Živimo li bolje: Šta kaže vlast, šta statistika, a šta stručnjaci
Realne zarade u Srbiji u poslednjih 12 godina porasle su za otprilike 46 odsto, odnosno rasle su 3,2 odsto godišnje.
Foto: Pixabay
Ovaj rast jeste solidan, ali nije spektakularan, i nije ništa što je specifično samo za Srbiju, to se događa u Rumuniji, Bugarskoj, kao i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope, piše Nova ekonomija.
Iako je realna plata u Srbiji trenutno 11 odsto veća nego u maju prošle godine, što je značajan rast, važno je napomenuti da je ona tokom 2022. i 2023, kada je inflacija bila dvocifrena, beležila pad. Ako se trenutna realna plata uporedi sa decembrom 2021. (kao poslednjim mesecom pre ubrzanja inflacije), vidi se da je porasla samo za četiri odsto, što nije naročito veliki rast za period od dve i po godine, kažu, između ostalog, sagovornici Nove ekonomije.
"Ovaj rast jeste solidan, ali nije spektakularan, i nije ništa što je specifično samo za Srbiju, to se događa u Rumuniji, Bugarskoj, kao i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope zbog opštih kretanja na tržištu radne snage", rekao je za Novu ekonomiju profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
On objašnjava da je za standard građana isključivo važan samo realni rast zarada, jer on pokazuje koliko je promenjena, odnosno povećana ili smanjena kupovna moć, odnosno koliko više proizvoda može da se kupi za prosečnu zaradu, a da nominalne zarade i zarade u evrima nisu adekvatni pokazatelji promene kupovne moći.
Arsić naglašava da je pored samih zarada i njihovih kretanja, za analizu standarda građana najvažnije kako se kreće ukupan dohodak domaćinstava, u koji ne ulaze samo zarade.
"Zarade jesu najvažniji izvor dohotka, preko 50 odsto dohotka potiče od zarada, ali postoje i penzije, dohoci od kapitala, od izdavanja, doznake iz inostranstva. Sve se to na neki način skupi na gomilu i troši u domaćinstvu", rekao je Arsić.
A prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu iznosili su 87.973 dinara. S druge strane, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 88.244 dinara.
Najveći udeo u prihodima domaćinstava imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa (52,5 odsto), penzije (30,9 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (četiri odsto), naturalna potrošnja (2,6 odsto), prihodi van redovnog radnog odnosa (2,4 odsto), primanja od socijalnog osiguranja (2,4 odsto), dok 5,2 odsto čine prihodi iz ostalih izvora (prihodi od imovine, prihodi iz inostranstva, pokloni).
Kada se radi o ličnoj potrošnji domaćinstava, najveći deo čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića (36,8 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,4 odsto). Slede izdaci za transport (8,7 odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (5,9 odsto).
Lična potrošnja 46 odsto ispod proseka EU
Arsić je ukazao na to da je relevantan statistički pokazatelj standarda građana lična potrošnja po stanovniku u dolarima jednake kupovne snage, gde se eliminišu razlike u cenama koje postoje između različitih zemalja.
Ovaj podatak objavljuje Eurostat, a prema izveštaju za 2023, stvarna individualna potrošnja u Srbiji bila je 46 odsto ispod proseka Evropske unije.
"To u stvari pokazuje koju mi količinu proizvoda trošimo. Ovaj pokazatelj uključuje potrošnju koja se finansira iz svih izvora. Po ovom pokazatelju mi manje zaostajemo za Evropom nego po BDP-u. Naš BDP je u odnosu na Evropu manji nego potrošnja, jer mi deo potrošnje finansiramo od doznaka. Imamo relativno značajne doznake koje povećavaju potrošnju u Srbiji, a drugi razlog (za potrošnju) je što mi manje štedimo u odnosu na ostatak zemalja u Evropi, naravno uvek može da se postavi pitanje da li je potrošnja održiva ako je štednja mala", rekao je Arsić.
Nešto uspešnija od Srbije po stvarnoj ličnoj potrošnji po stanovniku je Crna Gora u kojoj je stvarna individualna potrošnja u 2023. godini bila 35 odsto ispod EU proseka.
Iza Srbije su Albanija gde je stvarna individualna potrošnja u 2023. godini bila 58 odsto ispod EU proseka, Bosna i Hercegovina koja je po tom parametru bila 56 odsto ispod proseka EU i Severna Makedonija u kojoj je stvarna individualna potrošnja bila 48 odsto ispod proseka EU.
Srpska potrošačka korpa nije međunarodno uporediva
Prosečna potrošačka korpa za mesec maj 2024. iznosila je 103.409,38 dinara i za njeno pokriće bilo je potrebno 1,03 prosečnih zarada, dok je za pokriće minimalne korpe, koja je iznosila 53.517,55 dinara bilo dovoljno 0,53 prosečne zarade, vidi se u podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Govoreći o merenju kupovne moći kroz odnos potrošačke korpe i prosečne zarade, Arsić navodi da podaci o potrošačkoj korpi nisu baš najpouzdaniji pokazatelj kupovne moći većine stanovništva, pre svega jer je kao potrošačka jedinica stavljeno domaćinstvo, a ne recimo pojedinac.
"Neko domaćinstvo ima dvoje da rade i jedno dete, neko domaćinstvo ima dvoje penzionera. Drugi razlog zašto korpa nije međunarodno uporediva je to što je potrošačka korpa u razvijenim zemljama mnogo izdašnija neko kod nas, odnosno količina proizvoda koja je uključena u korpu u razvijenim zemljama je veća nego u slučaju Srbije", rekao je Arsić.
Prema rečima eksperta Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimira Jovanovića, vrlo važan podatak u ovom kontekstu su i indikatori materijalne uskraćenosti.
Pročitaj još
"Prema podacima iz 2022. (poslednji dostupni podaci), oko 15 odsto domaćinstava u Srbiji nije moglo dav priušti da jede meso, ribu ili vegetarijansku alternativu svaki drugi dan. Taj indikator godinama ostaje na tom nivou. Takođe, čak 40 odsto domaćinstava je izjavilo da teško ili vrlo teško sastavlja kraj sa krajem", kaže Jovanović.
Poredeći zarade u Srbiji sa drugim zemljama, Arsić je ukazao na podatak da je Srbija pre 12 godina od devet susednih zemalja bila na petom mestu po zaradama, a da je i sada na istom, petom mestu.
"Mi smo u međuvremenu prestigli Bosnu i Hercegovinu i malo Crnu Goru, ali su nas prestigle Rumunija i Bugarska, mi smo 2012. godine imali veće zarade od Rumunije i Bugarske", rekao je Arsić.
Ceo tekst čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Povučen Teslin cybertruck zbog softverske greške
26.10.2025.•
0
Kompanija Tesla opozvala je danas 63.619 cybertruck vozila zbog softverskog problema koji utiče na prednja parking svetla.
U Srbiji od početka godine prodato više novih vozila nego u isto vreme 2024.
26.10.2025.•
9
Rezultati prodaje novih vozila u Srbiji u prva tri kvartala 2025. godine, za razliku od većine evropskih zemalja i EU ukupno, (gde se beleži ili usporavanje ili pad tržišta) pokazuju da tržište sveukupno raste.
Srbija nastavila ubrzano da povećava zlatne rezerve
26.10.2025.•
12
Na stabilnost svake države, pa i Srbije u kriznim vremenima značajno utiču zlatne rezerve.
Nemačka krajem 2027. izbacuje čekove iz upotrebe
26.10.2025.•
1
Nemačka krajem 2027. potpuno izbacuje čekove iz upotrebe, saopštila je Bundesbanka.
Vlada obezbedila dodatna sredstva za subvencije za prve stanove po rođenju deteta
25.10.2025.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da iz budžetske rezerve prebaci 100 miliona dinara, odnosno više od 850.000 evra, za obezbeđivanje nedostajućih sredstava za subvencije za kupovinu stana po osnovu rođenja deteta.
Dodeljen tender za uvođenje veštačke inteligencije u PIO Fond: O čemu je reč?
25.10.2025.•
10
Fond PIO dodelio je ugovor na tenderu vezanom za primenu veštačke inteligencije preduzeću MDS Informatički inženjering iz Beograda.
Kina i SAD počeli nove trgovinske pregovore
25.10.2025.•
0
Kina i SAD su danas u Kuala Lumpuru započele nove trgovinske pregovore u cilju pronalaženja rešenja za carinski rat između dve najveće svetske ekonomije.
Predsednik Fiskalnog saveta: Srbija će 2026. imati daleko sporiji rast, EPS će gubiti prihode
25.10.2025.•
10
Srbija može očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026, a EPS će zbog prekogranične ugljenične takse EU gubiti tržište i prihode, rekao je predsednik Fiskalnog saveta, Blagoje Paunović za Forbs Srbija.
Stručnjaci: Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti
25.10.2025.•
5
Zabrana uvoza ruskog gasa u EU i tranzita preko tih država teško će se sprovesti jer na tržištu nema dovoljno gasa, trpi evropska industrija, a autori te odluke verovatno neće biti na istim pozicijama, kažu stručnjaci.
Raspisan javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju
25.10.2025.•
1
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede Srbije raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju za 2025. godinu.
Turkmenistan ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali nema gasovod
25.10.2025.•
4
Turkmenistan, jedan od vodećih svetskih proizvođača gasa, ponovio je da ima kapaciteta da isporučuje gas Evropi, ali da nema gasovod potreban da se poveže centralna Azija sa Evropom preko Kaspijskog mora.
Vlada Srbije usvojila uredbu o podršci skladištarima malina
24.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o vanrednoj interventnoj meri podrške firmama i preduzetnicima koji skladište malinu ovogodišnjeg roda radi pravovremenog otklanjanja tržišnih poremećaja.
Indijska kompanija koja najviše kupuje rusku naftu poštovaće sankcije protiv Moskve
24.10.2025.•
2
Najveci indijski kupac ruske nafte, kompanija Reliance Industries, poštovace sankcije zapadnih država protiv Moskve, uz održavanje odnosa s trenutnim dobavljačima nafte, saopštila je danas ta kompanija.
Vlada menja Uredbu o maržama zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače
24.10.2025.•
7
Vlada Srbije izmeniće Uredbu o ograničavanju trgovačkih marži zbog pritiska trgovinskih lanaca na dobavljače.
Objavljene nove cene goriva
24.10.2025.•
4
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Američke sankcije i za ruski Lukoil: Kako će se to odraziti na Srbiju?
24.10.2025.•
16
Nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije i vema najvećim ruskim naftnim kompanijama, Rosnjeftu i Lukoilu, nametnulo se i pitanje kako će se to odraziti i na Srbiju.
Kineske državne kompanije obustavile kupovinu ruske nafte zbog američkih sankcija
23.10.2025.•
6
Kineske državne naftne kompanije obustavile su kupovinu ruske nafte koja se prevozi morskim putem pošto su SAD uvele sankcije Rosnjeftu i Lukoilu, najvećim ruskim naftnim kompanijama, reklo je više izvora.
Sistemski slom
23.10.2025.•
21
Tog prvog novembra prošle godine nije pala samo nadstrešnica nego i ideja da institucije, zakoni i struka još uvek imaju težinu veću od konferencije za štampu i partijske parole.
Alternative za ruski gas: Bugarska zatvara jedan, a proširuje drugi gasovod, Rumunija kao mogući spas
23.10.2025.•
16
Evropska unija je donela odluku o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa, sa konačnim rokom postavljenim za 1. januar 2028. godine.
Procena Bečkog instituta: Srbija će imati privredni rast od dva odsto, najniži na Zapadnom Balkanu
23.10.2025.•
12
Srbija će u 2025. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) dva odsto, što je najniža stopa rasta među balkanskim državama za ovu godinu.
Ove godine znatno manje stranih direktnih investicija u Srbiji
23.10.2025.•
5
Neto strane direktne investicije (SDI) u Srbiji tokom osam meseci ove godine iznosile su 1,49 milijardi evra i manje su za čak 54 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Komentari 14
9
Statistika kaže : pojeftinile su lokomotive , mlaznjaci , izlet na mesec , prosečno napredak ogroman.
"Stručnjaci" kradikali kažu : al smo nekad krali morali smo da proterujemo i ubijamo sada sve apamo iz državne kase , zajmova i kredita vraćaće i unuci sirotinje napredak do neba .
Kaže sirotinja : grizi dva jaja i budi stetan da ti ne zabiju kobaju od nazad nasuvo ,a i ko danas hebe sorotinju i kako ona preživljava napredak ogroman ,a o blagostanju u tigru da i ne govorimo.
Miki
@Цвет
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar