Precenjen dinar uništava stočarstvo
Tužno je ovih dana u Banatskom Aranđelovu, baš kao i u desetak obližnjih sela blizu tromeđe s Rumunijom i Mađarskom.
Foto: Pixabay
Svaki dan mogu se videti seljaci kako na stotine litara mleka prosipaju u potok, a ta pojava traje već duže vreme. Štaviše, svakim danom uvećava se broj uzgajivača stoke koji ne znaju šta će s belim napitkom, pa se neprekidno povećava i količina prosutog mleka.
Nestali otkupljivači
Naravno da proizvođači ne bi upropaštavali svoj dugogodišnji trud i ostajali bez planiranog prihoda, ali – nema otkupljivača. Dosadašnji partner, mlekara u Kikindi, već duže vreme ističe da se "kupa u mleku" i ne može da prihvati nešto povećanu ponudu. Drugi, nekada česti otkupljivači, već mesecima ne dolaze, a pojedini naglašavaju da im se lokacija ovih sela ne uklapa u otkupnu rutu.
Mleko se, inače, prosipa širom Srbije, ali je ova neželjena pojava mnogo izraženija u perifernim i zabačenim mestima, čija pozicija uslovljava i nešto skuplji transport. Upravo zato ne iznenađuje da mlekadžije već danima ne stavljaju mleko u laktofriz – čime bi uvećali troškove za oko 10.000 dinara dnevno – već se odlučuju na prosipanje. Tako oko 1.600 litara mleka, koliko obično svaki dan izmuzu, završi u lokalnom banatskom potoku.
Tradicionalni izvoznici mleka
Osnovno pitanje glasi – otkud višak mleka na srpskom tržištu, odnosno zašto mlekare ne povećaju izvoz na osnovu otkupa celokupne domaće ponude? Pitanje je tim logičnije ako se zna da je Srbija tradicionalni izvoznik mleka i da je godinama tek oko 40 odsto domaće proizvodnje završavalo kod ovdašnjih kupaca. Gotovo svi susedi decenijama su deo potražnje za mlekom rešavali uvozom iz Srbije, dok naši prerađivači poprilične količine mekih sireva godinama unazad plasiraju u inostranstvo.
Stočarstvo je tradicionalno veoma razvijeno u planinskim krajevima, a proizvodnja mleka smatra se najsloženijom delatnošću u agraru. Stoga je Srbija godinama podsticala i uzgoj stoke i preradu mleka. Poslednjih decenija, uz nemalu podršku države, bitno je podignut kvalitet mleka, učinjen krupan pomak u boljoj selekciji stočnog fonda. Istina, broj krava je znatno manji u odnosu na, primera radi, pre petnaestak godina, ali je proizvodnja mleka očuvana na približno istom nivou.
Dobre subvencije
Agrarna zemlja kao što je Srbija teško da ima bolje rešenje za poljoprivredu od razvoja mlečnog stočarstva i odgovarajuće prerađivačke industrije. Tako je i aktuelna vlast više puta povećavala subvencije za uzgoj mlečnih krava i proizvodnju mleka. Nedavno je podsticaj za svaku mlečnu kravu sa 40.000 na 55.000 dinara, dok za svaku novo-umatičenu junicu seljaku sleduje 100.000 dinara. Tu je i premija od 19 dinara po litru mleka.
Nesporno je da su podsticaji za ovu vrstu agrarne proizvodnje sasvim pristojni. Vidi se to i po povećanju broja mlečnih krava sa 170 na oko 205.000 u poslednje dve, tri sezone. Pa ipak, stvari se ne odvijaju onako kako se očekivalo. Seljaci, nosioci početne faze ove složene poljoprivredne delatnosti, ne samo da prosipaju mleko, već najavljuju i prodaju kvalitetne stoke i napuštanje bavljenja stočarstvom. A kada se jednom prekine s uzgojem goveda, veoma je teško obnoviti proizvodnju – ceo proces novog formiranja lanca mlečnih krava traje najmanje osam godina.
Precenjen dinar
Zaista je neobično da mlekare ne mogu da otkupe, prerade i prodaju, bilo na domaćem bilo na stranom tržištu, ponuđene količine sirovog mleka, iako su u nekim godinama otkupljivale i veće količine. Šta je to što ometa i domaće uzgajivače stoke i mlekare, a najviše njihovu saradnju?
Razlog leži u kursu dinara i monetarnoj politici Narodne banke Srbije, koja godinama vodi politiku "jakog dinara". Možda građanima odgovara da se kurs godinama ne menja, a vlastima svakako. Beskrajno i nametljivo se hvale prosečnom platom od 850 evra ili BDP-om od navodno čak 80 milijardi evra. Precenjen kurs domaće valute za posledicu ima i hiperuvećane druge pokazatelje - kada je merna jedinica sporna, u pitanje dolazi i sve ono što se tom mernom jedinicom iskazuje.
Politikom "jakog dinara" naročito su oštećeni izvoznici i štediše. Jednostavno, precenjen dinar znači da su srpski proizvodi skupi u odnosu na konkurenciju iz inostranstva, pa ih u svetu sve manje kupuju. Poljoprivreda je jedina grana srpske ekonomije koja u spoljnotrgovinskoj razmeni ostvaruje pozitivan bilans, i to decenijama unazad.
Tako je i u poslednje dve, po agrar inače katastrofalne godine, suficit u agro-razmeni sa inostranstvom iznosio 1,2 milijarde evra po sezoni. Može se zamisliti koliko bi bio da je kurs dinara realan. Poslednjih godina pozitivu ostvaruje i IT sektor, a povremeno i vojna industrija više izvozi nego što uvozi. To je gotovo sve od srpskih izvoznika.
Po leđima seljaka
Poteškoće oko plasmana na inotržištu nisu jedina posledica precenjenog dinara. Strani proizvodi na domaćem tržištu postaju neobično jeftini, te sa polica u prodavnicama istiskuju domaće. Tako dolazimo do apsurdne situacije – elitnom segmentu srpske privrede, izvoznicima, otežava se ne samo plasman na inostranom tržištu, već i prodaja domaćim kupcima.
Vlast, pak, u prvom redu vodi računa o naklonosti birača, pa se i ekonomska politika podređuje osnovnom cilju vladajućih, bez obzira na dugoročno loše posledice ovakve orijentacije. Izvoznici su stradali, a s njima i ceo agrokompleks, u koji spadaju poljoprivreda i sve delatnosti koje prerađuju i finalizuju agrarne sirovine. Otuda su i mlekare svoj nekadašnji izvoz više nego prepolovile, a sve brže gube i domaće tržište.
Pročitaj još
Nada u bolje dane
Mogu li se seljaci iz Banatskog Aranđelova nadati boljim danima? To zavisi od Narodne banke i njene monetarne politike. Seljacima nema boljitka dokle god se vodi politika precenjenog kursa domaće valute. Pokazalo se da ni zaista povoljne subvencije – iako dragocene i prisutne u svakoj razvijenoj poljoprivredi – nisu dovoljne da spreče preteći bankrot uzgajivača mlečne stoke u Srbiji. Seljacima je, zapravo, potrebna promena ekonomske, a pre svega monetarne politike države.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
20
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
0
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
1
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
52
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Kladionice pune budžet: Više od 28 milijardi dinara uplaćeno prošle godine
13.03.2026.•
40
Tržište igara na sreću nastavlja da raste, a samim tim, rastu i prihodi koje država ostvaruje od kladionica. Samo u prošloj godini, kladionice u Srbiji su u državnu kasu uplatile više od 28 milijardi dinara.
Komentari 31
/
naravno da je precenjen a devalvacija koja ce se desiti zato sto ovako vise ne moze nosi puno problema.
idiotski narod umesto da se zalaze za realnu potrebu privrede on bi subvencije.
dacic
zato vladari i postoje da rade takve stvari
al zato uvoz ima da cveta
uskoro trule krave iz argentine na akciji u svim vecim veleprodajama
navali narode
Ako nije jasno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar