Tramp koristi carine kao pregovarački alat: Kako je Srbija zasad izbegla nove mere?

Autor: Insajder (Željko Bošnjaković)

Info

24.07.2026.

22:23 > 22:25

SAD uvele su carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje da te države nedovoljno sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenjuje za Insajder da je reč o nastavku transakcionog pristupa Donalda Trampa, u kojem carine nisu samo ekonomska mera, već sredstvo političkog pritiska i pregovaranja.

Prema njegovim rečima, pozivanje na prinudni rad jeste legitimna tema, ali istovremeno predstavlja novi pravni osnov kojim Bela kuća pokušava da obnovi gotovo globalne carine nakon što je prethodne mere poništio Vrhovni sud. Milić upozorava da bi posledice mogle da budu veći troškovi za američke kompanije i potrošače, dalje prilagođavanje lanaca snabdevanja i nastavak fragmentacije svetske trgovine.

Carina od 10 odsto uvedena je na robu iz Argentine, Bangladeša, Velike Britanije, Kambodže, Kanade, Ekvadora, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa, Indije, Indonezije, Jordana, Malezije, Meksika, Pakistana, Šri Lanke, Trinidada i Tobaga. Za preostalih 38 zemalja, među kojima su Kina i Vijetnam, određena je stopa od 12,5 odsto.

Za robu iz Evropske unije, Tajvana, Japana, Južne Koreje i Švajcarske nove carine, zajedno sa postojećim stopama, iznose ukupno 10 ili 12,5 odsto. Evropska komisija pozdravila je to što one ne prelaze ograničenja ranije dogovorena sa Vašingtonom, ocenjujući da takav ishod daje podsticaj nastavku razgovora o dodatnim izuzećima i saradnji.

Za razliku od trgovinskih partnera obuhvaćenih novim merama, Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, trenutno neće plaćati dodatne carine dok traju razgovori sa Vašingtonom.

Vučić je izjavio da su američke carine na robu iz Srbije od noćas snižene na nula odsto i da će tako ostati dok traju razgovori Beograda i Vašingtona. Prema njegovim očekivanjima, Srbija bi u budućnosti mogla da bude obuhvaćena carinskom stopom između 10 i 12 odsto, ali sadašnji režim mogao bi da potraje narednih šest meseci.

"Ono što je dobra vest jeste da su od noćas, po našem vremenu, tarife za Srbiju nula odsto. U nekom periodu u budućnosti svakako će biti, verujem, između 10 i 12 odsto, ali za sada i još neko vreme, dok traju naši razgovori, biće nula odsto", rekao je Vučić za RTS.

Milić ocenjuje da bi ukidanje carina od 35 odsto za Srbiju moglo da bude rezultat uspešnih pregovora započetih još u vreme prošlogodišnjih carina nazvanih "Dan oslobođenja", kao i brzog usklađivanja Srbije sa novim američkim zahtevima koji se odnose na odgovornost u lancima snabdevanja.

"Drugi faktor može da bude to što je američka administracija imala želju da pošalje pozitivnu poruku iz strateškog dijaloga i ostvari ‘brzu pobedu’ koja može da se pozitivno komunicira kao rezultat ovog međusobnog usklađivanja politike i konkretna dobit za Srbiju", navodi Milić.

Carine kao sredstvo političkog pritiska

Milić smatra da odluku treba posmatrati u okviru Trampove politike prema kojoj se odnosi sa drugim državama ne zasnivaju prvenstveno na trajnim savezima, već na koristi koju u njima mogu da ostvare SAD.

"Za razliku od tradicionalnog američkog pristupa, koji je trgovinsku liberalizaciju video kao instrument za izgradnju savezništava i međunarodnog poretka, Tramp trgovinu koristi kao sredstvo političkog pritiska i pregovaranja. Carine za njega predstavljaju pregovarački alat kojim pokušava da iznudi ustupke od partnera, bilo da je reč o trgovini, investicijama ili drugim političkim pitanjima", objašnjava Milić.

Zbog toga, kako navodi, nova mera nije iznenađenje, već se uklapa u politiku "America First", u kojoj pristup američkom tržištu više nije unapred garantovan ni najbližim partnerima Vašingtona.

"Poruka koju šalje jeste da nijedna država nema unapred zagarantovan privilegovan pristup američkom tržištu, već da taj pristup mora stalno da se potvrđuje kroz ponašanje koje Vašington ocenjuje kao prihvatljivo. Time je trgovina postala sastavni deo šire spoljnopolitičke strategije, a ne odvojena ekonomska oblast", kaže Milić.

Američka administracija tvrdi da je cilj mera suzbijanje prinudnog rada u globalnim lancima snabdevanja. Poziva se na višemesečne istrage sprovedene prema članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine i navodi da slabe zabrane u drugim državama stavljaju američke kompanije u neravnopravan položaj.

Milić, međutim, ukazuje na to da je pravni kontekst odluke podjednako važan kao i njeno zvanično obrazloženje, imajući u vidu da je Vrhovni sud prethodno ograničio korišćenje vanrednih ovlašćenja za uvođenje univerzalnih carina.

"Zbog toga mnogi smatraju da je borba protiv prinudnog rada istovremeno i legitimna tema i pravni instrument kojim se praktično obnavlja gotovo isti nivo carinske zaštite koji je prethodno osporen na sudu", navodi sagovornik Insajdera.

Veći troškovi i promena lanaca snabdevanja

Nove carine, prema Milićevim rečima, mogu kratkoročno da zaštite deo američkih proizvođača i donesu dodatne prihode državi. Istovremeno će, međutim, povećati troškove poslovanja kompanija koje zavise od uvoza.

"Posebno su izloženi sektori koji zavise od međunarodnih lanaca snabdevanja, poput automobilske industrije, elektronike i mašinske proizvodnje. Ukoliko deo troškova bude prebačen na krajnje kupce, moguće su i inflatorne posledice, što predstavlja politički rizik za administraciju pred međuizbore", ocenjuje Milić.

Posledice se neće zaustaviti na američkom tržištu, pošto će kompanije nastaviti da premeštaju i prilagođavaju proizvodnju kako bi poslovale iz zemalja koje imaju povoljniji položaj u trgovini sa SAD.

Brisel prihvata novu političku realnost

Milić ocenjuje da Vašington ne odustaje od tradicionalnih savezništava, već pokušava da ih promeni tako da američki partneri preuzmu veći deo ekonomskih i bezbednosnih troškova saradnje. Trgovinski odnosi zbog toga postaju predmet tvrdih bilateralnih pregovora, bez obzira na postojeće bezbednosne veze.

Reakciju Evropske unije, koja je pozdravila poštovanje ranije dogovorenih carinskih ograničenja, vidi kao pragmatičan pokušaj da se izbegnu eskalacija i dodatna neizvesnost za evropske izvoznike.

"EU time ne prihvata Trampovu filozofiju trgovinske politike kao poželjan model za sebe i svet. Pre bi moglo da se kaže da evropske institucije prihvataju novu političku realnost u Vašingtonu i nastoje da ograniče štetu kroz pregovore. Drugim rečima, radi se o upravljanju krizom, a ne o ideološkom prihvatanju američkog protekcionizma", objašnjava Milić.

Iako su carine uvedene velikom broju država, Kina, prema njegovoj oceni, ostaje centralna meta američke trgovinske strategije. Optužbe za prinudni rad, posebno u vezi sa lancima snabdevanja iz Sinđanga i položajem Ujgura, već godinama su deo politike Vašingtona prema Pekingu.

"Istovremeno, ovakav pristup povećava pritisak i na treće zemlje koje sarađuju sa kineskim kompanijama. Na taj način SAD pokušavaju da utiču ne samo na kineski izvoz, već i na čitavu mrežu globalnih lanaca vrednosti u kojima kineske firme imaju značajnu ulogu. Time trgovinska konkurencija između dve najveće svetske ekonomije dobija još jednu regulatornu dimenziju", navodi Milić.

Opširnije čitajte na sajtu Insajdera.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

carine SAD

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Nikola

25.07.2026 • 20:59

Odluka Vrhovnog suda SAD da se ukinu Trampove carine za sve drzave i da se uvedu dozvoljene carine 13-15% svim drzavama. Prvi su proritetne drzave a Srbija kao minorni izvoznik u SAD jos nije dosla na red. Nema veze sa Vucicem i njegovim uticajem nego to radi americka administracija svoj posao po Ustavu SAD.

1 2 -1
Vladimir

25.07.2026 • 14:38

Ja placa

Citam prvo clanak a onda komentare i nema druge nego sundjer pa skupljaj baricu od suza i placa zbog istine da je to zasluga predsednikova kome dve osporavaju a vozovi puni putnika na brzim prugama,autoputevi puni automobila svih gradjana Srbije, penzije nikada vece, plate velike da se nema potrebe ici vanka, dinar po kursu miruje godinama i stabilan je i da ne nabrajam dalje sve pogodnosti i lepote izgradjene i dobijene za VUCICEVO vreme ( tako ce se i zvati kroz istoriju za desetak i vise godina). Ko to place pitamo se kada je istina da nam je dobro a oni u plac i jadikovku,tuzakaj svoju zemlju dusmanima i sve tako godinama? Pa oni sto imaju najvise i sto neznaju sta bi od bogatstva koje imaju i uzivaju.
Fali im samo VLAST,onda bi im sreca bila kompletna,a neznaju da se ovo moze brzo profuckati i procerdati i sta onda? Pa nista,sirotinja bi ostala u jadu i bedi a bogati bi zelenasili i uzivali.

3 2 +1
Darko

25.07.2026 • 09:46

Zahvaljuci coveku kog klosari pljuju.

10 8 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.