Hoće li biti struje za klima uređaje?
Letnje toplo vreme je ove sezone došlo nešto kasnije.
Foto: Pixabay
Maj je dugo bio uočljivo svežiji nego prethodnih godina, ali kada je početkom treće dekade Sunce jače zagrejalo, maksimalne dnevne temperature su brzo premašile 30 stepeni.
Ljudi su odmah počeli da proveravaju stanje klima uređaja, iskustva poslednjih godina govore da su nam neophodni. Leta su sve toplija, pogotovo poslednja dva.
Podsetimo se, leto 2024. je bilo najtoplije otkako se u Srbiji obavljaju meteorološka merenja, a slično je bilo u celoj Evropi. Prošlo leto je među istorijski najtoplija tri, posebno je žarko bilo u prvom delu, tokom juna i prvih desetak dana jula.
Bolji od meteorologa
Koliko su dva poslednja leta bila vruća bolje od meteorologa reći će nam u Elektroprivredi Srbije. Vrelina je bila tolika da su klime neprekidno radile, što se jasno videlo u osetno povećanoj potrošnji električne energije, naravno i srazmerno uvećanim troškovima.
Tako smo lane, tokom druge polovine juna dnevno trošili između 96 i 98 miliona kilovata, otprilike sedam miliona više nego juna prethodne, istorijski najtoplije sezone.
Srećom, jul i avgust jesu bili topli, ali ne previše, tako da je opstao dnevni rekord letnje potrošnje električne energije ostvaren 15. jula 2024. godine od 105,8 miliona potrošenih kilovata.
Poređenja radi, decenijama se letnjim danima kod nas trošilo do 70 miliona kilovata, vikendom i manje. Uvećanje je došlo sa naglim dodatnim rastom inače visokih dnevnih temperatura tokom tri letnja meseca. Nismo izuzetak, sličan trend zahvatio je celu Evropu, a stručnjaci su saglasni da će narednih sezona letnji meseci biti sve vreliji, tačnije pakleno topli.
Novi stil života
Klimatske promene koje doživljavamo korenito su izmenile stil života. Nekada je leto bilo period sa izrazito najmanjom potrošnjom struje, dok je poslednjih godina prosečni dnevni strujni konzum često viši nego prolećnih dana.
Poslednje dve sezone letnjim danima se trošilo i do 30 odsto više struje nego u majskom danu, a nekada je bilo upravo obrnuto. I da bude jasno, uvećanje letnje potrošnje nije nikakav hir, niti pomodarstvo. Jednostavno, reč je o potrebi da izbegnemo žestoke vreline, sačuvamo zdravlje i održimo radnu aktivnost.
Dakle, došlo je vreme klima uređaja. Njihovom upotrebom postižemo prijatan ambijent u životnom ili radnom prostoru. Još samo pre dve decenije na njih se gledalo kao na nekakav luksuz i samo 7,2 odsto stanova imalo je ovo pomagalo.
Danas se procenjuje da je ugrađena u čak 65 odsto stanova, a u gradovima je sve više stanova sa ugrađena dva ili više ovih pomagala. Naravno, troše struje, koliko umnogome zavisi od načina korišćenja.
Pročitaj još
Mesec dana hladnog stana
Osnovno je pravilo da se ne insistira na prevelikoj razlici u odnosu na spoljnu temperaturu, odnosno da se ne insistira na sobnoj temperaturi ispod 24–25 stepeni, ali i da se upali na vreme, pre nego što spoljne temperature dostignu maksimalni nivo.
Cilj je da klima održava poželjnu temperaturu i da što manje hladi prostoriju. Reč je o dva načina rada uređaja od kojih drugi troši neuporedivo više električne energije. Svakako da će korisnik klima uređaja premašiti mesečnu kvotu od 350 kilovata i tako ući u plavu zonu.
Cilj je da ukupna potrošnja ostane ispod 1.200 kilovata kako se ne bi zašlo u crvenu zonu, kada je cena struje duplo skuplja nego u plavoj zoni. Dvanaest sati rada je sasvim dovoljno da ceo dan imamo prijatan ambijent.
Kada snižava temperaturu klima troši 1,2 kilovata struje za sat rada, a 0,5 kilovata kada održava temperaturu. Otprilike sat vremena je dovoljno da snižava temperaturu, preostalo vreme je u fazi održavanja. U takvim uslovima, ukupni dnevni trošak struje košta oko 68 dinara.
Kada se dnevna cena korišćenja klima uređaja pomnoži sa trideset i na to doda PDV, mesečni trošak svakodnevne dvanaestočasovne upotrebe klima uređaja iznosi 2.450 dinara. Naravno, uz uslov da ukupna potrošnja struje nije premašila 1.200 kilovata i tako se zašlo u crvenu zonu kada je cena kilovata duplo skuplja.
Uvoz trećine potrošnje
Srbija je nekada bila veoma solidan proizvođač električne energije i u jugoslovenska vremena je dobar deo struje plasirala na tržište Makedonije, Hrvatske i Crne Gore. Struju smo uvozili samo u periodu od Svetog Nikole do Nove godine, ukupno petnaestak dana tokom januara i decembra i to relativno skromne količine.
Međutim, kako smo za tridesetak poslednjih godina izgradili samo jedan novi proizvodni pogon snage 300 megavata, došli smo u poteškoće oko proizvodnje i distribucije električne energije.
Stvar je dodatno pogoršana nakon tehnološkog incidenta u Obrenovcu pre četiri godine i sada Elektroprivreda veoma teško može da dnevno proizvodi struje više od 85 miliona kilovata, pogotovo da visoku proizvodnju postigne uzastopno veći broj dana.
Jasno je da struju uvozimo takoreći svakodnevno. U špicevima potrošnje, što su nekada bili samo najhladniji dani, potreban nam je uvoz čak trećine potrošene energije. Poslednjih godina, međutim, visoka potrošnja, takozvani špic, sve češće se dešava i tokom leta, posebno tokom takozvanih toplotnih talasa.
U dve poslednje godine svaki put je bilo po tri duga toplotna talasa. Inače, pre pola veka dešavalo se da se tokom deset uzastopnih godina toplotni talas ne registruje niti jednom. Teško da ima bolje ilustracije promene klime.
Varljiva računica
Koliko je naš potencijalni manjak struje neugodan možda najbolje ilustruje posmatranje potrošnje struje u toku dana. Vrh potrošnje je između 18 i 21 čas, kada se leti potroši i po sedam miliona kilovata na sat. Potrebno je imati uvek spremne rezerne proizvodne kapacitete kako bi se zadovoljila potražnja u večernjim satima. Postavlja se pitanje kako da poslednjih godina u Srbiji nije bilo velikih restrikcija struje.
Odgovor je u uvozu iz Evropske unije, gde se unazad desetak godina izuzetno mnogo investiralo u solarne energane, pa sada na Starom kontinentu gotovo četvrtina električne energije potiče od sunca. Ali, evropska distributivna mreža nije se dovoljno brzo širila i prilagođena je vremenu kada je struja dominantno pristizala iz termalki, pa se velike količine solarne energije iz Evrope izvoze, inače "otišla bi u vetar".
Cena je obično niska, znatno ispod 52 evra za megavat kolika je prosečna proizvodna cena EPS-a. Čini se kao da EPS zarađuje na uvozu struje. Ipak, ovakva kalkulacija je varljiva, a koliko je oslonac na uvoz finansijski rizičan može se videti u trenucima kada električne energije nedostaje i na evropskom tržištu. Tada cena megavata premašuje i 400 evra za megavat, pa uvoznik očas izgubi mnogo više nego što je "zarađivao" kupujući struju po ceni nižoj od sopstvene proizvodne cene.
Rešenje je u novim proizvodnim pogonima širom Srbije, čime bi se Srbija ujedno i prešaltovala na upotrebu obnovljivih izvora energije pre nego što Evropska unija pooštri "kažnjavanje" država čija energetika proizvodi prevelike količine štetnih gasova, a što se prvenstveno odnosi na termoelektrane. Jedino tako ne samo da ćemo imati dovoljno struje, već će i država moći da sama određuje cenu kilovata, odnosno da je primerava materijalnim mogućnostima ovdašnjih korisnika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija se zadužila 235 miliona evra, investitorima morala da obeća veću zaradu
10.06.2026.•
4
Država Srbije se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica za koje je morala da obeća veći prinos nego prošlog meseca.
NIS podneo zahtev za novu posebnu licencu za rad i posle 16. juna
10.06.2026.•
2
Naftna industrija Srbije (NIS) je saopštila da je podnela zahtev Kancelariji za kontrolu stranih sredstava (OFAC) Ministarstva finansija SAD zahtev za izdavanje nove posebne licence.
Proglašeni pobednici MIXX Awards za 2025 godinu: Digitalna izvrsnost nagrađena na konferenciji Digital Day
10.06.2026.•
0
Pobednici nacionalnog MIXX Awards takmičenja za 2025. godinu proglašeni su 5. juna u okviru konferencije Digital Day, najznačajnijeg događaja domaće digitalne industrije.
Koja državna preduzeća dobijaju najviše subvencija: Za 27 firmi 63,6 milijardi dinara
10.06.2026.•
2
Državnim preduzećima čiji rad prati Ministarstvo finansija, isplaćeno je 63,6 milijardi dinara.
OpenAI priprema izlazak na berzu, investitori procenjuju kompaniju na bilion dolara
09.06.2026.•
1
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI saopštila je da je u tajnosti podnela prijavu za izlazak na berzu uz potencijalnu procenu vrednosti do bilion dolara.
Samo tri zemlje EU na vreme usvojile pravila o transparentnosti plata
09.06.2026.•
3
Slovačka, Italija i Litvanija su jedine članice Evropske unije koje su pre 7. juna, što je bio krajnji rok, usvojile nacionalne zakone za primenu Direktive o transparentnosti zarada.
Gujaničić: Nije dobro da Srbija uslovljava MOL obavezom rada NIS-ove rafinerije
09.06.2026.•
25
Vlast u Srbiji ne bi trebalo da uslovljava mađarsku kompaniju MOL obavezom rada NIS-ove rafinerije, kao ni bilo kojim drugim poslovnim potezom, izjavio je danas glavni broker Momentuma Nenad Gujaničić.
Parkirati ih dalje od objekata i drugih vozila: Stelantis opozvao 1,3 miliona "džipova" zbog rizika od požara
09.06.2026.•
1
Američko-holandski proizvođač automobila Stelantis opozvao je više od 1,3 miliona vozila marke "Jeep" širom sveta zbog rizika od požara i pozvao vlasnike da parkiraju vozila dalje od objekata i drugih automobila.
Đedović Handanović o pregovorima oko NIS-a: Srbija nije, niti će biti kamen spoticanja
09.06.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da razgovori u vezi sa prodajom većinskog ruskog udela u NIS-u dobro napreduju i da "Srbija nije, niti će biti kamen spoticanja u transakciji".
Novcem potrošenim na nuklearno oružje mogla se okončati glad u svetu
09.06.2026.•
6
Prema izveštaju Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), devet svetskih nuklearnih sila povećalo je izdvajanje za nuklearne arsenale za 19 odsto u 2025. godini, zajedno potrošivši 119 milijardi dolara.
Počinje dostava poreskih rešenja za "stan na dan"
08.06.2026.•
2
Poreska uprava Srbije objavila je da počinje dostava poreskih rešenja za izdavaoce 'stana na dan' za 2026. godinu.
Fiskalni savet: Ekspo će koštati oko 3,4 milijarde evra, procene projekata se menjaju bez jasnog obrazloženja
08.06.2026.•
3
Fiskalni savet Srbije procenjuje da bi samo za Ekspo i povezane projekte troškovi mogli da iznose oko 3,4 milijarde evra i da su troškovi osam velikih putnih pravaca porasli za 80 odsto u odnosu na ugovorene iznose.
Slučaj NIS: Ima li političke volje za rešenje?
08.06.2026.•
15
OFAC, kancelarija američke vlade za kontrolu imovine u inostranstvu, ponovo je produžila rok za dogovor Gaspromnjefta i MOL-a oko kupoprodaje Naftne industrije Srbije.
Novi EES sistem mogao bi da smanji broj turista u Evropi
08.06.2026.•
3
Produžena kašnjenja na granicama povezana sa uvođenjem novog evropskog sistema EES mogla bi da ugroze do 41 milion posetilaca i 45,4 milijarde dolara potrošnje posetilaca sa četiri najvažnija evropska tržišta.
Od 1. jula na snazi nova pravila zaštite tržišta čelika EU
08.06.2026.•
1
Savet EU usvojio je uredbu kojom se uspostavlja novi okvir za zaštitu tržišta čelika Unije od negativnih uticaja globalnih prekomernih kapaciteta u sektoru.
Ministar upozorio poljoprivrednike na pokušaj prevare
08.06.2026.•
4
Ministar poljoprivrede upozorio je poljoprivrednike da ne nasedaju na prevaru pojedinaca koji ih telefonski kontaktiraju i nude navodno ubrzavanje isplate podsticaja za kvalitetna priplodna grla, tražeći da im se plati.
Kina nudi male modularne reaktore u Srbiji: Prodavanje magle ili potencijalno rešenje?
08.06.2026.•
23
Priča o mogućoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji sve je intenzivnija, što se može videti i kroz pripreme u vidu tehničkih, pravnih i kadrovskih kapaciteta.
Radnici u Srbiji rade više nego u EU, a slabo su plaćeni - zašto?
08.06.2026.•
34
Zaposleni u Srbiji rade više od skoro svih svojih balkanskih i evropskih komšija, a zarađuju najmanje, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Ministarstvo kulture izdvojilo 10 miliona dinara za radove na Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu
07.06.2026.•
4
Ministarstvo kulture izdvaja deset miliona dinara za sufinansiranje radova na Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Vlada građanima oduzela akcije EPS-a
07.06.2026.•
27
Bez ikakvog objašnjenja vlast je od četiri miliona građana oduzela privatnu svojinu i to bez ikakve naknade, osnova i argumenta.
Komentari 3
Свашта
Zemlja čudesa
Djoka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar