"Malo verovatne procene Vlade Srbije o snažnom oporavku, vodi se politika koja podstiče rast cena"
Malo je verovatno da će u 2024. doći do snažnog oporavka privrednog rasta kakav predviđa Vlada Srbije, niti do snažnog usporavanja inflacije, procenio je Fiskalni savet.
"Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini 2023. iznosio je svega 1,3 odsto, a i to je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše (rast poljoprivrede od oko 10 odsto) i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto (usled poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto)", naveo je Fiskalni savet u mišljenju na revidiranu fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.
Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, Fiskalni savet smatra da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024. od 2,5 do tri odsto.
Povodom procene Vlade Srbije da će inflacija iduće godine pasti na 4,9 odsto, Fiskalni savet je naveo da je, uzimajući u obzir da će do kraja 2023. doći do povećanja akciza od osam odsto, do povećanja cena električne energije i gasa (osam i 10 odsto), ali i to da će se voditi ekspanzivna fiskalna politika koja podstiče rast cena (neselektivna isplata sredstava za decu i penzionere i druge isplate), bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na oko šest odsto.
"Revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, ali bez većih (i potrebnih) reformi javnih finansija", ukazao je Fiskalni savet.
Procenjeno je da su fiskalni deficit i javni dug definisani u dobrom smeru jer je predviđeno postepeno smanjivanje deficita s planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, a učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje – sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine).
Međutim, kako je ocenio Fiskalni savet, osim nesporne i Strategijom prepoznate potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom, Srbija ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, kao što su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta, zdravstvo.
"U poslednjih nekoliko godina veliki deo fiskalne politike u Srbiji ne vodi se na predvidiv i strateški promišljen način. Umesto toga, mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza, javne rasprave, pa čak i mimo standardnih budžetskih procedura, a za njihovo finansiranje obično se koristi tekuća budžetska rezerva", naveo je Fiskalni savet.
To se, kako je ukazano, dobro vidi kad se revidirana strategija koja je napravljena u septembru uporedi s njenim nacrtom iz maja 2023. godine.
"Prilično velike razlike u pojedinim segmentuima su uglavnom posledica toga što je Vlada u kratkom periodu između dve Strategije usvojila čitav niz važnih mera koje nisu bile predviđene ni Zakonom o budžetu ni tek usvojenim nacrtom strategije, kao što je vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija, pa onda povećanje akciza kako bi se deo novih rashoda kompenzovao", istakao je Fiskalni savet.
Narasli socijalni problemi, kako je predložio Savet, trebalo bi da se rešavaju na sistematski, trajan i fiskalno odgovoran način što Strategija ne prepoznaje.
"Visoka inflacija koja je najviše izražena u rastu cena hrane i energije snažno pogađa socijalno najugroženije stanovnike Srbije koji za ove proizvode odvajaju najveći deo svojih primanja. Vlada, međutim, na ovaj gorući problem nije u prethodnim godinama reagovala na odgovarajući način", upozorio je Fiskalni savet.
Podseća se da je Fiskalni savet više puta isticao da isplata novčane pomoći građanima koja ne uzima u obzir nivo njihove socijalne ugroženosti nije opravdana mera socijalne politike i da bi s ovom praksom trebalo prestati.
"Ne samo zato što sredstva dobijaju i oni kojima ovakva pomoć nije potrebna, već i zato što se jednokratnim merama ne može trajno poboljšati životni standard socijalno ugroženih građana, što bi trebalo da je osnovni cilj dobre socijalne politike. Nažalost, ni nova Strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite, što ocenjujemo kao jedan od njenih najvećih propusta", naveo je Fiskalni savet.
Pročitaj još
Strategijom se, kako je ukazano, ne planira ni sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi, između ostalog, išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva, a što bi, da je u programu Vlade, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.
Takođe, Strategija fiskalne politike se ne bavi problemom manjka stručnih kadrova u državnom sektoru koji preti da umanji kvalitet javnih usluga, pre svega usled loše uređenog sistema zarada i zaposlenosti.
Fiskalni savet ima zamerke i na to što je u Strategiji dat samo ukupan iznos planiranih javnih investicija u narednim godinama, a nema podataka o tome kojis u najveći investicioni projekti države koji će se sprovoditi, po kom kriterijumu su odabrani i koliko se sredstava za svaki od njih planira.
Nije objašnjeno ni zašto se javne investicije smanjuju u periodu 2024-2026. na 6,7 odsto BDP-a, a u trogodišnjem periodu pre toga iznosile su u proseku 7,4 odsto BDP-a.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
5
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
8
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
8
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
7
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Komentari 3
Žarko
Plaćač poreza
Map
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar