Železara u Smederevu na udaru evropskih propisa: "Mi tu nemamo domaći zadatak kao u slučaju NIS-a"
Evropska komisija (EK) predložila je novo smanjenje kvota i povećanje carina na uvoz čelika iz ne-EU zemalja, što bi moglo dodatno da pogodi Železaru u Smederevu.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Železara je u poslednjih pet godina četiri puta poslovala u minusu zbog evropskih kvota.
Predlog je objavio potpredsednik EK Stefan Sežurne, koji je najavio da Komisija namerava da najpre prepolovi kvote za uvoz čelika, a uvoz koji premaši te kvote biće podložan udvostručenim carinama, odnosno biće povećan sa 25 na 50 odsto.
To bi za smederevsku Železaru, koja je u stoprocentnom vlasništvu kineske kompanije New-Silkroad Holding (Hong Kong), značilo da umesto dosadašnjih 820.000 tona, koje je izvozila u EU i na koje je plaćala carinu od 25 odsto, može da izvozi 410.000 tona po toj istoj carinskoj stopi, dok bi se za sve iznad tog iznosa carina povećala na 50 odsto.
Kako je Sežurne objasnio, EU ovu meru donosi kako bi spasila svoju industriju čelika i zaštitila svoje proizvođače od rastuće kineske konkurencije.
Sada se očekuje da ovaj predlog EK potvrde svih 27 država članica i Evropski parlament, a mere bi stupile na snagu 1. jula 2026. godine.
EU, takođe pregovara sa Vašingtonom o carinskom izuzeću za evropski čelik, a cilj je da se Evropa i SAD uzajamno podrže kako bi se bolje oduprle kineskoj konkurenciji.
Prošle godine Kina je proizvela više od jedne milijarde tona čelika, što je više od polovine svetske proizvodnje, daleko ispred Indije (149 miliona), Japana (84 miliona) i SAD (79 miliona), pokazuju podaci organizacije World Steel.
Evropske zemlje su znatno slabije – Nemačka je proizvela samo 37 miliona tona, Španija 12, a Francuska manje od 11 miliona.
Pročitaj još
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić rekao je da bi predloženo dodatno smanjenje kvota i uvođenje viših carina na izvoz čelika iz Srbije moglo ozbiljno ugroziti konkurentnost smederevske Železare na evropskom tržištu.
Kako navodi, većina čelika koji se proizvede u srpskoj železari plasira se upravo na tržište EU i regiona, što je, podseća i bio osnovni razlog za ovu kinesku investiciju – blizina evropskog tržišta, preneo je Danas.
"Nakon što su Kinezi preuzeli Železaru, kapaciteti su značajno rasli, ali su 2019. godine uvedene prve evropske kvote koje su ograničile izvoz. Zbog toga je srpski čelik postao manje konkurentan, iako je i dalje tražen na evropskom tržištu, jer je jeftiniji od evropskog čelika. U tom periodu došlo je i do gašenja jedne velike visoke peći, što je rezultiralo prelaskom ove firme iz pozitivnog poslovanja u gubitke", rekao je Stanić.
Prema njegovim rečima, sada postoji inicijativa EK da se kvote dodatno prepolove i da se uvedu veće carine, što bi dodatno otežalo poziciju Železare.
Naveo je da su članice EFTA (koje su deo evropskog ekonomskog prostora, a nisu članice EU), poput Norveške, Švajcarske i Islanda, izuzete od ovih mera, što, kako ističe, otvara dodatni prostor za diplomatske napore Srbije da zaštiti svoje interese.
"Srbija ima prostora da pregovara kao zemlja kandidat i potpisnica Sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU. Očekujemo da ta kvota bude zadržana na istom nivou ili da bude povećana, ali ne možemo očekivati da budemo potpuno isključeni. Pregovori se nastavljaju", rekao je Stanić.
On je naveo da je trenutna kvota 820.000 tona, a da je ideja EU da ona iznosi 410.000, dok bi carine za sve preko ove količine umesto dosadašnjih 25 odsto iznosile 50 odsto.
Profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić nije toliko pesimističan kada je reč o poslovanju smederevske Železare, dodajući da EU više nije tako značajno tržište kada se posmatra globalna slika industrije čelika.
Prema njegovim rečima, proizvodnja čelika u svetu je premašila dve milijarde tona, a Kina sama proizvodi više od polovine te količine, dok sve članice EU zajedno proizvedu oko 130 miliona tona godišnje.
"EU uvodi carine Kini, a proizvodi tek oko 12 do 13 odsto kineske proizvodnje. Za Kinu je evropsko tržište važno, ali ne presudno", ocenio je Savić i dodao da Kina polovinu svog čelika plasira na domaćem tržištu, što jasno pokazuje koliko je ta zemlja ekonomski snažna.
Govoreći o eventualnim posledicama za srpsku železaru u Smederevu, Savić ističe da ne očekuje veće probleme.
"Ne brinem se za Železaru iz nekoliko razloga. Prvo, to nije srpski čelik, već kineski. Mi tu nemamo domaći zadatak, kao što ga imamo u slučaju NIS-a. Drugo, iako je proizvodnja smanjena sa preko dva miliona na oko 1,2 miliona tona godišnje, nijedan radnik nije otpušten. Tamo i dalje radi oko 5.500 ljudi", rekao je Savić.
Podseća da su Kinezi Železaru u Smederevu kupili kao jednu od svojih prvih velikih akvizicija u Evropi, videći u Srbiji, kao zemlji kandidatu za članstvo u EU, odskočnu dasku ka evropskom tržištu.
On ističe da Železara danas pravi kvalitetniji i verovatno, skuplji čelik, te da trenutne carinske barijere možda neće znatno uticati na poslovanje.
"Ako Kina proizvodi milijardu tona čelika, a u Smederevu se pravi tek oko milion, to je bukvalno jedan promil kineske proizvodnje, kap vode u bazenu i ne treba praviti dramu od toga. Ukoliko Kina može da proda ovih milijardu tona, naći će tržište i za ovaj jedan milion iz Smedereva", rekao je Savić.
Železara u Smederevu u poslednjih pet godina uspela je da posluje s dobitkom samo jednom – 2021. godine.
Sve ostale godine obeležene su minusima, a najveći gubitak u poslednjih pet godina ostvaren je prošle godine i iznosio je 17,5 milijardi dinara, dok je 2023. gubitak iznosio 16,5 milijardi dinara, pokazuju finansijski izveštaji objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR).
Savić smatra da je Železara u "minusu", jer su Kinezi potrošili veliki novac za ozbiljne investicije, koje još nisu otplaćene, dok je istovremeno došlo do smanjenja proizvodnje zbog evropskih kvota.
Nikolić: Evropske kvote će vrlo loše uticati na Železaru
Urednica "Biznis magazina" Radojka Nikolić ocenila je da će evropske kvote na čelik uticati vrlo loše na Železaru u Smederevu i dodala da se Srbija, zajedno sa situacijom sa NIS-om, zaista nalazi u jako teškoj situaciji.
"Železara već ima gubitke, poslednji put je 2019. poslovala sa više od milion tona čelika, već 2020. kad je EU uvela kvotu na 800.000 tona i za količine veće od toga carine 25 posto, onda je Železara stala i više nije proizvodila tu količinu, nego nešto ispod, sišla je na 600 i nešto prošle godine. Kada sakupite gubitke iz 2023. i 2024. odnosno prošle dve godine, oni su gotovo 300 miliona evra", izjavila je Nikolić za N1.
Ona je navela da Železara ima velike kapacitete za proizvodnju i da su Amerikanci u njoj 2007. imali rekordnu proizvodnju od 2,2 miliona tona.
Ona je ocenila da je situacija stvarno loša, imajući u vidu NIS i Železaru, te visoku inflaciju i nizak rast.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glavne tačke ugovora za NIS trebalo bi da budu dostavljene OFAK-u do utorka
18.01.2026.•
2
U Rafineriji nafte u Pančevu danas je počela proizvodnja naftnih derivata, a, kako je najavljeno, prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Evropska unija najveći donator u Srbiji u poslednjih 20 godina
18.01.2026.•
6
Evropska unija (EU) je u poslednjih 20 godina kroz bespovratnu pomoć izdvojila dva do tri puta više sredstava nego svi ostali međunarodni partneri Srbije zajedno.
Fudbalskom savezu Srbije novi milioni iz budžetske rezerve: Dobio više od 212 miliona dinara
18.01.2026.•
21
Vlada Srbije donela je odluku o uplati 212.400.000 dinara (1.808.751 evra) Fudbalskom savezu Srbije.
Počela proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, prvi evro dizel na pumpama od 27. januara
18.01.2026.•
9
Počela je proizvodnja naftnih derivata u Rafineriji u Pančevu, a prvi evro dizel će se naći na pumpama od 27. januara.
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. bili 23,8 odsto manji nego godinu ranije
18.01.2026.•
0
Prihodi Rusije od nafte i gasa u 2025. godini bili su 23,8 odsto manji nego u 2024, i sa 141 milijardu dolara prošle pali su na 108 milijardi ove godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Košta: EU radi na zajedničkom odgovoru na Trampovu najavu dodatnih carina
17.01.2026.•
0
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta rekao je da koordinira zajednički odgovor EU na najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će uvesti carine od 10 odsto na robu iz osam evropskih zemalja, piše britanski Gardijan.
Potpisan sporazum između EU i latinoameričkog bloka Merkosur, posle 25 godina pregovora
17.01.2026.•
2
Sporazum između Evropske unije i latinoameričkog bloka Merkosur potpisan je danas u glavnom gradu Paragvaja Asunsionu, posle 25 godina pregovora, saopštila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tramp uvodi carine za osam evropskih zemalja zbog Grenlanda
17.01.2026.•
19
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp izjavio je danas da će od februara uvesti taksu od 10 odsto na robu uvezenu iz osam evropskih zemalja, jer se protive postupanju Vašingtona prema Grenlandu.
Čadež: Potrebno uključivanje u jedinstveno evropsko tržište i pre članstva u EU
17.01.2026.•
3
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež rekao je da je važno što hitnije uključivanje Srbije i regiona u jedinstveno evropsko tržište i pre punopravnog članstva u EU.
"Kao da će sutra smak sveta": Država u decembru trošila 4,6 miliona evra na sat
17.01.2026.•
13
Vlada Srbije je u decembru prošle godine napravila minus u državnoj kasi od 1,6 milijardi evra, odnosno trošila je skoro 4,6 miliona evra na sat.
Mali: Američka kompanija "Sisko" postaće strateški partner "Ekspa"
17.01.2026.•
3
Ministar finansija Siniša Mali kaže da će američka kompanija za digitalnu tehnologiju komunikacija "Sisko" postati strateški partner kompanije "Ekspo 2027", osnovane povodom održavanja te međunarodne izložbe u Beogradu.
Premijer Kanade: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
17.01.2026.•
2
Kanada se saglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je premijer Mark Karni.
Vlada Srbije usvojila uredbu koja omogućava isplatu zaostalih premija za mleko
17.01.2026.•
0
Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu.
Pregovori oko NIS-a: Kako Srbija može iskoristiti pravo preče kupovine?
17.01.2026.•
7
Ako Rusi i Mađari ne uspeju da se dogovore, vlast bi morala da ima spremna alternativna rešenja, a jedno od njih je raskid ugovora o prodaji NIS-a iz 2008. i usvajanje leks specijalisa.
Dva potencijalna kupca NIS-a: "Mol bi mogao da kupi maloprodajnu mrežu, a ADNOC rafineriju"
16.01.2026.•
9
Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. U kontekstu pregovora između mađarskog MOL-a i NIS-a pominje se i arapska naftna kompanija ADNOC kao potencijalni kupac, ali i - fond iz Emirata.
Srbija uvela kvote na uvoz gvožđa i čelika iz BiH
16.01.2026.•
0
Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) je tražila hitan odgovor vlasti BIH povodom informacije da je Vlada Srbije od 1. januara do 30. juna ograničila uvoz pojedinih proizvoda od gvožđa i čelika.
Vučić o NIS-u: Nisu laki pregovori sa MOL-om
16.01.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nisu laki razgovori ni sa mađarskim MOL-om o preuzimanju ruskog udela u NIS-u.
Srbiji još 56,5 miliona evra iz EU Plana rasta za Zapadni Balkan
16.01.2026.•
1
Srbiji je odobrena isplata 56,5 miliona evra, u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Poskupelo gorivo u Srbiji
16.01.2026.•
9
Gorivo u Srbiji poskupelo je za jedan dinar u odnosu na cenu u prethodnih nedelju dana.
U novembru izdato oko tri odsto građevinskih dozvola manje nego godinu dana ranije
15.01.2026.•
1
U Srbiji su u novembru 2025. godine izdate 2.724 građevinske dozvole, što je 3,1 odsto manje u odnosu na novembar 2024. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
EU smanjila plaćanja za ruski gas na najniži nivo u poslednjih pet godina
15.01.2026.•
3
Evropska unija (EU) je u novembru platila najmanji iznos u poslednjih pet godina za ruski gas koji se isporučuje gasovodima i za tečni prirodni gas (LNG).
Komentari 14
SSS
Miro
balkansky knust
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar