Države se plaše da oporezuju ultrabogataše - zašto?
Rastuća nejednakost u prihodima i javno demonstriranje moći milijardera podstiču zahteve za uvođenje novih poreza za najbogatije pojedince na svetu. Može li se bogatstvo ikada pravedno oporezovati?
Foto: Pixabay
Malo je onih koji rado plaćaju porez. Ali mnogi birači ne vide problem u tome da se superbogati oporezuju i da plate svoj "pravedni deo". Jedan od načina je povećanje poreza na dohodak. Postoji i opcija godišnjeg ili jednokratnog poreza na sve što neko poseduje iznad određene granice.
Neke vlade žele da oporezuju ekstremno bogatstvo kako bi smanjile poreze za srednju klasu u stagnaciji ili kako bi ublažile društvenu nejednakost. Druge žele da popune budžetske rupe. Treći pak filozofski tvrde da preterano bogatstvo treba ograničiti, jer ono više ne doprinosi blagostanju tih pojedinaca, piše Dojče vele.
Rasprava u Sjedinjenim Državama
Definicija bogatstva zavisi od posmatrača. Ali generalno, ultrabogatašima se smatraju pojedinci sa neto bogatstvom od najmanje 30 miliona dolara (25,9 miliona evra), dok superbogati imaju 300 miliona dolara ili više.
U Sjedinjenim Američkim Državama, Mit Romni, bivši guverner savezne države Masačusets, senator i predsednički kandidat SAD, vidi veliki problem u poreskim rupama koje se odnose na kapitalnu dobit.
"Došli smo do tačke u kojoj će svaka kombinacija rešenja za ekonomske probleme naše zemlje uključivati to da najbogatiji Amerikanci doprinesu više", napisao je on u gostujućem tekstu pod naslovom "Oporezujte bogate, poput mene" u listu Njujork tajms u decembru 2025.
Zohran Mamdani, novi gradonačelnik Njujorka, predložio je povećanje gradske stope poreza na dohodak sa 3,9 na 5,9 odsto za prihode veće od milion dolara godišnje. Početkom marta zakonodavci u saveznoj državi Vašington usvojili su novi porez na lični prihod veći od milion dolara. Ta mera čeka potpis guvernera. Drugi razmatraju slične mere.
Ovi predlozi su važni zato što su Sjedinjene Američke Države najveća ekonomija na svetu. Takođe su dom najvećeg broja milionera i milijardera, prema proračunima časopisa Forbs.
Pravedne dažbine na basnoslovno bogatstvo?
"Oporezivanje superbogatih je pravedno, ekonomski efikasno i u nekim zemljama unapređuje druge važne ciljeve, kao što je jačanje demokratije", rekao je Brajan Gel, profesor prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Berkliju, koji je specijalizovan za oporezivanje.
U mnogim zemljama superbogati kontrolišu toliki deo društvenih resursa da mogu da utiču na političke i ekonomske ishode, kaže Gel, što može dovesti do nezdrave politike i katastrofalnih ekonomskih posledica. Velika prepreka oporezivanju superbogatih deo je postojećih poreskih sistema, pošto većina njih uvodi porez tek kada se investiciona imovina proda, kaže Gel.
"Superbogata domaćinstva mogu sebi da priušte luksuz da prodaju samo mali deo svog bogatstva, što im omogućava da biraju kada, a često i gde će platiti porez", dodao je on.
Ko se plaši poreza na bogatstvo?
Šta ako bi se umesto poreza na dobit sabrala sva imovina i zatim oporezovao taj iznos: porez na bogatstvo. Od 1965. godine 13 zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) uvelo je porez na neto bogatstvo, prema Kristini Enače i Aleksu Mengdenu, ekonomistima u organizaciji Tax Foundation, neprofitnom istraživačkom centru za poresku politiku. Danas samo četiri zemlje još imaju porez na bogatstvo, među njima Norveška, Španija i Švajcarska.
Ukupno gledano, ti porezi doneli su malo prihoda i izazvali administrativne probleme, kažu Enače i Mengden. Još jedan problem bili su pravni sporovi.
Nemački Savezni ustavni sud presudio je 1995. godine da porez na bogatstvo krši princip jednakosti i proglasio ga neustavnim. Kao rezultat toga, Nemačka je 1997. ukinula taj porez. Vrhovni sud Holandije presudio je 2021. da porez na bogatstvo u toj zemlji krši evropsko pravo u vezi sa pravima na imovinu i zabranom diskriminacije.
Poreze na bogatstvo teško je izračunati
Kada je reč o porezima na bogatstvo, veliki problem je utvrđivanje nečijeg ukupnog bogatstva. Gotovinu je lako izbrojati, ali šta je sa svim onim kućama, automobilima, privatnim avionima i investicijama? A da se i ne pominju umetničke kolekcije ili sadržaj sefova u bankama. To postaje još teže i skuplje ako mora da se radi svake godine.
Porez na bogatstvo destimuliše štednju i investiranje, što dugoročno šteti preduzetništvu, prema istraživanju organizacije Tax Foundation. Pored toga, porez na bogatstvo "mogao bi da dovede do odliva kapitala i preseljenja bogatih pojedinaca u susedne jurisdikcije", rekli su Mengden i Enače.
"Posle povećanja poreza na bogatstvo u Norveškoj za 0,1 odsto, zemlja je zabeležila odlazak pojedinaca sa velikim bogatstvom u države poput Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva."
Pročitaj još
Brajan Gel ne veruje da ultrabogati mogu jednostavno da premeste svoje bogatstvo umesto da dopuste da bude oporezovano.
"Dobar pravni dizajn, na primer, može znatno otežati bogatim investitorima da izbegnu porez", rekao je Gel.
Može li Kalifornija pokazati put?
Kada je reč o novom porezu na bogatstvo, Kalifornija možda pokazuje put sa jednokratnim porezom od pet odsto za ljude čije bogatstvo prelazi milijardu dolara.
Ako se ta mera nađe na glasačkom listiću u novembru, biće to veliki test za veliku ekonomiju. U 2024. godini snažan rast učinio je tu saveznu državu četvrtom najvećom ekonomijom na svetu, iza Sjedinjenih Američkih Država kao celine, Kine i Nemačke.
Pristalice kažu da će porez povećati budžetske prihode. Kritičari tvrde da će oterati bogate koji će se preseliti u Teksas, na Floridu ili u Nevadu.
Guverner Gevin Njusom protivi se toj ideji, kao i tehnološki lideri i verovatno mnogi od oko 200 milijardera u toj američkoj saveznoj državi. Njihova najveća briga je to što porez uzima u obzir nelikvidno bogatstvo i nerealizovane dobitke. To znači da bi teorijski "papirni dobici" na akcijama ili nekretninama bili oporezovani. Kritičari strahuju da bi to moglo primorati neke ljude da prodaju svoje domove ili kontrolne udele u kompanijama koje su osnovali samo da bi platili poreski račun.
Vlade imaju mnogo instrumenata kada je reč o oporezivanju, ali oni moraju biti mudro korišćeni ako je cilj da dažbine budu pravedne.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
OpenAI priprema izlazak na berzu, investitori procenjuju kompaniju na bilion dolara
09.06.2026.•
0
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI saopštila je da je u tajnosti podnela prijavu za izlazak na berzu uz potencijalnu procenu vrednosti do bilion dolara.
Samo tri zemlje EU na vreme usvojile pravila o transparentnosti plata
09.06.2026.•
0
Slovačka, Italija i Litvanija su jedine članice Evropske unije koje su pre 7. juna, što je bio krajnji rok, usvojile nacionalne zakone za primenu Direktive o transparentnosti zarada.
Gujaničić: Nije dobro da Srbija uslovljava MOL obavezom rada NIS-ove rafinerije
09.06.2026.•
21
Vlast u Srbiji ne bi trebalo da uslovljava mađarsku kompaniju MOL obavezom rada NIS-ove rafinerije, kao ni bilo kojim drugim poslovnim potezom, izjavio je danas glavni broker Momentuma Nenad Gujaničić.
Parkirati ih dalje od objekata i drugih vozila: Stelantis opozvao 1,3 miliona "džipova" zbog rizika od požara
09.06.2026.•
0
Američko-holandski proizvođač automobila Stelantis opozvao je više od 1,3 miliona vozila marke "Jeep" širom sveta zbog rizika od požara i pozvao vlasnike da parkiraju vozila dalje od objekata i drugih automobila.
Đedović Handanović o pregovorima oko NIS-a: Srbija nije, niti će biti kamen spoticanja
09.06.2026.•
6
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da razgovori u vezi sa prodajom većinskog ruskog udela u NIS-u dobro napreduju i da "Srbija nije, niti će biti kamen spoticanja u transakciji".
Novcem potrošenim na nuklearno oružje mogla se okončati glad u svetu
09.06.2026.•
5
Prema izveštaju Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), devet svetskih nuklearnih sila povećalo je izdvajanje za nuklearne arsenale za 19 odsto u 2025. godini, zajedno potrošivši 119 milijardi dolara.
Počinje dostava poreskih rešenja za "stan na dan"
08.06.2026.•
2
Poreska uprava Srbije objavila je da počinje dostava poreskih rešenja za izdavaoce 'stana na dan' za 2026. godinu.
Fiskalni savet: Ekspo će koštati oko 3,4 milijarde evra, procene projekata se menjaju bez jasnog obrazloženja
08.06.2026.•
3
Fiskalni savet Srbije procenjuje da bi samo za Ekspo i povezane projekte troškovi mogli da iznose oko 3,4 milijarde evra i da su troškovi osam velikih putnih pravaca porasli za 80 odsto u odnosu na ugovorene iznose.
Slučaj NIS: Ima li političke volje za rešenje?
08.06.2026.•
15
OFAC, kancelarija američke vlade za kontrolu imovine u inostranstvu, ponovo je produžila rok za dogovor Gaspromnjefta i MOL-a oko kupoprodaje Naftne industrije Srbije.
Novi EES sistem mogao bi da smanji broj turista u Evropi
08.06.2026.•
2
Produžena kašnjenja na granicama povezana sa uvođenjem novog evropskog sistema EES mogla bi da ugroze do 41 milion posetilaca i 45,4 milijarde dolara potrošnje posetilaca sa četiri najvažnija evropska tržišta.
Od 1. jula na snazi nova pravila zaštite tržišta čelika EU
08.06.2026.•
1
Savet EU usvojio je uredbu kojom se uspostavlja novi okvir za zaštitu tržišta čelika Unije od negativnih uticaja globalnih prekomernih kapaciteta u sektoru.
Ministar upozorio poljoprivrednike na pokušaj prevare
08.06.2026.•
3
Ministar poljoprivrede upozorio je poljoprivrednike da ne nasedaju na prevaru pojedinaca koji ih telefonski kontaktiraju i nude navodno ubrzavanje isplate podsticaja za kvalitetna priplodna grla, tražeći da im se plati.
Kina nudi male modularne reaktore u Srbiji: Prodavanje magle ili potencijalno rešenje?
08.06.2026.•
23
Priča o mogućoj izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji sve je intenzivnija, što se može videti i kroz pripreme u vidu tehničkih, pravnih i kadrovskih kapaciteta.
Radnici u Srbiji rade više nego u EU, a slabo su plaćeni - zašto?
08.06.2026.•
34
Zaposleni u Srbiji rade više od skoro svih svojih balkanskih i evropskih komšija, a zarađuju najmanje, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Ministarstvo kulture izdvojilo 10 miliona dinara za radove na Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu
07.06.2026.•
4
Ministarstvo kulture izdvaja deset miliona dinara za sufinansiranje radova na Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
Vlada građanima oduzela akcije EPS-a
07.06.2026.•
27
Bez ikakvog objašnjenja vlast je od četiri miliona građana oduzela privatnu svojinu i to bez ikakve naknade, osnova i argumenta.
Zvezda i Partizan potrošili više od 180 miliona evra za pet godina
07.06.2026.•
2
Više od 180 miliona evra - toliko su, prema istraživanju nedeljnika Radar, košarkaški klubovi Crvena zvezda i Partizan potrošili u poslednjih pet godina.
Vučić najavljuje finale Lige Evrope u Beogradu 2028, UEFA još bez odluke
07.06.2026.•
29
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje da će Beograd 2028. biti domaćin Lige Evrope, UEFA podseća da odluka još nije doneta.
Počinje berba maline: Pojedini proizvođači izašli sa početnom cenom od 550 dinara
07.06.2026.•
8
Za nešto više od nedelju dana počinje berba maline. Stručnjaci očekuju plodove visokog kvaliteta, a ukupan rod procenjuju na oko 23.000 tona.
Šta stoji iza odluke OFAC-a da skrati rok za NIS: Da li je strpljenje pri kraju?
07.06.2026.•
11
Čini se kao da je i domaća i regionalna javnost već bila uverena da će američki OFAC produžiti rok za okončanje prodaje NIS-a za 30 dana.
Arsić o NIS-u: Kompromis bi bio da Mađarska ne preuzima Petrohemiju
06.06.2026.•
4
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić istakao je da jedan od rizika sa kojima se Srbija suočava zbog situacije sa NIS-om je doprinos ekonomskoj nestabilnosti i neizvesnosti.
Komentari 9
dacic
onda bi morali i sebe
lopurde su to
B&B
D
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar