Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju
Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.
Foto: 021.rs
Kako aktuelna vlast ima više nego komotnu parlamentarnu većinu, očekuje se brzo usvajanje bez, inače neobično poželjne, detaljne rasprave u najvišem zakonodavnom telu Srbije.
Tako ćemo, kao i tekuće godine, i budžet za narednu usvojiti pravovremeno, bar mesec dana pre Nove godine, što je, inače, prava retkost u istoriji Srbije, odnosno nekadašnje Jugoslavije.
Prevelik deficit
Već na prvi pogled budžetom najavljena ekonomska politika srpske vlade biće nastavak ovogodišnje, sa izrazito mnogo javnih ulaganja, na šta će iz državne kase biti usmereno čak 7,4 odsto nacionalnog BDP-a. Okosnicu će činiti priprema za izložbu EXPO 2027 i izgradnja nacionalnog stadiona, koje družina predsednika Vučića tretira gotovo kao krucijalne projekte za razvoj Srbije.
Precenjen dinar ulepšava predstavu budžeta za narednu godinu, mada je profesor Milan Kovačević, čim je predlog budžeta obelodanjen, ustvrdio da je nerealan i procenio da će svakako biti ozbiljnog rebalansa.
Što je još neugodnije, i sama vlada je projekciju zasnovala na najmanje 2,7 milijardi evra dodatnog državnog zaduženja, dok se sa ekonomske scene čuju glasovi da budžetske ambicije zahtevaju i veću pozajmicu. Država je procenila da će sledeće godine uspeti da prikupi 2.340 milijardi dinara, dok politika precenjenog kursa domaće valute tu svotu tretira kao 19,9 milijardi evra. Naravno, potrošiće se više – 2.660 milijardi, odnosno 22,7 milijardi evra.
Višak od 2,7 milijardi pristići će iz zaduživanja države. Fiskalni deficit je, dakle, 319 milijardi, odnosno tri odsto BDP-a, što je znatno više od 1,25 odsto, koliko je (maksimalno) preporučeno u Fiskalnoj strategiji, čiji je početak primene prethodno odložen za tri godine. Taman da se okončaju EXPO i izgradnja stadiona, jasni prioriteti Vlade Srbije.
Koliki je BDP
Država je planirala da BDP naraste za 4,2 odsto, zaduženost zadrži na 47 odsto BDP-a, a inflaciju spusti ispod 3,5 odsto. Ambiciozan plan, ali veliko je pitanje koliko su vladine novčane kalkulacije realne. U osnovi svih je precenjena domaća valuta, pa dinarska računica iskazana u evrima postaje preuveličana.
Tako se, primera radi, vlada hvali nacionalnim BDP-om od 90 milijardi evra, ali kada se podsetimo da je 2012. godine iznosio tek 33 milijarde, dok godišnji rast nikada nije bio iznad četiri odsto (a bilo je godina kada je bio ispod dva odsto, pa i negativan), teško da može biti veći od 48 milijardi evra. Zapravo, sve ovdašnje kalkulacije su hipertrofirane kada se iskazuju u (potcenjenim) evrima.
No, pogledajmo na šta se oslanja tim premijera Vučevića. Pomoću poreza prikupiće 1.985 milijardi dinara, iliti (preuveličanih) 17 milijardi evra. Tri milijarde će pristići iz neporeskih prihoda, a tu je i nešto donacija. Glavni izvor prihoda je PDV sa 1.056 milijardi dinara, dok porez na dobit donosi 258, akcize na goriva 220, a akcize na duvan 185 milijardi.
Novac odlazi na kamate
Naravno da su oči javnosti mnogo više usmerene na rashod; svako voli da bude među onima koji će biti profiteri vladine budžetske politike. Političari to znaju i ugađaju ciljnim grupama koje procenjuju kao naklonjene vladajućim partijama.
Tako će u budžetu za narednu godinu glavni profiteri biti zaposleni u javnom sektoru; za njihove zarade biće izdvojeno 588 milijardi, čak 19 odsto više nego tekuće godine. Plate će biti uvećane za osam (prosvetarima za 10), minimalna zarada za 13,7, a penzije za 10,9 odsto. Jasno je da država planira ne baš malo povećanje broja zaposlenih u javnom sektoru, dok povećanje minimalca samo izgleda kao poprilično.
Valja znati da će tek sa ovim povećanjem minimalna zarada prvi put dostići iznos minimalne potrošačke korpe, dok će penzije i dalje ostati na 42 do 43 odsto prosečne zarade, mada su naprednjaci obećavali da će dostići bar polovinu, ako ne i evropski poželjnih 60 odsto.
Zabrinjava da će se za otplatu kamata izdvojiti 1,85 milijardi evra, odnosno 224 milijarde dinara, tek nešto malo manje nego što je država namenila svim podsticajima – 250 milijardi dinara. Što je još gore, lako se može desiti da 2026. godine na kamate ode i preko 2,3 milijarde evra. Otprilike 55 odsto kamata odlazi inostranim poveriocima.
Pročitaj još
Protiv seljaka
Jedan od krupnijih profitera budžeta u postupku usvajanja je i vojska, za čije potrebe će biti izdvojeno 2,6 odsto BDP-a, odnosno 2,37 milijardi evra. Moguće je da će izdvajanja biti i veća, pošto će, izgleda, Srbija morati doplatiti kako bi francuski avioni tipa "Rafal" bili opremljeni najmodernijom pratećom opremom.
Uzgred, valja se podsetiti da su zapadnoevropske zemlje decenijama za vojne potrebe izdvajale manje od 1,5 odsto nacionalnog BDP-a, a ne mali broj njih i ispod jedan odsto. Vlada se pohvalila kako će za agrarni budžet izdvojiti čak 149 milijardi, cirka 7,5 odsto nacionalnog BDP-a, znatno više od donedavnih pet odsto. Oslonac je na 116 milijardi dinara subvencija. Međutim, veliko je pitanje koliko će povećanje subvencija pomoći agraru.
Šteta od politike precenjenog dinara najviše pogađa upravo agrar i selo. Izvozna konkurentnost srpskih ratarskih useva i voća brzo se, usled precenjene domaće valute, gubi, dok sa druge strane uvoz strane prehrambene robe postaje izrazito jeftin, pa uvozna hrana sve brže potiskuje domaću sa trgovačkih polica.
Podsticati potrošnju
Vlada se pri osmišljavanju budžeta za 2025. godinu odlučila da budžetom podstiče potrošnju. Takav pristup je osnovan, ali nevolja je što država ne može sve novčane potrebe namiriti iz privredne aktivnosti, već se u ne baš malom obimu oslanja i na kredite. Time se zaduženost neprekidno uvećava, što se želelo prekinuti, i stoga je pre nekoliko godina i osmišljena takozvana Fiskalna strategija.
No, država je odložila primenu strategije i nastavila obilata besomučna državna ulaganja, često i na projekte upitne isplativosti. Sa druge strane, sve je manje investicija domaćih privrednika i preduzetnika. Bez državnih subvencija i u ambijentu koji ne jemči pravnu sigurnost ulaganja, ovdašnji investitori izbegavaju investiranje u srpsku ekonomiju i sve češće se okreću drugim tržištima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Šta ako Srbija odluči da nacionalizuje NIS: Ekonomista o mogućim preprekama
30.10.2025.•
4
Ukoliko država Srbija odluči da nacionalizuje Naftnu industriju Srbije (NIS), što sugeriše američka administracija, za to ne postoji cena.
Vučić: Drago mi je za prodaju Lukoila u Srbiji, ali nama ostaje veći deo problema - NIS
30.10.2025.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je dobro što je ruska naftna kompanija Lukoil koja je pod sankcijama, a posluje i u Srbiji, dogovorila prodaju svoje imovine van Rusije.
NBS: Navodi da će centralnoj banci biti uvedene sankcije zbog Dina kartica - širenje panike
30.10.2025.•
3
Narodna banka Srbije saopštila je da je neosnovano širenje panike objava u medijima da su zbog plaćanja Dina karticom na pumpama NIS-a sankcije centralnoj banci "gotovo izvesne".
Poznato ko će kupiti Lukoil u Srbiji
30.10.2025.•
4
Kompanija Lukoil saopštila je da je s Gunvor grupom dogovorila prodaju celokupne svoje imovine u inostranstvu.
Frilenseri još danas imaju vremena da podnesu poresku prijavu - onda slede penali
30.10.2025.•
0
Frilenseri imaju rok do 30. oktobra da podnesu poreske prijave za treći kvartal u ovoj godini.
Najavljeno da Srbija dobija fabriku AI: Zašto baš naša zemlja i imamo li dovoljno stručnjaka?
30.10.2025.•
40
Dok se u Srbiji zatvaraju tradicionalne fabrike, najavljuje se otvaranje fabrike veštačke inteligencije.
Gde u EU je najskuplji i najjeftini gas, a gde struja?
30.10.2025.•
3
Cena gasa za domaćinstva u Evropskoj uniji u prvoj polovini ove godine pala je 8,1 odsto u odnosu na drugu polovinu 2024. godine.
Nvidia postala prva kompanija koja vredi pet biliona dolara
30.10.2025.•
0
Kompanija Nvidia postala je prva u istoriji sa berzanskom vrednošću većom od pet biliona dolara.
Vučić: Postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ne znam da li će Amerikanci to prihvatiti
30.10.2025.•
48
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da postoje ideje da neki fondovi preuzmu deo NIS-a, ali da nije siguran da li će Amerikanci to prihvatiti ili ne.
Počinje izrada zakona o kritičnim sirovinama kojim se Srbija usklađuje sa EU
29.10.2025.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da je započeta izrada Nacrta novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji će zameniti aktuelni zakon iz 2015. godine.
Evropski proizvođači automobila pred obustavom proizvodnje: Nestašica poluprovodnika
29.10.2025.•
3
Evropski proizvođači automobila upozorili su da će, ukoliko se ne pronađe rešenje, biti primorani da zaustave proizvodnju u roku od nekoliko dana zbog pogoršanja nestašice poluprovodnika.
Ministarka energetike: Rafinerija u Pančevu radi do 25. novembra, Srbija ima zalihe nafte i derivata
29.10.2025.•
9
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da će rafinerija u Pančevu, koja je u vlasništvu Naftne industrije Srbije (NIS) koja su SAD uvele sankcije, nastaviti da radi do 25. novembra.
APR: Usklađivanje sa novim Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika do 1. decembra
29.10.2025.•
4
Agencija za privredne registre (APR) saopštila je da registrovani subjekti treba da se sa novim Zakonom o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika usklade do 1. decembra.
Sankcije NIS-u i problemi sa gasom mogu uticati na ocenu MMF-a o Srbiji
29.10.2025.•
3
Predstavnici MMF-a do sutra su u Srbiji, gde prikupljaju podatke za drugu reviziju aranžmana koji ta finansijska institucija ima sa Beogradom.
Pred uvođenje sankcija: Šta Lukoil ima u Srbiji i kako je tekla sporna privatizacija
29.10.2025.•
1
Iz ruske naftne kompanije Lukoil, koja će od 21. novembra biti pod američkim sankcijama, najavljuju prodaju imovine izvan Rusije, što bi značilo i prodaju te firme u Srbiji.
SAD nisu spremne na kompromis oko NIS-a: Prihvataju samo dva rešenja, evo koja
29.10.2025.•
42
Vašington nije spreman na bilo kakve kompromise u vezi sa sankcijama protiv NIS-a i očekuje od Vlade Srbije da iznese konkretan predlog, odnosno plan, kako će eliminisati rusku kontrolu i vlasništvo u ovoj kompaniji.
Vučić: Molim naše američke partnere da nam ne uvode sekundarne sankcije
29.10.2025.•
73
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je zamolio američke partnere da ne uvode sekundarne sankcije finansijskim institucijama Srbije.
Situacija oko NIS-a i dalje neizvesna: Država i kompanija daju kontradiktorne informacije
28.10.2025.•
12
Situacija oko NIS-a i dalje je neizvesna. Predsednik Aleksandar Vučić prvo je rekao da smo do kraja godine bezbedni, a sada je skratio rok - sigurni smo do sredine novembra.
Tehnološki giganti Epl i Majkrosoft sada "teški" više od četiri biliona dolara
28.10.2025.•
1
Tržišna vrednost američkih tehnoloških kompanija Epl i Majkrosoft premašila je iznos od četiri biliona dolara tokom današnjeg trgovanja na berzama.
Koje su opcije Srbije?
28.10.2025.•
15
Četvrtak, 23. oktobar, bio je prijatan jesenji dan. Već oko 11 časova temperatura je dostigla 23 stepena i svako ko je mogao odlučio se za šetnju.
MOL: Ponovno pokretanje proizvodnje u Rafineriji Dunav teče po planu
28.10.2025.•
1
Mađarska kompanija MOL grupa danas je saopštila da se ponovno pokretanje proizvodnje u postrojenjima Rafinerije Dunav, koja nisu pogođena požarom, odvija po planu.
Komentari 21
zztop
Bb
Upravo iz ovig razloga su ugovori tajna i nikad ne emo saznati gde, sta i ko je omanuo i snosi odgovornost za zeleznicku.
Zebra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar