Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Mraz je ponovo desetkovao kajsije, što znači da će se i ove godine kajsije uvoziti, verovatno po višim cenama od domaćih. Pored mraza, na prinos voća utiče i jaka kiša koja je onemogućila pčelama da oprašuju cveće.
Osim snega, veći problem voćarima je napravio mraz, odnosno temperatura ispod nule. Najviše su pogođene kajsije, a pretpostavlja se da je njen rod na nekim mestima poput Vojvodine stradao između 90 i 95 odsto.
"I ove, i prošle godine mraz mi je ubio kajsiju. U problemu sam i sa trešnjama, a šta će biti sa jabukama i kruškama, tek ću da vidim", kaže za N1 uzgajivač voća iz okoline Beograda.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su najosetljivije faze vegetacije za voćne vrste - cvetanje i precvetavanja, a oštećenja zavise od dužine mraza.
"U fazi cvetanja niske temperature oštećuje cvetove, dok u fazi precvetavanje, niske temperature od minus dva oštećuju plodove. Što je cvetni pupoljak otvoreniji, njegova osetljivost na mraz je veća. Otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju već na temperaturama od -2 stepena Celzijusova. Ako temperature budu niže od -3°C i to više časova, šteta će biti neizbežna. Procena štete se može očekivati nakon stabilizacije vremena", navode iz ministarstva poljoprivrede.
Osim kajsija, ugrožene su i sorte šljiva Čačanska rodna i Čačanska lepotica.
Prema prvim procenama resornog ministarstva, najviše je ugrožena šljiva naročito sorte Čačanska rodna i Čačanska lepotica, ali počeo je da cveta i Stenlej koja je u punom cvetu.
"Takođe su ugrožene trešnja i breskva, i one će imati manje štete, kao i sorta šljive Savka koja raste na višim područjima, gde je vegetacija usporena poslednjih dana. Kajsija je već završila fazu cvetanja i očekuje se najveći pad prinosa za ovu godinu. Kod jabuka su ugrožene sorte Gala i Ajdared, koje su fazi roze balona i roze glavica. I u ovoj fazi pupoljaka može da bude šteta od mraza na temperaturi od -2 stepena i nižoj. Kruška je već u cvetanju, naročito sorta Junska lepotica, dok se sorte Abate, Fetel i Santa Marija nalaze u fazi belih balona i pojedinačno otvorenih pupoljaka. Sorta Viljamovka vrlo brzo kreće u fazu cvetanja", poručuju iz resornog ministarstva.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, u pitanju je treća godina u nizu da kajsije zahvati mraz. Kako navodi, u Srbiji postoje tri velika područja pod kajsijama - okolina Čačka, Grocka i severni deo Bačke.
"Domaćih kajsija će biti očigledno malo. I prošle godine je bila slična situacija. Uglavnom se uvozilo iz Turske, ali i drugih mediteranskih zemalja", kaže Prostran.
Zbog poznih prolećnih mrazeva, Srbija je prošle godine izgubila dosta voća, između 160.000 do 200.000 tona. Prostran navodi da su se osim kajsija, na udaru su se našle rane sorte bresaka i trešanja.
"Uhvatiće i deo ostalih vrsta pre svega šljivu, višnju. Postoje savremeni načini zaštite voćnih površina od mrazeva, ali ne zna se koliko je površina zaštićeno", naveo je on.
Agrotehničke mere protiv mraza: Orošavanje
Ministarstvo poljoprivrede kao najvažniju direktna mera borbe protiv mraza zaštita voćaka navodi veštačku kišu, odnosno, orošavanje.
Ovaj metod je, kako navode, često jedino moguć na većim zasadima jer zahteva neophodnu infrastrukturu i veliku količinu vode - otprilike 40 kubnih metara vode po hektaru na svakih sat vremena dok traje mraz.
"U manjim zasadima, rešenje je u upotrebi frost buster mašina, koje se traktorom razvoze kroz voćnjake i uz pomoć plinske boce i ventilatora zagrevaju i mešaju okolni vazduh dok traje mraz. U voćnjacima u Srbiji primenjuje se i metod zadimljavanja, odnosno paljenja različitog materijala kako bi dim koji se tom prilikom stvara sprečio izračivanje toplote iz prizemnih slojeva zemljišta. Mada donekle efektan, ovaj metod je i izrazito štetan po kvalitet vazduha. Neophodna je primena i indirektnih mera borbe protiv mraza, u šta spada pravilan izbor lokaliteta, vrste sorte, tehnologije gajenja. Ove mere se primenjuju pre podizanja zasada", poručuju iz Ministarstva.
Stručnjak Instituta za voćarstvo iz Čačka Aleksandar Leposavić rekao je za Nova S da će ugrožene verovatno biti i jabuke i kruške.
"Šljiva i kruška su sada u vremenu najintenzivnijeg cvetanja, a kiša je onemogućila proces oprašivanja i oplodnje", kaže Leposavić.
Zbog kiše i nemogućnosti da oprašuju, pčele su, kako Prostran navodi, "nervozne" ovih dana.
"Mnogo drame oko ranog povrća"
Prostran kaže da ovih dana dominira u javnosti visoka cena mladog krompira i da je to, kako je rekao "nonsens".
"Stekli smo potrošačke navike koje nisu karakteristične za sezonsku potrošnju voća i povrća. Hoćemo da jedemo cele godine krompir, paradajz, papriku. Imate još krompira od prošle godine, on je povoljan. Ko hoće mlad kompir neka plati. Osim tog, sve što je stiglo rano je pod intenzivnom proizvodnjom uz upotrebu različitih sredstava. Tu nema organske proizvodnje", kaže Prostran.
On upozorava na to da su voćari očajni jer su dosta uložili, neki i u hladnjače i navodi da on lično već treću godinu ne bere svoje kajsije zbog loše klime.
Ipak, smatra da ne može biti reč o katastrofi, jer je u većini slučajeva na udaru rano voće.
"Kajsija je najviše stradala i tu nema dileme. Tu su još rana breskva i rane sorte trešanja. Koliko su pogođene znaćemo više narednih nedelju dve, nadam se da je period mrazeva i hladnih kiša ostao iza nas", navodi Prostran.
On podseća i da je voćarstvo pod velikim uticajem mrazeva, kiše i uopšte klimatskih promena. Posledica toga je da već treću godinu zaredom imamo manjak, pre svega ranog voća koga je sve manje.
"Platićemo višu cenu za uvoz. Videćemo koliku, zavisi i kakva je situacija bude u drugom zemljama. I tamo može biti nevremena, a to direktno utiče na cenu. Takođe, tu su i trgovci koji imaju svoju logiku, a to je zarada", zaključio je Prostran.
Pročitaj još
Voćarstvo je u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje u 2024. godini učestvovalo sa 17,8 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
I on i Lepojević poručuju da malina, koja čini najveći deo izvoza, sada nije na udaru.
"Još uvek ne postoji značajnija šteta. Mislim da možemo očekivati stabilnu proizvodnju, kada su u pitanju maline", zaključio je Lepojević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata aprilskih penzija počinje sutra: Prvi na spisku samostalci
04.05.2026.•
0
Penzije za april prema kalendaru isplata koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), prvo će dobiti korisnici iz kategorije samostalnih delatnosti.
Poljoprivrednici ponovo seju kukuruz i suncokret zbog štete od ptica i zečeva
04.05.2026.•
0
Poljoprivrednici u Srbiji prinuđeni su da ponovo seju značajne površine zasejanog suncokreta i kukuruza jer ih jedu vrane i zečevi.
Plaćanja u okviru SEPA sistema od sutra u Srbiji: "Donosi pogodnosti i građanima i privredi"
04.05.2026.•
2
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Otvaranje data centara u Srbiji nije samo pitanje dovoljno struje i novca: Tu su i drugi troškovi i rizici
04.05.2026.•
22
Kada se govori o otvaranju data centara u Srbiji, najčešće se postavlja pitanje da li naša zemlja ima dovoljno kapaciteta za njihov razvoj u pogledu raspoložive električne energije i finansijskih resursa.
Srpski izvoz ne cveta - imamo li šta da ponudimo svetu?
04.05.2026.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nedavno najavio povećanje penzija i plata u javnom sektoru, a sve na osnovu povećanog BDP-a i profitabilnosti ekonomije države.
Izvoz srpskog IKT sektora u prva dva meseca 2026. godine 713 miliona evra: Otkazi zasad ne utiču na to
04.05.2026.•
0
Informaciono-komunikacioni sektor Srbije i dalje beleži rast broja zaposlenih i rast zarada uprkos u poslednje vreme učestalim zatvaranjima poslovanja i otkazima.
Mali: Sredstva EU imaju neutralan efekat na budžet Srbije, ja ne računam na njih
04.05.2026.•
46
Ministar finansija Siniša Mali je kazao da je neutralan efekat sredstava Evropske unije na budžet Srbije, dok pojedini mediji kažu da bi mogla da budu zamrznuta.
Slabiji dolar tiho diže cene: Kako pad valute utiče na svakodnevne troškove
03.05.2026.•
0
Jedna skrivena sila tiho povećava sve troškove - od letovanja do namirnica: slabiji američki dolar.
EU ograničava keš na 10.000 evra: Da li ista pravila čekaju i Srbiju?
03.05.2026.•
27
Primena odluke Evropske unije (EU) kojom se ograničava plaćanje gotovinom na iznos do 10.000 evra počinje u julu 2027.
Dostavljači bez zaštite: "Svi ih vidimo, zakon ih ne vidi"
03.05.2026.•
16
U Srbiji su nedavno u kratkom periodu na gradilištima poginula trojica radnika, dok je tokom 2025. godine na radu stradalo najmanje 22 ljudi, uz još 11 smrtnih ishoda od posledica povreda.
Rat na Bliskom istoku bi mogao da utiče na uvoz lekova u Srbiju
03.05.2026.•
11
Farmaceutska industrija je druga najveća stavka u strukturi srpskog uvoza, odmah iza nafte, sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je premašio 1,16 milijardi evra.
Carine EU na čelik mogle bi da ostave hiljade srpskih radnika bez posla
03.05.2026.•
28
Evropska unija postigla je dogovor o značajnom pooštravanju pravila za uvoz čelika, što bi od 1. jula moglo ozbiljno da ugrozi poslovanje srpske železare i metalskog sektora.
Nekoliko trgovinskih lanaca planira dolazak na srpsko tržište
03.05.2026.•
22
Evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i vidljiv je veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržišta od srpskog.
Najskuplji stan u Srbiji u 2025. godini plaćen 1,8 miliona evra
02.05.2026.•
3
Najskuplji stan u Srbiji koji je prodat tokom 2025. godine plaćen je ukupno 1,8 miliona evra i nalazi se u naselju "Beograd na vodi", dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 66.000 evra.
Francuska zadržala maline iz Srbije zbog povećanog nivoa kadmijuma
02.05.2026.•
30
U isporuci malina u Francusku iz Srbije pronađene su dvostruko veće količine kadmijuma nego što je dozvoljeno, objavila je Evropska komisija.
NBS jedini kupac zlata Ziđina: 48,4 milijarde dinara od prodaje
02.05.2026.•
32
Kompletan prihod ostvaren od prodaje zlata, koji je u 2025. godini iznosio oko 48,4 milijardi dinara, kompanija Srbija Ziđin Koper ostvarila je od prodaje tog plemenitog metala Narodnoj banci Srbije (NBS).
Novi način za plaćanje u evrima od 5. maja: Počinje puna primena SEPA sistema u Srbiji
01.05.2026.•
9
U Srbiji će od utorka, 5. maja biti operativno dostupna plaćanja u okviru SEPA sistema.
Plan za nuklearnu energiju u EU: Ulaganje od 241 milijarde evra do 2050.
01.05.2026.•
3
Evropska nuklearna asocijacija "NuclearEurope" predstavila je akcioni plan kojim se predviđa ulaganje od najmanje 241 milijarde evra do 2050. godine u nuklearnu energiju, kako bi se ojačala energetska suverenost EU.
Prvo povećanje kamatnih stopa očekuje se u junu
30.04.2026.•
2
Očekuje se da će zvaničnici Evropske centralne banke povećati kamatne stope najmanje dva puta, počevši od sledećeg sastanka u junu, osim ako povoljan ishod sukoba u Iranu brzo ne vrati cene energije na nivo pre rata.
Objavljene nove cene goriva koje će važiti do 8. maja
30.04.2026.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti do petka, 8. maja.
Država pušta još 30.000 tona dizela iz rezervi, produžena i zabrana izvoza nafte i derivata
30.04.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku da pusti još 30.000 tona dizela iz rezervi, što je sa prethodno preuzetim količinom od strane naftnih kompanija ukupno 65.000 tona.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar