Kafa u Srbiji već skupa - a biće još skuplja: Ekonomista o tome kada i koliko
Novi talas poskupljenja sirove kafe na svetskim berzama mogao bi u narednih nekoliko meseci da se prelije i na tržište Srbije.
Foto: Pixabay
Iako kod domaćih trgovaca još nema velikih promena, ukoliko se visoke svetske cene zadrže, kafa u prodavnicama mogla bi da poskupi između pet i 10 odsto.
Cene kafe u Srbiji već su dostigle veoma visok nivo, a novi talas poskupljenja na svetskom tržištu mogao bi da ih dodatno poveća.
Za pakovanje od 200 grama tradicionalne mlevene kafe u domaćim marketima, u zavisnosti od proizvođača, potrebno je izdvojiti između 400 i 500 dinara, dok cena pakovanja od 500 grama dostiže i 1.150 dinara, piše Danas.
Poslednjih meseci kafa je ponovo u fokusu zbog novog rasta cena na svetskim tržištima, koji je rezultat kombinacije više faktora.
Iako je najveći talas poskupljenja zabeležen prethodnih godina, tokom 2026. usledio je novi rast, pre svega zbog vremenskih nepogoda u zemljama koje proizvode najveće količine kafe. Ovog leta berba kasni, a obilne padavine izazvale su zabrinutost zbog kvaliteta i količine zrna. Istovremeno, pad zaliha na svetskim berzama povećao je strah od nestašice, zbog čega su investicioni fondovi pojačali kupovinu fjučers ugovora, što je dodatno podiglo cene i pre nego što je došlo do stvarnog manjka kafe na tržištu.
Stručnjaci ocenjuju da rast cena nije posledica jednog događaja, već kombinacije klimatskih promena, slabijih prinosa u Brazilu i Vijetnamu kao najvećim proizvođačima, niskih berzanskih zaliha, skupljeg transporta zbog krize na Bliskom istoku i pojačane špekulativne trgovine.
Zbog svega toga kafa je poslednjih godina postala jedna od najnestabilnijih poljoprivrednih roba na svetskim berzama. Prema pisanju Gardijana, od 2021. godine do danas arabika je poskupela oko 230 odsto, a robusta oko 325 odsto.
Istovremeno, klimatske promene sve snažnije pogađaju najveće svetske proizvođače. Za kraj godine prognozira se pojava takozvanog "super El Ninja", vremenskog fenomena koji bi mogao dodatno da nanese štetu proizvodnji kafe.
Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas objašnjava da je osnovni uzrok rasta cena zabrinutost u vezi sa ponudom.
"Brazil je najveći svetski proizvođač arabike, a Vijetnam vodeći proizvođač robuste, pa problemi u te dve zemlje odmah pogađaju gotovo čitavo svetsko tržište. Visoke temperature, suša, nepravilne padavine i kašnjenje berbe mogu istovremeno da smanje količinu i kvalitet zrna", ukazuje on.
Špekulacije na berzama pojačavaju te promene, dodaje, ali ih obično ne stvaraju ni iz čega.
"Kada fondovi i trgovci procene da bi buduća ponuda mogla biti manja, kupuju terminske ugovore i dodatno podižu cenu. Dakle, klimatski rizik je osnovni uzrok, dok finansijsko tržište deluje kao pojačivač", pojašnjava Mijušković.
Prelivanje tog rasta cena na prerađivače nije trenutno ni potpuno, kaže ovaj sagovornik.
"Veliki prerađivači uglavnom unapred kupuju deo potrebnih količina i koriste dugoročne ugovore, zbog čega nekoliko nedelja mogu da amortizuju promenu. Međutim, ako visoke berzanske cene potraju, novi ugovori postaju skuplji i rast troškova se postepeno prenosi na maloprodaju", navodi on.
Mijušković objašnjava da kod pakovane pržene kafe sirovo zrno može okvirno činiti između trećine i polovine ukupnog troška, u zavisnosti od kvaliteta, vrste mešavine i poslovnog modela proizvođača.
"Ostatak čine prženje, gubitak mase tokom obrade, ambalaža, energija, transport, zarade, distribucija, trgovačke marže, porezi i marketing", dodaje.
Pročitaj još
Kako kaže, može se očekivati prelivanje ovog rasta cena na maloprodajne cene u Srbiji, ali sa vremenskim zakašnjenjem.
"Prerađivači uglavnom prvo troše zalihe i količine kupljene po ranijim cenama. Ako se sadašnji nivo berzanskih cena zadrži, prve korekcije u Srbiji mogle bi da se vide u naredna dva do četiri meseca, a puniji efekat nešto kasnije. Brzina prenosa zavisiće i od kursa dolara, jer se kafa na međunarodnom tržištu uglavnom plaća u dolarima, zatim od transporta, zaliha domaćih proizvođača i konkurencije među trgovinskim lancima", pojašnjava on.
Zato, kako navodi, maloprodajne cene ne moraju da reaguju istog trenutka, ali se dugotrajan rast nabavne cene na kraju teško može izbeći.
"Precizna procena tog poskupljenja zavisi od proizvođača i njegovih zaliha, ali bi umeren scenario mogao da znači rast maloprodajnih cena od približno pet do 10 odsto. Kod proizvoda sa većim udelom kvalitetnije arabike i kod kompanija koje nemaju dovoljno ranije ugovorenih zaliha, korekcija bi mogla biti i veća", upozorava on.
Međutim, Mijušković naglašava da ne treba berzanski rast preslikavati "jedan prema jedan".
"Ako sirova kafa poskupi 25 odsto, pakovanje ne mora poskupeti toliko, jer zrno predstavlja samo jedan deo konačne cene. Istovremeno, ako porastu dolar, energija, ambalaža i prevoz, prenos može biti snažniji nego što bi pokazala samo cena zrna", objašnjava ovaj sagovornik.
Ceo tekst Danasa možete pročitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
1
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
1
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
1
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Sve manje ljudi kupuje dijamante, hiljade radnih mesta ugroženo
20.07.2026.•
3
Hiljade radnih mesta je ugroženo u južnoafričkim rudnicima jer se industrija prirodnih dijamanata suočava sa jednom od najtežih kriza u dosadašnjoj istoriji.
Kompanija Tifani tužila kineski brend "Alffany" jer zvuči slično
20.07.2026.•
3
Američki luksuzni brend nakita Tifani, koji je u vlasništvu francuskog konglomerata LVMH, pokrenuo je spor protiv kineskog proizvođača higijenskih uložaka "Alffany", tvrdeći da naziv podseća na zaštićeni žig brenda.
Građani se sve više zadužuju za osnovne potrebe: "To pokazuje bedu u kojoj većina živi"
20.07.2026.•
7
Gotovinski, odnosno keš krediti, za godinu dana porasli su za četvrtinu i glavni su uzrok rasta zaduženosti građana Srbije.
Telekom Srbija dužan 5,4 milijardi evra, direktor Lučić zadovoljan poslovanjem
20.07.2026.•
22
Vodeći ovdašnji operater Telekom Srbija ponovo se našao u žiži javnosti.
Cena gasa za domaćinstva neće biti povećana
20.07.2026.•
0
Novi sukobi na Bliskom istoku ponovo su značajno uzburkali svetsko naftno i gasno tržište. Naftne berze u petak su zatvorene sa cenom barela od preko 88 dolara, a jutros cena već premašuje 90 dolara.
Akcize na gorivo od danas 20 odsto niže
20.07.2026.•
1
U Srbiji će od danas, 20. jula do 26. jula akcize na derivate nafte biti smanjene 20 odsto, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović: Pratimo razgovore MOL-a i NIS-a, ali na ishod ne možemo da utičemo
19.07.2026.•
10
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović izjavila je da država prati razgovore mađarske kompanije MOL i većinskih ruskih vlasnika Naftne industrije Srbije (NIS).
"Zadužujemo se za 500 miliona evra, a imamo pet milijardi na računu": Novac za vojsku ili za građane?
19.07.2026.•
9
Bez javne aukcije, bez unapred najavljene emisije i bez podatka o tome ko je kupac, Srbija se zadužila za novih 500 miliona evra.
Srbija milione tona uglja kupuje od Indonezije, a posrednik je Kina: Cena skoči i tri puta dok stigne do nas
19.07.2026.•
36
Iz Indonezije je u protekle četiri godine nabavljeno više od četiri miliona tona uglja, za potrebe Elektroprivrede Srbije (EPS).
Banke za stambene kredite traže 20 odsto učešća, a mogle bi upola manje: Ovo su razlozi zašto to ne rade
19.07.2026.•
10
Kupovina stana na kredit u Srbiji za većinu građana ne počinje odlaskom u banku, već višegodišnjim skupljanjem novca za učešće.
Google kažnjen sa 750.000 evra zbog reklamiranja kockanja na Youtube-u
19.07.2026.•
2
Sud pravde Evropske unije potvrdio je kaznu od 750.000 evra koju su italijanske vlasti izrekle kompaniji Google zbog reklamiranja onlajn kockanja na platformi Youtube.
Zaduživanje zavisi od Zapada, energetika od Rusa, a investicije od Kine: Čeka li nas ekonomska implozija
19.07.2026.•
11
Priča o javnom dugu Srbije može da nam pomogne u ovim neizvesnim vremenima da vidimo ko nam "radi o glavi" i šta bi moglo da nas sačeka nadalje u ekonomiji.
H&M će ove godine zatvoriti 170 prodavnica širom sveta
19.07.2026.•
3
Švedska modna kompanija H&M saopštila je da će ove godine zatvoriti 170 fizičkih prodavnica širom sveta kako bi prilagodila svoj biznis aktuelnim tržišnim uslovima, dok istovremeno najavljuje otvaranje oko 90 lokacija.
Apple ponovo najvrednija kompanija na svetu
19.07.2026.•
0
Američka tehnološka firma Apple ponovo je postala najvrednija kompanija na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, prestigavši Nvidia-u, koja je držala lidersku poziciju od juna prošle godine.
Profesor ekonomije objasnio zašto građani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u regionu
19.07.2026.•
24
Profesor ekonomije Goran Radosavljević izjavio je danas da zbog skupe države građani Srbije plaćaju najskuplje gorivo u regionu.
U kojoj zemlji se najduže radi? Holandija na vrhu liste EU
17.07.2026.•
7
Očekivano trajanje radnog veka u Evropskoj uniji dostiglo je prošle godine 37,5 godina, što je za 0,3 godine više nego 2024. i čak 2,3 godine više nego 2016. godine, objavila je evropska statistička služba Evrostat.
Srbija se kod Banke za razvoj Saveta Evrope zadužuje za 110 miliona evra za renoviranje bolnica
17.07.2026.•
11
Vlada Srbije uputila je Skupštini Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu od 110 miliona evra između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, za potrebe renoviranja zdravstevnih centara.
Komentari 10
Slavko
Поп
Kafa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar