Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

18.11.2024.

10:34

Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju

Foto: 021.rs

Kako aktuelna vlast ima više nego komotnu parlamentarnu većinu, očekuje se brzo usvajanje bez, inače neobično poželjne, detaljne rasprave u najvišem zakonodavnom telu Srbije.

Tako ćemo, kao i tekuće godine, i budžet za narednu usvojiti pravovremeno, bar mesec dana pre Nove godine, što je, inače, prava retkost u istoriji Srbije, odnosno nekadašnje Jugoslavije.

Prevelik deficit

Već na prvi pogled budžetom najavljena ekonomska politika srpske vlade biće nastavak ovogodišnje, sa izrazito mnogo javnih ulaganja, na šta će iz državne kase biti usmereno čak 7,4 odsto nacionalnog BDP-a. Okosnicu će činiti priprema za izložbu EXPO 2027 i izgradnja nacionalnog stadiona, koje družina predsednika Vučića tretira gotovo kao krucijalne projekte za razvoj Srbije.

Precenjen dinar ulepšava predstavu budžeta za narednu godinu, mada je profesor Milan Kovačević, čim je predlog budžeta obelodanjen, ustvrdio da je nerealan i procenio da će svakako biti ozbiljnog rebalansa.

Što je još neugodnije, i sama vlada je projekciju zasnovala na najmanje 2,7 milijardi evra dodatnog državnog zaduženja, dok se sa ekonomske scene čuju glasovi da budžetske ambicije zahtevaju i veću pozajmicu. Država je procenila da će sledeće godine uspeti da prikupi 2.340 milijardi dinara, dok politika precenjenog kursa domaće valute tu svotu tretira kao 19,9 milijardi evra. Naravno, potrošiće se više – 2.660 milijardi, odnosno 22,7 milijardi evra.

Višak od 2,7 milijardi pristići će iz zaduživanja države. Fiskalni deficit je, dakle, 319 milijardi, odnosno tri odsto BDP-a, što je znatno više od 1,25 odsto, koliko je (maksimalno) preporučeno u Fiskalnoj strategiji, čiji je početak primene prethodno odložen za tri godine. Taman da se okončaju EXPO i izgradnja stadiona, jasni prioriteti Vlade Srbije.

Koliki je BDP

Država je planirala da BDP naraste za 4,2 odsto, zaduženost zadrži na 47 odsto BDP-a, a inflaciju spusti ispod 3,5 odsto. Ambiciozan plan, ali veliko je pitanje koliko su vladine novčane kalkulacije realne. U osnovi svih je precenjena domaća valuta, pa dinarska računica iskazana u evrima postaje preuveličana.

Tako se, primera radi, vlada hvali nacionalnim BDP-om od 90 milijardi evra, ali kada se podsetimo da je 2012. godine iznosio tek 33 milijarde, dok godišnji rast nikada nije bio iznad četiri odsto (a bilo je godina kada je bio ispod dva odsto, pa i negativan), teško da može biti veći od 48 milijardi evra. Zapravo, sve ovdašnje kalkulacije su hipertrofirane kada se iskazuju u (potcenjenim) evrima.

No, pogledajmo na šta se oslanja tim premijera Vučevića. Pomoću poreza prikupiće 1.985 milijardi dinara, iliti (preuveličanih) 17 milijardi evra. Tri milijarde će pristići iz neporeskih prihoda, a tu je i nešto donacija. Glavni izvor prihoda je PDV sa 1.056 milijardi dinara, dok porez na dobit donosi 258, akcize na goriva 220, a akcize na duvan 185 milijardi.

Novac odlazi na kamate

Naravno da su oči javnosti mnogo više usmerene na rashod; svako voli da bude među onima koji će biti profiteri vladine budžetske politike. Političari to znaju i ugađaju ciljnim grupama koje procenjuju kao naklonjene vladajućim partijama.

Tako će u budžetu za narednu godinu glavni profiteri biti zaposleni u javnom sektoru; za njihove zarade biće izdvojeno 588 milijardi, čak 19 odsto više nego tekuće godine. Plate će biti uvećane za osam (prosvetarima za 10), minimalna zarada za 13,7, a penzije za 10,9 odsto. Jasno je da država planira ne baš malo povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru, dok povećanje minimalca samo izgleda kao poprilično.

Valja znati da će tek sa ovim povećanjem minimalna zarada prvi put dostići iznos minimalne potrošačke korpe, dok će penzije i dalje ostati na 42 do 43 odsto prosečne zarade, mada su naprednjaci obećavali da će dostići bar polovinu, ako ne i evropski poželjnih 60 odsto.

Zabrinjava da će se za otplatu kamata izdvojiti 1,85 milijardi evra, odnosno 224 milijarde dinara, tek nešto malo manje nego što je država namenila svim podsticajima – 250 milijardi dinara. Što je još gore, lako se može desiti da 2026. godine na kamate ode i preko 2,3 milijarde evra. Otprilike 55 odsto kamata odlazi inostranim poveriocima.

Protiv seljaka

Jedan od krupnijih profitera budžeta u postupku usvajanja je i vojska, za čije potrebe će biti izdvojeno 2,6 odsto BDP-a, odnosno 2,37 milijardi evra. Moguće je da će izdvajanja biti i veća, pošto će, izgleda, Srbija morati doplatiti kako bi francuski avioni tipa "Rafal" bili opremljeni najmodernijom pratećom opremom.

Uzgred, valja se podsetiti da su zapadnoevropske zemlje decenijama za vojne potrebe izdvajale manje od 1,5 odsto nacionalnog BDP-a, a ne mali broj njih i ispod jedan odsto. Vlada se pohvalila kako će za agrarni budžet izdvojiti čak 149 milijardi, cirka 7,5 odsto nacionalnog BDP-a, znatno više od donedavnih pet odsto. Oslonac je na 116 milijardi dinara subvencija. Međutim, veliko je pitanje koliko će povećanje subvencija pomoći agraru.

Šteta od politike precenjenog dinara najviše pogađa upravo agrar i selo. Izvozna konkurentnost srpskih ratarskih useva i voća brzo se, usled precenjene domaće valute, gubi, dok sa druge strane uvoz strane prehrambene robe postaje izrazito jeftin, pa uvozna hrana sve brže potiskuje domaću sa trgovačkih polica.

Podsticati potrošnju

Vlada se pri osmišljavanju budžeta za 2025. godinu odlučila da budžetom podstiče potrošnju. Takav pristup je osnovan, ali nevolja je što država ne može sve novčane potrebe namiriti iz privredne aktivnosti, već se u ne baš malom obimu oslanja i na kredite. Time se zaduženost neprekidno uvećava, što se želelo prekinuti, i stoga je pre nekoliko godina i osmišljena takozvana Fiskalna strategija.

No, država je odložila primenu strategije i nastavila obilata besomučna državna ulaganja, često i na projekte upitne isplativosti. Sa druge strane, sve je manje investicija domaćih privrednika i preduzetnika. Bez državnih subvencija i u ambijentu koji ne jemči pravnu sigurnost ulaganja, ovdašnji investitori izbegavaju investiranje u srpsku ekonomiju i sve češće se okreću drugim tržištima.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

zztop

18.11.2024 • 19:07

Opet će po ušima dobiti dr. mali i jorgobanka od MMF-a ...

4 4 0
Bb

18.11.2024 • 16:45

Hey hay

@NS bravo svidja mi se proracun.Sad je mnogo jasnije sta je sve kostalo 65milki oko zeleznicke i kako je najkvalitetniji materijal sa extra izvodjacima kvalitetno utrosen.
Upravo iz ovig razloga su ugovori tajna i nikad ne emo saznati gde, sta i ko je omanuo i snosi odgovornost za zeleznicku.

37 22 +15
Zebra

18.11.2024 • 16:20

Skoro je bila mapa gde se vidi koji procenat prodečne plate se odvaja za prosečan pun rezervoar. Dok je većina zemalja neki mali jednocifren broj, Srbija je 16%! Ali nema veze, bitno je da se kroz akcize finansira SNS… To nema cenu!

34 40 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.