Naprednjaci zadužuju i vašu decu
Rebalans je u velikoj većini uređenih zemalja standardna aktivnost, ustaljena praksa kojom država pri kraju godine precizira i u neznatnoj meri koriguje budžetom planirane rashode do kraja godine.
Foto: 021.rs
U Srbiji je to, s obzirom na obim preusmeravanja novca, znatno više.
Pre tri-četiri godine opravdanje za velike intervencije rebalansom imali smo u epidemiji, odnosno tehnološkom incidentu u najvećem proizvođaču struje, dok smo lane sledili poželjni trend umerenog pristupa.
Inflacija preti
Očekivalo se da će slično biti i ove godine, ali nije. Budžet se, najviše zahvaljujući inflaciji ne previše iznad očekivane, punio brže od plana, novca u državnoj kasi nije manjkalo. Procenjivao se ne mali višak od 128 milijardi dinara i priželjkivalo se da tih 1,1 milijardu evra posluži za isplatu prispelih rata nekih od nepovoljnijih državnih kredita.
Nije vreme zaduživanja, novac je na tržištu skup, kamate su za nepune dve godine sa prosečnih 1,5 narasle na više od šest odsto kada su državne obveznice u pitanju. Još je skuplje kada država ugovara kredit od banaka, kamate dostižu i 8,2 odsto, koliko Srbija plaća za nekoliko pozajmica uzetih radi izgradnje pojedinih saobraćajnica.
Ipak, Siniša Mali, ministar finansija i desna ruka predsednika Vučića, obelodanio je da će do kraja godine državni rashodi narasti za čitavih 199,1 milijardu dinara. Za šeststo miliona evra više nego što će biti višak u odnosu na izvorni ovogodišnji budžet.
Dakle, ukupno ćemo potrošiti oko 1,7 milijardi više nego što se prvobitno planiralo i taj novac ćemo morati pozajmiti. Tako ćemo, umesto da počnemo da smanjujemo tih 38,4 milijarde evra duga, našoj deci dodatno uvećati obaveze.
Investicije ispred štednje
Istina je da se predsednik Srbije, koji kod nas u krajnjem odlučuje i o ovakvim pitanjima, nikada nije preterano plašio pozajmljivanja novca i uvek je investicijama davao prednost u odnosu na štednju. Ipak, očekivalo se da će, baš zbog korenito izmenjene situacije na svetskom finansijskom tržištu, ovoga puta biti drugačije. Ali, nije.
Naravno da se Aleksandar Vučić, veoma solidno upućen u finansije i makroekonomiju, nije slučajno odlučio na za mnoge neočekivano preusmeravanje državnog novca. Pogled na to na šta se odlučio utrošiti dodatnih 1,7 milijardi evra budžeta najbolje će nam pokazati kakve poteškoće more predsednika i državu.
Najviše, 450 miliona evra, biće usmereno vojsci, za otplatu prve rate nabavke francuskih aviona "Rafal" i ponovno organizovanje redovnog služenja vojnog roka. Oko 370 miliona evra dodatno se izdvaja (ukupno 460 miliona) za izložbu EXPO 2027 i prateću infrastrukturu.
Naravno, obe stavke će biti prisutne i svake od narednih nekoliko godina. Druga polovina rebalansa biće potrošena na subvencije - 260 miliona evra, socijalna davanja - 230 miliona, i 90 miliona odlazi u socijalne fondove. I tako dalje...
Zadovoljni ambasador Hil
Vojska je bila prva u planu. Posle potpisivanja ugovora o nabavci eskadrile "Rafala" vredne 3,15 milijardi evra, brzometno sledi isplata prve rate.
Prilično je neuobičajeno da ćemo platiti najmanje tri rate pre nego što prvi "Rafali" stignu u Srbiju. Aranžman je bio kritikovan s obzirom na to da smo ranije avione slične klase kupovali od Rusa za siću. Poslednji put nas je deset ruskih odlično remontovanih Suhoja koštalo tek 300 miliona evra.
Ne mali broj vojnih analitičara smatrao je da smo i sada mogli napraviti sličan ugovor, a ne prvi put od Drugog svetskog rata vojne avione kupovati od drugog partnera. Poruka je direktna: Srbija nastavlja da svoj vojni arsenal menja, odnosno rusko oružje i opremu zamenjuje proizvodima zapadnih proizvođača.
Za početak, u Francuskoj, koja kao vojni partner izgleda mnogo prihvatljivija od SAD. Nije bez osnova američki ambasador Hil unazad mesec dana našao za potrebno da dva puta javno pohvali Srbiju kako se "okreće Zapadu".
Pročitaj još
Država prepolovila uštedu građana
Drugi veliki rebalansni izdatak, 370 miliona evra, odnosi se na radove na pripremi izložbe EXPO 2027. Stavljanje svojevrsnog spektakla u centar ulagačke delatnosti nije prvi put. Može se reći da snažnim investicijama država održava privrednu aktivnost, ali u vreme kada inflacija sporo i teško opada, upumpava previše novca u ekonomiju.
Tako nam ovaj segment rebalansa ukazuje da će kod nas rast cena i dalje biti primetno viši nego u Evropi, te da će se nastaviti proizvodnja lokalne inflacije kojom se na srpskom tržištu obara vrednost stranog novca.
Mada su u poslednjih šest-sedam godina naprednjaci uspeli da bezmalo prepolove kupovnu moć onih 28 milijardi evra koje su građani Srbije štedeli bezmalo dve i po decenije unazad, to, izgleda, nije dovoljno i sličan trend planira se i za nadalje.
Posledično, cene će u Srbiji, uključujući i hranu, biti više nego u mnogo bogatijim evropskim državama, a od 1.000 evra plate neće biti mnogo koristi - za tu svotu moći će se kupiti koliko za današnjih 750 evra. Međutim, lepo zvuči, i to je ono što će, bar rebalans tako pokazuje, i naredne godine krasiti politiku vlade Srbije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ministarka Đurđević Stamenkovski: Broj nezaposlenih prepolovljen od 2015.
16.12.2025.•
3
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u trećem kvartalu ove godine iznosi 8,2 odsto, izjavila je danas ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski.
NBS uvela novu meru: Menjačnice više ne mogu da naplaćuju proviziju pri prodaji evra
16.12.2025.•
14
Narodna banka Srbije donela je privremenu meru kojom se ukida mogućnost naplate provizije u menjačnicama prilikom prodaje evra građanima.
Ilon Mask prva osoba na svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara
16.12.2025.•
4
Američki preduzetnik Ilon Mask prva je osoba u svetu čije je bogatstvo premašilo 600 milijardi dolara, objavio je magazin "Forbs".
U Srbiji u oktobru izdato oko tri odsto manje građevinskih dozvola nego pre godinu dana
15.12.2025.•
0
U Srbiji je u oktobru ove godine izdato 3.511 građevinskih dozvola, što je 2,9 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Nema bezbolnog rešenja za NIS
15.12.2025.•
16
Prošlo je bezmalo sedamdeset dana kako od JANAF-a nije stigla ni kap sirove nafte i očigledno je da SAD neće lako ukinuti oštro sankcionisanje Naftne industrije Srbije.
Povećanje minimalca za mnoge poslodavce preveliki zalogaj, najavljuju otkaze
15.12.2025.•
21
Poslodavci razliku u troškovima zbog povećanja minimalca nameravaju da kompenzuju povećanjem cena proizvoda i usluga, a oni kojima to ne pomogne posegnuće za otkazima.
Rekordna vrednost srebra: Cena mu od početka 2025. porasla 113 odsto
15.12.2025.•
0
Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.
NBS povećala zlatne rezerve: Šta to govori i koliko srpsko zlato zapravo vredi?
15.12.2025.•
6
Narodna banka Srbije poslednjih godina značajno je povećala količinu zlatnih rezervi, koje danas premašuju 50 tona.
Ruski maloprodajni lanac stiže u Srbiju: Prve prodavnice u prvom kvartalu 2026. godine
15.12.2025.•
32
Ruski maloprodajni lanac Fix Price planira da otvori prve prodavnice u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine, objavila je kompanija.
Država za fabriku u Nišu dala Aristonu 22,2 miliona evra
15.12.2025.•
5
Kompanija Ariston, koja proizvodi bojlere i sisteme za grejanje, otvorila je pogon u Nišu.
Otvoren novi IPARD poziv za voćarstvo, rok za prijavu 31. decembar
14.12.2025.•
2
Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede raspisala je četvrti javni poziv u okviru IPARD programa.
Ministarstvo privrede dodeljuje 400 miliona dinara za izlazak firmi na inostrana tržišta
14.12.2025.•
0
Ministarstvo privrede pokrenulo je program podrške kompanijama koje planiraju izlazak na inostrana tržišta, objavila je ministarka Adrijana Mesarović na Instagramu.
Živković: EPS u 2025. ostvaruje dobit, proizvodnja stabilna
14.12.2025.•
3
Generalni direktor Elektroprivede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je danas da je EPS u zimsku sezonu ušla spremna, da je proizvodnja uglja i električne energije stabilna.
Stroža primena šengenskih pravila dovodi prevoznike iz Srbije u problem
14.12.2025.•
17
Transportni sektor u Srbiji i regionu suočava se sa problemima zbog šengenskog pravila da državljani van EU mogu boraviti najviše 90 dana u 180 dana na teritoriji Šengena.
Finansijski konsultant: Pitanje je da li bi država bila u stanju da uspešno upravlja NIS-om
13.12.2025.•
24
Finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da bi, sa strateškog stanovišta, za Srbiju bilo najpovoljnije da postane stoprocentni vlasnik Naftne industrije Srbije.
"Plan blokadera" u režiji Informera: "Bako, napravi mi palačinke" - o čemu je reč?
13.12.2025.•
21
Prorežimski tabloid Informer tvrdi da je došao u posed navodnog "plana" studenata, pod radnim nazivom "Testirajmo elektroenergetski sistem Srbije" ili alternativnog imena "Bako, napravi mi palačinke".
Nikezić: Srbija odmah da preuzme NIS, sankcije rezultat šibicarske politike Vučića
13.12.2025.•
15
Potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dušan Nikezić izjavio je da Srbija više ne sme da čeka i mora odmah da preuzme upravljanje Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Iran podigao cene benzina prvi put od 2019. godine: I dalje među najjeftinijima na svetu
13.12.2025.•
1
Iran je podigao cene subvencionisanog benzina, prvi put od 2019. godine, kada su zbog poskupljenja goriva izbili veliki protesti u kojima je poginulo više od 300 osoba.
Ministarstvo: Razumemo probleme mlekara, ali njih izazivaju spoljni faktori
12.12.2025.•
11
Država je svesna izazova sa kojima se domaći mlekarski sektor trenutno suočava, odnosno rast domaće proizvodnje uz istovremeni pad potrošnje, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Međugodišnja inflacija u novembru bila 2,8 odsto
12.12.2025.•
0
Međugodišnja inflacija u Srbiji u novembru je bila 2,8 odsto, a mesečna 0,2 odsto, obavio je danas Republički zavod za statistiku.
Cene goriva nepromenjene
12.12.2025.•
2
Cene goriva u narednoj nedelji biće iste kao i u prethodnih sedam dana.
Komentari 30
@Darko
2. Oni se zaduzuju po daleko (3-4 puta) manjim stopama (mi sad kao za vreme "zutih" i ekonomske krize, proslo vreme povoljnih kredita);
3. Amerika ima daleko vece mogucnosti vracanja duga od nas, s obzirom na nauku, tehnologiju, privredu i rast populacije;
4. Amerika ima mogucnost i da ne vrati dug, mi nemamo, uvek mogu da nam uvedu sankcije, zaplene imovinu, okupiraju, itd.
5. "Investicije" u puteve, stadione, fabrike za koje nema dovoljno putnika, posetilaca, radnika (ili ih ima samo ako ih platis subvencijom) nisu investicije vec bacanje para u vatru, lepo je dok se gradi, privid posla i primanja, ali po zavrsetku to staje i ide u minus
Darko
Steva
09.10.2024 • 15:57
Crveni car......
Tito je odavno zaduzio I nas I nasu decu!!Mozda i naprednjaci ali ovaj je na tome doktorirao.Toliko o tome.
Zaduženje Titove Jugoslavije je bilo 15-16 milijarde dolara, a na 22 miliona stanovnika i uz jednu veoma bitnu činjenicu, 1. da nam tada nisu rusi izvlačili naftu i gas nego smo mi sami vadili naftu, a čak smo imali i "svoje" bušotina u Ahgoli i Alžiru.2. Nisu nam Kinezi eksploatisalo zlato i bakar nego smo ga mi sami vadili,pravili kablove od njega i prodavali.3. Imali smo svoju autoindustriju,Elektronsku industriju,proizvodili i prodavali traktore i još mnogo toga koje se ne može nabrojati, tako da to vreme i ovo sadašnje je neuporedivo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar