Tramp koristi carine kao pregovarački alat: Kako je Srbija zasad izbegla nove mere?
SAD uvele su carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 zemalja, uključujući Evropsku uniju i Kinu, uz obrazloženje da te države nedovoljno sprovode zabranu uvoza proizvoda nastalih prinudnim radom.
Foto: Pixabay
Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenjuje za Insajder da je reč o nastavku transakcionog pristupa Donalda Trampa, u kojem carine nisu samo ekonomska mera, već sredstvo političkog pritiska i pregovaranja.
Prema njegovim rečima, pozivanje na prinudni rad jeste legitimna tema, ali istovremeno predstavlja novi pravni osnov kojim Bela kuća pokušava da obnovi gotovo globalne carine nakon što je prethodne mere poništio Vrhovni sud. Milić upozorava da bi posledice mogle da budu veći troškovi za američke kompanije i potrošače, dalje prilagođavanje lanaca snabdevanja i nastavak fragmentacije svetske trgovine.
Carina od 10 odsto uvedena je na robu iz Argentine, Bangladeša, Velike Britanije, Kambodže, Kanade, Ekvadora, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa, Indije, Indonezije, Jordana, Malezije, Meksika, Pakistana, Šri Lanke, Trinidada i Tobaga. Za preostalih 38 zemalja, među kojima su Kina i Vijetnam, određena je stopa od 12,5 odsto.
Za robu iz Evropske unije, Tajvana, Japana, Južne Koreje i Švajcarske nove carine, zajedno sa postojećim stopama, iznose ukupno 10 ili 12,5 odsto. Evropska komisija pozdravila je to što one ne prelaze ograničenja ranije dogovorena sa Vašingtonom, ocenjujući da takav ishod daje podsticaj nastavku razgovora o dodatnim izuzećima i saradnji.
Za razliku od trgovinskih partnera obuhvaćenih novim merama, Srbija, prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, trenutno neće plaćati dodatne carine dok traju razgovori sa Vašingtonom.
Vučić je izjavio da su američke carine na robu iz Srbije od noćas snižene na nula odsto i da će tako ostati dok traju razgovori Beograda i Vašingtona. Prema njegovim očekivanjima, Srbija bi u budućnosti mogla da bude obuhvaćena carinskom stopom između 10 i 12 odsto, ali sadašnji režim mogao bi da potraje narednih šest meseci.
"Ono što je dobra vest jeste da su od noćas, po našem vremenu, tarife za Srbiju nula odsto. U nekom periodu u budućnosti svakako će biti, verujem, između 10 i 12 odsto, ali za sada i još neko vreme, dok traju naši razgovori, biće nula odsto", rekao je Vučić za RTS.
Milić ocenjuje da bi ukidanje carina od 35 odsto za Srbiju moglo da bude rezultat uspešnih pregovora započetih još u vreme prošlogodišnjih carina nazvanih "Dan oslobođenja", kao i brzog usklađivanja Srbije sa novim američkim zahtevima koji se odnose na odgovornost u lancima snabdevanja.
"Drugi faktor može da bude to što je američka administracija imala želju da pošalje pozitivnu poruku iz strateškog dijaloga i ostvari ‘brzu pobedu’ koja može da se pozitivno komunicira kao rezultat ovog međusobnog usklađivanja politike i konkretna dobit za Srbiju", navodi Milić.
Carine kao sredstvo političkog pritiska
Milić smatra da odluku treba posmatrati u okviru Trampove politike prema kojoj se odnosi sa drugim državama ne zasnivaju prvenstveno na trajnim savezima, već na koristi koju u njima mogu da ostvare SAD.
"Za razliku od tradicionalnog američkog pristupa, koji je trgovinsku liberalizaciju video kao instrument za izgradnju savezništava i međunarodnog poretka, Tramp trgovinu koristi kao sredstvo političkog pritiska i pregovaranja. Carine za njega predstavljaju pregovarački alat kojim pokušava da iznudi ustupke od partnera, bilo da je reč o trgovini, investicijama ili drugim političkim pitanjima", objašnjava Milić.
Zbog toga, kako navodi, nova mera nije iznenađenje, već se uklapa u politiku "America First", u kojoj pristup američkom tržištu više nije unapred garantovan ni najbližim partnerima Vašingtona.
"Poruka koju šalje jeste da nijedna država nema unapred zagarantovan privilegovan pristup američkom tržištu, već da taj pristup mora stalno da se potvrđuje kroz ponašanje koje Vašington ocenjuje kao prihvatljivo. Time je trgovina postala sastavni deo šire spoljnopolitičke strategije, a ne odvojena ekonomska oblast", kaže Milić.
Američka administracija tvrdi da je cilj mera suzbijanje prinudnog rada u globalnim lancima snabdevanja. Poziva se na višemesečne istrage sprovedene prema članu 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine i navodi da slabe zabrane u drugim državama stavljaju američke kompanije u neravnopravan položaj.
Milić, međutim, ukazuje na to da je pravni kontekst odluke podjednako važan kao i njeno zvanično obrazloženje, imajući u vidu da je Vrhovni sud prethodno ograničio korišćenje vanrednih ovlašćenja za uvođenje univerzalnih carina.
"Zbog toga mnogi smatraju da je borba protiv prinudnog rada istovremeno i legitimna tema i pravni instrument kojim se praktično obnavlja gotovo isti nivo carinske zaštite koji je prethodno osporen na sudu", navodi sagovornik Insajdera.
Veći troškovi i promena lanaca snabdevanja
Nove carine, prema Milićevim rečima, mogu kratkoročno da zaštite deo američkih proizvođača i donesu dodatne prihode državi. Istovremeno će, međutim, povećati troškove poslovanja kompanija koje zavise od uvoza.
"Posebno su izloženi sektori koji zavise od međunarodnih lanaca snabdevanja, poput automobilske industrije, elektronike i mašinske proizvodnje. Ukoliko deo troškova bude prebačen na krajnje kupce, moguće su i inflatorne posledice, što predstavlja politički rizik za administraciju pred međuizbore", ocenjuje Milić.
Pročitaj još
Posledice se neće zaustaviti na američkom tržištu, pošto će kompanije nastaviti da premeštaju i prilagođavaju proizvodnju kako bi poslovale iz zemalja koje imaju povoljniji položaj u trgovini sa SAD.
Brisel prihvata novu političku realnost
Milić ocenjuje da Vašington ne odustaje od tradicionalnih savezništava, već pokušava da ih promeni tako da američki partneri preuzmu veći deo ekonomskih i bezbednosnih troškova saradnje. Trgovinski odnosi zbog toga postaju predmet tvrdih bilateralnih pregovora, bez obzira na postojeće bezbednosne veze.
Reakciju Evropske unije, koja je pozdravila poštovanje ranije dogovorenih carinskih ograničenja, vidi kao pragmatičan pokušaj da se izbegnu eskalacija i dodatna neizvesnost za evropske izvoznike.
"EU time ne prihvata Trampovu filozofiju trgovinske politike kao poželjan model za sebe i svet. Pre bi moglo da se kaže da evropske institucije prihvataju novu političku realnost u Vašingtonu i nastoje da ograniče štetu kroz pregovore. Drugim rečima, radi se o upravljanju krizom, a ne o ideološkom prihvatanju američkog protekcionizma", objašnjava Milić.
Iako su carine uvedene velikom broju država, Kina, prema njegovoj oceni, ostaje centralna meta američke trgovinske strategije. Optužbe za prinudni rad, posebno u vezi sa lancima snabdevanja iz Sinđanga i položajem Ujgura, već godinama su deo politike Vašingtona prema Pekingu.
"Istovremeno, ovakav pristup povećava pritisak i na treće zemlje koje sarađuju sa kineskim kompanijama. Na taj način SAD pokušavaju da utiču ne samo na kineski izvoz, već i na čitavu mrežu globalnih lanaca vrednosti u kojima kineske firme imaju značajnu ulogu. Time trgovinska konkurencija između dve najveće svetske ekonomije dobija još jednu regulatornu dimenziju", navodi Milić.
Opširnije čitajte na sajtu Insajdera.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
GRAFIKA: Dizel poskupeo gotovo 30 dinara od marta prošle godine
24.07.2026.•
14
Iz nedelje u nedelju koriguje se cena goriva na benzinskim pumpama.
Tramp od danas uvodi carine za 60 trgovinskih partnera "zbog prinudnog rada"
24.07.2026.•
2
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa od danas će uvesti nove carine od 10 i 12,5 odsto na robu 60 trgovinskih partnera, uključujući EU, zbog, kako navodi, nedovoljnog sprovođenja zabrana prinudnog rada.
Da li Vučić kopira Orbana: "Novac nije dovoljan da vrati ljude koji su otišli iz zemlje"
24.07.2026.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je projekat subvencionisanja i davanja podrške dijaspori koja hoće da se vrati u Srbiju.
Životni standard u Srbiji za 10 godina: Veće plate i BDP, ali zaostatak za EU ostaje
23.07.2026.•
31
Pre deset godina Srbija se po mnogim ekonomskim pokazateljima nalazila iza proseka Evropske unije, u međuvremenu neki su rezultati popravljeni, ali u nekim parametrima i dalje zaostajemo, prenosi Eurostat.
Zbog niskog Dunava otežan uvoz goriva, odobreno korišćenje rezervi: Šta kažu vlasnici benzinskih pumpi?
23.07.2026.•
14
Snabdevanje naftnim derivatima pumpi u Srbiji će se normalizovati jer je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo Naftnoj industriji Srbije (NIS) i uvoznim kompanijama da koriste sopstvene operativne rezerve.
Šta donosi preskupi "Đerdap 3"?
23.07.2026.•
23
Započeta izgradnja energana na vetar, odnosno sunčevu energiju ukazuje da ćemo sve ubrzanije napuštati ekološki neprihvatljiv ugalj kao gorivo.
Google kažnjen sa 890 miliona evra zbog favorizovanja sopstvenih proizvoda
23.07.2026.•
2
Evropska komisija izrekla je kazne kompaniji Google u iznosu od 890 miliona evra zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima , pošto je utvrdila da je tehnološki gigant pomoću pretraživača favorizovao sopstvene proizvode.
Memorandum Srbije i Rumunije o Đerdapu 3: Obe strane se složile - sve da bude tajno
23.07.2026.•
21
Memorandumi nisu pravno obavezujući dokumenti. To potvrđuje i nedavno potpisani Memorandum o razumevanju o olakšavanju razmene informacija u vezi sa projektom reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.
Đedović Handanović: Naftnim kompanijama dozvoljeno korišćenje operativnih rezervi
23.07.2026.•
5
Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo je naftnim kompanijama koje su podnele zahtev korišćenje operativnih rezervi evro dizela radi obezbeđivanja sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta.
Amazon otpušta radnike u timu za razvoj opšte vestačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka kompanija Amazon je otpustila deo zaposlenih u svom odeljenju za razvoj opšte veštačke inteligencije (AGI).
Poskupljenje struje neminovno: Ekonomista Đogović o tome čeka li nas inflatorni udar na jesen
23.07.2026.•
12
Srbija je u junu zabeležila pad inflacije koja je u odnosu na prethodni mesec porasla za svega 0,2 odsto i tako na kraju prve polovine godine iznosila 2,7 odsto međugodišnje, zahvaljujući pre svega iznenađujuće dobroj po
Više od 2.300 kredita dobilo olakšice u prvom tromesečju: Najčešći razlog gubitak posla
22.07.2026.•
0
U prvom tromesečju 2026. rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, gde je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara, saopštila je Narodna banka Srbije.
Srbija iznad proseka EU po broju radnika na određeno: Skoro svaki sedmi nema ugovor za stalno
22.07.2026.•
6
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Srbija privatizuje "Jat apartmane" na Kopaoniku: Početna cena 5,16 miliona evra
22.07.2026.•
5
Ministarstvo privrede Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća "Jat apartmani Kopaonik", po početnoj ceni od 5,2 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.
Tramp se sprema da uvede nove carine: To bi pogodilo 60 zemalja
22.07.2026.•
1
Američki predsednik Donald Tramp spreman je da već ove nedelje uvede nove carine desetinama zemalja, nakon što isteknu važeće carine od deset odsto.
Agencija Fič: Dug bogatih zemalja u 2026. dostići će rekordnih 75,8 biliona dolara
22.07.2026.•
1
Ukupan državni dug razvijenih ekonomija dostignuće do kraja 2026. godine rekordnih 75,8 biliona dolara (oko 65,2 biliona evra), usled trajno visokih budžetskih deficita, geopolitičkih tenzija i sve većih rashoda država.
Raspisan tender za dokumentaciju za RHE Đerdap 3 vredan 625 miliona dinara
21.07.2026.•
2
Ministartsvo rudarstva i energetike raspisalo je nabavku za Izradu planske i dela tehničke dokumentacije za realizaciju Projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3, objavljeno je na Portalu javnih nabavki.
Šta je sa Rio Tintom i projektom Jadar: Promenjeno rukovodstvo, ne odustaju od vađenja litijuma
21.07.2026.•
11
Australijanac Čed Bluit, dugogodišnji prvi čovek kompanije Rio Tinto, pre nedelju dana zvanično je napustio funkciju direktora Rio Sava Exploration, ćerke firme rudarskog giganta u Srbiji.
Tramp uvodi Kanadi dodatne carine od 50 odsto zbog "diskriminacije američkih proizvoda"
21.07.2026.•
6
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je uredbe kojima se uvode dodatne carine od 50 odsto na više kategorija proizvoda iz Kanade, zbog "diskriminatornog odnosa prema američkim proizvodima i industriji".
Sud privremeno pauzirao spajanje Vorner Brosa i Paramaunta
21.07.2026.•
1
Američki federalni sudija naredio je Paramaunt-Skajdensu i Vorner Bros-Diskaveriju da na barem dve sedmice zaustave svoje mega-spajanje vredno 81 milijardu dolara.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar