Najveća poznata galaksija široka je 1,7 miliona svetlosnih godina, njene razmere skoro nemoguće pojmiti

Autor: 021.rs

Info
24.08.2026.
11:20 > 04:04
Svemir je prepun objekata čije je dimenzije teško zamisliti, od džinovskih crnih rupa do ogromnih struktura sastavljenih od galaksija. Ali galaksija IC 1101 prevazilazi čak i uobičajene kosmičke ekstreme.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Najveća poznata galaksija široka je 1,7 miliona svetlosnih godina, njene razmere skoro nemoguće pojmiti
Foto: 021.rs (ilustracija/AI)
Koristeći do sada najdublja posmatranja IC 1101, astronomi su napravili najpreciznije merenje njenih fizičkih dimenzija i utvrdili granicu njenog glavnog zvezdanog tela na oko 260 kiloparseka od centra.
 
To znači da je široka oko 1,7 miliona svetlosnih godina, što je, prema timu koji predvodi astrofizičar Karlos Marero de la Rosa sa španskog Instituta za astrofiziku Kanarskih ostrva, čini najvećom do sada poznatom galaksijom. A ona i dalje raste.
 
"Poređenja radi, zvezdani disk Mlečnog puta ima otprilike dvadeset puta manji prečnik", rekao je Marero de la Rosa za ScienceAlert.
Kako je objasnio, kada bi IC 1101 bila postavljena između Mlečnog puta i Andromede, njeno glavno zvezdano telo gotovo bi premostilo prostor između te dve galaksije.
 
IC 1101 se nalazi unutar jata galaksija Abel 2029 i već dugo je poznata po svojim ogromnim dimenzijama. Međutim, precizno određivanje njenog prečnika bilo je teško jer se zvezde na spoljnim granicama glavnog tela stapaju sa difuznom zvezdanom svetlošću koja prožima okolno jato.
 
"Galaksija obično nema oštru ivicu poput čvrstog objekta. Njene zvezde postaju sve raspršenije što su udaljenije od centra. 'Ivica' nije mesto na kojem zvezde iznenada nestaju, već poluprečnik na kojem glavno telo galaksije prestaje da se ponaša kao koherentna struktura", objasnio je Marero de la Rosa. 
Za novu studiju istraživači su koristili teleskop Isak Njutn prečnika 2,5 metara u španskoj opservatoriji Roke de los Mučačos i napravili najdublje snimke IC 1101 do sada.
 
Nakon što su uklonili rasutu svetlost zvezda u prvom planu i jaku svetlost iz centra same galaksije, analizirali su promene u njenim karakteristikama kako su se udaljavali od centra.
 
Na oko 260 kiloparseka istovremeno su se promenili raspodela svetlosti, boja zvezda, količina zvezdane mase, kao i oblik i orijentacija galaksije. Pošto su se sve te promene javljale na približno istoj udaljenosti u više pravaca, istraživači su tu tačku odredili kao granicu glavnog zvezdanog tela IC 1101 - strukture široke 520 kiloparseka, odnosno 1,7 miliona svetlosnih godina.
 
Međutim, nakon uklanjanja rasute svetlosti pojavilo se nešto neočekivano - nekoliko veoma bledih struktura oko galaksije.
 
"Neke od njih su asimetrične, vlaknaste ili nalik perjanicama, što ukazuje na to da bi mogle biti povezane sa ranijim događajima akrecije ili interakcijama sa manjim galaksijama", objasnio je Marero de la Rosa.
 
Te strukture pokazuju kako IC 1101 može da ima jasno određenu granicu glavnog tela, a da istovremeno nastavlja da raste. U njenim difuznim spoljnim oblastima i dalje se gomilaju zvezde i ostaci manjih galaksija, postepeno dodajući novi materijal ogromnom sistemu.
 
Neke od spoljnih struktura poklapaju se i sa velikim poremećajima u rendgenskom zračenju oko IC 1101. Ono otkriva vreli gas koji bi mogao da čuva trag sudara sa manjim jatom galaksija koji se dogodio pre nekoliko milijardi godina.
 
To pruža važan trag o tome kako galaksije poput IC 1101 mogu da narastu do tako ogromnih dimenzija - prvenstveno prikupljanjem materijala i spajanjem sa drugim galaksijama.
 
Ipak, Marero de la Rosa upozorava da IC 1101 možda nije apsolutna gornja granica veličine galaksija.
"Svemir možda i dalje sadrži druge veoma prostrane sisteme koji još nisu proučavani sa uporedivom dubinom i pažnjom. Ali IC 1101 trenutno predstavlja jedno od najsnažnijih posmatračkih ograničenja koja imamo kada je reč o tome koliko velika galaksija može da postane u današnjem svemiru", napomenuo je on.
 
Istraživači sada planiraju da istim tehnikama tragaju za drugim džinovskim galaksijama kako bi utvrdili da li je IC 1101 zaista izuzetak ili pripada populaciji sličnih objekata koje do sada nismo uspeli da identifikujemo.
 
"IC 1101 je, u izvesnom smislu, galaksija budućnosti: kako vreme bude prolazilo, sve više masivnih galaksija moglo bi da naraste do sličnih dimenzija", rekao je Marero de la Rosa.
 
Rezultati istraživanja prihvaćeni su za objavljivanje u časopisu "Astronomy & Astrophysics" i dostupni su na arXiv-u.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Svemir galaksije

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade:
Decenija od uvođenja profesionalnih upravnika u zgrade: "Ne može upravljanje da bude 200 do 300 dinara"
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Kreni-Promeni: Više od 30.000 građana potpisalo peticiju za zabranu prenamene izgorelih šuma
Ulica Jovana Subotića postala
Ulica Jovana Subotića postala "slepa"

Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija

Najkomentarisanije