.jpg "Kineske investicije u Novom Sadu - čelično prijateljstvo na kredit")
Drugi kineski ekonomski šok: Evropa na udaru kineskog izvoza, rizikuje probleme koje je nekada imala Amerika
Kineski izvoz, koji je u Americi pre dve decenije izazvao ekonomski šok, a na čijem je udaru sada Evropa, bio je pri vrhu dnevnog reda sastanka lidera G7 ove sedmice u Evijan le Banu u Francuskoj.
To proizilazi iz saopštenja ove grupe najmoćnijih ekonomija sveta.
Još na brifingu za medije prošle sedmice, francuski zvaničnici su sugerisali da se nadaju da će na samitu biti sačinjen plan za borbu sa pretnjom iz Kine, to jest jačanjem njenog izvoza u Evropu, s obzirom da SAD vode carinski rat protiv druge najveće ekonomije sveta.
Lideri G7 nisu poimence pomenuli Kinu u saopštenju u kojem se pominju "izbalansiran, dugotrajan i otporan rast", ali su jasno na umu imali Peking kada su napisali: "Uz bojazan da su globalne neravnoteže uporne i da su se u prethodnim godinama proširile".
Bez obzira na carinski rat koji Vašington protiv nje vodi već osam godina, Kina sada izvozi više nego ikada - samo što je promenila pravac izvoza. Umesto Amerike, njen cilj su sada tržišno mnogo otvorenija Evropa i druge zemlje Azije.
Ova promena sa sobom nosi rizik od evropskog nastavka takozvanog Kineskog šoka u Americi iz prve decenije dvadeset prvog veka. Tada je uvoz kineske robe uništio stotine hiljada radnih mesta po fabrikama u centralnim državama SAD, a to je doprinelo političkim previranjima koje su dva puta u Belu kuću dovele Donalda Trampa.
Uprkos američkim sankcijama, Kina je prošle godine ostvarila rekordni globalni trgovinski suficit od neverovatnih 1,2 biliona dolara, a početkom ove godine, predsednik Francuske Emanuel Makron je upozorio da uvoz iz Kine "doslovno ubija ogroman deo evropske industrije" i priznao da je Evropa "spora kad to treba da uvidi".
Čini se da Evropa to sada jasno vidi.
Jedna mogućnost je da će Evropska unija i drugi izgraditi viši carinski zid prema Kini, a EU za sada ima relativno niske carine za tu zemlju u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, mada određene kineske proizvode opterećuje sa višim carinskim stopama, na primer sa 35 odsto na električna vozila.
"Nagli rast izvoza iz Kine, ukoliko ga njeni lideri ne obuzdaju, izazvaće protekcionistički talas protiv kineskog uvoza širom sveta", rekao je za AP Moris Obstfeld, viši saradnik Instituta za međunarodnu ekonomiju Peterson i bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda, ukazavši da će se to desiti "tim pre ako se trenutni poremećaji zbog rata u Iranu nastave, i izazovu naglo globalno usporavanje".
Ekonomista Tejlor Vang iz kompanije HSBC upozorio je ovog meseca da bi trgovinski spor Kine i EU mogao da ugrozi kineski izvoz, jer na Evropu otpada zamašan deo kineskog izvoza električnih vozila, solarnih panela i litijum-jonskih baterija.
Evropljani se takođe nadaju da će ubediti predsednika SAD Donalda Trampa da prestane da tuče carinama američke saveznike poput Evropske unije i Kanade i da umesto toga počne da sarađuje sa njima radi - suprotstavljanja Kini.
Prvi "Kineski šok" počeo je oko 2001. godine kada su se Kinezi pridružili Svetskoj trgovinskoj organizaciji i dobili pristup unosnim tržištima SAD i Evrope na kojima su carine niske.
U SAD mnoge fabrike nisu mogle da se takmiče sa jeftinim kineskim tekstilom, nameštajem, elektronikom i drugom proizvedenom robom. Ekonomisti Dejvid Otor sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu, Dejvid Dorn sa Univerziteta u Cirihu i Gordon Hanson sa Harvarda procenili su zajedno da je konkurencija iz Kine tada uništila 2,4 miliona radnih mesta u Americi.
"Kineski šok 2.0", kako se naziva ono što se sada dešava, odvija se drugačije. Kina više nije tek jedan od glavnih igrača u globalnoj trgovini. Ona sada dominira svetskom trgovinom i proizvodnjom.
Kina je 2000. godine činila samo četiri odsto globalnog izvoza robe. Sada je njen udeo 16 odsto - najveći je na svetu - što trgovinsku politiku Pekinga čini mnogo značajnijom.
Kina je takođe unapredila svoju trgovinsku igru, izvozeći sofisticirane proizvode poput električnih vozila i baterija, naprednih mašina, softvera, naučnih instrumenata i stavila se u direktnu konkurenciju sa najbogatijim zemljama sveta.
Na primer, kineski izvoz se sada takmiči sa skoro 58 odsto izvoza iz 21 evropske zemlje koje dele evro, u odnosu na 46 odsto iz 2000. godine, pokazalo je prošlog meseca istraživanje američkih Federalnih rezervi i Banke Federalnih rezervi Sent Luisa.
"Drugi kineski šok karakteriše to što kineske kompanije vode na planu proizvodnje izvoznih produkata - od niskotehnoloških firmi sa niskim platama do visokotehnoloških sa visokom dodatom vrednošću. Ovo direktno pogađa razvijene ekonomije tamo gde ih najviše boli, a to su visokotehnološke industrije poput električnih vozila i vrhunske robotike na koje su mnoge zemlje računale da bi oživele proizvodnju", rekao je ekonomista Esvar Prasad sa Univerziteta Kornel.
Pročitaj još
Nemačka je teško pogođena. Nemačke kompanije su nekada cvetale na izvozu u Kinu, a sada se situacija obrnula: Kina sada prodaje više robe Nemačkoj nego što od nje kupuje, dok se nemačke kompanije takmiče sa kineskim rivalima na planu industrijskih mašina, građevinske opreme, automobila i hemikalija, a to su sve glavni oslonci nemačke izvozno orijentisane ekonomije.
Delimično zbog konkurencije iz Kine, nemačka ekonomija je stagnirala, smanjivši se 2023. i 2024. godine, a porasla je prošle godine za samo 0,2 odsto.
SAD su manje ranjive nego što su bile 2000-ih. Trampove carine su sprečile ulazak mnogih kineskih proizvoda u zemlju.
Izvoz kineske robe u SAD opao je za 37 odsto od januara do aprila ove godine, u poređenju sa istim periodom 2025. godine, saopštilo je Ministarstvo trgovine SAD.
SAD su takođe u jačoj ekonomskoj poziciji od, recimo, EU i Japana, jer same proizvode energiju i uživaju u procvatu produktivnosti i investiranja u veštačku inteligenciju.
Uprkos Trampovim carinama i smanjenoj prodaji SAD, Kina ima koristi od rastuće potražnje za svojim jeftinim električnim vozilima i od investicija u veštačku inteligenciju, što generiše prodaju kineskih električnih komponenti i mašina za AI-centre podataka.
Izvoz iz Kine u zemlje EU porastao je za 16,4 odsto od januara do maja u odnosu na isti period prošle godine.
Za Francusku je to značilo da njen trgovinski deficit sa Kinom, prema carinskoj statistici Pekinga, sada iznosi 5,3 milijarde dolara u odnosu na 3,3 milijarde dolara samo godinu dana ranije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
2
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
8
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
55
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
30
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
1
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Još milijarda iz budžetske rezerve za izbore
15.09.2026.•
1
Narodnoj skupštini preusmerena je milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve za sprovođenje izbora za narodne poslanike koji su raspisani za 25. oktobar.
Rebalansom budžeta duplo više novca ide Putevima Srbije: Rupe na putevima, ali i u poslovnim knjigama
14.09.2026.•
8
Putevi Srbije među najvećim su dobitnicima novog rebalansa budžeta, a preduzeće već skoro dve decenije vodi Zoran Drobnjak, čiji se mandat v.d. direktora godinama produžava mimo zakonskih ograničenja.
Stanovi u Srbiji sve skuplji: Beograd prvi put prešao 3.000 evra po kvadratu, u Novom Sadu prosek 2.350 evra
14.09.2026.•
23
Tržište nekretnina u Srbiji nastavlja da beleži rast cena, a nove rekorde beleži i Beograd. Prosečna cena kvadrata u glavnom gradu prvi put je premašila 3.000 evra, dok je u Beogradu na vodi znatno viša.
Iako gorivo u Srbiji nikad nije bilo skuplje: Prodaja se ne smanjuje
14.09.2026.•
16
U Srbiji se prodaja goriva ne smanjuje, a kod nekih trgovaca čak i raste, iako su cene dostigle istorijski maksimum, pa trenutno litar dizela košta 234, a benzina 205 dinara.
Statistika: Mesečna inflacija u avgustu 0,5 odsto, međugodišnja 2,2
13.09.2026.•
9
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu su u odnosu na avgust 2025. godine u proseku povećane za 2,2 odsto, a u odnosu na jul ove godine za 0,5 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Srbija obećala MMF-u poskupljenje struje u oktobru: Ekonomisti o tome da li će i ispuniti dogovoreno
13.09.2026.•
26
Srbija se u okviru aranžmana sa MMF-om obavezala na redovno usklađivanje cene električne energije za domaćinstva, a naredna korekcija planirana je najkasnije u oktobru 2026. godine.
Bravari i čistači traženiji na Birou od programera
13.09.2026.•
9
Poslodavci u Srbiji su u avgustu tražili 13.133 radnika, a najtraženiji su bili bravari za koje je oglašeno 687 slobodnih radnih mesta.
Umanjenje akciza na naftne derivate produženo do 20. septembra
12.09.2026.•
1
Smanjenje akciza na naftne derivate i dalje ostaje na snazi.
Ističe rok za povoljnije kredite za građane sa nižim primanjima: Koliko su zaista uštedeli?
12.09.2026.•
0
Ekonomska mera po kojoj su građani sa primanjima do 100.000 dinara mogli kredite da dobiju po nešto nižim kamatnim stopama - trajaće još nekoliko dana tj. do 15. septembra. Da li su građani uštedeli?
Netfliks duguje Indoneziji 3,7 miliona evra: Država preti da će blokirati pristup platformi
12.09.2026.•
0
Indonežanske vlasti zatražile su od kompanije Netfliks da plati oko 75 milijardi rupija (3,7 miliona evra) na ime neizmirenih naknada za korišćenje muzičkih dela od ulaska na tržište te zemlje 2016.
Rok za subvencije za električna vozila produžen do 1. decembra
12.09.2026.•
2
Građani, preduzetnici i pravna lica imaće na raspolaganju dodatna dva meseca za podnošenje zahteva za državne podsticaje prilikom kupovine električnih vozila.
AikLeasing dobio kreditnu liniju od 40 miliona evra za podršku MSP sektoru i zelenim investicijama
12.09.2026.•
0
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je sveobuhvatan finansijski paket u vrednosti do 40 miliona evra za AikLeasing.
Wizz Air: Vlasti Srbije da hitno reše spor koji ugrožava našu bazu u Beogradu
12.09.2026.•
8
Avio-kompanija Wizz Air je pozvala vlasti Srbije da hitno reše regulatorni spor koji ugrožava bazu te avio-kompanije u Beogradu.
Cene goriva nepromenjene
11.09.2026.•
8
Cene goriva u Srbiji ostaće nepromenjene u narednih nedelju dana.
Vučić pred izbore najavljuje povećanje penzija i plata u javnom sektoru
11.09.2026.•
37
Kandidat Srpske napredne stranke za premijera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u okviru svoje funkcionerske kampanje izneo je niz mera za "poboljšanje životnog standarda".
Komentari 3
9
Igor
Slobodan
ne mogu novi skoda i golf da kostaju 40 hiljada, ako im je realna cena 15... naravno da ce ljudi kupovati kineske automobile za 20-30 hiljada...
kada bi se evropljani borili kineskom taktikom, pobedili bi brzo..
ali, kada su navikli na ogromne zarade po proizvodu i treba da cveta kineska ekonomija koja radi na brojnosti
mada, sada su i sa kvalitetom otisli dalje od evropskih proizvodjaca, sto i nije tako tesko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar