.jpg "RERI: Vlade Zapadnog Balkana i dalje saučesnici u smrtonosnom zagađenju ugljem")
Srbija do kraja 2027. ulazi u "energetski Šengen": Šta to znači za građane?
Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je najavilo da će Srbija tokom leta ove godine ispuniti sve preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Kao što putnici unutar šengenske zone prelaze granice bez pasoške kontrole, tako i evropsko energetsko tržište omogućava da se strujom i gasom slobodno trguje između zemalja, bez složenih administrativnih i regulatornih prepreka.
To u prevodu znači da će Srbija, nakon što ovog leta uskladi domaće zakone sa evropskim, a zatim završi projekte koji će ojačati mrežu za prenos struje, među kojima su Transbalkanski koridor i Panonski koridor, moći da računa na sigurno snabdevanje energijom, čak i u kriznim vremenima.
Pored toga, spajanje sa evropskim energetskim tržištem omogućiće Srbiji da bira ponuđače od kojih bi nabavljala električnu energiju i gas, a sa većom konkurencijom na tržištu očekuje se i jeftinija struja za građane i privredu.
Još jedna prednost za Srbiju zahvaljujući spajanju sa evropskim energetskim tržištem biće i to što će jača prenosna mreža privući investitore u oblasti obnovljivih izvora energije na srpsko tržište.
Time se očekuje više zelene energije i smanjenje zavisnosti od uglja koji i dalje čini više od 60 odsto proizvedene električne energije u zemlji.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike potvrdili su za Danas da se očekuje da će Srbija postati deo ovog evropskog energetskog tržišta do kraja 2027. godine. Tačnije, očekuje se da Srbija do kraja 2026. godine spoji svoje tržište za dan-unapred (SDAC) sa tržištem EU, a do kraja 2027. godine i unutardnevno tržište (SIDC).
Šta je energetsko tržište EU?
Kako su iz Ministarstva rudarstva i energetike objasnili za Danas, energetsko tržište obuhvata trgovinu električnom energijom i gasom, gde se primenom pravila Evropske unije povećava efikasnost sistema, sigurnost snabdevanja i konkurencija među onima koji prodaju električnu energiju ili gas na tržištu.
Da bi to bilo moguće, objašnjavaju iz Ministarstva, zemlje moraju da sarađuju: da povežu svoje mreže, pravila i zakone, kako bi se stvorilo jedno zajedničko evropsko tržište bez granica.
To, zatim, pomaže i u većem korišćenju obnovljivih izvora energije (kao što su vetar i sunce), jer se višak energije iz jedne zemlje može lako poslati drugoj.
Iz Ministarstva su naveli da su u tom slučaju preduslovi za maksimalno učešće OIE:
- efikasno i regionalno integrisano funkcionisanje novog dan-unapred tržišta električne energije, uklјučujući značaj spajanja regionalnog tržišta električne energije sa evropskim tržištem električne energije,
- pojednostavlјenje i ubrzanje postupka izdavanja dozvola, digitalizacija energetskog sistema,
- unapređenje i proširenje postojeće elektroenergetske mreže i njenih interkonekcija,
- unapređenje tržišta skladištenja energije, OIE na distributivnoj mreži i resursi upravlјanja potrošnjom,
- postepena elektrifikacija i energetsko povezivanje sektora finalne potrošnje.
Energetska kriza 2021. i 2022. godine, kako su dodali iz Ministarstva, pokazala je koliko je važno da tržište bude povezano, jer tada zemlje mogu lakše da pomažu jedna drugoj i da se spreče velike razlike u cenama.
"Nepostojanje jedinstvenog tržišta električne energije je u toku energetske krize (2021. i 2022.) rezultiralo visokim cenama električne energije i velikim razlikama u ceni po pojedinim državama članicama EU i ugovornim stranama Energetske zajednice. Spajanje tržišta električne energije omogućiće koordinaciju uzajamne pomoći u slučaju poremećaja u energetskim mrežama ili spolјnih poremećaja i mogućnost stvaranja zajedničke politike trgovine energijom sa učesnicima na tržištima van EU i Energetske zajednice", naveli su iz Ministarstva.
Prednosti jedinstvenog energetskog tržišta
Spajanje sa energetskim tržištem EU pomoći će Srbiji da se električna energija efikasnije prenosi, bolje iskoriste prekogranični kapaciteti, smanji opterećenje na mreži i troškovi prenosa, naveli su iz Ministarstva.
A to će dalje, kako su dodali, doprineti stabilnijim i nižim cenama za građane i privredu, većoj sigurnosti snabdevanja i boljoj ponudi na tržištu.
Na pitanje da li će se menjati uloga državnih energetskih kompanija (npr. EPS, Srbijagas) u skladu sa pravilima o tržišnoj konkurenciji, iz Ministarstva odgovaraju da se uloga EPS-a neće menjati.
"Tržište u Srbiji je već slobodno i otvoreno, ima i drugih snabdevača električnom energijom. EPS ostaje da bude jedan od učesnika na tržištu, kao proizvođač i jedan od snabdevača električnom energijom", potvrdili su iz Ministarstva.
Sledeća prednost jeste što pristup ovom tržištu privlači investitore u oblasti obnovljivih izvora energije, pa se očekuje i veći porast vetroelektrana i solarnih elektrana na srpskom tržištu.
"Integracija sa tržištem EU podrazumeva primenu jasnih i stabilnih pravila za sve učesnike, što povećava poverenje investitora u obnovljive izvore energije. Povećava se likvidnost tržišta i otvara se veći prostor za plasman zelene energije, što automatski znači više tržišnih mogućnosti za njenu integraciju. To jača motivaciju investitora i spremnost finansijskih institucija da podrže nove projekte u OIE", navode iz Ministarstva.
Da li je Srbija sprema za sinhronizaciju?
Na pitanje da li je Srbija spremna za povezivanje u energetsko tržište EU, iz Ministarstva objašnjavaju da je elektroenergetski sistem Srbije već povezan sa sistemima susednih zemalja, što joj omogućava međunarodnu trgovinu električnom energijom.
Najavljuju da je u toku uspostavlјanje posebnog regulatornog okvira koji će omogućiti efikasno i funkcionisanje tržišta sa susednim državama i povezivanje sa tržištem Evropske unije.
"Regulatorni okvir će doprineti stvaranju tržišta energije koja se prenosi mrežama bez unutrašnjih granica. Propisuju su principi funkcionisanja tržišta električne energije, principi funkcionisanja organizovanog tržišta za dan-unapred i unutardnevnog tržišta električne energije, trgovina na organizovanom tržištu za dan-unapred i unutardnevnom tržištu, kao i tehnička ograničenja za formiranje ponuda na organizovanom tržištu električne energije", naveli su iz Ministarstva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Većina domaćinstava u Srbiji preživljava od plate do plate: Koliko vrede ekonomske mere?
10.09.2025.•
20
Dok Vlada uvodi ekonomske mere, propisane kako bi pomogle građanima sa nižim primanjima i pospešile kupovnu moć, nameće se pitanje koliko će one zaista postići željeni efekat.
Cene nafte porasle nakon napada Izraela na teritoriju Katara
09.09.2025.•
2
Cene nafte porasle su danas za oko jedan odsto i to Brenta na 67 dolara po barelu, a američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) na iznad 63 dolara po barelu.
Novi zakon o izvršenju ne garantuje svima zaštitu: Ko ipak može ostati bez doma?
09.09.2025.•
4
Građani koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati predlog Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Digitalni evro je uskoro među nama
09.09.2025.•
7
Subota, 25. oktobar, biće značajan dan za Evropsku uniju, zapravo za sve koji se oslanjaju na evro, monetu najlukrativnije političke zajednice na svetu.
Minimalac u Srbiji u 2026. će biti 551 evro
09.09.2025.•
15
Ministar finanasija Siniša Mali i ministarka za rad Milica Đurđević Stamenkovski saopštili su da će zvaničan predlog biti da minimalna zarada od 1. januara iznosi 551 evro ili 64.554 dinara.
Firma koja je "ugostila" SNS kol centar dobila milionski posao od Pošte, pa poništen postupak
09.09.2025.•
1
Javno preduzeće "Pošta Srbije" dodelilo je posao grupi ponuđača u kojoj je kompanija Prointer, poznata po tome što je bila "domaćin" SNS kol centra, iako ovaj konzorcijum nije ispunjavao sve uslove.
Razvoj KUL održivog preduzetništva u skladu sa principima cirkularne ekonomije
09.09.2025.•
0
Nakon višemesečne obuke i podrške u razvoju svojih ideja, preduzetnici iz Srbije predstavili su svoje proizvode i usluge u Bjelovaru u Hrvatskoj tokom 29. i 30. avgusta.
Skladištenjem do jeftinijeg gasa
08.09.2025.•
1
Kako se u januaru i februaru ne bismo smrzavali, pripreme za energetsku sezonu treba početi na vreme.
Saradnik Bečkog instituta: Strane investicije u Srbiji manje za 40 odsto nego prošle godine
08.09.2025.•
13
Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović ocenio je da će rast bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini biti između dva i 2,5 odsto.
Pregovori o minimalcu za narednu godinu počinju sutra: Vlada daje 550, sindikati traže 600 evra
08.09.2025.•
13
Na sednici Socijalno-ekonomskog saveta sutra će još jednom biti razmatrana odluka o povećanju minimalne zarade za 2026. godinu.
Država se zadužuje 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije
08.09.2025.•
9
Država Srbija zadužiće se 27,25 miliona evra za modernizaciju poreske administracije.
UN: 88 operatora obustavilo poštanske usluge sa SAD
07.09.2025.•
2
Ukupno 88 operatora je potpuno ili delimično obustavilo poštanske usluge sa SAD, što je dovelo do pada poštanskog saobraćaja ka toj zemlji za više od 80 odsto, zbog uvođenja novih američkih carinskih mera.
Rizici Uredbe o ograničenju marže: Niže cene - slabiji kvalitet i moguće nestašice
06.09.2025.•
24
Uredba kojom se trgovačke marže ograničavaju na 20 odsto stupila je ove nedelje na snagu.
Objavljene nove cene goriva
05.09.2025.•
18
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Udruženje banaka Srbije: Blagi rast kredita u avgustu
04.09.2025.•
0
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika na kraju avgusta ove godine iznosili su oko 4.113 milijarde dinara, što je 1,2 odsto više nego u julu, objavilo je Udruženje banaka Srbije.
Javni dug Srbije 38,29 milijardi evra, deficit budžeta skoro 23 milijarde dinara
04.09.2025.•
11
Javni dug Srbije je na kraju jula ove godine bio 38,29 milijardi evra, odnosno 43,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.
Open AI kupuje startap Statsig za 1,1 milijardu dolara
04.09.2025.•
0
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI najavila je da će kupiti startap firmu za testiranje proizvoda Statsig za 1,1 milijardu dolara, u transakciji koja će u potpunosti biti plaćena akcijama.
EU pozvala članice da usvoje trgovinski sporazum s latinoameričkim državama
03.09.2025.•
2
Evropska komisija je pozvala članice Evropske unije da usvoje trgovinski sporazum sa latinoameričkim državama, članicama asocijacije Merkosur, obećavajući čvrste garancije za poljoprivrednike.
Ekonomski tigar u srpskoj verziji: "Privredni rast koji ostavlja buduće generacije bez budućnosti"
03.09.2025.•
16
"Ograničavanje trgovačkih marži može da se posmatra kao priprema za vanredne izbore i kupovina vremena", kaže profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić i naglašava da je ta mera države kratkog daha.
Evropska komisija će 10. septembra objaviti rešenje za sve kamiondžije sa Balkana
03.09.2025.•
1
Francuska novinska agencija AFP je prenela da se očekuje da će Evropska komisija 10. septembra na sastanku u Srbiji objaviti "rešenje za sve kamiondžije u regionu Balkana".
Banke će do 15. septembra uvrstiti u ponudu kredite sa nižom kamatom
02.09.2025.•
3
Banke će do 15. septembra uvrstiti u svoje ponude, u periodu od najmanje 12 meseci, posebne kredite namenjene zaposlenima s redovnim mesečnim primanjima do 100.000 dinara i penzionerima, objavila je Narodna banka Srbije.
Komentari 28
Salamander
Ali ovo je sada potpisivanje ugovora, jer zver poklanja EPS svojim zverima: kao i izvore, rudnike, oranice, Torlak, Galeniku... sve NAŠE poklanja.
Ugovore ne daju da se vide!
Salamander
Ali ovo je sada potpisivanje ugovora, jer zver poklanja EPS svojim zverima: kao i izvore, rudnike, oranice, Torlak, Galeniku... sve NAŠE poklanja.
Ugovore ne daju da se vide!
Ladovina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar