Stiže nam MMF: Šta je Srbija ispunila, a šta tek treba?

Autor: Biznis.rs

Info

17.10.2023.

10:09

Prva misija MMF-a bila je u Beogradu krajem marta, dok druga stiže za nekoliko dana i ostaje dve nedelje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kako piše portal Biznis.rs, cilj je da se izmeri "prolazno vreme" kada je reč o sprovođenju stendbaj aranžmana vrednog oko 2,4 milijarde evra.

Polovinom godine MMF je konstatovao da su ispunjena tri dogovorena merila (benchmarks) - struja i gas poskupeli su u maju za osam, odnosno 10 odsto, a navedeno je i da je "proširen i potpuno operacionalizovan centralni elektronski javni registar plata i zaposlenih u sektoru obrazovanja".

Na spisku ciljeva oko kojih su se dogovorili Vlada i MMF tada se, međutim, našlo još devet neispunjenih ili delimično ispunjenih tačaka.

Ključne tačke aktuelnog aranžmana odnose se na promene u domaćoj energetici, ali to nije i jedina tema sporazuma sklopljenog u decembru 2022. godine. Od transformacije Elektroprivrede Srbije (EPS) u akcionarsko društvo preko dodatnog poskupljenja struje i gasa u novembru, pa sve do usvajanja propisa koji je u javnosti poznat kao Zakon o javnim preduzećima - sve su to "structural benchmarks" ili merila na osnovu kojih se procenjuje ide li sprovođenje aranžmana kako treba ili ne.

Od proleća do danas, kada je reč o "fiskalnim merilima" kojih je ukupno četiri, ispunjeno je ono koje se odnosi na registar zarada i zaposlenih u sektoru zdravstva. Do kraja januara sledeće godine očekuje se da će zaživeti sličan registar za zdravstvo, ali, kako navodi Biznis.rs, to ne znači i da će uskoro biti okončan jedan od najdugovečnijih reformskih projekata - kompletiranje registra zaposlenih i zarada u javnom sektoru.

O tome svedoči i činjenica da je nedavno na dnevni red Skupštine stavljen produžetak zabrane zapošljavanja u javnom sektoru kao i prolongiranje uvođenja platnih razreda do 2025. godine.

Na spisku "fiskalnih merila" nalazio se i cilj da se do kraja jula ove godine usvoji akcioni plan koji bi doprineo da se srednjoročno budžetiranje učini "efikasnijim i više obavezujućim", ali za sada nije poznato da li se radilo na ispunjenju ove obaveze.

Energetika u aranžmanu - od sedam tačaka samo jedna nije ispunjena

Najveći deo spiska zadataka odnosi se na energetiku, a kasnilo se već sa prvim od sedam merila za uspešno sprovođenje aranžmana. Transformacija EPS-a trebalo da je da se, prema dogovoru sa MMF-om, okonča do februara ove godine, ali je čitav proces trajao do 18. aprila, kada je EPS u Centralni registar hartija od vrednosti upisao ukupno 36,5 miliona komada akcija, nominalne vrednosti 10.000 dinara po akciji.

Dve tačke koje su se odnosile na poskupljenja struje i gasa u maju ispunjene su na vreme, ali su u međuvremenu u sporazum ušla još dva merila - da struja i gas poskupe za osam, odnosno 10 odsto i do 1. novembra. Iako je bilo reči o tome da se sa MMF pregovara da se ta obaveza ublaži ili prolongira, odluke o dodatnim poskupljenjima usvojene su krajem septembra.

Kasnilo se malo i sa sprovođenjem dogovora da Vlada usvoji plan ulaganja po prioritetima i troškovima za energetski sektor za projekte koji bi trebalo da se realizuju u narednih dve do pet godina, ali čini se da je to pokriveno dokumentom koji se zove "Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture za period do 2028. sa projekcijama do 2030. godine", a koji je usvojen u junu ove godine.

Jedina tačka koja još nije ispunjena odnosi se na obavezu Vlade da do kraja decembra ove godine usvoji plan restrukturiranja EPS-a. Ipak, još ima vremena da se i ta tačka skine sa dnevnog reda u roku, pošto je izbor za direktora EPS ušao u završnicu, jer je prijava kandidata završena još 15. septembra.

Osim fiskalnih i energetskih merila uspeha, postojao je još jedan važan dogovor čije ispunjenje je dogovoreno sa MMF-om - usvajanje Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije. Taj zakon, poznat kao "zakon o javnim preduzećima" usvojen je u septembru, pošto je u junu povučen iz Skupštine kako bi prošao još jedan krug javne rasprave.

Šta nas čeka kad misija stigne?

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, na pitanje čekamo li spremni i zimu i misiju MMF-a, za Biznis.rs odgovara da su povećanja cena struje tokom godine za sada svakako "zadovoljila apetit" te međunarodne organizacije, ali da treba imati na umu da u ravnoteži treba držati zahteve MMF-a kao kreditora sa jedne strane, finansijske mogućnosti i potrebe države sa druge, ali i mogućnosti građana da sve to izdrže.

Njegova procena je da će se nastaviti "pritisak" MMF prema domaćem energetskom sektoru.

"To je oblast u kojoj MMF ima poluge uticaja i u kojoj najbolje mogu da se vide efekti, i to govore iskustva iz celog sveta - to je sigurna stavka koju MMF 'gađa' u državama koji su domicilni proizvođači električne energije", kaže Zdravković.

"To je što se tiče dela pitanja o spremnosti za dolazak misije MMF-a, pošto od toga koliko uglja imamo uskladišteno na depoima TENT-a i Kostolca, kao i od toga koliki je nivo akumulacija hidroelektrana, zavisi i odgovor na pitanje da li smo spremni i za dolazak zime", naglašava Zdravković za Biznis.rs.

Ministarka energetike Dubravka Đedović izjavila je prošle nedelje za Politiku da je energetski sistem spreman za početak grejne sezone, kao i da su "akumulacije na nivou 600 gigavat-časova, a zalihe uglja na deponijama termoelektrana premašile dva miliona tona".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

skuplja struja

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

G pen

20.10.2023 • 06:45

A odgovara vam poklonjena energetika rusima, kinezima rude a arapima zemlja?

0 2 -2
R

19.10.2023 • 06:49

R

MMF je organizacija stvorena za ucenjivanje drżava. Oni daju kredite onim državama koje uslovljavaju političkim i ekonomskim promenama u društvu koje odgovaraju njima, a ne državi koja uzima kredit. Na primer promena statusa EPS-a, da bi ga u budučnosti po mogućstvu preuzeli za tepsiju ribe. Sav apsurd uzimanja kredita MMF je u tome što MMF nikada ne kreditira proizvodnju i razvoj, već samo potrošnju i eventualno pokrivanje budžetskih rupa. Time se država ne razvija već ulazi u dužničko ropstvo, jer samo povećanje proizvodnje može da donese novu vrednost tj. da vraća kredit i omogućava razvoj. Finansiranjem stranih firmi se u pravom smislu ne povećava proizvodnja i ne stvara novi proizvod za državu već za stranu firmu. Državi ostaju samo plate zaposlenih i možda nešto poreza i taksi.
Postavlja se pitanje zašto je država uzela kredit od MMF?

2 1 +1
AltF4

17.10.2023 • 16:08

Think before typing!

Kada se jedna zemlja obaveže kreditima bilo korporativnim ili na nivou zemalja, kao i kod fizičkih lica mora da postoji garant povratka tih kredita.
MMF je određen od strane onih koji Srbiji daju kredite kao neko ko garantuje i vraćanje tih kredita. MMF određuje koji segmenti državnih usluga treba, u kom procentu i kada da povećaju cene da bi bilo omogućeno funkcionisanje države uz redovnu otplatu kredita. Nije pitanje ovde ko je i zašto baš MMF, već je pitanje kako ste vi zamislili da Srbija neprestano uzima kredite od drugih zemalja? Na lepe oči? Pitanje je u kom je realnom stanju Srbija jer kako izgleda čim predsednik izađe iz zemlje on uzima neki kredit dok se milioni dele RS, Kosovu, SPCu ili nestaje kroz kojekakve tendere bez transparentnosti. Ali ne, lakše je kriviti MMF nego uvideti prave razloge i tražiti odgovornost onih koji stalno uzimaju pare na međunarodnom nivou i gde ih troše. Sad će najavljeni Expo, pa onda još i stadion a tu su i izbori. Potreban im je priliv novca i ne pitaju kako i ko će to vraćati, a dugovi se moraju vratiti. Dužničko ropstvo je budućnost ove države i naroda, kojim god zastavama mahali i grafite ispisivali po zgradama.

14 15 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.