Bugari spasavaju Evropu
Istorijski minimalan nivo vode u Dunavu iznedrio je niz poteškoća u mnogim zemljama.
Nevolje su mnogo veće u onim državama koje su svoje najznačajnije sisteme direktno vezale za reku za koju se smatralo da će uvek imati dovoljno vode.
Ovoga leta, međutim, nivo vode u najznačajnijoj evropskoj reci je toliko opao da je otežano funkcionisanje svih energana vezanih za 2.878 kilometara dug vodotok.
Svođenje energetske proizvodnje na minimum je iznedrilo nedaće u svim industrijama koje se snabdevaju "dunavskom strujom", potom i u građanstvu u celini.
Evropa bez vode
Problemi ne samo što su krupni, već su zahvatili gotovo sve na Dunav naslanjajuće države, a kako manjak vode ovog leta karakteriše i Rajnu, Po, te mnoge druge evropske reke, u ozbiljnim poteškoćama je gotovo cela Evropa.
Time je znatno ograničena mogućnost da se uvozom nadoknadi na domaćem terenu nedostajuća električna energija. Za sada su izbegnuta masovna ograničenja korišćenja struje, ali tok nevolje ukazuje da je lako moguće da se ove ili narednih sezona primene. Jednostavno, sve se menja, tako i količina i snaga vode koja dotiče evropskom vodenom magistralom.
Polazna nevolja je ekstremno nizak nivo Dunava, praktično je na svim mestima premašen rekordni najniži nivo. Naravno da je relativno brzo prekinut civilni, potom i teretni saobraćaj, jednostavno plovni tok reke je u većem delu spao na manje od 20 santimetara, a negde je nivo reke i ispod dopuštene granice.
Sve manje struje
No, sa ovakvim dešavanjima se u određenoj meri susrećemo i pri manjim nedostacima vode. Mnogo je ozbiljnije to što je nivo toliko nizak da je gotovo onemogućeno doticanje vode do uz Dunav izgrađenih nuklearnih i termoelektrana.
Krajem jula sve redom su počele da drastično umanjuju proizvodnju. Tako je nuklearka Černavoda u Rumuniji prepolovila, potom je nuklearka Paks, 80 kilometara južno od Budimpešte, još drastičnije umanjila isporuku struje, a voda za hlađenje pogona nije se mogla usmeriti ni na našu termoelektranu Kostolac, pa je i ona znatno umanjila isporuku. Proizvodnja Đerdapa 1 i ostalih dunavskih hidroenergana je svedena na manje od trećine uobičajene u letnje vreme.
Mađarska i Rumunija su privremeno ostale bez kapaciteta snage 3.500 megavata i to dok se potrošnja, zbog naglo uvećanog rada klima uređaja po stanovima i poslovnim prostorijama, uvećala za 20 odsto. Kako je sličan problem zapretio i susedima, uvozne mogućnosti su sasvim minimalizovane. Naravno da je cena električne energije naglo skočila, pa je na budimpeštanskoj berzi u predvečerje dostizala i 500 evra za megavat.
Pročitaj još
Dragoceni i skladišta i nuklearka
Većih isključenja za sada nije bilo isključivo stoga što viška energije ima u Ukrajini, odakle Evropa zimi tradicionalno uvozi struju, ali i u Grčkoj i Bugarskoj. Zapravo, dve nama bliske zemlje su pravovremeno izgradile znatne kapacitete solarnih generatora.
Ni to, samo po sebi, ne bi bilo dovoljno da se Bugarska poslednjih sezona nije odlučila i za izuzetno značajne kapacitete baterijskih skladišta snage čak 12.000 megavata, u kojima čuva struju dok na evropskom tržištu cena ne skoči u nebesa.
Treba se podsetiti da Bugarska ima i nuklearku Kozloduj, izgrađenu tako da čak i pri ekstremno niskim vodostajima, kao što je ovogodišnji, ima obezbeđen dotok dunavske vode. Takođe, Grčka, Bugarska i Rumunija su poslednjih godina izgradile veoma solidne sisteme solarnih energana...
Između 18 i 22 časa
Dakle, da vidimo kako to da niti u jednoj od šest, sedam najugroženijih srednjoevropskih država (još) nema većih isključenja, mada je nizak dotok Dunava i nemogućnost hlađenja vodom praktično na ovoj teritoriji stavio van upotrebe pogone za proizvodnju struje snage veće od 5.500 megavata? I to iz različitih pogonskih goriva, nuklearnih, hidro i termalnih.
Manji deo neophodne struje dolazi iz Ukrajine, tradicionalnog evropskog dobavljača. Međutim, to ne bi bilo ni približno dovoljno. Ključna struja za sada pristiže od Bugarske, a tri su razloga zašto je ova država u prilici da pomogne.
Ima snažnu nuklearku Kozloduj čija dva generatora, zbirne snage 1.800 megavata, praktično neprekidno rade za izvoz. Tu je i struja iz novoizgrađenih solarki u tri balkanske države.
Međutim, solari struju proizvode samo danju kada je nestašica neuporedivo manje izražena. Centralni problem je isporučivati struju između 18 i 22 časa, kada je u celoj Evropi potrošnja uočljivo najveća.
Tada do izražaja dolazi ogromno baterijsko skladište u koje Bugari tokom dana smeste oko petinu ukupne domaće potrošnje. To, međutim, nije sve.
Rumuni imaju brdo solarki, ali ne i skladište, pa tokom dana izvoze struju upravo Bugarskoj, koja struju lageruje, potom je u predvečerje prodaje po obično dva do dva i po puta višoj ceni. Slično je i sa solarnom strujom iz Grčke, koja, takođe, do potrošača dođe tek kada prođe kroz bugarsko skladište.
Pouka iz socijalističkih vremena
I za vreme socijalizma Bugarska je bila poznata kao veliki izvoznik struje koja je uglavnom poticala iz nuklearki. Dobra pozicija ih nije uspavala.
Pravovremeno su shvatili da dolazi vreme obnovljivih izvora energije i, još više, baterijskih i inih skladišta u kojima se struja "čuva" kako bi se na tržištu prodala po što višoj ceni.
Upravo ovih dana žitelji gotovo cele Srednje Evrope mogu se Bugarima zahvaliti što kontinuirano imaju struje, ali i primetiti kako u energetici uspeva samo onaj ko razmišlja i dela na dugi rok.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Isplata 6.000 dinara: Novac danas dobilo 4,8 miliona akcionara
22.09.2026.•
0
Centralni registar isplatio je danas novčanu naknadu za tačno 4.822.175 akcionara, u ukupnom iznosu od 28,9 milijardi dinara, saopštila je ova institucija.
Proizvođači suncokreta platiće cenu neorganizovanog tržišta
22.09.2026.•
2
Proizvođači suncokreta u Srbiji su se, proletos pred setvu, zbog besparice avansno zadužili kod prerađivača sa 150 evra po toni, a da pri tome nije utvrđena konačna cena te uljarice.
Cene nafte pale
22.09.2026.•
0
Cena nafte Brent pala je na oko 100 dolara za barel, četvrti dan zaredom, dok trgovci prate diplomatske pokušaje usmerene ka smirivanju sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.
Spajaju se Vorner i Paramaunt: Postignut dogovor i za CNN
21.09.2026.•
0
Tužioci iz 12 američkih saveznih država koji su podneli tužbe sa namerom da spreče spajanje Vorner Bros-Diskaverija sa Paramaunt-Skajdensa postigli su sporazum.
Zima puna neizvesnosti za Srbiju
21.09.2026.•
11
Poslednjih dana Dubravka Dedović Handanović je našla za potrebno da u dva navrata najširoj javnosti predoči stanje u srpskoj energetici.
"Progres" i "Prosveta" među firmama koje čekaju privatizaciju
21.09.2026.•
1
Prema podacima Ministarstva privrede Srbije, na privatizaciju čeka još 40 kompanija, među njima nekadašnji giganti u svojim oblastima "Progres" i "Prosveta", objavio je Nedeljnik.
Šta je sve poskupelo, a koja nas poskupljenja tek čekaju?
20.09.2026.•
24
Svaki mesec - novo poskupljenje.
Stručnjak za energetiku: Glavni izazov za predstojeću zimu - visoka cena gasa
20.09.2026.•
12
Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je da je jedan od glavnih izazova za predstojeću zimu visoka cena gasa.
Transportna zajednica: Bilateralni dogovori mogu rešiti problem boravka vozača kamionu u EU
20.09.2026.•
6
Bilateralni dogovori između država EU i zemalja Zapadnog Balkana, kojima bi profesionalnim vozačima bile omogućene dugoročne vize, mogli bi da budu kratkoročno rešenje za problem njihovog boravka u šengenskom prostoru.
Voren Bafet podneo ostavku sa mesta predsednika "Berkshire Hathaway"
18.09.2026.•
2
Uticajni investitor i jedan od najbogatijih ljudi na Zemlji Voren Bafet odstupio je sa mesta predsednika investicione kopmanije "Berkshire Hathaway", koju vodi od 1965. godine.
Skuplji i dizel i benzin
18.09.2026.•
33
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Cena nafte i kamate pritiskaju Vučića
18.09.2026.•
33
Parlamentarni izbori su raspisani i 25. oktobra glasači će odlučiti kojoj političkoj opciji će dati naredni četvorogodišnji mandat.
Plata od 1.200 evra do kraja godine: Struka kaže da neće moći
17.09.2026.•
30
Predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će prosečna plata u decembru dostići 1.200 evra, odnosno da se u javnom sektoru očekuje povećanje od osam odsto, a za zaposlene u socijalnoj zaštiti povećanje od 12 odsto.
Gradu Beogradu iz budžetske rezerve skoro milijardu dinara
17.09.2026.•
10
Gradu Beogradu će biti preusmerena skoro milijarda dinara iz tekuće budžetske rezerve Srbije kako bi se izbeglo da tekuća likvidnost Grada bude ugrožena, odlučila je Vlada Srbije, objavio je Forbes Srbija.
Iako je Tramp tražio da se kamate smanje: Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023.
17.09.2026.•
1
Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) je, prvi put posle tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD.
Da li Srbija raste najbrže u Evropi, posle Danske i Malte, kako tvrdi Vučić
16.09.2026.•
14
Ekonomski razvoj Srbije često je tema u društvu, a pored toga što se poredi sa zemljama regiona, često se uspoređuje i sa daljim državama.
Nova usluga RGZ-a: Lična karta nepokretnosti dostupna građanima besplatno
16.09.2026.•
14
Republički geodetski zavod uveo je novu uslugu "Lična karta Vaše nepokretnosti", koja građanima omogućava da na jednom dokumentu besplatno dobiju pregled najvažnijih podataka o svojoj nepokretnosti.
Izdate prve kazne za deljenje prevoza preko BlaBlaCar: Mogu iznositi i 150.000 dinara
16.09.2026.•
64
Popularna aplikacija za deljenje troškova prevoza BlaBlaCar, koja se koristi širom sveta, sve više je zastupljena u Srbiji. Reč je o platformi preko koje se ljudi povezuju kako bi podelili vožnju i na tome uštedeli.
Kupiti auto ili dugoročno zakupiti? Šta se firmama više isplati
16.09.2026.•
0
Kupovina automobila nije jedini način da firma obezbedi vozilo. Dugoročni zakup donosi drugačiju računicu, uz predvidivije troškove i manje brige o voznom parku.
Ekonomista: Većina građana ne prati ili ne razume - vlast govori da smo ekonomski tigar, a stalno se zadužuje
16.09.2026.•
38
Deficit budžeta Srbije za 2026. godinu, koji je povećan rebalansom sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dodatno će porasti zbog pada prihoda od akciza smanjenih da bi se zaustavilo poskupljenje goriva
Hrana pojeftinila samo na papiru: Zašto građani ne osećaju pad cena?
15.09.2026.•
4
Dok zvanična statistika Republičkog zavoda pokazuje da su hrana i bezalkoholna pića u Srbiji u avgustu bili 6,3 odsto jeftiniji nego godinu dana ranije, generalni utisak građana je da taj pad cena ne osećaju na računima.
Komentari 19
Како је лепо бити
08.08.2026 • 17:50
I Ukrajina koja se nalazi u sred odbrambenog rata protiv ruskog agresora čitave godine ima viškove struje zahvaljujući svojim nuklearnim elektranama. Rumunija uvozi od njih kao i EU po potrebi.
Украјина има вишкове јер готово НИШТА од индустрије више не ради. Од како је почело уништавање електро енергетског система они не извозе ништа већ увозе, посебно током зиме.
Највећу НЕ “Запорожје” не контролишу одавно, а то је највећа НЕ у Европи, све остале раде колико смеју да не оду у ваздух.
Једноставно питање
Бугари сигурно нису.
Le Kler
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar