Štrajk širom Nemačke: Poljoprivrednici danima blokiraju saobraćaj, mašinovođe možda od srede
Nedelja protesta nemačkih poljoprivrednika počela je 8. januara i izazvala veliki haos u saobraćaju, a može se očekivati da mašinovođe kreću u štrajk od 10. januara.
Foto: Beta/AP
Kako piše Dojče vele, u narednim danima, poljoprivrednici širom zemlje žele da blokiraju pristupne puteve auto-putevima i da parališu gradska jezgra sporim konvojima traktora.
Na mnogim mestima blokada počinje rano ujutru. U glavnom gradu Berlinu, stotine farmera okupilo se sa svojim traktorima na centralnom skupu kod Brandenburške kapije.
Prema navodima policije, i u drugim saveznim pokrajinama, kao što su Bavarska, Brandenburg i Severna Rajna-Vestfalija, došlo je do "masovnih ometanja saobraćaja". Prilazi su bili blokirani i putevi su se mogli koristiti samo jednom trakom.
Očekuje se da će protesti kulminirati velikim mitingom u Berlinu 15. januara.
Sa druge strane, kako piše Dojče vele, Sud za radne sporove u Frankfurtu na Majni odbacio je pokušaj Nemačke železnice i privatnog železničkog preduzeća Transdev da sudski zabrane štrajk. Sud je odlučio da Sindikat nemačkih mašinovođa GDL sme da štrajkuje i tako da zaustavi železnički saobraćaj.
Nemačka železnica podnela je žalbu i nada se da bi Pokrajinski sud za radne sporove u Hesenu ipak mogao da zabrani štrajk, o čemu je diskusija počela. Bez obzira na pravni spor, firma se priprema za štrajk.
Štrajk bi već od danas, 9. januara od 18 časova trebalo da pogodi teretni saobraćaj, a u noći s utorka na sredu od dva sata, štrajk bi trebalo da zaustavi i putnički saobraćaj vozovima Nemačke železnice i drugih železničkih preduzeća koja voze u Nemačkoj.
Prema navodima sindikata mašinovođa GDL, štrajk bi trebalo da traje sve do petka u 18 časova. U tom periodu trebalo bi računati s velikim problemima u železničkom saobraćaju.
Zbog čega protestuju poljoprivrednici?
Poljoprivrednici protestuju protiv politike štednje savezne nemačke vlade. Mere štednje su, međutim, morale da se donesu nakon što je Savezni ustavni sud doneo presudu o budžetu, piše Dojče vele.
Prvobitno je bilo predviđeno da se postojeće poreske olakšice za dizel i oslobađanje od poreza na poljoprivredna vozila eliminišu odmah i odjednom, što bi omogućilo saveznoj vladi da dođe do skoro milijardu evra dodatnih prihoda. Poljoprivrednici su, međutim, protiv toga protestovali još u decembru, tako da je savezna vlada delimično povukla svoje odluke.
Sadašnji planovi predviđaju da se popust na dizel postepeno ukida u naredne tri godine, tako da od 2027. više ne bi trebalo da bude subvencija za dizel.
Prema Saveznom ministarstvu poljoprivrede, gazdinstva prosečne veličine tada bi morala da očekuju dodatne izdatke od oko 1.000 evra za dizel. Oslobađanje od poreza na motorna vozila trebalo bi da nastavi da se primenjuje trajno.
Predsednik Saveza poljoprivrednika Joahim Rukvid kaže da ti ustupci vlade još uvek nisu dovoljni.
"To na kraju znači – umiranje na rate. To je neprihvatljivo. To mora da se povuče", rekao je on.
Kako poljoprivrednici zaista stoje?
Kratak odgovor bi bio: trenutno zapravo dobro. Specijalizovani list „Poljoprivreda danas" čak navodi da je u finansijskoj 2022/23. godini ostvarena "rekordna dobit".
Nemačko udruženje poljoprivrednika takođe prenosi da su rezultati poslovanja na vrhuncu svih vremena.
"Posle mnogo slabih godina, ekonomska situacija kompanija značajno se poboljšala u poslednje dve godine", piše u godišnjem izveštaju tog udruženja.
Porodična gazdinstva, koja su vlasnicima najvažniji izvor prihoda, dakle više od 50 odsto, ostvarila su promet od 115.400 evra po gazdinstvu. To je povećanje od 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Poljoprivrednici su prvenstveno imali koristi od povećanja cena hrane.
Ali, predsednik Udruženja poljoprivrednika Rukvid ipak je skeptičan. Kako prenosi javni servis ARD, on očekuje da će prihodi u budućnosti pasti. Na primer, cena mleka po litru pala je sa 60 na 40 centi. S druge strane, klako dodaje, troškovi plata i dalje će da rastu.
I još jedno njegovo zapažanje takođe ne sugeriše da je poljoprivreda u Nemačkoj nešto posebno atraktivan posao: broj poljoprivrednih preduzeća u Nemačkoj već decenijama se smanjuje.
Pročitaj još
Železnica najavila alternativni vozni red zbog štrajka
Nemačka železnica najavila je da će od srede do petka na snazi biti alternativni red vožnje s veoma smanjenom ponudom.
"Za te vožnje DB će na pruge postaviti duže vozove s više sedišta kako bi što više ljudi prevezao do njihovog cilja. Ipak, nije moguće svakom putniku garantovati da će moći da se preveze", saopštila je Nemačka železnica koja procenjuje da će štrajkom mašinovođa biti pogođeni milioni putnika.
Prilikom štrajkova upozorenja GDL-a, Nemačka železnica morala je da obustavi do 80 odsto vozova na dužim relacijama. U nekim nemačkim pokrajinama nije vozio gotovo nijedan voz. S obzirom na to da se i sada očekuje sličan broj štrajkača, očekuju se i slične posledice štrajka.
Železnica moli putnike da za vreme štrajka odustanu od putovanja vozom, ako ona nisu neophodna, ili da putovanja odlože ako je to moguće.
U pojedinim delovima Nemačke biće uočljive postojati velike razlike s obzirom na to koliko će vozova da bude u regionalnom saobraćaju.
Ako Pokrajinski sud za radne sporove ne zabrani štrajk, biće ovo treći i do sada najduži štrajk u sporu oko povećanja plata koji se od početka novembra vodi između železničkih preduzeća i sindikata mašinovođa.
Sindikat GDL već je objavio da su pregovori s Nemačkom železnicom propali. Dva puta su održani štrajkovi upozorenja koji su trajali po 24 časa. U decembru su se članovi sindikata glasanjem izjasnili za neograničeni štrajk.
Železnica je 5. januara iznela novu ponudu i saopštila da time želi da spreči štrajk. Sindikat GDL je, međutim, ponudu odbacio, ocenivši je kao "besadržajnu".
S druge strane, član uprave DB odgovoran za osoblje, Martin Zajler, kaže: "Ovaj štrajk ne samo da je potpuno suvišan, već ga mi smatramo i pravno nedopustivim".
Glavna tačka spora: smanjenje radnog vremena
Najveći spor vodi se oko smanjenja radnog vremena. Sindikat zahteva da se ljudima koji rade u smenama nedeljno radno vreme smanji sa 38 na 35 sati, uz zadržavanje iste plate.
Železnica odgovara da taj zahtev nije moguće ispuniti. Ona je spremna da sa sindikatom razgovara samo o proširenju već postojećih modela izbora radnog vremena.
Osim toga, sindikat GDL zahteva i povećanje plate za 555 evra mesečno i jednokratni dodatak zbog inflacije u visini od 3.000 evra.
Nemačka železnica je u saopštenju za medije pozvala sindikat GDL da otkaže štrajk i prihvati predloženi termin za nastavak pregovora 10. januara.
"Do rešenja se može doći samo za pregovaračkim stolom", izjavio je član uprave DB Zajler.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Sad i zvanično: Aerodrom na Floridi biće nazvan po Trampu od 9. jula
15.05.2026.•
0
Međunarodni aerodrom Palm Bič na Floridi zvanično biti nazvan po američkom predsedniku Donaldu Trampu od 9. jula.
Neonacisti koji je planirao da se obuče kao Deda Mraz i da deci deli otrovne slatkiše 15 godina zatvora
15.05.2026.•
0
Neonacista Mihail Čikvišvili osuđen je u Njujorku na 15 godina zatvora zbog pokušaja regrutovanja drugih za izvršenje nasilnih napada na Jevreje i rasne manjine.
Prvi serijski ubica u Severnoj Makedoniji osumnjičen za četiri ubistva i dva pokušaja ubistva
15.05.2026.•
2
Osnovno javno tužilaštvo u Kumanovu objavilo je da protiv jednog 25-godišnjaka iz sela Malotino vodi istragu za čak četiri ubistva i dva pokušaja ubistva.
Direktor FBI u Senatu: Srbija osumnjičene obaveštajce vraća Kini umesto da ih izruči SAD
15.05.2026.•
7
Direktor FBI Kaš Patel u raspravi u Senatu pomenuo je Srbiju kao jednu od zemalja koje su osumnjičene kineske obaveštajce, optužene za aktivnosti usmerene protiv SAD, vratile Kini umesto da ih izruče SAD.
Gradonačelnik Kijeva proglasio 15. maj danom žalosti nakon napada u kojem je poginulo sedam ljudi
14.05.2026.•
3
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko proglasio je petak, 15. maj, nacionalnim danom žalosti u znak sećanja na žrtve velikog ruskog napada na glavni grad kada je poginulo sedam osoba.
Šmit: Ostavka zbog pritisaka, ne samo na mene, već i na strukture Dejtonskog sporazuma
14.05.2026.•
4
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je danas da je odlučio da podnese ostavku na tu funkciju, jer je osetio da raste pritisak, ne samo na njega, već i na same strukture Dejtonskog sporazuma.
Varšava ulazi u istoriju: Registrovala prvi istopolni brak po presudi EU
14.05.2026.•
3
Glavni grad Poljske, Varšava, registrovala je danas svoj prvi istopolni brak, sprovodeći sudske presude koje zahtevaju od zemlje da prizna istopolne brakove registrovane u inostranstvu.
Mađar ukinuo vanredno stanje koje je uveo Orban: "Vraćamo se u normalu"
14.05.2026.•
1
Novi mađarski premijer Peter Mađar ukinuo je vanredno stanje koje je uveo njegov prethodnik Viktor Orban kao odgovor na pretnju ratom.
Predsednici Kine i SAD održali dva sata dug sastanak, Đinping upozorio Trampa na rizik od rata zbog Tajvana
14.05.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Pekingu posle svečanog dočeka koji je Si priredio Trampu ispred Velikog hola naroda.
Tužioci traže da bivši predsednik Francuske Sarkozi ponovo ide u zatvor, sada na sedam godina
13.05.2026.•
3
Tužioci u Francuskoj traže da bivši predsednik Nikola Sarkozi ponovo ode u zatvor, sada na sedam godina, zbog sumnje da je Moamer el Gadafi tajno finansirao njegovu predsedničku kampanju iz 2007. godine.
Tramp stigao u Peking uz svečani doček i crveni tepih, dočekao ga potpredsednik Kine
13.05.2026.•
17
Američki predsednik Donald Tramp sleteo je u Peking, čime počinje njegova zvanična poseta Kini.
Više od 170 osoba uhapšeno tokom probe kamera za prepoznavanje lica u Londonu
13.05.2026.•
7
Londonska policija saopštila je danas da je tokom pilot-projekta korišćenja kamera za prepoznavanje lica u južnom delu Londona uhapšeno više od 170 osoba osumnjičenih za različita krivična dela.
Peter Mađar izabrao Italiju kao destinaciju za prvi zvanični put
13.05.2026.•
5
Mađar je izabrao Italiju kao prvu stanicu na svom putovanju u inostranstvo.
Evropska komisija predlaže sistem jedinstvene karte za putovanja vozom i veća prava putnika
13.05.2026.•
2
Evropska komisija je predstavila novi set predloga koji uvodi koncept "jedinstvene karte" za putovanja koja kombinuju usluge različitih železničkih kompanija.
FOTO: Tramp objavio mapu koja prikazuje Venecuelu kao 51. američku državu
13.05.2026.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na društvenoj mreži Truth Social vizuelni sadržaj u formi mape koja prikazuje Venecuelu kao deo SAD, uz natpis "51. država" ("51st State").
Trampova "Zlatna kupola" će koštati bar 1,2 biliona dolara
13.05.2026.•
2
Predloženi sistem protivraketne odbrane američkog predsednika Donalda Trampa, poznat kao "Zlatna kupola za Ameriku", mogao bi da košta čak 1,2 biliona dolara tokom narednih 20 godina.
Sud pravde EU: Meta i druge platforme moraju da plaćaju medijima za korišćenje vesti
13.05.2026.•
1
Sud pravde EU presudio je da države članice mogu da uvedu obavezu "pravične naknade" za izdavače kada digitalne platforme koriste njihove novinske sadržaje.
Radnik Luvra uhapšen zbog opsežne prevare sa ulaznicama
13.05.2026.•
2
Jedan zaposleni u muzeju Luvr u Parizu priveden je i izveden pred istražnog sudiju zbog sumnje da je povezan sa širokom mrežom prevare u prodaji ulaznica, u okviru istrage koja je obuhvatila više osoba.
Crnogorska opština Zeta "otpriznala" Kosovo
13.05.2026.•
10
Skupština Opštine Zeta, na rubu Podgorice, izglasala je "Deklaraciju o poništenju odluke o priznanju Kosova na teritoriji te opštine".
SAD do sada na rat protiv Irana potrošile 29 milijardi dolara
13.05.2026.•
0
Rat protiv Irana koštao je Sjedinjene Američke Države do sada 29 milijardi dolara, što je za oko četiri milijarde više nego što je procenjeno krajem prošlog meseca.
Predsednik Crne Gore: NATO bombardovanje bilo posledica iracionalnog odlučivanja lidera SRJ
12.05.2026.•
35
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović smatra da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine bilo posledica "veoma lošeg i iracionalnog odlučivanja" tadašnjih lidera SRJ.
Komentari 3
Marta
Milica
dz0
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar