Telekom Srbija dužan 5,4 milijardi evra, direktor Lučić zadovoljan poslovanjem

Po nedavno objavljenom izveštaju za 2025. godinu duguje blizu 5,35 milijardi evra, što ne smeta direktoru kompanije da ističe kako njegova firma dobro stoji. Šta više, gospodinu Vladimiru Lučiću kao da nije dovoljno samohvale, pa dodaje da angažovani strani procenitelj vrednuje Telekom 7,6 milijardi evra.

Stariji se sećaju da je pre desetak godina, kada su komunikacije bile u trendu i firme iz branše postizale najveću vrednost, Telekom bio nuđen na prodaju, ali da ponude tik ispod milijardu evra po proceni države Srbije nisu doživljene kao povoljne. Isticalo se da firma vredi do 1,3 milijarde evra, pa je ostala u državnom vlasništvu, s tim da je deo akcija kasnije podeljen zaposlenima i svim građanima Srbije.

Nakon što je privatizacija izostala, ovdašnji operater je nastavio da posluje po praksi uobičajenoj za državne kompanije, dakle da više vodi računa o opstanku aktuelne vlasti, manje o sopstvenim poslovnim rezultatima. Orijentisao se na kupovinu medija koji su kasnije uzvraćali besomučnim hvaljenjem vlasti. 

Kako takvi mediji beleže ozbiljne gubitke, državni Telekom ih je pokrivao neprekidnim zaduživanjem. Ipak, nije zaboravio da je reč o operateru, pa je, uz pomoć države, dosta ulagao u širenje optičke mreže i sopstvene sadržaje.

Ovakvo ponašanje košta i Telekom se neprekidno zaduživao. Krajem 2024. imao je 247 milijardi dinara samo kreditnog duga. 

Ipak, solidan prihod od 159 milijardi omogućio je 10,1 milijardi godišnjeg profita. Nedavno objavljen izveštaj za lanjsku sezonu pokazuje još povoljnije podatke, prihod od čak 195 milijardi i 24,7 milijardi dobiti, dva i po puta više nego prethodne godine. Tih 208 miliona evra profita nije malo, međutim nevolja je u neuporedivo većim obavezema.

Opterećuju dugovi, njih u najvećoj meri stvaraju zavisna Telekomova preduzeća, a takvih je šesnaest. Tu je bezbroj ranije gotovo nepoznatih a preplaćenih manjih operatera, te mnoštvo medijskih, od kojih su vidljiviji Euronews i Bloomberg magazin zaduženi za relativno ozbiljan sadržaj, ali uređivan tako da nikada ne dovede u pitanje niti jedan značajniji potez aktuelne vlasti. 

Kako sve ovo treba izdržavati, krediti su se gomilali, pa je krajem prošle godine kreditna zaduženost dostigla 457 milijardi dinara, 210 milijardi više nego godinu ranije.

Tu, međutim, nije kraj ukupnom zaduživanju. Novčane obaveze nastajale su i emisijom obveznica Telekoma, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu. Tu je i oko 57 milijardi obaveza prema dobavljačima, sve skupa na kraju su sve materijalne obaveze dostigle preko 658 milijardi dinara, odnosno 5,37 milijardi evra.

Zaprepašćujuće za siromašnu Srbiju i postavlja se pitanje koliko ne mala godišnja neto dobit od 208 miliona evra opšte može da pomogne u ovom slučaju? Kada bi se sva dobit usmeravala na vraćanje duga, kompaniji bi trebalo oko 27 godina da namiri račun. Previše, obično je dovoljno sedam, osam godina da zbirni profit isplati dug, a smatra se prerizičnim kada ukupne obaveze premašuju petnaestogodišnji profit.

Telekom se dugo zaduživao uglavnom kreditima. No, poslednjih sezona počeo se oslanjati i na emitovanje soptvenih obveznica, kako na domaćem tako i na stranom tržištu. Lane je ponudom sopstvenih akcija prikupio 1,95 milijardi evra. To što je interesovanje za operaterove hartije bilo veliko i među investitorima bilo volje da pozajme i pet puta više, Lučić tumači da finansijeri uvažavaju i doživljavaju pozitivnom poslovnu orijentaciju Telekom Srbije. 

Ipak, čini se da trenutno na tržištu nema previše povoljnih ulagačkih projekata, pa se finansijeri oslanjaju na državne kompanije, odnosno na shvatanje da je država najsigurniji dužnik. Kamate po kojima su prodate obveznice su izrazito visoke, 7,5 odsto, bezmalo dvostruko više nego što plaća (3,85 odsto) država Srbija kada emituje sopstvene akcije. I to je najbolji pokazatelj da investitori dobro znaju o kakvoj kompaniji je reč.

Kada se kreditnom zaduženju pridodaju dug nastao emitovanjem akcija, lizing, dugovanja dobavljačima i neke manje obaveze dođe se do 658 milijardi dinara, odnosno 5,37 milijardi evra duga. 

Pročitaj još

Telekom kupio sedam kablovskih operatera: Svi preuzeti u istom danu

Telekom Srbija kupio Kurir

Ročnost dugovanja takođe zabrinjava. Nešto više od četvrtine je na samo godinu dana, preostali na dve do pet godina, pa je veliko pitanje može li Telekom vraćati dospele obaveze iz poslovanja ili će i nadalje morati novim kreditima vraćati stare, pri čemu je ovakav stil vraćanja kredita neprekidno povećavao izdatke na kamate i oni su lane iznosili neverovatnih 300 miliona evra.

Pravo brdo dugova, međutim, ne uznemirava direktora Lučiča. Podseća da su dosta uložili u infrastrukturu i sadržaje, pa sada drugi operateri koriste njihovu elektronsku mrežu, a često i kupuju sadržaje. To, naravno, donosi novac. 

Ukazuje da je Telekom u dijaspori našao nov izvor zarade, te, praktično, izgradio monopolsku poziciju i sada svi operateri na srpskom tržištu moraju da mu plaćaju za korišćenje infrastrukture, najčešće i sadražaja. Tako Telekom ima prihode od svih korisnika, i od onih koji na tržište ne ulaze direktno preko njega.

Poziciju Telekoma čini neugodnijom i činjenica da ova delatnost već desetak godina ne beleži rast kao na početku. Klasična komunikacija je u padu, mobilna stagnira, dok je rast prihoda od interneta mnogo umereniji nego što je bio na početku. Sama delatnost je podosta izgubila na ubrzanju, pa je i rast prihoda svake nove godine uočljivo manji.

Sa druge strane milijarde dugova se ne smanjuju, šta više, da bi se samo održali na sadašnjem nivou mora se samo na kamate izdvajati i više nego što je godišnji profit firme.