Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju
Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.
Foto: 021.rs
Kako aktuelna vlast ima više nego komotnu parlamentarnu većinu, očekuje se brzo usvajanje bez, inače neobično poželjne, detaljne rasprave u najvišem zakonodavnom telu Srbije.
Tako ćemo, kao i tekuće godine, i budžet za narednu usvojiti pravovremeno, bar mesec dana pre Nove godine, što je, inače, prava retkost u istoriji Srbije, odnosno nekadašnje Jugoslavije.
Prevelik deficit
Već na prvi pogled budžetom najavljena ekonomska politika srpske vlade biće nastavak ovogodišnje, sa izrazito mnogo javnih ulaganja, na šta će iz državne kase biti usmereno čak 7,4 odsto nacionalnog BDP-a. Okosnicu će činiti priprema za izložbu EXPO 2027 i izgradnja nacionalnog stadiona, koje družina predsednika Vučića tretira gotovo kao krucijalne projekte za razvoj Srbije.
Precenjen dinar ulepšava predstavu budžeta za narednu godinu, mada je profesor Milan Kovačević, čim je predlog budžeta obelodanjen, ustvrdio da je nerealan i procenio da će svakako biti ozbiljnog rebalansa.
Što je još neugodnije, i sama vlada je projekciju zasnovala na najmanje 2,7 milijardi evra dodatnog državnog zaduženja, dok se sa ekonomske scene čuju glasovi da budžetske ambicije zahtevaju i veću pozajmicu. Država je procenila da će sledeće godine uspeti da prikupi 2.340 milijardi dinara, dok politika precenjenog kursa domaće valute tu svotu tretira kao 19,9 milijardi evra. Naravno, potrošiće se više – 2.660 milijardi, odnosno 22,7 milijardi evra.
Višak od 2,7 milijardi pristići će iz zaduživanja države. Fiskalni deficit je, dakle, 319 milijardi, odnosno tri odsto BDP-a, što je znatno više od 1,25 odsto, koliko je (maksimalno) preporučeno u Fiskalnoj strategiji, čiji je početak primene prethodno odložen za tri godine. Taman da se okončaju EXPO i izgradnja stadiona, jasni prioriteti Vlade Srbije.
Koliki je BDP
Država je planirala da BDP naraste za 4,2 odsto, zaduženost zadrži na 47 odsto BDP-a, a inflaciju spusti ispod 3,5 odsto. Ambiciozan plan, ali veliko je pitanje koliko su vladine novčane kalkulacije realne. U osnovi svih je precenjena domaća valuta, pa dinarska računica iskazana u evrima postaje preuveličana.
Tako se, primera radi, vlada hvali nacionalnim BDP-om od 90 milijardi evra, ali kada se podsetimo da je 2012. godine iznosio tek 33 milijarde, dok godišnji rast nikada nije bio iznad četiri odsto (a bilo je godina kada je bio ispod dva odsto, pa i negativan), teško da može biti veći od 48 milijardi evra. Zapravo, sve ovdašnje kalkulacije su hipertrofirane kada se iskazuju u (potcenjenim) evrima.
No, pogledajmo na šta se oslanja tim premijera Vučevića. Pomoću poreza prikupiće 1.985 milijardi dinara, iliti (preuveličanih) 17 milijardi evra. Tri milijarde će pristići iz neporeskih prihoda, a tu je i nešto donacija. Glavni izvor prihoda je PDV sa 1.056 milijardi dinara, dok porez na dobit donosi 258, akcize na goriva 220, a akcize na duvan 185 milijardi.
Novac odlazi na kamate
Naravno da su oči javnosti mnogo više usmerene na rashod; svako voli da bude među onima koji će biti profiteri vladine budžetske politike. Političari to znaju i ugađaju ciljnim grupama koje procenjuju kao naklonjene vladajućim partijama.
Tako će u budžetu za narednu godinu glavni profiteri biti zaposleni u javnom sektoru; za njihove zarade biće izdvojeno 588 milijardi, čak 19 odsto više nego tekuće godine. Plate će biti uvećane za osam (prosvetarima za 10), minimalna zarada za 13,7, a penzije za 10,9 odsto. Jasno je da država planira ne baš malo povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru, dok povećanje minimalca samo izgleda kao poprilično.
Valja znati da će tek sa ovim povećanjem minimalna zarada prvi put dostići iznos minimalne potrošačke korpe, dok će penzije i dalje ostati na 42 do 43 odsto prosečne zarade, mada su naprednjaci obećavali da će dostići bar polovinu, ako ne i evropski poželjnih 60 odsto.
Zabrinjava da će se za otplatu kamata izdvojiti 1,85 milijardi evra, odnosno 224 milijarde dinara, tek nešto malo manje nego što je država namenila svim podsticajima – 250 milijardi dinara. Što je još gore, lako se može desiti da 2026. godine na kamate ode i preko 2,3 milijarde evra. Otprilike 55 odsto kamata odlazi inostranim poveriocima.
Pročitaj još
Protiv seljaka
Jedan od krupnijih profitera budžeta u postupku usvajanja je i vojska, za čije potrebe će biti izdvojeno 2,6 odsto BDP-a, odnosno 2,37 milijardi evra. Moguće je da će izdvajanja biti i veća, pošto će, izgleda, Srbija morati doplatiti kako bi francuski avioni tipa "Rafal" bili opremljeni najmodernijom pratećom opremom.
Uzgred, valja se podsetiti da su zapadnoevropske zemlje decenijama za vojne potrebe izdvajale manje od 1,5 odsto nacionalnog BDP-a, a ne mali broj njih i ispod jedan odsto. Vlada se pohvalila kako će za agrarni budžet izdvojiti čak 149 milijardi, cirka 7,5 odsto nacionalnog BDP-a, znatno više od donedavnih pet odsto. Oslonac je na 116 milijardi dinara subvencija. Međutim, veliko je pitanje koliko će povećanje subvencija pomoći agraru.
Šteta od politike precenjenog dinara najviše pogađa upravo agrar i selo. Izvozna konkurentnost srpskih ratarskih useva i voća brzo se, usled precenjene domaće valute, gubi, dok sa druge strane uvoz strane prehrambene robe postaje izrazito jeftin, pa uvozna hrana sve brže potiskuje domaću sa trgovačkih polica.
Podsticati potrošnju
Vlada se pri osmišljavanju budžeta za 2025. godinu odlučila da budžetom podstiče potrošnju. Takav pristup je osnovan, ali nevolja je što država ne može sve novčane potrebe namiriti iz privredne aktivnosti, već se u ne baš malom obimu oslanja i na kredite. Time se zaduženost neprekidno uvećava, što se želelo prekinuti, i stoga je pre nekoliko godina i osmišljena takozvana Fiskalna strategija.
No, država je odložila primenu strategije i nastavila obilata besomučna državna ulaganja, često i na projekte upitne isplativosti. Sa druge strane, sve je manje investicija domaćih privrednika i preduzetnika. Bez državnih subvencija i u ambijentu koji ne jemči pravnu sigurnost ulaganja, ovdašnji investitori izbegavaju investiranje u srpsku ekonomiju i sve češće se okreću drugim tržištima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Udovički o Alta banci: Ovo se ne bi desilo da je neko pošteno radio, tu se ističu dva pitanja
01.11.2026.•
7
Nekadašnja guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Kori Udovički ocenila je, povodom oduzimanja dozvole za rad Alta banci, da je promena vlasti na izborima izazvala strah kod onih koji su bili uključeni u nepoštene poslove
Studenti o Alta banci: Sprečene teže posledice po građane Srbije, ovo su naredni koraci
01.11.2026.•
11
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra 2026. godine dozvolu za rad Alta banci zbog potkapitalizovanosti i nelikvidnosti banke.
Studenti apelovali na sve banke: Pojačajte nadzor prekograničnih finansijskih transakcija
01.11.2026.•
0
Studenti u blokadi pozvali su sve domaće i međunarodne banke koje posluju u Srbiji, kao i njihove matične institucije, da pojačaju nadzor i kontrolu prekograničnih finansijskih transakcija.
Međugodišnji rast industrijske proizvodnje u septembru bio 3,2 odsto
31.10.2026.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru ove godine veća je za 3,2 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek veća je za 6,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
U septembru 14 odsto više turista nego pre godinu dana
31.10.2026.•
0
U Srbiji je u septembru registrovano 445.000 dolazaka turista, što je 14,1 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Janaf: Produžena licenca za poslovanje s NIS-om do 11. decembra
31.10.2026.•
3
Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) saopštila je danas da je dobila novo produženje američke licence koja omogućava nastavak poslovanje s Naftnom industrijom Srbije (NIS) do 11. decembra.
Kako do novca koji imate u Alta banci: Šta kažu propisi o stečaju banaka i redosledu isplate sredstava
31.10.2026.•
8
Narodna banka Srbije danas je saopštila da je oduzela dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd.
Svetski dan štednje: Dinarska štednja u dinamičnom usponu
30.10.2026.•
3
Narodna banaka Srbije je saopštila da je štednja stanovništva u Srbiji dostigla rekordne iznose uprkos i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima i izazovima.
NIS dobio licencu za rad do 11. decembra
30.10.2026.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) izdala je novu operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije, koja je produžena do 11. decembra.
Vlasnici menjačnica: Pojačana kupovina evra počela mesec dana pred izbore
30.10.2026.•
4
Vlasnici privatnih menjačnica rekli su danas da je od pre mesec dana pojačana tražnja za kupovnom evra i da se ne kupuju veliki iznosi, uglavnom od 100 do 1.000-2.000 evra, retko i 5.000 evra.
Objavljene nove cene goriva
30.10.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Danas ističe licenca za rad NIS-a
30.10.2026.•
7
Rok za produženje licence Kancelarije SAD za kontrolu stranih sredstava (OFAC) za rad Naftne industrije Srbije (NIS) ističe danas, kao i za pregovore o prodaji većinskog ruskog udela u toj kompaniji.
Produženo smanjenje akciza na derivate nafte do 8. novembra
30.10.2026.•
0
Vlada Srbije u tehničkom mandatu produžila je odluku o smanjenju akciza na derivate nafte, koje iznosi 25 odsto, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu finansija.
Preispitivanje kapitalnih projekata: "Tri najskuplja su najproblematičnija"
30.10.2026.•
18
Kod velikih kapitalnih projekata, čija se vrednost meri milijardama evra, mora se ispratiti čitav investicioni ciklus
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta: Nema opasnosti po isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara
29.10.2026.•
9
Nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je za FoNet da, nakon pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima, nema opasnosti po redovnu isplatu penzija, plata i po stabilnost kursa dinara.
Onlajn plaćanje taksi i naknada uskoro preko ePlati
29.10.2026.•
3
Elektronsko plaćanje taksi i naknada kao i informacije o troškovima administrativnih postupaka biće uskoro dostupne građanima i privredi na portalu ePlati.
Tabaković: Tržišna vrednost zlatnih rezervi Srbije premašila 6,4 milijarde evra
28.10.2026.•
12
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković rekla je danas da zlatne rezerve Srbije iznose 55,3 tone, sa ukupnom tržišnom vrednošću koja je premašila 6,4 milijarde evra.
Isplata oktobarskih penzija počinje 3. novembra
28.10.2026.•
0
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) saopštio je danas da će isplata oktobarskih penzija početi 3. novembra kada će penzionerima samostalnih delatnosti penzije biti uplaćene na tekuće račune.
Prodaje se nekadašnja "Prva srpska fabrika šećera": U ponudi 72 objekta i 101 hektar
28.10.2026.•
6
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju "Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898 Beograd" u stečaju, po početnoj ceni od milijardu dinara, objavio je danas Biznis.rs.
Šoškić: Bez panike, isplata plata i penzija biće redovna
28.10.2026.•
13
Kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je da će biti redovna isplata plata i penzija i u periodu dok se ne formira nova vlada Srbije.
Francuski poslanici nisu izglasali dodatni porez za velike kompanije
28.10.2026.•
1
Poslanici francuske Narodne skupštine su tesnom većinom, sa samo dva glasa razlike, odbili produženje dodatnog poreza na dobit velikih kompanija, koji je bio predviđen u nacrtu budžeta za 2027. godinu.
Komentari 21
zztop
Bb
Upravo iz ovig razloga su ugovori tajna i nikad ne emo saznati gde, sta i ko je omanuo i snosi odgovornost za zeleznicku.
Zebra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar