Tramp koristi carine kao pregovarački alat: Kako je Srbija zasad izbegla nove mere?
SAD uvele su carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje da te države nedovoljno sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.
Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenjuje za Insajder da je reč o nastavku transakcionog pristupa Donalda Trampa, u kojem carine nisu samo ekonomska mera, već sredstvo političkog pritiska i pregovaranja.
Prema njegovim rečima, pozivanje na prinudni rad jeste legitimna tema, ali istovremeno predstavlja novi pravni osnov kojim Bela kuća pokušava da obnovi gotovo globalne carine nakon što je prethodne mere poništio Vrhovni sud. Milić upozorava da bi posledice mogle da budu veći troškovi za američke kompanije i potrošače, dalje prilagođavanje lanaca snabdevanja i nastavak fragmentacije svetske trgovine.
Carina od 10 odsto uvedena je na robu iz Argentine, Bangladeša, Velike Britanije, Kambodže, Kanade, Ekvadora, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa, Indije, Indonezije, Jordana, Malezije, Meksika, Pakistana, Šri Lanke, Trinidada i Tobaga. Za preostalih 38 zemalja, među kojima su Kina i Vijetnam, određena je stopa od 12,5 odsto.
Za robu iz Evropske unije, Tajvana, Japana, Južne Koreje i Švajcarske nove carine, zajedno sa postojećim stopama, iznose ukupno 10 ili 12,5 odsto. Evropska komisija pozdravila je to što one ne prelaze ograničenja ranije dogovorena sa Vašingtonom, ocenjujući da takav ishod daje podsticaj nastavku razgovora o dodatnim izuzećima i saradnji.
Za razliku od trgovinskih partnera obuhvaćenih novim merama, Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, trenutno neće plaćati dodatne carine dok traju razgovori sa Vašingtonom.
Vučić je izjavio da su američke carine na robu iz Srbije od noćas snižene na nula odsto i da će tako ostati dok traju razgovori Beograda i Vašingtona. Prema njegovim očekivanjima, Srbija bi u budućnosti mogla da bude obuhvaćena carinskom stopom između 10 i 12 odsto, ali sadašnji režim mogao bi da potraje narednih šest meseci.
"Ono što je dobra vest jeste da su od noćas, po našem vremenu, tarife za Srbiju nula odsto. U nekom periodu u budućnosti svakako će biti, verujem, između 10 i 12 odsto, ali za sada i još neko vreme, dok traju naši razgovori, biće nula odsto", rekao je Vučić za RTS.
Milić ocenjuje da bi ukidanje carina od 35 odsto za Srbiju moglo da bude rezultat uspešnih pregovora započetih još u vreme prošlogodišnjih carina nazvanih "Dan oslobođenja", kao i brzog usklađivanja Srbije sa novim američkim zahtevima koji se odnose na odgovornost u lancima snabdevanja.
"Drugi faktor može da bude to što je američka administracija imala želju da pošalje pozitivnu poruku iz strateškog dijaloga i ostvari ‘brzu pobedu’ koja može da se pozitivno komunicira kao rezultat ovog međusobnog usklađivanja politike i konkretna dobit za Srbiju", navodi Milić.
Carine kao sredstvo političkog pritiska
Milić smatra da odluku treba posmatrati u okviru Trampove politike prema kojoj se odnosi sa drugim državama ne zasnivaju prvenstveno na trajnim savezima, već na koristi koju u njima mogu da ostvare SAD.
"Za razliku od tradicionalnog američkog pristupa, koji je trgovinsku liberalizaciju video kao instrument za izgradnju savezništava i međunarodnog poretka, Tramp trgovinu koristi kao sredstvo političkog pritiska i pregovaranja. Carine za njega predstavljaju pregovarački alat kojim pokušava da iznudi ustupke od partnera, bilo da je reč o trgovini, investicijama ili drugim političkim pitanjima", objašnjava Milić.
Zbog toga, kako navodi, nova mera nije iznenađenje, već se uklapa u politiku "America First", u kojoj pristup američkom tržištu više nije unapred garantovan ni najbližim partnerima Vašingtona.
"Poruka koju šalje jeste da nijedna država nema unapred zagarantovan privilegovan pristup američkom tržištu, već da taj pristup mora stalno da se potvrđuje kroz ponašanje koje Vašington ocenjuje kao prihvatljivo. Time je trgovina postala sastavni deo šire spoljnopolitičke strategije, a ne odvojena ekonomska oblast", kaže Milić.
Američka administracija tvrdi da je cilj mera suzbijanje prinudnog rada u globalnim lancima snabdevanja. Poziva se na višemesečne istrage sprovedene prema članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine i navodi da slabe zabrane u drugim državama stavljaju američke kompanije u neravnopravan položaj.
Milić, međutim, ukazuje na to da je pravni kontekst odluke podjednako važan kao i njeno zvanično obrazloženje, imajući u vidu da je Vrhovni sud prethodno ograničio korišćenje vanrednih ovlašćenja za uvođenje univerzalnih carina.
"Zbog toga mnogi smatraju da je borba protiv prinudnog rada istovremeno i legitimna tema i pravni instrument kojim se praktično obnavlja gotovo isti nivo carinske zaštite koji je prethodno osporen na sudu", navodi sagovornik Insajdera.
Veći troškovi i promena lanaca snabdevanja
Nove carine, prema Milićevim rečima, mogu kratkoročno da zaštite deo američkih proizvođača i donesu dodatne prihode državi. Istovremeno će, međutim, povećati troškove poslovanja kompanija koje zavise od uvoza.
"Posebno su izloženi sektori koji zavise od međunarodnih lanaca snabdevanja, poput automobilske industrije, elektronike i mašinske proizvodnje. Ukoliko deo troškova bude prebačen na krajnje kupce, moguće su i inflatorne posledice, što predstavlja politički rizik za administraciju pred međuizbore", ocenjuje Milić.
Pročitaj još
Posledice se neće zaustaviti na američkom tržištu, pošto će kompanije nastaviti da premeštaju i prilagođavaju proizvodnju kako bi poslovale iz zemalja koje imaju povoljniji položaj u trgovini sa SAD.
Brisel prihvata novu političku realnost
Milić ocenjuje da Vašington ne odustaje od tradicionalnih savezništava, već pokušava da ih promeni tako da američki partneri preuzmu veći deo ekonomskih i bezbednosnih troškova saradnje. Trgovinski odnosi zbog toga postaju predmet tvrdih bilateralnih pregovora, bez obzira na postojeće bezbednosne veze.
Reakciju Evropske unije, koja je pozdravila poštovanje ranije dogovorenih carinskih ograničenja, vidi kao pragmatičan pokušaj da se izbegnu eskalacija i dodatna neizvesnost za evropske izvoznike.
"EU time ne prihvata Trampovu filozofiju trgovinske politike kao poželjan model za sebe i svet. Pre bi moglo da se kaže da evropske institucije prihvataju novu političku realnost u Vašingtonu i nastoje da ograniče štetu kroz pregovore. Drugim rečima, radi se o upravljanju krizom, a ne o ideološkom prihvatanju američkog protekcionizma", objašnjava Milić.
Iako su carine uvedene velikom broju država, Kina, prema njegovoj oceni, ostaje centralna meta američke trgovinske strategije. Optužbe za prinudni rad, posebno u vezi sa lancima snabdevanja iz Sinđanga i položajem Ujgura, već godinama su deo politike Vašingtona prema Pekingu.
"Istovremeno, ovakav pristup povećava pritisak i na treće zemlje koje sarađuju sa kineskim kompanijama. Na taj način SAD pokušavaju da utiču ne samo na kineski izvoz, već i na čitavu mrežu globalnih lanaca vrednosti u kojima kineske firme imaju značajnu ulogu. Time trgovinska konkurencija između dve najveće svetske ekonomije dobija još jednu regulatornu dimenziju", navodi Milić.
Opširnije čitajte na sajtu Insajdera.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Objavljene nove cene goriva
23.10.2026.•
0
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Postupak likvidacije u fabrici "Kaizen": Bez posla ostaje oko 350 radnika
23.10.2026.•
3
Turska tekstilna fabrika "Kaizen" u Smederevu zvanično je pokrenula postupak likvidacije zbog čega će oko 350 radnika ostati bez posla, prenela je Radio-televizija Srbije (RTS).
Severna Makedonija: Četvorogodišnjak najmlađi milioner u 2025. godini
22.10.2026.•
0
Najmlađi denarski milioner po prihodima u Severnoj Makedoniji u 2025. godini је četvorogodišnje dete, a najstariji 97-godišnji penzioner, objavila je je Uprava javnih prihoda.
Mark Zakerberg će napustiti Kaliforniju ako se uvede porez na milijardere
22.10.2026.•
0
Kompanija "Meta" saopštila je danas da bi njen izvršni direktor Mark Zakerberg mogao da napusti Kaliforniju ako ta savezna država uvede porez za milijardere, piše magazin Politiko.
Novosadski startap "Knjigapriča" ima novog vlasnika iz Poljske
21.10.2026.•
1
Poljska Audioteka postala je većinski vlasnik novosadske platforme za audio-knjige "Knjigapriča". Nenad Iđoški ostaje na čelu kompanije, dok su među prvim planovima širenje kataloga i izlazak na hrvatsko tržište.
Bajatović: Izvozna privreda budućnost Srbije, gasna pouzdanost oslonac
21.10.2026.•
5
Nije prošla nezapaženo izjava Dušana Bajatovića da je trenutni ekonomski model iscrpljen i da će trajati samo da završetka izložbe Ekspo.
Koliko su primenjive ekonomske teorije i istraživanja: Šta one znače potrošačima?
21.10.2026.•
1
Očekivanja građana i privrede utiču na inflaciju, potrošnju i investicije, a time i na rezultate državne ekonomske politike. Istraživanje nobelovaca ukazuju na značaj ponašanja domaćinstava i kompanija.
Mađari demantuju tvrdnje Malog: Sve po starom između NIS-a i MOL-a
21.10.2026.•
18
Vest da je potpisan ugovor o preuzimanju većinskog ruskog udela u NIS-u od strane mađarske kompanije MOL, što je za TV Blumberg Adria izjavio ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali, odjeknula je u javnosti.
Rusi i Mol potpisali ugovor o preuzimanju NIS-a
21.10.2026.•
29
Potpisan je ugovor o preuzimanju većinskog ruskog vlasničkog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane mađarske kompanije Mol.
Cena gasa u Evropi dostigle najviši nivo od decembra 2022. godine
20.10.2026.•
4
Evropske spot cene gasa premašile su 1.050 dolara za 1.000 kubnih metara tokom današnjeg trgovanja.
Bitkoin pao za 1,21 odsto na 72.640 evra, itirijum za 1,39 odsto na 2.130 evra
20.10.2026.•
0
Vrednost bitkoina je na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za 1,21 odsto na 72.641,32 evra.
AI bum podstiče inflaciju: Teret na građanima i manjim firmama
20.10.2026.•
1
Američke Federalne rezerve (FED) suočavaju se sa sve većim izazovom u suzbijanju inflacije, jer snažna ulaganja u veštačku inteligenciju podstiču potražnju i rast cena.
Višestruko uvećani troškovi pruge do Nacionalnog stadiona: "Neko svakom građaninu iz džepa izvukao pet evra"
20.10.2026.•
21
Izgradnja pruge od Zemun Polja do budućeg Nacionalnog stadiona u Surčinu mogla bi da košta najmanje 450 miliona evra, iako je prvobitna procenjena vrednost projekta iznosila 188,1 milion evra.
Ilon Mask najavio da će svakom detetu u Americi pokloniti po jednu akciju SpaceX-a
20.10.2026.•
3
Izvršni direktor kompanije SpaceX Ilon Mask najavio je da će sledeće godine svakom detetu u Sjedinjenim Američkim Državama pokloniti po jednu svoju akciju te kompanije.
Bečki institut: Ekonomija Srbije pod Vučićem daleko od čuda
19.10.2026.•
30
Godine vlasti Srpske napredne stranke (SNS) nisu bez ekonomskih dostignuća, ali je ukupan rezultat daleko od čuda kakvim vlada voli da ga predstavlja.
Čelnica MMF: Razvijene privrede najveći krivci za budžetske neravnoteže
18.10.2026.•
3
Zemlje sa nižim prihodima se suočavaju sa potezima bogatijih država, poput rastućih troškova otplate dugova, više inflacije i rizikom da se, usled buma AI, nađu u još većem ekonomskom nedostatku.
"Global Finance" nagradio Jorgovanku Tabaković jednom od najviših ocena za guvernere
17.10.2026.•
35
Svetski finansijski časopis "Global Finance" danas je u Bangkoku dodelio nagradu guvernerki Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanki Tabaković za ocenu A-, jednu od najviših ocena u okviru izveštaja Ocena rada guvernera.
Folksvagen povlači više hiljada električnih vozila zbog rizika od požara
16.10.2026.•
1
Nemački proizvođač automobila Folksvagen priprema opoziv nekoliko hiljada električnih vozila u Nemačkoj zbog neispravnih ćelija visokonaponskih baterija.
Objavljene nove cene goriva
16.10.2026.•
2
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Besparica u agraru donela nove finansijere - organizatore proizvodnje
16.10.2026.•
1
Broj poljoprivrednih apoteka se smanjuje u poslednjih nekoliko godina od kada su češće suše zbog klimatskih promena, a njihove poslove sve više preuzimaju "organizatori proizvodnje", piše časopis Biznis i finansije.
SAD produžile licencu Lukoilu za poslovanje u inostranstvu do aprila 2027.
15.10.2026.•
1
Američko Ministarstvo finansija produžilo je do 24. aprila 2027. godine licencu koja dozvoljava Lukoilu da obavlja određene transakcije koje uključuju njegovu stranu imovinu.
Komentari 7
Nikola
Vladimir
Fali im samo VLAST,onda bi im sreca bila kompletna,a neznaju da se ovo moze brzo profuckati i procerdati i sta onda? Pa nista,sirotinja bi ostala u jadu i bedi a bogati bi zelenasili i uzivali.
Darko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar