Precenjen dinar uništava stočarstvo
Tužno je ovih dana u Banatskom Aranđelovu, baš kao i u desetak obližnjih sela blizu tromeđe s Rumunijom i Mađarskom.
Foto: Pixabay
Svaki dan mogu se videti seljaci kako na stotine litara mleka prosipaju u potok, a ta pojava traje već duže vreme. Štaviše, svakim danom uvećava se broj uzgajivača stoke koji ne znaju šta će s belim napitkom, pa se neprekidno povećava i količina prosutog mleka.
Nestali otkupljivači
Naravno da proizvođači ne bi upropaštavali svoj dugogodišnji trud i ostajali bez planiranog prihoda, ali – nema otkupljivača. Dosadašnji partner, mlekara u Kikindi, već duže vreme ističe da se "kupa u mleku" i ne može da prihvati nešto povećanu ponudu. Drugi, nekada česti otkupljivači, već mesecima ne dolaze, a pojedini naglašavaju da im se lokacija ovih sela ne uklapa u otkupnu rutu.
Mleko se, inače, prosipa širom Srbije, ali je ova neželjena pojava mnogo izraženija u perifernim i zabačenim mestima, čija pozicija uslovljava i nešto skuplji transport. Upravo zato ne iznenađuje da mlekadžije već danima ne stavljaju mleko u laktofriz – čime bi uvećali troškove za oko 10.000 dinara dnevno – već se odlučuju na prosipanje. Tako oko 1.600 litara mleka, koliko obično svaki dan izmuzu, završi u lokalnom banatskom potoku.
Tradicionalni izvoznici mleka
Osnovno pitanje glasi – otkud višak mleka na srpskom tržištu, odnosno zašto mlekare ne povećaju izvoz na osnovu otkupa celokupne domaće ponude? Pitanje je tim logičnije ako se zna da je Srbija tradicionalni izvoznik mleka i da je godinama tek oko 40 odsto domaće proizvodnje završavalo kod ovdašnjih kupaca. Gotovo svi susedi decenijama su deo potražnje za mlekom rešavali uvozom iz Srbije, dok naši prerađivači poprilične količine mekih sireva godinama unazad plasiraju u inostranstvo.
Stočarstvo je tradicionalno veoma razvijeno u planinskim krajevima, a proizvodnja mleka smatra se najsloženijom delatnošću u agraru. Stoga je Srbija godinama podsticala i uzgoj stoke i preradu mleka. Poslednjih decenija, uz nemalu podršku države, bitno je podignut kvalitet mleka, učinjen krupan pomak u boljoj selekciji stočnog fonda. Istina, broj krava je znatno manji u odnosu na, primera radi, pre petnaestak godina, ali je proizvodnja mleka očuvana na približno istom nivou.
Dobre subvencije
Agrarna zemlja kao što je Srbija teško da ima bolje rešenje za poljoprivredu od razvoja mlečnog stočarstva i odgovarajuće prerađivačke industrije. Tako je i aktuelna vlast više puta povećavala subvencije za uzgoj mlečnih krava i proizvodnju mleka. Nedavno je podsticaj za svaku mlečnu kravu sa 40.000 na 55.000 dinara, dok za svaku novo-umatičenu junicu seljaku sleduje 100.000 dinara. Tu je i premija od 19 dinara po litru mleka.
Nesporno je da su podsticaji za ovu vrstu agrarne proizvodnje sasvim pristojni. Vidi se to i po povećanju broja mlečnih krava sa 170 na oko 205.000 u poslednje dve, tri sezone. Pa ipak, stvari se ne odvijaju onako kako se očekivalo. Seljaci, nosioci početne faze ove složene poljoprivredne delatnosti, ne samo da prosipaju mleko, već najavljuju i prodaju kvalitetne stoke i napuštanje bavljenja stočarstvom. A kada se jednom prekine s uzgojem goveda, veoma je teško obnoviti proizvodnju – ceo proces novog formiranja lanca mlečnih krava traje najmanje osam godina.
Precenjen dinar
Zaista je neobično da mlekare ne mogu da otkupe, prerade i prodaju, bilo na domaćem bilo na stranom tržištu, ponuđene količine sirovog mleka, iako su u nekim godinama otkupljivale i veće količine. Šta je to što ometa i domaće uzgajivače stoke i mlekare, a najviše njihovu saradnju?
Razlog leži u kursu dinara i monetarnoj politici Narodne banke Srbije, koja godinama vodi politiku "jakog dinara". Možda građanima odgovara da se kurs godinama ne menja, a vlastima svakako. Beskrajno i nametljivo se hvale prosečnom platom od 850 evra ili BDP-om od navodno čak 80 milijardi evra. Precenjen kurs domaće valute za posledicu ima i hiperuvećane druge pokazatelje - kada je merna jedinica sporna, u pitanje dolazi i sve ono što se tom mernom jedinicom iskazuje.
Politikom "jakog dinara" naročito su oštećeni izvoznici i štediše. Jednostavno, precenjen dinar znači da su srpski proizvodi skupi u odnosu na konkurenciju iz inostranstva, pa ih u svetu sve manje kupuju. Poljoprivreda je jedina grana srpske ekonomije koja u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje pozitivan bilans, i to decenijama unazad.
Tako je i u poslednje dve, po agrar inače katastrofalne godine, suficit u agro-razmeni sa inostranstvom iznosio 1,2 milijarde evra po sezoni. Može se zamisliti koliko bi bio da je kurs dinara realan. Poslednjih godina pozitivu ostvaruje i IT sektor, a povremeno i vojna industrija više izvozi nego što uvozi. To je gotovo sve od srpskih izvoznika.
Po leđima seljaka
Poteškoće oko plasmana na inotržištu nisu jedina posledica precenjenog dinara. Strani proizvodi na domaćem tržištu postaju neobično jeftini, te sa polica u prodavnicama istiskuju domaće. Tako dolazimo do apsurdne situacije – elitnom segmentu srpske privrede, izvoznicima, otežava se ne samo plasman na inostranom tržištu, već i prodaja domaćim kupcima.
Vlast, pak, u prvom redu vodi računa o naklonosti birača, pa se i ekonomska politika podređuje osnovnom cilju vladajućih, bez obzira na dugoročno loše posledice ovakve orijentacije. Izvoznici su stradali, a s njima i ceo agrokompleks, u koji spadaju poljoprivreda i sve delatnosti koje prerađuju i finalizuju agrarne sirovine. Otuda su i mlekare svoj nekadašnji izvoz više nego prepolovile, a sve brže gube i domaće tržište.
Pročitaj još
Nada u bolje dane
Mogu li se seljaci iz Banatskog Aranđelova nadati boljim danima? To zavisi od Narodne banke i njene monetarne politike. Seljacima nema boljitka dokle god se vodi politika precenjenog kursa domaće valute. Pokazalo se da ni zaista povoljne subvencije – iako dragocene i prisutne u svakoj razvijenoj poljoprivredi – nisu dovoljne da spreče preteći bankrot uzgajivača mlečne stoke u Srbiji. Seljacima je, zapravo, potrebna promena ekonomske, a pre svega monetarne politike države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Danas moguće potpuno gašenje Rafinerije u Pančevu: Kako bi to uticalo na privredu?
02.12.2025.•
0
Ukoliko NIS ne dobije američku dozvolu za rad, eventualno gašenje Rafinerije u Pančevu i Petrohemije prvo bi pogodilo zaposlene, a potom čitavu privredu.
Inflacija u EU pala na 2,5 odsto, rekorder Rumunija sa 8,4 odsto
02.12.2025.•
0
Inflacija u eurozoni u oktobru na godišnjem nivou pala je na 2,1 odsto, sa 2,2 odsto u septembru, dok na nivou Evropske unije iznosi 2,5 procenata, saopštio je Eurostat.
Gardijan o Generalštabu: Trampova porodica dobija poseban tretman, manje jasno šta dobija srpski režim
01.12.2025.•
0
Poslovi koje širom sveta, od Vijetnama do Srbije, sklapaju članovi porodice predsednika SAD, podstiču sumnje da je reč o eksplicitnoj razmeni usluge za uslugu, odnosno o korupciji, ali dokaza za to nema, piše Gardijan.
Suša preti da ukine proizvodnju mleka u Srbiji
01.12.2025.•
5
Do pre desetak godina Srbija je bila izvoznik mleka i mlečnih proizvoda, tek 40 odsto proizvodnje završavalo je na domaćem tržištu, dok je uočljivo veći deo, obično preko mlečnih proizvoda, plasiran u inostranstvo.
Sutra sastanak o rešavanju problema sa gorivom, nema vesti iz SAD o licenci za NIS
01.12.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nema novih vesti po pitanju odluke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) Ministarstva finansija SAD u vezi sa davanjm operativne licence Naftnoj industriji Srbije.
Rafinerija još danas u tihom režimu rada, od sutra moguće gašenje: Vučić za danas najavio važan sastanak
01.12.2025.•
5
Situacija oko NIS-a i dalje je neizvesna - još se čeka odluka Stejt deparmenta i OFAK-a.
Rudna renta u Srbiji među najnižim - šta koči njeno povećanje?
01.12.2025.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da država godinama nije mogla da poveća rudnu rentu zbog političkih pritisaka i međunarodnih odnosa.
Vučić: Sutra važan sastanak o NIS-u, rafinerija u utorak prestaje sa radom
30.11.2025.•
16
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će rafinerija u utorak, 2. decembra i zvanično prestati da radi ako SAD ne izdaju licencu za nastavak rada NIS-a.
Stručnjak za energetsku bezbednost: Bez domaćih zaliha očekuje nas rast cena goriva i inflacije
30.11.2025.•
9
Zaustavljanje rafinerije nafte u Pančevu se, za sada, neće odraziti na samo tržište, barem dok postoje zalihe derivata, a jedini sektor gde vidim potencijalni problem je avio-saobraćaj, jer su zalihe kerozina najmanje.
Objavljen spisak najvećih poreskih dužnika, u samom vrhu firma iz Novog Sada
30.11.2025.•
6
Poreska uprava objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na dan 31. oktobra, a listu od 248 kompanija sa statusom aktivnog lica, predvodi "Mera invest" iz Beograda sa dugom većim od milijardu dinara.
Vlada Srbije ponovo promenila uredbu o maržama
29.11.2025.•
14
Vlada Srbije usvojila je četvrtu izmenu uredbe o maržama, kojom se preciziraju visine marži po tipovima prodaja, a proširen je i spisak proizvoda čije marže mogu da se menjaju u odnosu na 1. avgusta ove godine.
Ljubodrag Savić o sankcijama NIS-u: MOL bolja opcija od Arapa
29.11.2025.•
11
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je da bi za rešenje situacije u vezi sa američkim sankcijama Naftnoj industriji Srbije (NIS) mađarski MOL bio bolja opcija od mogućih arapskih partnera.
Broker Gujaničić: Ako SAD ne produži licencu NIS-u, moguć momentalni prekid rada kompanije
29.11.2025.•
32
Srbija bi mogla da se nađe pred momentalnim prekidom rada Naftne industrije Srbije (NIS) ukoliko SAD ne produže licencu ovoj kompaniji, upozorava broker Nenad Gujaničić.
Zavod za statistiku: U trećem kvartalu stopa zaposlenosti 51,3 odsto
28.11.2025.•
4
U Srbiji je u trećem kvartalu ove godine broj zaposlenih bio 2,87 miliona, a broj nezaposlenih 256.500.
Novak: Na sastanku Putina i Orbana razmatrana mogućnost kupovine ruskih naftnih kompanija
28.11.2025.•
0
Tokom razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Kremlju, danas je razmatrana mogućnost da Mađarska kupi udeo u ruskim naftnim kompanijama koje su pod sankcijama.
"Kineski železnički ekspres" nastavlja rast: Nova redovna linija do Hamburga i kreditni fond od 3,6 milijardi
28.11.2025.•
2
U kineskom gradu Sijanu iz kog kreću vozovi sa robom ka Duisburgu, Pragu i Budimpešti, četvrtak i nedelja su dani u svakoj nedelji kada nema odlazaka i dolazaka na "železničkom putu svile".
Međugodišnja industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru manja za 2,3 odsto
28.11.2025.•
0
Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru ove godine bila je 2,3 odsto manja nego u istom mesec 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Poljoprivrednici: Blokada saobraćajnica ako direktna davanja moramo da usmerimo za investicije
28.11.2025.•
6
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović izjavio je da će poljoprivrednici blokirati saobraćajnice ukoliko budu morali direktna davanja po hektaru da koriste za kupovinu mehanizacije.
Zahvaljujući američkim sankcijama: Orban podmazuje Srbiju ruskom naftom
28.11.2025.•
24
Američke sankcije protiv ruskog naftnog sektora teško pogađaju Srbiju. Međutim, susedna Mađarska može da pomogne zahvaljujući izuzeću koje je odobrio Tramp. Orban pregovara o detaljima sa Putinom u Moskvi.
Cene nafte padaju: Očekuje se mirovni sporazum između Ukrajine i Rusije
28.11.2025.•
0
Cene sirove nafte nastavile su pad, pa se tako Brent spustio na oko 63 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta pala na oko 58 dolara po barelu.
Komentari 31
/
naravno da je precenjen a devalvacija koja ce se desiti zato sto ovako vise ne moze nosi puno problema.
idiotski narod umesto da se zalaze za realnu potrebu privrede on bi subvencije.
dacic
zato vladari i postoje da rade takve stvari
al zato uvoz ima da cveta
uskoro trule krave iz argentine na akciji u svim vecim veleprodajama
navali narode
Ako nije jasno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar