Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko

Autor: Danas (Vojislav Stojsavljević)

Info

20.07.2026.

07:01 > 06:11

Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Iako kod domaćih trgovaca još nema velikih promena, ukoliko se visoke svetske cene zadrže, kafa u prodavnicama mogla bi da poskupi između pet i 10 odsto.

Cene kafe u Srbiji već su dostigle veoma visok nivo, a novi talas poskupljenja na svetskom tržištu mogao bi da ih dodatno poveća.

Za pakovanje od 200 grama tradicionalne mlevene kafe u domaćim marketima, u zavisnosti od proizvođača, potrebno je izdvojiti između 400 i 500 dinara, dok cena pakovanja od 500 grama dostiže i 1.150 dinara, piše Danas.

Poslednjih meseci kafa je ponovo u fokusu zbog novog rasta cena na svetskim tržištima, koji je rezultat kombinacije više faktora.

Iako je najveći talas poskupljenja zabeležen prethodnih godina, tokom 2026. usledio je novi rast, pre svega zbog vremenskih nepogoda u zemljama koje proizvode najveće količine kafe. Ovog leta berba kasni, a obilne padavine izazvale su zabrinutost zbog kvaliteta i količine zrna. Istovremeno, pad zaliha na svetskim berzama povećao je strah od nestašice, zbog čega su investicioni fondovi pojačali kupovinu fjučers ugovora, što je dodatno podiglo cene i pre nego što je došlo do stvarnog manjka kafe na tržištu.

Stručnjaci ocenjuju da rast cena nije posledica jednog događaja, već kombinacije klimatskih promena, slabijih prinosa u Brazilu i Vijetnamu kao najvećim proizvođačima, niskih berzanskih zaliha, skupljeg transporta zbog krize na Bliskom istoku i pojačane špekulativne trgovine.

Zbog svega toga kafa je poslednjih godina postala jedna od najnestabilnijih poljoprivrednih roba na svetskim berzama. Prema pisanju Gardijana, od 2021. godine do danas arabika je poskupela oko 230 odsto, a robusta oko 325 odsto.

Istovremeno, klimatske promene sve snažnije pogađaju najveće svetske proizvođače. Za kraj godine prognozira se pojava takozvanog "super El Ninja", vremenskog fenomena koji bi mogao dodatno da nanese štetu proizvodnji kafe.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas objašnjava da je osnovni uzrok rasta cena zabrinutost u vezi sa ponudom.

"Brazil je najveći svetski proizvođač arabike, a Vijetnam vodeći proizvođač robuste, pa problemi u te dve zemlje odmah pogađaju gotovo čitavo svetsko tržište. Visoke temperature, suša, nepravilne padavine i kašnjenje berbe mogu istovremeno da smanje količinu i kvalitet zrna", ukazuje on.

Špekulacije na berzama pojačavaju te promene, dodaje, ali ih obično ne stvaraju ni iz čega.

"Kada fondovi i trgovci procene da bi buduća ponuda mogla biti manja, kupuju terminske ugovore i dodatno podižu cenu. Dakle, klimatski rizik je osnovni uzrok, dok finansijsko tržište deluje kao pojačivač", pojašnjava Mijušković.

Prelivanje tog rasta cena na prerađivače nije trenutno ni potpuno, kaže ovaj sagovornik.

"Veliki prerađivači uglavnom unapred kupuju deo potrebnih količina i koriste dugoročne ugovore, zbog čega nekoliko nedelja mogu da amortizuju promenu. Međutim, ako visoke berzanske cene potraju, novi ugovori postaju skuplji i rast troškova se postepeno prenosi na maloprodaju", navodi on.

Mijušković objašnjava da kod pakovane pržene kafe sirovo zrno može okvirno činiti između trećine i polovine ukupnog troška, u zavisnosti od kvaliteta, vrste mešavine i poslovnog modela proizvođača.

"Ostatak čine prženje, gubitak mase tokom obrade, ambalaža, energija, transport, zarade, distribucija, trgovačke marže, porezi i marketing", dodaje.

Kako kaže, može se očekivati prelivanje ovog rasta cena na maloprodajne cene u Srbiji, ali sa vremenskim zakašnjenjem.

"Prerađivači uglavnom prvo troše zalihe i količine kupljene po ranijim cenama. Ako se sadašnji nivo berzanskih cena zadrži, prve korekcije u Srbiji mogle bi da se vide u naredna dva do četiri meseca, a puniji efekat nešto kasnije. Brzina prenosa zavisiće i od kursa dolara, jer se kafa na međunarodnom tržištu uglavnom plaća u dolarima, zatim od transporta, zaliha domaćih proizvođača i konkurencije među trgovinskim lancima", pojašnjava on.

Zato, kako navodi, maloprodajne cene ne moraju da reaguju istog trenutka, ali se dugotrajan rast nabavne cene na kraju teško može izbeći.

"Precizna procena tog poskupljenja zavisi od proizvođača i njegovih zaliha, ali bi umeren scenario mogao da znači rast maloprodajnih cena od približno pet do 10 odsto. Kod proizvoda sa većim udelom kvalitetnije arabike i kod kompanija koje nemaju dovoljno ranije ugovorenih zaliha, korekcija bi mogla biti i veća", upozorava on.

Međutim, Mijušković naglašava da ne treba berzanski rast preslikavati "jedan prema jedan".

"Ako sirova kafa poskupi 25 odsto, pakovanje ne mora poskupeti toliko, jer zrno predstavlja samo jedan deo konačne cene. Istovremeno, ako porastu dolar, energija, ambalaža i prevoz, prenos može biti snažniji nego što bi pokazala samo cena zrna", objašnjava ovaj sagovornik.

Ceo tekst Danasa možete pročitati OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

kafa

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

Slavko

20.07.2026 • 20:51

Marza naših uvoznika 100%.Na primer Lavazza kafa u Madjarskoj,Austrija,Italiji 15e za 1 kg a kod nas ista ta kafa 40e.Kazu skupa kaciza 1,5e ,pdv 20% znaci kosta ih oko 20e ih izadje 1 kg a u prodaji 40e.

2 2 0
Поп

20.07.2026 • 10:51

Ејј

У мелбурну кратки макијато и капућино у кафићу у вилијамстауну на обали кошта $7.50 аустрал. То је око 520рсд. Па израчунајте. Само мас лажу и краду.

6 6 0
Kafa

20.07.2026 • 09:59

Kao što se može videti po podacima na berzi, cena kafe je ove godine padala do pre oko mesec dana. U drugoj polovini prošle godine je bila veća cena nego što je sada kada je porasla. Ja nisam primetio pad cene kafe u maloprodaji ove godine, a vi ?

16 6 +10

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.