Đaković: Cene hrane skoro na evropskom proseku, a plate ni dopola
Cene hrane u Srbiji približavaju se proseku EU brže nego cene ostalih proizvoda ili usluga.
Foto: 021.rs
U slučaju prehrambenih proizvoda dostigle su 96,6 odsto EU proseka, a hrana je u našoj zemlji skuplja nego u 11 država centralne i istočne Evrope, piše N1.
Kada se cene uporede sa zemljama članicama iz našeg okruženja, razlika je još veća. Primera radi, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Hrvatskoj, one su na oko 92 odsto u evropskom proseku, što je znatno niže nego kod nas.
To su nalazi Fiskalnog saveta, objavljeni u najnovijoj studiji "Poljoprivreda Srbije između stagnacije i reforme: proizvodnja, cene i agrarna politika".
Novinarka Forbsa Srbija Petrica Đaković navodi da, kada se govori o cenama hrane, i nije novost da je građani Srbije skupo plaćaju.
Međutim, dodaje, analiza je pokazala nekoliko zabrinjavajućih stvari.
"Prvo, naš prosek se približio proseku EU, odnosno mi gotovo da smo po cenama hrane dostigli evropski prosek. Drugo, kada govorimo o dohotku, mi se nalazimo tek na polovini. Imamo ogroman disbalans između toga koliko je naš dohodak u poređenju s evropskim, a kolike su cene hrane u poređenju s evropskim", objašnjava ona.
Pored navedenog, Đaković ističe da se analiza pre svega bavila poljoprivredom, te da je zabrinjavajuće i to što i cene poljoprivrednih proizvoda lagano dostižu evropski prosek.
One su, kako kaže, na 87 odsto, te nisu još uvek dostigle brojku od 96,6 odsto. Ali, dodaje Đaković, ono što je Fiskalni savet uočio jeste da čak i u segmentu poljoprivredne proizvodnje postoji tendencija rasta, a to ne bi smelo.
Pročitaj još
"Zato što je Srbija agrarna zemlja. Mi proizvodimo viškove poljoprivrednih proizvoda i u tom smislu ti viškovi bi trebalo da znače manji pritisak na cene. Mi bi trebalo da imamo jeftinije cene proizvoda, a imamo skuplje", rekla je Đaković.
S druge strane, naglašava ona, nivo subvencija koje država daje za poljoprivredu više nije toliko niska. Ali, smatra Đaković, očigledno je da se taj novac ne koristi na najefikasniji način.
"Činjenica je da mi dosta skupo plaćamo hranu i da postoje poremećaji u svim segmentima tržišta kada govorimo o prehrambenoj industriji", kazala je Đaković.
Naglašava da je još jedan zabrinjavajući faktor taj da u Srbiji, čak i u segmentu primarne proizvodnje, postoje namirnice koje su skuplje nego u EU.
"Te cene su u rasponu od osam do čak 20 odsto, a navode se namirnice poput jaja, mesnih prerađevina, mleka, ulja, masti, slatkiša - sve ono osnovno. A svako od nas za hranu izdvaja najviše novca. I s jedne strane imamo plate koje nisu ni na polovini evropskog proseka, a s druge, cene hrane koje sustižu evropski prosek", rekla je Đaković.
Ko je kriv?
Đaković objašnjava da građani u lancu koji kreće od primarnih proizvođača, preko prerađivačke industrije i distribucije do trgovinskih lanaca na kraju, a da obično najviše krive trgovinski lanci.
Pored toga, dodaje, u javnosti vlada mišljenje da su u tom lancu primarni proizvođači, odnosno poljoprivrednici, najmanje zaštićeni, što oni zaista jesu.
"Ali, ono što je ova studija pokazala jeste da, čak i u tom segmentu, postoje poremećaji zbog kojih te cene ne bi smele da budu onolike kakve jesu. Deo toga je pogrešno usmeren novac koji se daje kroz subvencije. U smislu da mi ne znamo šta mi želimo od naše poljoprivrede kako bi ona bila efikasnija i jeftinija", kazala je Đaković.
Kako kaže, onda se tu dolazi i do prerađivačke odnosno prehrambene industrije, distribucije i trgovinskih lanaca, i svi oni, napominje Đaković, očigledno "zidaju" cene iz različitih razloga.
"A ceh svega toga, kada se svi oni iz svojih razloga, bili oni strateški ili ne, ugrade - je taj da mi imamo poremećaj koji dovodi do cena koje sada plaćamo", ocenjuje Đaković.
Ona u tom pogledu zaključuje da je suština da država otkrije "šta u kojem segmentu škripi" i da te probleme reši.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote
08.09.2026.•
7
Krajem avgusta u Šapcu je otvorena fabrika sa čijih traka će u početku godišnje silaziti do 2.000 humanoidnih robota.
Javni dug za mesec dana povećan za 550 miliona evra
08.09.2026.•
4
Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra).
Milioni evra za subvencije: Kineske kompanije iz državnog budžeta dobijaju najveće podsticaje
08.09.2026.•
7
Država domaćim i stranim privrednicima nastavlja da isplaćuje izdašne subvencije za izgradnju fabrika, zapošljavanje, kupovinu mašina, ali i izgradnju hotela, koji će prema vlastima biti potrebni za Expo sledeće godine.
Država ograničava cenu goriva, ali je ono svake nedelje sve skuplje
08.09.2026.•
19
Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata za još 60 dana. Iako sam naziv mere zvuči kao zaštita za novčanike vozača, realnost na benzinskim pumpama je drugačija jer je gorivo opet poskupelo.
Najskuplji kvadrat stana prodat u Beogradu za 12.000 evra
07.09.2026.•
3
U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je najviše plaćen stan u beogradskoj opštini Stari grad i to za 2,6 miliona evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.
Zlato putuje u Evropu
07.09.2026.•
3
Vest da je Holandija 86 tona zlata iz sopstvenih deviznih rezervi iz SAD premestila u London je iznenadila svet finansija.
Apple suočen s tužbom od 2,3 milijarde evra u Britaniji zbog pravila o praćenju korisnika
06.09.2026.•
2
Kompanija Apple suočena je sa tužbom vrednom dve milijarde funti (oko 2,3 milijarde evra), koja je podneta britanskom sudu u ime proizvođača aplikacija.
Folksvagen otpušta 50.000 radnika
06.09.2026.•
5
Nadzorni odbor Folksvagena jednoglasno je odobrio plan restrukturiranja do 2030. godine, kojim će nemački automobilski gigant u narednim godinama smanjiti broj zaposlenih širom sveta za do 50.000 radnika.
Da li je naftovod Novi Sad - Mađarska dovoljan za energetsku stabilnost Srbije?
06.09.2026.•
3
Izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska predstavlja važan korak ka većoj energetskoj bezbednosti Srbije, ocenio je predsednik Skupštine Saveza energetičara Srbije Milun Babić.
Rajaner: Avio-karte će osetno poskupeti ako potraju visoke cene nafte
05.09.2026.•
1
Niskobudžetna avio-kompanija Rajaner upozorila je da bi cene kratkih evropskih letova mogle značajno da porastu ukoliko visoke cene nafte potraju do leta 2027, dok bi pojedini prevoznici mogli da se suoče i sa bankrotom.
Frankfurter rundšau: Kupovna moć utiče na prag bogatstva u Evropi - Srbija na začelju
05.09.2026.•
5
U Evropskoj uniji su primanja od 71.000 evra neto godišnje prosek iznad kojeg se tročlano domaćinstvo smatra bogatim.
Borba za kvalitet kukuruza u Srbiji
04.09.2026.•
6
Ovogodišnja žestoka suša je snažno pogodila poljoprivredu, naročito ratarstvo.
Novo poskupljenje goriva
04.09.2026.•
31
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Folksvagen gasi Seat do 2029. godine
04.09.2026.•
14
Folksvagen grupa planira da najkasnije do kraja 2029. godine postepeno ugasi špansku automobilsku marku Seat.
Radovi na Nacionalnom stadionu drastično kasne: Prošle godine potrošen samo delić planiranog novca za gradnju
03.09.2026.•
11
Za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, u 2025. godini, iz budžeta Srbije utrošeno oko 21,5 miliona evra. Iako to na prvi može delovati kao mnogo novca, prvobitno je budžetom planirana drastično veća potrošnja.
Električna vozila daleko od vozača u Srbiji
03.09.2026.•
15
Prošlo je više od pola decenije otkako je u Srbiji živnula priča o napuštanju vozila na fosilna goriva i počela kupovina električnih automobila.
Uber otpušta 3.300 zaposlenih
03.09.2026.•
1
Američka kompanija Uber saopštila je danas da će otpustiti 10 odsto svojih zaposlenih, odnosno ukinuti oko 3.300 radnih mesta.
Šta sve nemamo zbog Nacionalnog stadiona?
02.09.2026.•
13
Nacionalni stadion u Surčinu jedan je od projekata kojima se vlast posebno ponosi, dok ga građani vide kao preskupu investiciju od koje neće imati gotovo nikakvu korist, uz ogroman račun koji će na kraju oni platiti.
Fabrika dronova Srbije i Izraela najavljena za septembar: Šta se do sada zna o njoj
02.09.2026.•
8
Pre nešto manje od mesec dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u septembru biti otvorena srpsko-izraelska fabrika za proizvodnju vojnih dronova u Srbiji.
Građani i privreda bankama duguju 4.757,19 milijardi dinara
02.09.2026.•
5
Građani i privreda su 31. avgusta na ime kredita bankama u Srbiji dugovali 4.757,19 milijardi dinara, od čega je dug stanovništva 2.161,30 milijardi, pravnih lica 2.493,62 milijarde dinara, a ostalo je dug preduzetnika.
Komentari 2
S56
Odlicno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar