije najjeftinija.
NBS odlučila: Referentna kamatna stopa ostaje na istom nivou
07.05.2026.•
0
Izvršni odbor NBS odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozite od 4,5 odsto i na kreditne olakšice od sedam odsto.
Deficit u budžetu u januaru povećan četiri puta, razlog su - "rafali"
07.05.2026.•
5
Deficit budžeta Srbije u prvom kvartalu ove godine bio je gotovo četiri puta veći nego u tom periodu 2025, jer je u januaru isplaćena rata za francuske avione "rafale", ali uz smanjene prihode države zbog slabije privre
Nepoznata srpska kompanija nudi dve milijarde evra za udeo u NIS-u
07.05.2026.•
42
Nedavno formirana srpska kompanija ponudila je dve milijarde evra ruskim kompanijama Gasprom Njeft i Gasprom za njihov zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u, koji upravlja jedinom rafinerijom nafte u Srbiji.
Tesla povlači više od 200.000 vozila u SAD zbog kašnjenja prikaza kamere za vožnju unazad
06.05.2026.•
0
Kompanija "Tesla" povlači 218.868 vozila u Sjedinjenim Američkim Državama zbog problema sa kašnjenjem prikaza slike sa kamere za vožnju unazad.
Domaća poljoprivreda pod pritiskom: Hrana će u naredne dve godine biti sve skuplja
06.05.2026.•
23
Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u ranoj fazi vegetacije, dok pšenica, koja je već izašla iz zime, trenutno pokazuje dobru kondiciju.
Nafte nema dovoljno, a inflacija raste
05.05.2026.•
3
Prošlo je dva meseca od početka rata na Bliskom istoku. Dobro je da poslednjih dana nema previše pucanja i razaranja.
Đedović Handanović: Očekujemo završetak pregovora s MOL-om oko 16. maja
05.05.2026.•
12
Ministarka energetike i rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je da pregovori između ruskog većinskog vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS) i mađarskog MOL-a "idu dosta dobro".
Kostić kupuje Podravsku banku
05.05.2026.•
0
AikGroup u vlasništvu Aleksandra Kostića je danas potpisala ugovore o kupoprodaji akcija sa ciljem preuzimanja 613.567 akcija Podravske banke d.d.
Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026. godini
05.05.2026.•
9
Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council).
Objavljen detaljan cenovnik usluga najvećih domaćih banaka u okviru SEPA sistema
05.05.2026.•
4
Pre godinu dana Srbija je postala deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima (SEPA), a od danas su transakcije u okviru SEPA platnih šema dostupne i građanima kao i domaćim kompanijama i preduzetnicima.
U kojoj zemlji EU se najčešće radi vikendom?
05.05.2026.•
2
Više od petine zaposlenih u EU, oko 21,3 odsto, redovno radi vikendom, a ovaj procenat je najviši u uslugama i poljoprivredi, pokazuju podaci Evrostata.
Počinje primena SEPA sistema u Srbiji: Jeftinije i brže transakcije sa EU
05.05.2026.•
0
U Srbiji od danas, 5. maja počinje plaćanje u okviru platne šeme jedinstvenog područja za plaćanja u evrima SEPA (Single Euro Payments Area), čime će sadašnja provizija za transakcije novca ka i iz EU biti smanjene.
Mali ranije bio zadovoljan zbog para EU, sad ih proglašava budžetski neutralnim: "Pokušaj kontrole štete"
05.05.2026.•
18
Da novac vremenom gubi vrednost, ekonomskoj nauci je dobro poznati fenomen. Ipak, ni u teoriji, ni u praksi nije zabeleženo da milijardu i po evra preko noći postane bezvredno i "budžetski neutralno".
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
8
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
2
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
24
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
21
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Komentari 14
Rdovno idem u Maxi
w/e
Jovo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar