Postupak zbog dogovaranja cena: Kazne za trgovce mogle bi da budu ogromne
Nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji, postavlja se pitanje kolike kazne im prete.
Kako podseća Danas, postupak je pokrenut zbog sumnje na dogovaranje oko određivanja cena proizvoda koje je KZK pratila. Komisija je utvrdila više sumnjivih stvari, prateći ove trgovinske lance u dužem vremenskom periodu.
Prema njihovim navodima, tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo je rast vrednosti u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad.
U istom periodu, porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, tvrde iz KZK.
Kada se pogleda malo šire, u periodu od 2016. do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti ovih trgovinskih lanaca, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.
Ono što izaziva posebnu sumnju, u periodu od aprila do septembra ove godine, redovne cene osam uzetih proizvoda: mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane kod svih ovih maloprodavaca bile su iste ili slične, ali uz različite uslove nabavke.
U uslovima nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović ističe da će ovakva energičnost Komisije privući pažnju javnosti, jer nema mnogo prilika da saznamo nešto o radu nezavisnog regulatornog tela, koje treba da brine o zloupotrebama dominantnog položaja, koncentracijama na relevantnom tržištu, kao i o javnim i tajnim sporazumima kojima se narušava fer konkurencija.
On naglašva da ovakvu aktivnost Komisije treba pozdraviti, ali i da se povodom toga otvaraju brojna pitanja.
"Avgusta ove godine su najviši predstavnici vlasti ukazivali na visoke marže trgovaca, koje su uslovile nivo cena čak i najneophodnijih proizvoda i usluga viši u odnosu na zemlje u regionu, pa i u razvijenim zemljama Evropske unije. To je najverovatnije bio signal Komisiji da preduzme radnje zbog kojih je inače i formirana, tako da ovo deluje kao iznuđeni postupak", objašnjava sagovornik Danasa.
Drugi mogući razlog agilnosti Komisije je, kako navodi, javni konkurs za novi mandat članova Saveta i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, koji koincidira sa navedenim nezadovoljstvom vlasti.
"Sadašnji saziv Komisije se ovom akcijom trudi da dokaže da radi u skladu sa zahtevima državnih organa, što stvara sumnju u njenu nezavisnost. Uz to, dovodi se u pitanje i doslednost u obavljanju zakonskih obaveza, s obzirom da je na sajtu Komisije poslednji izveštaj o radu za 2021. godinu i da je prate skorašnje kontroverzne odluke vezane za tržište mlevene kafe", upozorava Stojanović.
On podseća da je rešenjem od 29. decembra 2023. godine utvrđen restriktivni sporazum između "Atlantic Grand d.o.o" i "Strauss Adriatic d.o.o" i određena mera plaćanja novčane kazne od oko 250 miliona dinara zbirno.
"Ipak, dva meseca kasnije, tačnije 28. februara 2024. godine ista Komisija praktično je odobrila koncentraciju na tržištu kafe koje nastaje sticanjem kontrole jednog nad drugim, kupovinom 100 odsto udela", navodi Stojanović.
Ovo je, kako kaže, jedan od dokaza da kada je u pitanju trgovina treba obratiti mnogo više pažnje na sve karike u lancima snabdevanja.
"To ne alimentira trgovce koji beleže konstantan rast dobiti formiranjem visokih marži, što kao poledicu dovodi do visokih cena u maloprodaji i do ataka na životni standard potrošača. Visoke cene su u tržišnoj privredi odraz nivoa ponude i tražnje, što navodi na zaključak da je kod nas u pitanju nedovoljna konkurencija na strani ponude i(ili) velika tražnja", pojašnjava sagovornik Danasa.
To stanje, prema njegovim rečima, može da se promeni pospešivanjem fer konkurencije, pod uslovom da ne dolazi do njenog narušavanja.
"U uslovima visoke koncentracije na mnogim tržištima, odnosno nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod, naročito ne u društvu koje nema efikasna regulatorna tela. Ako se tome doda i činjenica da učesnici na tržištima imaju u vidu tu neefikasnost, onda je i očekivan njihov tajni ili čak javni dogovor o visini cene i podeli tržišta", upozorava Stojanović.
Da bi se ostvario javni interes, smatra on, mora da se obavi analiza tržišta maloprodaje i lanaca snabdevanja sa jasno definisanom korpom dobara i da se, osim trgovaca, obuhvate i dobavljači.
"U interesu potrošača je da se to desi, odnosno da se dosledno sprovodi Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim, u Srbiji postoje mnogo jači interesi koji mogu kompromitovati i ovu akciju", tvrdi Stojanović.
Pročitaj još
Koliku kaznu bi kompanije mogle da plate?
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas navodi da je teško poverovati da postoji pisani zaključeni sporazum ova četiri lanca.
"To je verovatno neki prećutni dogovor na koji KZK može da sumnja. Do sada se nikada nije desilo da je bilo kakav dogovor ostavio pisani trag", objašnjava on.
Ako komisija ima bilo kakve valjane dokaze, prema njegovim rečima, ona može preduzeti konkretne mere zaštite konkurencije kao nedozvoljene radnje koje ometaju konkurenciju na tržištu i može da propiše kaznene mere definisane Zakonom o zaštiti konkurencije.
"U zakonu nisu propisane konkretne kaznene mere, već komisija izdaje rešenja koje može procesuirati sud. Članom 68. tog zakona je propisano da maksimalna kazna bude do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije, ali koliko mi je poznato to do sada niko nije platio", naglašava sagovornik Danasa.
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Visoke cene struje u Evropi: Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu?
26.09.2026.•
0
Evropska unija bi mogla da se suoči sa najtežom zimom u poslednje četiri godine zbog rekordnih cena energenata i mogućih problema sa snabdevanjem iz Sjedinjenih Država.
Postizborna ekonomija: Poskupljenje komunalija, inflacija i plate koje će "pojesti" cene
26.09.2026.•
29
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić objašnjava kako će izgledati postizborna ekonomija - očekuje nas rast inflacije, rast plata čije će efekte neutralisati inflacija, povećanje cena komunalnih usluga...
Licenca za rad NIS-a ističe 30. septembra, a i rok za pregovore sa MOL-om: Da li se nazire rešenje?
25.09.2026.•
21
Licenca za rad Naftne industrije Srbije ističe 30. septembra.
Mali: Završena uplata 6.000 dinara na račune građana
25.09.2026.•
30
Ministar finansija Srbije u tehničkom mandatu Siniša Mali izjavio je da je danas završena isplata 6.000 dinara novčane naknade namenjena svim punoletnim građanima.
Prosečna zarada u Srbiji 121.346 dinara, medijalna 95.036 dinara
25.09.2026.•
5
Prosečna bruto zarada u Srbiji obračunata za jul ove godine iznosila je 167.402 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 121.346 dinara.
Objavljene cene goriva: Dizel na 236 dinara
25.09.2026.•
5
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih sedam dana.
Poskupele gotovo sve vrste ogreva, pa i račun za struju: Šta je najpovoljnije?
25.09.2026.•
11
Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a građani Srbije uveliko su krenuli u nabavku ogreva za predstojeću zimu.
Nova ekonomija: Vlada zbog predizbornih mera prekršila obaveze prema MMF-u
24.09.2026.•
10
Potreba Vlade Srbije da se u predizbornoj kampanji po svaku cenu "umili" biračkom telu dovela je do višestrukog kršenja obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).
Od 60 toplana u Srbiji sedam traži poskupljenje grejanja
24.09.2026.•
9
Od 60 toplana u Srbiji sedam je podnelo zahteve lokalnim samoupravama za poskupljenje grejanja, ali do sada ni jedan nije odobren.
NBS: Novi servis za korisnike instant plaćanja
22.09.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da je, u saradnji sa učesnicima IPS NBS Sistema, omogućila standard za korišćenje deep link tehnologije u okviru usluge "Prenesi".
Uprkos blizini, Srbija sa ovim evropskim zemljama trguje "na kašičicu"
22.09.2026.•
6
Plasman srpske robe uveliko je koncentrisan na tržište Evropske unije (65 odsto) i CEFTA regiona (15 odsto), dok u ostale evropske zemlje odlazi svega šest odsto ukupnog izvoza, uključujući i Rusiju.
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
20
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
3
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
15
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
26
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
7
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Komentari 26
sasa
Mićo
I zašto su Srpski proizvodi jeftiniji van Srbije nego u Srbiji?
Pogodi ko je
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar