Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Foto: 021.rs
Nije detaljnije objasnio kako će ova podrška da izgleda, ali stručnjaci ovaj potez ocenjuju kao marketinški trik pred izbore, a svaku jednokratnu pomoć za dijasporu kao neadekvatnu.
"Uskoro ćemo uraditi projekat subvencionisanja i davanja podrške ljudima koji su u inostranstvu i hoće da se vrate. Da se vrate i učine našu zemlju ponosnom", rekao je Vučić u obilasku Regionalnog trening centra za dualno celoživotno obrazovanje "Svilajnac", bez bilo kakvih dodatnih detalja.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Žarković ocenjuje za Novu ekonomiju da kratkoročne subvencije za privlačenje dijaspore nazad u Srbiju ne bi bile dobro rešenje, jer tim građanima ne bi dale razlog da se duže vreme zadrže u zemlji.
"Osoba koja razmišlja o povratku mora da ima neki plan: posao, poslovnu priliku ili drugi razlog zbog kojeg želi da se vrati. Na primer, neka kompanija može da privuče stručnjaka da dođe u Srbiju. Ne vidim zašto bi država nekome plaćala da se vrati u Srbiju. Takva mera bi mogla samo kratkoročno da privuče ljude", kaže Žarković.
Bez jasnog i dugoročnog plana, kako kaže, ne postoji mogućnost da država bude sigurna da će zadržati povratnike, pogotovo kada je reč o mladim ljudima.
"Oni bi mogli da iskoriste novčanu pomoć, ali to ne znači da će ostati u zemlji. Posebno kada je reč o mladima, koji su veoma mobilni i čiji se životni planovi često menjaju, ne postoji garancija da osoba neće uzeti subvenciju i ponovo otići", kaže ona.
Ekonomista i nekadašnji član Koordinacionog tima za praćenje tokova iz oblasti ekonomskih migracija Vladimir Grečić kaže za Novu ekonomiju da nikada nije falilo subvencija, ali da je pitanje kako se do njih dolazi.
"Kod nas je bilo primedbi da se subvencije i podrška ne dodeljuju pod jednakim uslovima, odnosno da ih neko dobija, a neko ne. Kada pitate predstavnike Ministarstva privrede o investicijama, oni tvrde da nema razlike između građana Srbije i pripadnika dijaspore u mogućnosti da dobiju subvencije", kaže Grečić.
Glavna primedba, čak i investitora iz inostranstva, jeste da se zakon ne primenjuje dosledno.
"Zato je manje važno da li subvencije formalno postoje, a mnogo važnije da li neko zaista može da ih dobije pod jednakim i transparentnim uslovima", kaže Grečić.
Grečić objašnjava da su glavni motivi za odlazak u inostranstvo zarade, uslovi rada i životno okruženje, kao i stabilne političke i ekonomske prilike u zemlji, na primer da se ne uvode ad hok mere i da se naprasno ne menjaju zakoni.
"Zato insistiram na značaju životnog okruženja. Ukoliko je ljudima život ovde bolji, sigurniji, jeftiniji i da kažem, slobodniji, zašto bi odlazili negde drugde?", dodaje Grečić.
Pročitaj još
Miodrag Kreculj, član Saveta Odbora za iseljeništvo Matice srpske iz Minhena i delegat dijaspore iz Nemačke u prvom sazivu Skupštine dijaspore 2010. godine, smatra da subvencije same po sebi mogu predstavljati podsticaj za investiranje, ali teško da mogu biti dovoljan razlog za masovniji povratak stanovništva ukoliko domaće tržište rada nije u stanju da ponudi odgovarajuća i održiva radna mesta.
Dodaje da je teško očekivati da bi se veći broj visokoobrazovanih i kvalifikovanih povratnika dugoročno zadovoljio poslovima niske produktivnosti i niskih zarada, poput dostave hrane, vožnje autobusa, rada u uslužnim delatnostima ili drugih slabije plaćenih zanimanja.
"Takav nesklad između kvalifikacija i ponude radnih mesta mogao bi da dovede do fenomena 'odliva mozgova u obrnutom smeru', odnosno do toga da se deo povratnika, nakon kratkog boravka u zemlji, ponovo iseli u inostranstvo", kaže Kreculj.
Mađarska je bila u sličnom problemu, a Srbija ima slična rešenja
Mađarska se susretala sa sličnim problemima kao Srbija, velikim odlivom stanovnika, a predsednik Vučić se prihvata sličnih mera kao Vlada Viktora Orbana 2015. godine.
Mađarska je te godine pokrenula program pod nazivom "Vratite se kući, mladi!", koji je prvenstveno mladima iz Velike Britanije nudio finansijsku pomoć za stanovanje, pronalazak posla, plaćenu avionsku kartu i džeparac od 100.000 forinti mesečno, odnosno oko 350 evra, pisao je Time pozivajući se na mađarske medije.
Nakon nekoliko godina, 2023. Vlada Mađarske je oformila još jednu strategiju koja je ovaj put bila usmerena na sve generacije u dijaspori. Vlada Mađarske je tada najavila otvaranje 27 kancelarija širom zemlje, telefonske korisničke službe i internet portala preko kojih bi povratnici mogli da dobiju administrativnu pomoć za, na primer, izdavanja ličnih dokumenata, pisao je mađarski portal Hungary Today.
Žarković podseća na to da ni tada imigranti nisu bili motivisani isključivo većom platom, te ni mere Vlade Mađarske ne vidi kao dobro rešenje.
"Slična situacija postojala je i u Mađarskoj nakon ulaska u Evropsku uniju, kada je veliki broj lekara otišao u druge zemlje, a njihov odlazak nije bio motivisan isključivo finansijama, već pre svega boljim uslovima rada. Mere poput besplatne avionske karte ili jednokratne pomoći od nekoliko stotina evra teško mogu nekoga da podstaknu da se vrati na duži period. Neko takvu pogodnost može da iskoristi, ali ona sama po sebi ne menja razloge zbog kojih je osoba otišla", kaže ona.
Pre nekoliko godina država je uvela program poreskih olakšica za firme koje zapošljavaju ljude iz dijaspore i program za povratak zdravstvenih radnika u saradnji sa Kancelarijom za dijasporu Ministarstva zdravlja. Za godinu i po dana oko 300 zdravstvenih radnika se vratilo iz Švajcarske, Nemačke, Francuske, Norveške i Švedske, a posao su pronašli u Kraljevu, Niškoj Banji, Novom Sadu, Mladenovcu i drugim gradovima.
Međutim, Žarković i u takvim merama vidi samo kratkoročno rešenje jer ono cilja samo jedan deo problema.
"To je kratkoročna mera koja je usmerena samo na visinu dohotka. Takva olakšica može privremeno da podstakne nekoga da se vrati i iskoristi pogodnost, ali ne rešava strukturne probleme zbog kojih ljudi odlaze", navodi Žarković.
Priliv deviza iz inostranstva bi mogao da opadne
Grečić navodi da neke računice pokazuju da je pre 10 godina školovanje jednog intelektualca (državu i roditelje) ukupno koštalo 300.000 evra, a iseljavanjem 30.000 visokoobrazovanih stručnjaka, Americi i Evropi je Srbija praktično poklonila bar devet milijardi evra. Danas je taj broj mnogo veći, kaže Grečić, ali se određeni deo vraća kroz doznake.
Iz inostranstva se u Srbiju i dalje slivaju milijarde evra kroz doznake, penzije, poklone, džeparac i druge lične transfere. Prošle godine njihov priliv iznosio je oko 4,57 milijardi evra, što je bilo približno 6,6 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2025. godini, pokazuju podaci Svetske banke.
Priliv po osnovu ličnih transfera premašio je 4,63 milijarde evra 2022. godine. Nakon pada u 2024, prošle godine je ponovo zabeležen rast.
Opširnije čitajte na Novoj ekonomiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Najskuplji kvadrat stana prodat u Beogradu za 12.000 evra
07.09.2026.•
1
U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je najviše plaćen stan u beogradskoj opštini Stari grad i to za 2,6 miliona evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.
Zlato putuje u Evropu
07.09.2026.•
1
Vest da je Holandija 86 tona zlata iz sopstvenih deviznih rezervi iz SAD premestila u London je iznenadila svet finansija.
Apple suočen s tužbom od 2,3 milijarde evra u Britaniji zbog pravila o praćenju korisnika
06.09.2026.•
2
Kompanija Apple suočena je sa tužbom vrednom dve milijarde funti (oko 2,3 milijarde evra), koja je podneta britanskom sudu u ime proizvođača aplikacija.
Folksvagen otpušta 50.000 radnika
06.09.2026.•
4
Nadzorni odbor Folksvagena jednoglasno je odobrio plan restrukturiranja do 2030. godine, kojim će nemački automobilski gigant u narednim godinama smanjiti broj zaposlenih širom sveta za do 50.000 radnika.
Da li je naftovod Novi Sad - Mađarska dovoljan za energetsku stabilnost Srbije?
06.09.2026.•
3
Izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska predstavlja važan korak ka većoj energetskoj bezbednosti Srbije, ocenio je predsednik Skupštine Saveza energetičara Srbije Milun Babić.
Rajaner: Avio-karte će osetno poskupeti ako potraju visoke cene nafte
05.09.2026.•
1
Niskobudžetna avio-kompanija Rajaner upozorila je da bi cene kratkih evropskih letova mogle značajno da porastu ukoliko visoke cene nafte potraju do leta 2027, dok bi pojedini prevoznici mogli da se suoče i sa bankrotom.
Frankfurter rundšau: Kupovna moć utiče na prag bogatstva u Evropi - Srbija na začelju
05.09.2026.•
5
U Evropskoj uniji su primanja od 71.000 evra neto godišnje prosek iznad kojeg se tročlano domaćinstvo smatra bogatim.
Borba za kvalitet kukuruza u Srbiji
04.09.2026.•
6
Ovogodišnja žestoka suša je snažno pogodila poljoprivredu, naročito ratarstvo.
Novo poskupljenje goriva
04.09.2026.•
31
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Folksvagen gasi Seat do 2029. godine
04.09.2026.•
14
Folksvagen grupa planira da najkasnije do kraja 2029. godine postepeno ugasi špansku automobilsku marku Seat.
Radovi na Nacionalnom stadionu drastično kasne: Prošle godine potrošen samo delić planiranog novca za gradnju
03.09.2026.•
11
Za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, u 2025. godini, iz budžeta Srbije utrošeno oko 21,5 miliona evra. Iako to na prvi može delovati kao mnogo novca, prvobitno je budžetom planirana drastično veća potrošnja.
Električna vozila daleko od vozača u Srbiji
03.09.2026.•
15
Prošlo je više od pola decenije otkako je u Srbiji živnula priča o napuštanju vozila na fosilna goriva i počela kupovina električnih automobila.
Uber otpušta 3.300 zaposlenih
03.09.2026.•
1
Američka kompanija Uber saopštila je danas da će otpustiti 10 odsto svojih zaposlenih, odnosno ukinuti oko 3.300 radnih mesta.
Šta sve nemamo zbog Nacionalnog stadiona?
02.09.2026.•
13
Nacionalni stadion u Surčinu jedan je od projekata kojima se vlast posebno ponosi, dok ga građani vide kao preskupu investiciju od koje neće imati gotovo nikakvu korist, uz ogroman račun koji će na kraju oni platiti.
Fabrika dronova Srbije i Izraela najavljena za septembar: Šta se do sada zna o njoj
02.09.2026.•
8
Pre nešto manje od mesec dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u septembru biti otvorena srpsko-izraelska fabrika za proizvodnju vojnih dronova u Srbiji.
Građani i privreda bankama duguju 4.757,19 milijardi dinara
02.09.2026.•
5
Građani i privreda su 31. avgusta na ime kredita bankama u Srbiji dugovali 4.757,19 milijardi dinara, od čega je dug stanovništva 2.161,30 milijardi, pravnih lica 2.493,62 milijarde dinara, a ostalo je dug preduzetnika.
Stelantis obustavlja proizvodnju hibridnog "fijata 500"
02.09.2026.•
5
Stelantis je objavio da će ove nedelje obustaviti proizvodnju hibridnog "fijata 500" u fabrici Mirafijori u Torinu zbog nestašice komponenti za motore, pošto je prema navodima firme potražnja veća nego što se očekivalo.
Američka firma preuzima naftna polja u Venecueli
01.09.2026.•
9
Američka naftna kompanija North American Blue Energy Partners (NABEP) preuzeće deo naftnih polja u Venecueli kojima su ranije upravljale kineske kompanije i jedna ruska firma.
Poljoprivrednici: Prinosi prepolovljeni, cene minimalne, ako zakasne i subvencije slede protesti
01.09.2026.•
12
Prinosi suncokreta i kukuruza su prepolovljeni, otkupne cene su minimalne, gubitak u proizvodnji je ogroman, pa ako se ne isplati drugi deo subvencije pre jesenje setve protesti su neminovni, kažu poljoprivrednici.
Evropska komisija neće menjati šengenska pravila
01.09.2026.•
7
Evropska komisija poručila je danas da se šengenska pravila neće promeniti.
NLB Komercijalna banka promenila ime u NLB Banka
01.09.2026.•
4
NLB Komercijalna banka od danas posluje pod poslovnim imenom NLB Banka.
Komentari 20
Heruvim
U mrak da vratimo?
PajO
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar