Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Foto: 021.rs
Nije detaljnije objasnio kako će ova podrška da izgleda, ali stručnjaci ovaj potez ocenjuju kao marketinški trik pred izbore, a svaku jednokratnu pomoć za dijasporu kao neadekvatnu.
"Uskoro ćemo uraditi projekat subvencionisanja i davanja podrške ljudima koji su u inostranstvu i hoće da se vrate. Da se vrate i učine našu zemlju ponosnom", rekao je Vučić u obilasku Regionalnog trening centra za dualno celoživotno obrazovanje "Svilajnac", bez bilo kakvih dodatnih detalja.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Žarković ocenjuje za Novu ekonomiju da kratkoročne subvencije za privlačenje dijaspore nazad u Srbiju ne bi bile dobro rešenje, jer tim građanima ne bi dale razlog da se duže vreme zadrže u zemlji.
"Osoba koja razmišlja o povratku mora da ima neki plan: posao, poslovnu priliku ili drugi razlog zbog kojeg želi da se vrati. Na primer, neka kompanija može da privuče stručnjaka da dođe u Srbiju. Ne vidim zašto bi država nekome plaćala da se vrati u Srbiju. Takva mera bi mogla samo kratkoročno da privuče ljude", kaže Žarković.
Bez jasnog i dugoročnog plana, kako kaže, ne postoji mogućnost da država bude sigurna da će zadržati povratnike, pogotovo kada je reč o mladim ljudima.
"Oni bi mogli da iskoriste novčanu pomoć, ali to ne znači da će ostati u zemlji. Posebno kada je reč o mladima, koji su veoma mobilni i čiji se životni planovi često menjaju, ne postoji garancija da osoba neće uzeti subvenciju i ponovo otići", kaže ona.
Ekonomista i nekadašnji član Koordinacionog tima za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija Vladimir Grečić kaže za Novu ekonomiju da nikada nije falilo subvencija, ali da je pitanje kako se do njih dolazi.
"Kod nas je bilo primedbi da se subvencije i podrška ne dodeljuju pod jednakim uslovima, odnosno da ih neko dobija, a neko ne. Kada pitate predstavnike Ministarstva privrede o investicijama, oni tvrde da nema razlike između građana Srbije i pripadnika dijaspore u mogućnosti da dobiju subvencije", kaže Grečić.
Glavna primedba, čak i investitora iz inostranstva, jeste da se zakon ne primenjuje dosledno.
"Zato je manje važno da li subvencije formalno postoje, a mnogo važnije da li neko zaista može da ih dobije pod jednakim i transparentnim uslovima", kaže Grečić.
Grečić objašnjava da su glavni motivi za odlazak u inostranstvo zarade, uslovi rada i životno okruženje, kao i stabilne političke i ekonomske prilike u zemlji, na primer da se ne uvode ad hok mere i da se naprasno ne menjaju zakoni.
"Zato insistiram na značaju životnog okruženja. Ukoliko je ljudima život ovde bolji, sigurniji, jeftiniji i da kažem, slobodniji, zašto bi odlazili negde drugde?", dodaje Grečić.
Pročitaj još
Miodrag Kreculj, član Saveta Odbora za iseljeništvo Matice srpske iz Minhena i delegat dijaspore iz Nemačke u prvom sazivu Skupštine dijaspore 2010. godine, smatra da subvencije same po sebi mogu predstavljati podsticaj za investiranje, ali teško da mogu biti dovoljan razlog za masovniji povratak stanovništva ukoliko domaće tržište rada nije u stanju da ponudi odgovarajuća i održiva radna mesta.
Dodaje da je teško očekivati da bi se veći broj visokoobrazovanih i kvalifikovanih povratnika dugoročno zadovoljio poslovima niske produktivnosti i niskih zarada, poput dostave hrane, vožnje autobusa, rada u uslužnim delatnostima ili drugih slabije plaćenih zanimanja.
"Takav nesklad između kvalifikacija i ponude radnih mesta mogao bi da dovede do fenomena 'odliva mozgova u obrnutom smeru', odnosno do toga da se deo povratnika, nakon kratkog boravka u zemlji, ponovo iseli u inostranstvo", kaže Kreculj.
Mađarska je bila u sličnom problemu, a Srbija ima slična rešenja
Mađarska se susretala sa sličnim problemima kao Srbija, velikim odlivom stanovnika, a predsednik Vučić se prihvata sličnih mera kao Vlada Viktora Orbana 2015. godine.
Mađarska je te godine pokrenula program pod nazivom "Vratite se kući, mladi!", koji je prvenstveno mladima iz Velike Britanije nudio finansijsku pomoć za stanovanje, pronalazak posla, plaćenu avionsku kartu i džeparac od 100.000 forinti mesečno, odnosno oko 350 evra, pisao je Time pozivajući se na mađarske medije.
Nakon nekoliko godina, 2023. Vlada Mađarske je oformila još jednu strategiju koja je ovaj put bila usmerena na sve generacije u dijaspori. Vlada Mađarske je tada najavila otvaranje 27 kancelarija širom zemlje, telefonske korisničke službe i internet portala preko kojih bi povratnici mogli da dobiju administrativnu pomoć za, na primer, izdavanja ličnih dokumenata, pisao je mađarski portal Hungary Today.
Žarković podseća na to da ni tada imigranti nisu bili motivisani isključivo većom platom, te ni mere Vlade Mađarske ne vidi kao dobro rešenje.
"Slična situacija postojala je i u Mađarskoj nakon ulaska u Evropsku uniju, kada je veliki broj lekara otišao u druge zemlje, a njihov odlazak nije bio motivisan isključivo finansijama, već pre svega boljim uslovima rada. Mere poput besplatne avionske karte ili jednokratne pomoći od nekoliko stotina evra teško mogu nekoga da podstaknu da se vrati na duži period. Neko takvu pogodnost može da iskoristi, ali ona sama po sebi ne menja razloge zbog kojih je osoba otišla", kaže ona.
Pre nekoliko godina država je uvela program poreskih olakšica za firme koje zapošljavaju ljude iz dijaspore i program za povratak zdravstvenih radnika u saradnji sa Kancelarijom za dijasporu Ministarstva zdravlja. Za godinu i po dana oko 300 zdravstvenih radnika se vratilo iz Švajcarske, Nemačke, Francuske, Norveške i Švedske, a posao su pronašli u Kraljevu, Niškoj Banji, Novom Sadu, Mladenovcu i drugim gradovima.
Međutim, Žarković i u takvim merama vidi samo kratkoročno rešenje jer ono cilja samo jedan deo problema.
"To je kratkoročna mera koja je usmerena samo na visinu dohotka. Takva olakšica može privremeno da podstakne nekoga da se vrati i iskoristi pogodnost, ali ne rešava strukturne probleme zbog kojih ljudi odlaze", navodi Žarković.
Priliv deviza iz inostranstva bi mogao da opadne
Grečić navodi da neke računice pokazuju da je pre 10 godina školovanje jednog intelektualca (državu i roditelje) ukupno koštalo 300.000 evra, a iseljavanjem 30.000 visokoobrazovanih stručnjaka, Americi i Evropi je Srbija praktično poklonila bar devet milijardi evra. Danas je taj broj mnogo veći, kaže Grečić, ali se određeni deo vraća kroz doznake.
Iz inostranstva se u Srbiju i dalje slivaju milijarde evra kroz doznake, penzije, poklone, džeparac i druge lične transfere. Prošle godine njihov priliv iznosio je oko 4,57 milijardi evra, što je bilo približno 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini, pokazuju podaci Svetske banke.
Priliv po osnovu ličnih transfera premašio je 4,63 milijarde evra 2022. godine. Nakon pada u 2024, prošle godine je ponovo zabeležen rast.
Opširnije čitajte na Novoj ekonomiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
20
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
8
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
16
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
20
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
3
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
11
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Evropska komisija kaznila Aliekspres sa 550 miliona evra
20.07.2026.•
4
Evropska komisija kaznila je Aliekspres zbog toga što platforma nije smanjivala rizike u vezi sa prodajom nelegalnih, nebezbednih i falsifikovanih proizvoda na tržištu Evropske unije.
Projekat star pola veka ponovo na stolu: Šta znamo o Đerdapu 3 i otkud Amerikanci?
20.07.2026.•
10
Gvozdena kapija 3, odnosno Đerdap 3, jedan je od strateških projekata Srbije, ali i jedna od ključnih tema strateškog dijaloga sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Koje industrije Srbija štiti ove godine?
20.07.2026.•
2
Uobičajena narudžbina metalne žice iz Hrvatske jednu srpsku firmu krajem juna koštala je znatno više od očekivanog. Obračunata carina bila je nekoliko puta veća nego prilikom ranijih uvoza.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar