To predstavlja najveću vrednost zabeleženu od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).
Samo tržište stanova u ovom periodu vredelo je 1,2 milijarde evra.
Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, cene stanova u Beogradu porasle su za oko 14 odsto, pri čemu je starogradnja poskupela za 14, a novogradnja za oko 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U Novom Sadu i Nišu zabeležen je rast ukupnih cena za 10 i 13 odsto, a interesantan je podatak da su cene starogradnje u Nišu porasle za čak 29,5 odsto.
Najveće poskupljenje kvadrata zabeleženo je u Vršcu, gde su cene skočile za 29 odsto, odnosno 14,5 za starogradnju i čak 58 odsto za novogradnju.
Cene nekretnina su u Beogradu u proteklih šest godina udvostručene. Uz to je na tržištu nekretnina, u odnosu na 2020. godinu, zabeležen skok prometa stanova čiji kvadrat košta između 2.000 i 3.000 evra čak za 31 odsto, dok je dostupnost stanova čiji kvadrat košta između 1.000 i 2.000 evra opala za 37 odsto.
Kada su u pitanju cene nekretnina, agent za nekretnine
Kaća Lazarević tvrdi za
Danas da su
trenutne cene nekretnina odraz krize, jer ljudi, koji se najčešće koriste kreditima kako bi kupili stan, ne mogu finansijski da isprate trendove koje postavljaju investitori.
"Investitori insistiraju na tome da prave veće stanove, umesto da zidaju zgrade sa manjim stanovima. To jeste za njih skuplje, ali prodaja ide mnogo brže", kaže Lazarević, koja smatra da je rešenje ovog problema da se "država odrekne svog dela kolača". Ona dodaje i da "ukoliko bude bonusa za investitore, a ne za kupce, naći ćemo se u ćorsokaku".
Podaci Zavoda za statistiku za drugo tromesečje ove godine pokazuju rast vrednosti izvedenih građevinskih radova u Srbiji za 20 odsto u tekućim cenama, odnosno za devet odsto u stalnim. Kompletan rast je ostvaren u Beogradu, gde je zabeležen međugodišnji rast od čak 51 odsto, uz pad vrednosti građevinskih radova u svim ostalim delovima Srbije.
Inflacija, odnosno rast cena u građevinarstvu, iznosio je 11 odsto, što je znatno više od opšte inflacije, koja je u drugom tromesečju bila nešto iznad tri odsto.
Nikola Seneši, stručnjak za nekretnine, poskupljenje gradnje vidi kao posledicu inflacije, nedostatka kvalifikovane radne snage u građevini, ali i činjenice da se svi uključeni u lanac proizvodnje trude da materijalno što bolje prođu. Ipak, pored navedenog, Seneši tvrdi i da klijentelizam, koji je pogodno tle za korupciju, igra veliku ulogu u uvećanju cena.
"Svaka pojedinačna karika u lancu se trudi da što bolje iskoristi svoju poziciju, uključujući i izvođače radova. Jako puno ljudi je u obavezi da doda jedan deo na realnu cenu koja se kasnije mora vratiti onome koji mu je dao taj posao", napominje Seneši.
Građevinski inženjer i član Anketne komisije za preispitivanje odgovornosti nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu Danijel Dašić tvrdi da je primarni razlog rasta cena u Srbiji, zapravo, korupcija.
"To ima samo jedno ime, a to je korupcija. Prema javno dostupnim ugovorima, cene građevinskih radova u Srbiji su u proseku tri do četiri puta više od realnih cena. Ako krenemo od manjih gradova, po lokalnim samoupravama renoviraju se trgovi po cenama koje su po kvadratu veće nego što je cena izgradnje kvadrata u novogradnji, a vi dobijete samo popločan trg. Prema saznanjima Anketne komisije, cena železničke pruge do Budimpešte je sa 340 miliona evra otišla na preko milijardu evra", kaže Dašić.
On dodaje i da su to standardni načini za izvlačenje novca iz državnih projekata, kao i da ovakvi obrasci izvođenja građevinskih projekata najviše škode Srbiji i njenoj građevinskoj industriji.
"Nekada su naše najveće građevinske kuće izgradile ne samo celu bivšu Jugoslaviju, već i delove Afrike i Azije, a danas su samo manji partneri čudnih kompanija preko kojih se u suštini peru pare", tvrdi Dašić.
Govoreći o cenama nekretnina, Seneši ističe da je sa ekonomske tačke gledišta tržište u skorije vreme doživelo buđenje veoma specifične prirode koje se jedino može opisati kao motivisano internom politikom u državi Srbiji.
"Imajući u vidu da postoji realna mogućnost smene vlasti u Srbiji, u takvim situacijama se višak sredstava, do kojih se došlo klijentelističkim odnosom, ubacuje u nekretnine nekih šest meseci pre velikih političkih promena. To su sredstva koja su takođe nastala kroz političko delovanje subjekata koji se nalaze na strani kupaca", dodaje Seneši.
U maju ove godine izdato je 4,6 odsto više građevinskih dozvola u odnosu na isti mesec prethodne godine, ali je predviđeni iznos radova veći za čak 65 odsto.
Opširnije čitajte na sajtu Danasa.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar