Zbog čega banke odbijaju zahteve za olakšice?
U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su odbile 21 odsto zahteva za olakšice, zbog čega?
Foto: Pixabay
Pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate, banke u Srbiji moraju kreditnim dužnicima u problemima da ponude olakšice - koje tačno, predviđeno je odlukom Narodne banke Srbije.
Dužnik u problemu sa otplatom duga po kreditu, dozvoljenom minusu ili kreditnim karticama, može i sam banci da podnese zahtev za odobravanje olakšica, među kojima su i niža kamatna stopa, moratorijum u otplati, produžetak roka otplate, pa i delimičan oprost duga, piše N1.
Prema podacima Narodne banke Srbije, olakšice su u prvom tromesečju 2026. godine primenjene na 1.825 partija kredita. Od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara.
Preostalih 21 odsto zahteva je - odbijeno.
Razlog odbijanja zahteva za olakšice u otplati kredita nije neposredno povezan sa razlogom podnošenja tog zahteva, odnosno sa vrstom okolnosti koja je, u skladu sa Odlukom o olakšicama u otplati kredita, osnov za podnošenje zahteva za olakšice, već zavisi od procene svih okolnosti konkretnog slučaja, rečeno je za portal N1 u Narodnoj banci Srbije.
"Najveći broj zahteva za olakšice u prvom tromesečju 2026. godine podnet je iz razloga gubitka posla, te je posledično i najveći broj odbijenih zahteva po tom osnovu - što ne znači da su ovi zahtevi zbog toga odbijeni", ukazuje NBS.
Međutim, kako se objašnjava, na osnovu dosadašnje prakse u postupcima po pritužbama pred Narodnom bankom Srbije može se uočiti da je jedan od češćih razloga za odbijanje zahteva za olakšice činjenica da je konkretnom korisniku olakšica po istoj kreditnoj partiji već bila odobrena i primenjena u ranijem periodu.
"Takođe, u određenom broju slučajeva davalac kredita ponudio je korisniku drugu vrstu olakšice, ali korisnik nije prihvatio ponuđenu olakšicu, već je ostao pri zahtevu za drugom vrstom olakšice (npr. potpuni ili delimični otpis duga)", navodi centralna banka.
Ima li pritužbi?
Na pitanje da li je bilo slučajeva da su neke banke prekršile Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga u ovom delu - da su uskratile odobrenje olakšica u otplati iako je korisnik na to imao pravo u NBS kažu da Narodna banka Srbije "u skladu sa propisima, u postupku po pritužbi ispituje isključivo da li se davalac kredita pridržavao odredaba propisa kojima se reguliše postupanje davaoca kredita po zahtevu i u tom postupku ne ceni pravilnost odluke tog davaoca da ne odobri olakšicu, da ne odobri zahtevanu olakšicu, odnosno da odobri određenu olakšicu".
"Ukupnost postupanja davalaca kredita Narodna banka Srbije ceniće u kontrolnim postupcima, te će, ako utvrdi da neka banka neosnovano odbija da odobrava olakšice korisnicima, preduzeti mere iz svoje nadležnosti", upozorava NBS.
Podsetimo, donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, u martu 2025. godine, banke su obavezane da korisnicima kredita koji se nađu u određenim teškim životnim okolnostima ponude određene olakšice kako bi tim korisnicima omogućili da nastave redovnu otplatu kredita, odnosno kako bi im tu otplatu olakšali.
U septembru iste godine NBS je donela Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se precizno uređuju obaveze banaka i prava korisnika u vezi s tim olakšicama.
Tom Odlukom, čija je primena počela 15. oktobra 2025, NBS je propisala kriterijume za primenu "razumnih mera" koje korisnicima kredita, dozvoljenih minusa i kreditnih kartica treba da olakšaju otplatu duga.
Ove olakšice banka je "dužna da primeni pre pokretanja izvršnog postupka ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno ako nastupe druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, pri čemu se posebno uzimaju u obzir lične okolnosti korisnika", predviđeno je tim propisom.
NBS je nedavno saopštila da podaci za prvo tromesečje 2026. godine pokazuju da se mere propisane Odlukom o olakšicama uspešno primenjuju u praksi i da korisnicima koji se nađu u teškim životnim okolnostima omogućavaju da, u saradnji s davaocima kredita, pronađu održivo rešenje za nastavak uredne otplate svojih obaveza.
"U posmatranom periodu rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, pri čemu je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara. Olakšice su primenjene na 1.825 partija kredita. Drugim rečima, od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara", navela je nedavno NBS.
Pored olakšica odobrenih na zahtev korisnika, davaoci kredita su na svoju inicijativu primenili olakšice na dodatnih 913 partija kredita.
"Reč je o situaciji kada davalac kredita, na osnovu uspostavljenog mehanizma praćenja pojedinačnih kredita, prepozna rane znakove poteškoća u otplati kod pojedinačnog korisnika i ponudi mu primenu olakšica kako bi prebrodio okolnosti u kojima mu je otežana otplata kredita. Kod ovih kredita ugovoreni iznos iznosio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku podnošenja zahteva na inicijativu davaoca kredita iznosio skoro 874 miliona dinara. Ovo potvrđuje značaj preventivnog postupanja banaka i njihove proaktivne uloge u takvim slučajevima", ukazala je tada centralna banka.
Pročitaj još
Od ukupno 496 partija kredita kod kojih su odbijeni zahtevi za olakšice, banke su odbile 310 zahteva, dok korisnici u 186 slučajeva nisu prihvatili mere koje su im banke ponudile.
Posmatrano po vrstama kredita, najveći broj rešenih zahteva koje su podneli korisnici odnosio se na gotovinske kredite, koji su činili 76 odsto svih rešenih zahteva, odnosno 1.761 partiju kredita.
Na dozvoljeno prekoračenje odnosilo se 7 odsto rešenih zahteva, po 6 odsto na kredite za obrtna sredstva i kreditne kartice, a na stambene kredite odnosilo se 3 odsto rešenih zahteva (65 partija kredita, pri čemu su olakšice primenjene u 81,5 odsto slučajeva).
Najčešća okolnost navedena u zahtevima za olakšice jeste gubitak posla i takvi zahtevi čine 53,7 odsto, dok se na značajno smanjenje prihoda odnosi 19,2 odsto, na ostale okolnosti 14,6 odsto, na tešku bolest 8,7 odsto, na teške porodične prilike 2,3 odsto, na teške povrede 1 odsto i na razvod braka 0,6 odsto.
Kada je reč o vrstama primenjenih olakšica, najčešće su odobravane mere koje podrazumevaju produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji s drugim olakšicama, kao što su smanjenje kamatne stope, odloženo plaćanje ili promena vrste ugovora.
"Značajan broj korisnika koristio je i odobrenje da ne vrše otplatu kredita u određenom periodu (bez obračuna kamate na dospela, a neizmirena dugovanja), kao i odloženo plaćanje celokupnog iznosa duga", navela je NBS.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Francuska pooštrava kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima
03.08.2026.•
1
Francuska je pojačala državnu kontrolu kupovine kompanija u osetljivim sektorima za račun stranih investitora.
Poreska uprava: Omogućeno podnošenje poreskih prijava za prihode pomoraca elektronskim putem
03.08.2026.•
2
Poreska uprava Srbije saopštila je da je omogućeno podnošenje poreske prijave na prihode pomoraca u 2025. godini elektronskim putem preko portala Poreske uprave ePorezi.
Kako izgleda struktura stranih investicija u Srbiji?
03.08.2026.•
2
Na prvi pogled, podaci o stranim direktnim investicijama u Srbiji deluju ohrabrujuće, do maja ove godine neto priliv je iznosio 596 miliona. Međutim, detaljniji uvid u strukturu tih investicija pokazuje drugačiju sliku.
Da li ćete dočekati penziju?
03.08.2026.•
31
Najstariji žitelji Srbije željno iščekuju jesen, već sredinom septembra svaki penzioner dobiće jednokratni prihod u visini, zavisno od penzije, između 20.000 i 35.000 dinara.
Akcize na gorivo 20 odsto niže do 9. avgusta
03.08.2026.•
2
Vlada Srbije donela je odluku kojom se privremeno smanjenje akciza na naftne derivate od 20 odsto produžava do 9. avgusta, objavljeno je u Službenom glasniku.
Đedović Handanović prodala udeo u kompaniji u Hrvatskoj glumcu Goranu Bogdanu
03.08.2026.•
17
Glumac Goran Bogdan postao je većinski vlasnik kompanije Kulturistria u Hrvatskoj, tako što je preuzeo udeo od 35 odsto od ministarke rudarstva i energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine bila 39 milijardi evra
02.08.2026.•
3
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvoj polovini ove godine bila je 39,6 milijardi evra, što je bilo pet odsto više nego u isto vreme 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).
OPEK+ povećao proizvodne kvote nafte za septembar
02.08.2026.•
0
Saudijska Arabija, Rusija i ostale članice Organizacije izvoznica nafte (OPEK+) odlučile su danas na onlajn sastanku da povećaju svoje kvote za proizvodnju nafte za septembar.
MOL preuzima 35% udela u kiparskom gasnom polju Afrodita
02.08.2026.•
1
Mađarska naftna kompanija MOL potpisala je ugovor sa kompanijom Shell o kupovini 100 odsto udela u kompaniji BG Cyprus Ltd za oko 720 miliona američkih dolara.
Ko plati 100.000 dolara, može imati brži pristup Trampovim objavama na Truth Social
02.08.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp nudi korisnicima brži pristup objavama na svojoj društvenoj mreži Truth Social, na kojoj ima ubedljivo najveći broj pratilaca, putem pretplate po ceni i do 100.000 dolara mesečno.
Troškovi razvoja veštačke inteligencije rastu više nego što se očekivalo
02.08.2026.•
5
Troškovi velikih kompanija koje se bave razvojem veštačke inteligancije (AI) rastu više nego što je ranije očekivano, javlja američka biznis TV mreža CNBC.
Vatikan objavio najnovije informacije o svojim finansijama
02.08.2026.•
2
Kancelarija za upravljanje imovinom Vatikana saopštila je da je operativna dobit u 2025. godini smanjena za više od 60 odsto, ali je vrednost ukupne imovine uvećana zahvaljujući zlatu, nekretninama i ulaganjima.
Bogatstvo Ilona Maska skoro prepolovljeno, ali ostaje najbogatiji na svetu
01.08.2026.•
3
Od vrhunca sredinom juna, bogatstvo američkog multimilijardera Ilona Maska se smanjilo za oko 50 odsto, navodi se u Indeksu milijardera američke agencije Blumberg.
Rast BDP-a Srbije u drugom kvartalu 3,6 odsto
01.08.2026.•
8
Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu ove godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Koliko će Srbiju koštati "helikopter novac" koji Vučić obećava?
01.08.2026.•
28
U septembru kreće isplata novca svim punoletnim građanima, koju vlast predstavlja kao finansijsku pomoć u skladu sa paketom ekonomskih mera koje je ranije predstavio predsednik Vučić.
Ponovo poskupeli i dizel i benzin
31.07.2026.•
10
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 sati.
Akcize na gorivo ostaju smanjene
31.07.2026.•
2
Vlada Srbije još jednom je produžila odluku o privremenom smanjenju akciza na naftne derivate i to do 9. avgusta, navodi RTS.
Izmene Zakona o akcizama: Vlada predlaže brisanje ograničenja na umanjenje
30.07.2026.•
9
Nekoliko meseci nakon što je uredbom privremeno smanjila akcize na gorivo za 25 odsto, iako je Zakon o akcizama dozvoljavao umanjenje od najviše 20 odsto, Vlada Srbije predlaže da se to ograničenje izbriše iz zakona.
Pijace skuplje od marketa: Kako proizvođači treba da postanu i ugostitelji
30.07.2026.•
12
Ova godina je dobra za velike domaće proizvođače, ali malim proizvođačima-trgovcima koji prodaju na pijaci nijedna sezona neće biti dovoljna.
Menja se Zakon o javnom dugu, država će za svaku izdatu garanciju naplaćivati proviziju
30.07.2026.•
2
Ministarstvo finansija predložilo je izmene Zakona o javnom dugu, Nacrtom izmena i dopuna predviđeno je da će sva javna preduzeća kojima Republika Srbija daje garanciju za zaduživanje morati državi da plate proviziju.
Komentari 2
Eh
Л.С
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar