Zlatno doba Srbije: Vlast kupuje velike količine zlata
Tokom tmurnih devedesetih i Miloševićeve vladavine, građani Srbije su navikli da se u depoima Narodne banke nalazi malo deviza i još manje zlata, tek "za svaki slučaj".
Foto: 021.rs (AI)
Stoga su poslednjih godina tim više iznenađeni kada slušaju kako siromašna Srbija neprekidno uvećava devizne rezerve, i to znatnim delom povećanjem broja zlatnih poluga u depoima u Ulici kralja Petra u Beogradu.
Uverenje jakog dinara
Preokret je počeo 2012. godine, naprednjaci vole da kažu "kada su oni došli na vlast". Međutim, bila je to godina kada se deo sveta, pre svega SAD, malo izmakao udarima finansijske krize, dok je Evropa i dalje žestoko trpela.
Vispreni Aleksandar Vučić, koji, bez obzira na formalnu funkciju, već više od decenije vuče sve poteze u državi, dobro je shvatio da će mu za planiranu politiku "precenjenog dinara" od odlučujućeg značaja biti mogućnost lakog prelaska iz dinara u evro u svakodnevnom životu. To je ono što običnog građanina održava u (iskrivljenom) uverenju da je dinar "jaka valuta". Za ovako nešto neophodno je imati dovoljno deviza za rutinsku promenu valuta na ulicama, naravno i za uobičajenu ekonomsku aktivnost.
Tokom opozicionog perioda, Vučić je uspeo da stekne naklonost zapadnoevropskih država, pre svega na Borisa Tadića i demokrate nakostrešene nemačke političar(k)e, oko znatnog povećanja investicija u srpsku privredu. Upravo ta strana ulaganja će u potonjih dvanaest godina, sve do ovogodišnje oseke, biti najznačajniji devizni priliv u Srbiji. Uz standardne doznake srpskih gastarbajtera, deviza je bilo dovoljno da ispegla stalno uvećavani spoljnotrgovinski devizni deficit.
Dar sa neba
Kao dar sa neba za naprednjake je bila neuobičajeno dobra pozicija Srbije kod pružanja digitalnih usluga, odnosno sve veći priliv deviza iz ovog poslovnog segmenta. Prošle godine je priliv digitalaca premašio 4,3 milijarde evra, dok je čista devizna dobit u ovoj delatnosti nadmašila 3,15 milijardi.
Godinama neprekidno raste i ceni se da će za dve, tri godine nadmašivati pet milijardi evra. Gotovo da će dostići ukupne devizne doznake svih srpskih građana na radu u inostranstvu. A samo pre sedam, osam leta na ovaj novac se nije ni računalo.
Tako se, i pored spoljnotrgovinskog deficita koji poslednjih godina nadmašuje za Srbiju prevelikih osam i po milijardi evra, u realnom životu Srbije ne uočava nedostatak deviza. Bez obzira što se i javni dug sa nekadašnjih 15 (sredinom 2012. godine) uvećao na 39,5 milijardi evra. Uverljivost scenarija pojačavaju upravo visoke devizne rezerve od 28,4 milijarde evra. Dobar deo rezervi čini 50,6 tona zlata, trenutno vrednih oko 4,75 milijardi evra.
Uloga fiksnog kursa
Samopromociji uočljivo sklon, predsednik Srbije je više puta isticao da se tokom cele političke karijere, posebno tokom opozicionih godina, intenzivno usavršavao za ozbiljno bavljenje politikom. U tome ima mnogo istine, a, između ostalog, po tome se izdvaja od većine ovdašnjih političara spram kojih je po poznavanju političkih i srodnih disciplina često superioran.
Jedan od prvih i izuzetno iznenađujućih poteza bio je oslonac na politiku precenjenog dinara. Teško da je iko u Srbiji, navikloj na slabu valutu i beskrajne devalvacije, pretpostavljao da će monetarna politika po možda najvažnijem pitanju zauzeti praktično suprotnu orijentaciju od svih prethodnih na ovim prostorima. Bez obzira što srpska valuta nije, niti može biti jaka, shvatio je da je praktično fiksiran kurs dinara ono čime će veliki deo stanovništva ubediti da vodi ispravnu ekonomsku politiku. Koliko je procena raje realna, posebno je pitanje.
Uzlet cene zlata
Osmišljeni plan je podrazumevao i znatne devizne rezerve. Vučić nije čekao, počeo je da ih uvećava takoreći od prvog dana naprednjačke vladavine. Danas su mnogi zaboravili da je možda prvo uvećanje rezervi realizovano državnom kupovinom 8,9 milijardi evra (za dinare) i potonjim svrstavanjem u devizne rezerve.
Jula 2012. godine iznos deviznih rezervi Srbije jedva je dostizao 11 milijardi evra, od čega je 650 miliona otpadalo na 14,8 tona zlata. Cena zlata se sredinom iste godine kretala između 1.150 do 1.400 dolara za uncu, a do kraja godine će dostići bezmalo i svih 1.900 dolara.
Podsetimo se, kada je američki predsednik Nikson oslobodio dolar vezanosti za zlato, "žutom metalu" je cena počela vrtoglavo da raste sa 35 do 700 dolara po unci krajem 1980. godine. Tokom vladavine Ronalda Regana, cena zlatu pada i dve decenije se kretala između 300 i 400 dolara po unci. Počinje da raste početkom novog milenijuma, ali pravi uzlet doživljava sa krizom 2008. godine, kada investitori izbegavaju ulaganja u hartije od vrednosti svih država, a najviše izbegavaju američke. Okreću se zlatu, čime "žuti metal" još jednom stiče imidž robe za ulaganje u kriznim vremenima.
Upola jeftinije
Nakon 2012. godine, pet, šest sezona zlato se kreće na nižem nivou od 1.200 do 1.550 dolara, da bi potom počeo uzlet koji je trajao do ovogodišnjeg proleća, od kada pomalo oscilira na gotovo istom nivou. Nesporno, Vučić se okrenuo zlatu na vreme. Shvatio je da je dolar još uvek dosta nestabilan, dok evro opada. Logično, vreme je za kupovinu zlata.
Tokom prvih šest, sedam godina, zlato kupuje prilično neprimetno, godišnje oko 1,7 tona tadašnje produkcije Borskog rudnika. Cena je tržišna, baš kao i kod povremene kupovine na svetskom tržištu. Nakon što je kineski Ziđin preuzeo vlasništvo nad Borom, investirao je i produkciju zlata udvostručio. Vlada Srbije na osnovu prava na preču kupovinu svake godine kupuje svu ponuđenu količinu borskog zlata, otprilike 3,5 tona.
Izostalo obrazloženje
No, ozbiljan iskorak učinio je 2019. godine, kada kupuje veću količinu, 12 tona, na svetskom tržištu preko Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela, trgovca zlatom visoke reputacije. Kasnije istom linijom nabavlja nove količine, ukupno 19 tona na inostranom tržištu. Iz NBS ističu da su prve tone zlata plaćali oko 1.500, dok danas zlato po unci košta 3.380 dolara.
Dobit je jasna, plus što je još sve vreme zlato kao devizna rezerva obezbeđivalo nesmetano funkcionisanje monetarnog sistema Srbije i, što je možda najvažnije, bilo zaštita od mnogo veće inflacije koja bi pretila da u deviznim rezervama nema toliko mnogo "žutog metala". Ostaje manje uverljiva prolećna kupovina zlata na svetskom tržištu; cena se vrtela oko 3.300 dolara, iz NBS nismo čuli obrazloženje ovog poslovnog poteza.
Svetski trend
U priči o zlatu naročito je bitna geopolitička situacija. Izbegavanje dolara kao platežnog sredstva sve više je praksa za nemali deo sveta, što umanjuje ulogu, time i vrednost, američke valute. Evro pada sa gubljenjem značaja i uloge Evropske unije, pa se u svetu sve više okreću zlatu. Tako je Mađarska nagomilala oko 145, Rumunija 120 tona zlata u sopstvenim deviznim rezervama, dok se Kina već nekoliko sezona oslobađa američkih obveznica i dobijeni novac preusmerava na kupovinu zlata.
Rusija je godišnju proizvodnju zlata sa ranijih 140 povećala na 230 tona od kojih najmanje polovinu zadržava za sopstvene devizne rezerve. U proteklih četvrt veka, uspešni i u trgovinu plemenitim metalima upućeni kontinuirano su ulagali u "žuti metal", mada je, možda, tačnije reći, bežali su od vodećih svetskih valuta.
Aktuelna srpska vlast je dosledno sledila svetski trend. Ipak, znatne devizne rezerve i veliki udeo zlata u njima ne mora da jamči da je u pitanju uspešna država. Kraljevina Jugoslavija je sredinom 1939. u deviznim rezervama imala čak 84,5 tona zlata, a po svim ekonomskim pokazateljima bila je, posle Albanije, najsiromašnija država u Evropi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Pale cene zlata i srebra nakon što je Fed odložio smanjenje kamata
19.03.2026.•
0
Cene plemenitih i industrijskih metala oštro su pale danas na njujorškoj berzi Komeks usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku i jačanja očekivanja da Federalne rezerve neće smanjivati kamatne stope tokom 2026.
Situacija sa gorivom u Srbiji: "Postoji neizvesnost zbog naftne krize, ali nema potrebe za panikom"
19.03.2026.•
3
Preduzetnik Petar Gonja, sa 35 godina iskustva u naftnom sektoru u Mađarskoj i u našoj zemlji, smatra da što se tiče situacije sa naftom u Srbiji nema potrebe za panikom, ali slaže se da postoji neizvesnost.
Evropska centralna banka zadržala kamatne stope
19.03.2026.•
0
Evropska centralna banka (ECB) zadržala je danas sve tri ključne kamatne stope na istom nivou.
Vučić: Sutra određujemo cenu goriva, to će ići na realnih 250 dinara za dizel, možda i preko
19.03.2026.•
80
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je izjavio da nije problem samo rast cena nafte, već i kotacije dizela na tržištu.
Vlada Srbije odlučila: Produžena zabrana izvoza nafte i derivata, pušta se 40.000 tona iz rezervi
19.03.2026.•
8
Vlada Srbije donela je odluku da produži zabranu izvoza nafte i naftnih derivata za pogon motora do 2. aprila.
Nastavljaju se otpuštanja u nemačkoj auto-industriji: U pitanju desetine hiljada radnih mesta
19.03.2026.•
7
Vesti o ukidanju 50.000 radnih mesta u Folksvagenu potresaju javnost, ali novi podaci ukazuju na još opasniji trend, veliki pad novih oglasa za zapošljavanje u nemačkoj auto-industriji.
Cene nafte porasle na 112 dolara po barelu
19.03.2026.•
0
Cene nafte porasle su na 112 dolara po barelu nakon što su iranski mediji izvestili o vazdušnom napadu koji je pogodio postrojenje na najvećem svetskom nalazištu prirodnog gasa.
Od roka do roka: Ističe gasni aranžman sa Rusijom, da li su kratkoročni ugovori dobri po Srbiju?
19.03.2026.•
13
Još jedan rok, još jedna neizvesnost. Srbija i ove godine čeka poslednje dane pred istek gasnog aranžmana sa Rusijom bez jasnog odgovora šta sledi od 1. aprila.
Pojedine pumpe u Sloveniji ograničile točenje goriva
19.03.2026.•
0
Na benzinskim stanicama kompanija MOL i Šel u Sloveniji uvedeno je ograničenje za kupovinu goriva na 30 litara za automobile, odnosno 200 litara za kamione.
Atanacković: Poskupljenja na pumpama delom posledica očekivanja da će skakati nabavna cena
18.03.2026.•
7
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković izjavio je da je nagli rast cena nafte posledica sukoba na Bliskom istoku i da bi poremećaji u snabdevanju mogli da potraju ukoliko se rat nastavi.
Najoštriji rast Euribora u poslednjih nekoliko godina: Šta da očekuju korisnici stambenih kredita?
18.03.2026.•
8
Ekonomista Milan Beslać izjavio je da nije neočekivano to što je šestomesečni Euribor zabeležio najoštriji dnevni rast u poslednjih nekoliko godina od 7,3 odsto.
Otvoreni "DDOR BG car show" i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme
18.03.2026.•
0
"DDOR BG car show" 09 i 18. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" otvoreni su danas u hali 1 Beogradskog sajma.
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
2
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
25
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
4
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
3
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
18
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Komentari 37
Nsad
SAŠA
Med i mleko !!!
Od ovog lažova dana jednog nemamo mira !!!
Јоја
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar