Bugari spasavaju Evropu

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

08.08.2026.

09:20 > 06:53

Istorijski minimalan nivo vode u Dunavu iznedrio je niz poteškoća u mnogim zemljama.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Foto: Pixabay

Nevolje su mnogo veće u onim državama koje su svoje najznačajnije sisteme direktno vezale za reku za koju se smatralo da će uvek imati dovoljno vode.

Ovoga leta, međutim, nivo vode u najznačajnijoj evropskoj reci je toliko opao da je otežano funkcionisanje svih energana vezanih za 2.878 kilometara dug vodotok.

Svođenje energetske proizvodnje na minimum je iznedrilo nedaće u svim industrijama koje se snabdevaju "dunavskom strujom", potom i u građanstvu u celini.

Evropa bez vode

Problemi ne samo što su krupni, već su zahvatili gotovo sve na Dunav naslanjajuće države, a kako manjak vode ovog leta karakteriše i Rajnu, Po, te mnoge druge evropske reke, u ozbiljnim poteškoćama je gotovo cela Evropa.

Time je znatno ograničena mogućnost da se uvozom nadoknadi na domaćem terenu nedostajuća električna energija. Za sada su izbegnuta masovna ograničenja korišćenja struje, ali tok nevolje ukazuje da je lako moguće da se ove ili narednih sezona primene. Jednostavno, sve se menja, tako i količina i snaga vode koja dotiče evropskom vodenom magistralom.

Polazna nevolja je ekstremno nizak nivo Dunava, praktično je na svim mestima premašen rekordni najniži nivo. Naravno da je relativno brzo prekinut civilni, potom i teretni saobraćaj, jednostavno plovni tok reke je u većem delu spao na manje od 20 santimetara, a negde je nivo reke i ispod dopuštene granice.

Sve manje struje

No, sa ovakvim dešavanjima se u određenoj meri susrećemo i pri manjim nedostacima vode. Mnogo je ozbiljnije to što je nivo toliko nizak da je gotovo onemogućeno doticanje vode do uz Dunav izgrađenih nuklearnih i termoelektrana.

Krajem jula sve redom su počele da drastično umanjuju proizvodnju. Tako je nuklearka Černavoda u Rumuniji prepolovila, potom je nuklearka Paks, 80 kilometara južno od Budimpešte, još drastičnije umanjila isporuku struje, a voda za hlađenje pogona nije se mogla usmeriti ni na našu termoelektranu Kostolac, pa je i ona znatno umanjila isporuku. Proizvodnja Đerdapa 1 i ostalih dunavskih hidroenergana je svedena na manje od trećine uobičajene u letnje vreme.

Mađarska i Rumunija su privremeno ostale bez kapaciteta snage 3.500 megavata i to dok se potrošnja, zbog naglo uvećanog rada klima uređaja po stanovima i poslovnim prostorijama, uvećala za 20 odsto. Kako je sličan problem zapretio i susedima, uvozne mogućnosti su sasvim minimalizovane. Naravno da je cena električne energije naglo skočila, pa je na budimpeštanskoj berzi u predvečerje dostizala i 500 evra za megavat.

Dragoceni i skladišta i nuklearka

Većih isključenja za sada nije bilo isključivo stoga što viška energije ima u Ukrajini, odakle Evropa zimi tradicionalno uvozi struju, ali i u Grčkoj i Bugarskoj. Zapravo, dve nama bliske zemlje su pravovremeno izgradile znatne kapacitete solarnih generatora.

Ni to, samo po sebi, ne bi bilo dovoljno da se Bugarska poslednjih sezona nije odlučila i za izuzetno značajne kapacitete baterijskih skladišta snage čak 12.000 megavata, u kojima čuva struju dok na evropskom tržištu cena ne skoči u nebesa.

Treba se podsetiti da Bugarska ima i nuklearku Kozloduj, izgrađenu tako da čak i pri ekstremno niskim vodostajima, kao što je ovogodišnji, ima obezbeđen dotok dunavske vode. Takođe, Grčka, Bugarska i Rumunija su poslednjih godina izgradile veoma solidne sisteme solarnih energana...

Između 18 i 22 časa

Dakle, da vidimo kako to da niti u jednoj od šest, sedam najugroženijih srednjoevropskih država (još) nema većih isključenja, mada je nizak dotok Dunava i nemogućnost hlađenja vodom praktično na ovoj teritoriji stavio van upotrebe pogone za proizvodnju struje snage veće od 5.500 megavata? I to iz različitih pogonskih goriva, nuklearnih, hidro i termalnih.

Manji deo neophodne struje dolazi iz Ukrajine, tradicionalnog evropskog dobavljača. Međutim, to ne bi bilo ni približno dovoljno. Ključna struja za sada pristiže od Bugarske, a tri su razloga zašto je ova država u prilici da pomogne.

Ima snažnu nuklearku Kozloduj čija dva generatora, zbirne snage 1.800 megavata, praktično neprekidno rade za izvoz. Tu je i struja iz novoizgrađenih solarki u tri balkanske države.

Međutim, solari struju proizvode samo danju kada je nestašica neuporedivo manje izražena. Centralni problem je isporučivati struju između 18 i 22 časa, kada je u celoj Evropi potrošnja uočljivo najveća.

Tada do izražaja dolazi ogromno baterijsko skladište u koje Bugari tokom dana smeste oko petinu ukupne domaće potrošnje. To, međutim, nije sve.

Rumuni imaju brdo solarki, ali ne i skladište, pa tokom dana izvoze struju upravo Bugarskoj, koja struju lageruje, potom je u predvečerje prodaje po obično dva do dva i po puta višoj ceni. Slično je i sa solarnom strujom iz Grčke, koja, takođe, do potrošača dođe tek kada prođe kroz bugarsko skladište.

Pouka iz socijalističkih vremena

I za vreme socijalizma Bugarska je bila poznata kao veliki izvoznik struje koja je uglavnom poticala iz nuklearki. Dobra pozicija ih nije uspavala.

Pravovremeno su shvatili da dolazi vreme obnovljivih izvora energije i, još više, baterijskih i inih skladišta u kojima se struja "čuva" kako bi se na tržištu prodala po što višoj ceni.

Upravo ovih dana žitelji gotovo cele Srednje Evrope mogu se Bugarima zahvaliti što kontinuirano imaju struje, ali i primetiti kako u energetici uspeva samo onaj ko razmišlja i dela na dugi rok.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Struja Evropa

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.