Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate, banke u Srbiji moraju kreditnim dužnicima u problemima da ponude olakšice - koje tačno, predviđeno je odlukom Narodne banke Srbije.
Dužnik u problemu sa otplatom duga po kreditu, dozvoljenom minusu ili kreditnim karticama, može i sam banci da podnese zahtev za odobravanje olakšica, među kojima su i niža kamatna stopa, moratorijum u otplati, produžetak roka otplate, pa i delimičan oprost duga, piše N1.
Prema podacima Narodne banke Srbije, olakšice su u prvom tromesečju 2026. godine primenjene na 1.825 partija kredita. Od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara.
Preostalih 21 odsto zahteva je - odbijeno.
Razlog odbijanja zahteva za olakšice u otplati kredita nije neposredno povezan sa razlogom podnošenja tog zahteva, odnosno sa vrstom okolnosti koja je, u skladu sa Odlukom o olakšicama u otplati kredita, osnov za podnošenje zahteva za olakšice, već zavisi od procene svih okolnosti konkretnog slučaja, rečeno je za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.
"Najveći broj zahteva za olakšice u prvom tromesečju 2026. godine podnet je iz razloga gubitka posla, te je posledično i najveći broj odbijenih zahteva po tom osnovu - što ne znači da su ovi zahtevi zbog toga odbijeni", ukazuje NBS.
Međutim, kako se objašnjava, na osnovu dosadašnje prakse u postupcima po pritužbama pred Narodnom bankom Srbije može se uočiti da je jedan od češćih razloga za odbijanje zahteva za olakšice činjenica da je konkretnom korisniku olakšica po istoj kreditnoj partiji već bila odobrena i primenjena u ranijem periodu.
"Takođe, u određenom broju slučajeva davalac kredita ponudio je korisniku drugu vrstu olakšice, ali korisnik nije prihvatio ponuđenu olakšicu, već je ostao pri zahtevu za drugom vrstom olakšice (npr. potpuni ili delimični otpis duga)", navodi centralna banka.
Ima li pritužbi?
Na pitanje da li je bilo slučajeva da su neke banke prekršile Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga u ovom delu - da su uskratile odobrenje olakšica u otplati iako je korisnik na to imao pravo u NBS kažu da Narodna banka Srbije "u skladu sa propisima, u postupku po pritužbi ispituje isključivo da li se davalac kredita pridržavao odredaba propisa kojima se reguliše postupanje davaoca kredita po zahtevu i u tom postupku ne ceni pravilnost odluke tog davaoca da ne odobri olakšicu, da ne odobri zahtevanu olakšicu, odnosno da odobri određenu olakšicu".
"Ukupnost postupanja davalaca kredita Narodna banka Srbije ceniće u kontrolnim postupcima, te će, ako utvrdi da neka banka neosnovano odbija da odobrava olakšice korisnicima, preduzeti mere iz svoje nadležnosti", upozorava NBS.
Podsetimo, donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, u martu 2025. godine, banke su obavezane da korisnicima kredita koji se nađu u određenim teškim životnim okolnostima ponude određene olakšice kako bi tim korisnicima omogućili da nastave redovnu otplatu kredita, odnosno kako bi im tu otplatu olakšali.
U septembru iste godine NBS je donela Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se precizno uređuju obaveze banaka i prava korisnika u vezi s tim olakšicama.
Tom Odlukom, čija je primena počela 15. oktobra 2025, NBS je propisala kriterijume za primenu "razumnih mera" koje korisnicima kredita, dozvoljenih minusa i kreditnih kartica treba da olakšaju otplatu duga.
Ove olakšice banka je "dužna da primeni pre pokretanja izvršnog postupka ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno ako nastupe druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, pri čemu se posebno uzimaju u obzir lične okolnosti korisnika", predviđeno je tim propisom.
NBS je nedavno saopštila da podaci za prvo tromesečje 2026. godine pokazuju da se mere propisane Odlukom o olakšicama uspešno primenjuju u praksi i da korisnicima koji se nađu u teškim životnim okolnostima omogućavaju da, u saradnji s davaocima kredita, pronađu održivo rešenje za nastavak uredne otplate svojih obaveza.
"U posmatranom periodu rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, pri čemu je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara. Olakšice su primenjene na 1.825 partija kredita. Drugim rečima, od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara", navela je nedavno NBS.
Pored olakšica odobrenih na zahtev korisnika, davaoci kredita su na svoju inicijativu primenili olakšice na dodatnih 913 partija kredita.
"Reč je o situaciji kada davalac kredita, na osnovu uspostavljenog mehanizma praćenja pojedinačnih kredita, prepozna rane znakove poteškoća u otplati kod pojedinačnog korisnika i ponudi mu primenu olakšica kako bi prebrodio okolnosti u kojima mu je otežana otplata kredita. Kod ovih kredita ugovoreni iznos iznosio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku podnošenja zahteva na inicijativu davaoca kredita iznosio skoro 874 miliona dinara. Ovo potvrđuje značaj preventivnog postupanja banaka i njihove proaktivne uloge u takvim slučajevima", ukazala je tada centralna banka.
Pročitaj još
Od ukupno 496 partija kredita kod kojih su odbijeni zahtevi za olakšice, banke su odbile 310 zahteva, dok korisnici u 186 slučajeva nisu prihvatili mere koje su im banke ponudile.
Posmatrano po vrstama kredita, najveći broj rešenih zahteva koje su podneli korisnici odnosio se na gotovinske kredite, koji su činili 76 odsto svih rešenih zahteva, odnosno 1.761 partiju kredita.
Na dozvoljeno prekoračenje odnosilo se 7 odsto rešenih zahteva, po 6 odsto na kredite za obrtna sredstva i kreditne kartice, a na stambene kredite odnosilo se 3 odsto rešenih zahteva (65 partija kredita, pri čemu su olakšice primenjene u 81,5 odsto slučajeva).
Najčešća okolnost navedena u zahtevima za olakšice jeste gubitak posla i takvi zahtevi čine 53,7 odsto, dok se na značajno smanjenje prihoda odnosi 19,2 odsto, na ostale okolnosti 14,6 odsto, na tešku bolest 8,7 odsto, na teške porodične prilike 2,3 odsto, na teške povrede 1 odsto i na razvod braka 0,6 odsto.
Kada je reč o vrstama primenjenih olakšica, najčešće su odobravane mere koje podrazumevaju produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji s drugim olakšicama, kao što su smanjenje kamatne stope, odloženo plaćanje ili promena vrste ugovora.
"Značajan broj korisnika koristio je i odobrenje da ne vrše otplatu kredita u određenom periodu (bez obračuna kamate na dospela, a neizmirena dugovanja), kao i odloženo plaćanje celokupnog iznosa duga", navela je NBS.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
0
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
2
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
11
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Komentari 8
@dacic
dacic
1198
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar