Zadaci iz matematike na zaokruživanje: Kako država lažira da su nam deca pametnija
Da li je cilj prosvetne vlasti da obesmisli završni ispit na kraju osnovne škole pitaju se stručnjaci nakon vesti da se planira povećanje broja zadataka na zaokruživanje na maloj maturi.
Foto: Pixabay
Kako je Danas nedavno pisao, na nedavno održanoj probnoj maloj maturi u testu iz matematike našlo se čak 17 zatvorenih zadataka, u kojim se od učenika nije tražio postupak, već samo da zaokruže neki od ponuđenih odgovara.
Nadležni sada takav potez opravdavaju argumentima koje stručnjaci listom pobijaju.
"To što neki nastavnici sada možda imaju primedbe zbog toga što su testovi zatvoreni nije novina, jer poslednjih godina idemo ka zatvaranju testova. Zatvoreni tip testiranja i ponuđeni odgovori đacima ne mora nužno da znači i olakšavanje", rekao je za Tanjug Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).
Međutim, upravo je ministar prosvete Branko Ružić potvrdio da je olakšavanja bilo na poslednjoj maloj maturi. On je u junu prošle godine, gostujući na RTS-u, doslovno kazao da će testovi biti refleksija školovanja u pandemijskim okolnostima i lakši nego u regularnim uslovima.
"Sama struktura testa je takva da će biti mnogo više pitanja na zaokruživanje i u tom smislu je lakše", naveo je Ružić.
Očekivana posledica toga je nikad viši prosečan broj poena na završnom ispitu, što je konstatovano i u analizi male mature koji je radio upravo ZVKOV.
U tom izveštaju piše da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.
"Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave", stoji u izveštaju.
Dokaz da forma zatvorenog tipa zadataka ne znači nužno olakšavanje, za Branislava Ranđelovića su "trenutno verovatno i najteži i najkvalitetniji prijemni ispiti u našem obrazovnom sistemu na fakultetima koji su već 10 do 15 godina u zatvorenoj formi".
On navodi i da je u svetu zatvorena forma vrlo aktuelna, te da skoro svi najbolji univerziteti na zapadu rade po takvom sistemu.
Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski kaže da Ranđelović koristi tipična demagoška objašnjenja i da nijedan od tih "argumenata" nije tačan. Lipkovski kaže da nije istina da su zatvoreni zadaci tendencija svuda u svetu. Navodi primer maturskog ispita iz matematike u nemačkoj pokrajini Bavarska 2021. godine koji je imao na A nivou 11 zadataka i nijedan zatvorenog tipa, dok je na nivou B bilo 15 zadataka i opet nijedan zatvorenog tipa.
Isto je, kaže, i u Ruskoj Federaciji: na probnom JGE osnovnog nivoa za 2021. od 20 zadataka nema nijedan zatvorenog tipa. Ista je situacija i sa naprednim nivoom: od 19 zadataka nijedan zatvorenog tipa.
Poslednji primer je iz Slovenije: od 14 zadataka na maturi 2021. nijedan nije bio zatvorenog tipa.
"Svi ovi zadaci su u stvari kompleksni sa višestrukim zahtevima, u kojima se za svaki deo traži zasebno obrazloženje, odnosno rešavanje. Ozbiljni obrazovni sistemi su shvatili da objektivno testiranje znanja iz matematike ne treba uopšte da ima zatvorene zadatke", kaže Lipkovski.
Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" kaže za Danas da je kao profesor matematike protiv ideje da se na testu završnog ispita povećava broj zadataka na zaokruživanje.
"Matematičarima je važan postupak. Kada ocenjujemo na pismenim i kontrolnim zadacima ne idemo sistemom tačan rezultat – tačan zadatak nego priznajemo i deo zadatka ako je postupak tačan. To isto rade i fakultetski profesori. Kod zadataka zatvorenog tipa ne postoji mogućnost tog finog vrednovanja i uvid u znanje učenika je siromašniji. U napetim situacijama, kakav je završni ispit, može da se desi da učenik pogreši u računu, a ako je u pitanju zatvoren zadatak, dobiće nula poena. To nije u interesu đaka, niti je cilj da u osmom razredu proveravamo da li učenik zna račun, već kako razmišlja. To je u suprotnosti i sa pedagoškom praksom, jer nastavnici matematike tokom čitavog školovanja priznaju đacima i deo tačno urađenog zadatka", kaže Stojković.
On ističe da zatvoreni zadaci imaju prednost jer su lakši za pregledanje, pa mogućnost žalbe skoro i da ne postoji. To je, kaže, jedan od razloga zašto neki fakulteti koriste ovaj tip zadataka na prijemnim ispitima.
"Kvalifikacioni ispiti iz matematike na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu u Beogradu, na koje se profesor Ranđelović poziva, izvode se mnogo više od 15 godina upravo u tom obliku sa zatvorenim zadacima, ali zadaci sadrže i negativne poene za pogrešan odgovor. Ovi negativni poeni treba da neutrališu statističko dejstvo slučajnog izbora odgovora. Možda bi Zavod mogao da uvede ovakav princip ocenjivanja testova? Ili bi ipak bilo bolje da, prateći iskustva najkvalitetnije kontinentalne, ruske i nemačke obrazovne prakse, sasvim izbaci zatvoreni tip zadatka na maturskom ispitu iz matematike", navodi Aleksandar Lipkovski.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, koji je na tu funkciju došao iz Centra za ispite ZVKOV-a (nadležan za testove za malu maturu), napominje da je postojanje zadataka otvorenog tipa posebno važno za evaluativnu funkciju završnog ispita i da, ako hoćemo da znamo šta đaci ne znaju i šta su nastavnici propustili na ih nauče, moramo da vidimo trag na papiru, odnosno postupak rešavanja.
"Gledajući sa strane i bez ulaženja u sadržaj testa, meni zatvaranje zadataka nije baš dobar indikator. To vrlo verovatno znači da obrazovni sistem nema dovoljno ljudskog kapaciteta da pouzdano i nepristrasno ocenjuje desetine hiljada testova. Testovi iz matematike sa zadacima otvorenog tipa su svakako pouzdaniji. Ako nema ko da ocenjuje takve zadatke, onda to treba dodatno budžetirati. Nije poenta matura (velike ili male) da bude jeftina, nego da nam da pouzdane rezultate", smatra Verbić, koji je doktorirao upravo na temu vrednovanja testova znanja.
Na značaj evaluativne funkcije završnog ispita, koja treba da pokaže koliko je efikasan domaći obrazovni sistem, ukazuje i Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjući da je olakšavanjem testova namerno sprečeno da se pokaže pravo stanje.
"Ako je cilj da se pokaže iluzija uspeha (a Ministarstvo prosvete po svojoj prirodi kao političko telo nastoji da pokaže da je uspešno u svom resoru) onda su najbolji testovi oni koji ispituju reproduktivna i površna znanja i lakši testovi na kojima učenici postižu veće rezultate. U tom slučaju im odgovaraju zadaci zatvorenog tipa, jer se njima teško ispituje razumevanje gradiva, povezana znanja, upoređivanje pojmova, primena znanja, trajnost znanja... Ako je cilj da se ispitaju razumevanje, znanja koja će trajati i koristiti se u daljem školovanju i u životu, onda se to ne može ostvariti testovima višestrukih ponuđenih odgovora", napominje Ivić.
Koliko je važan cilj zbog koga se vrši testiranje jasno se vidi po inflaciji visokih školskih ocena, ističe Ivić, ilustrujući to podatkom da u osmom razredu ima oko 45 odličnih učenika, a da osnovnu školu 14 odsto učenika završe kao vukovci.
"Sve analize pokazuju da iza visokih ocena ne stoji stvarno znanje, ali se stvara iluzija da je obrazovni sistem dobar, da škole kvalitetno rade i da učenici ozbiljno uče. Ta iluzija je potrebna svima njima i postoji čitav niz mehanizama koji dovode do te inflacije visokih ocena. A za zemlju je važno da ima tačan uvid u kvalitet znanja koja se stiču i koji je jedino važan za ekonomski, kulturni, demokratski razvoj države", ističe Ivić.
Pročitaj još
Tekst u celini čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kamioni čekaju četiri sata da pređu granicu na Batrovcima, automobili čekaju samo na Horgošu
05.09.2025.•
0
Putnički automobili čekaju oko 45 minuta prilikom izlaska iz Srbije na graničnom prelazu Horgoš.
Režiser sa Kosova optužio Srbiju za prekid projekcije njegovog filma na festivalu u Podgorici
05.09.2025.•
1
Kosovski režiser Isa Ćosja izjavio je da ga nimalo nije iznenadio prekid njegovog filma "Roda" (Lejleku) na festivalu "Džada" u Podgorici", navodeći da je to "isplanirala i orkestrirala Srbija".
Ministarstvo pravde: Izmena zakona o izvršenju i obezbeđenju na prvom zasedanju Skupštine
05.09.2025.•
0
Ministarstvo pravde saopštilo je da očekuje da će se na prvom zasedanju Skupštine Srbije naći predložene dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Protesti danas širom Srbije: Evo u kojim gradovima se okupljaju studenti i građani
05.09.2025.•
0
Na poziv studenata i zborova građana večeras će biti održani protesti u Novom Sadu, Kragujevcu, Prijepolju, Leskovcu ...
Učenicima sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom u nastavi će pomagati 11 robota
05.09.2025.•
2
Ministarstvo prosvete dodelilo je novčana sredstva za nabavku 11 humanodinih robota školama koje su resursni centri inkluzivnog obrazovanja u Srbiji.
Preminula Jelica Kurjak - bivša ambasadorka Srbije u Rusiji
05.09.2025.•
0
U Beogradu je posle kraće bolesti preminula nekadašnja ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak (73), saopštila je porodica.
U Nišu razrešeni članovi svih 26 školskih odbora: "Svako ko nije podoban, biva otpušten ili smenjen"
05.09.2025.•
1
Članovi svih 26 školskih odbora razrešeni su u Nišu i umesto njih su imenovani novi, zbog čega je opozicija u tom gradu negodovala.
Kopredsednica Evropske zelene partije: Budućnost Srbije u EU, koja ne sme da ćuti na represiju
05.09.2025.•
0
Kopredsednica Evropske zelene partije Vula Ceci izjavila je u Beogradu "da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji, a ne sa Aleksandrom Vučićem".
Dva zemljotresa pogodila Srbiju, zatreslo se kod Sjenice i Novog Pazara
05.09.2025.•
0
Dva zemljotresa magnitude 4.2 stepeni Rihtera zabeležena su u 14:43 časova, na području Srbije, na području Sjenice i Novog Pazara.
Na snimku koji je objavio Hamas je srpski državljanin Alon Ohel
05.09.2025.•
2
Jedan od dvojice mladića u video snimku koji je objavilo oružano krilo Hamasa je srpski državljanin Alon Ohel (22), koji je u zarobljeništvu skoro dve godine.
Džeki Čen ambasador EXPO 2027
05.09.2025.•
42
Poznati glumac Džeki Čen biće ambasador specijalizovane izložbe EXPO 2027 u Beogradu, ekskluzivno saznaje Vreme.
O Vučićevim najavama iz Kine: "Ljudima kojima je nudio jeftini parizer priča o letećim automobilima"
05.09.2025.•
24
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić iz Pekinga je najavio leteće automobile u našoj zemlji do kraja sledeće godine.
Politikolog Gogić o Vučićevom pismu Fon der Lajen: "Kao da ga je pisao urednik tabloida"
05.09.2025.•
1
Politikolog Ognjen Gogić, govoreći o pismu koje je predsednik Srbije uputio predsednici Evropske komisije, kaže da nije diplomatski oblikovano i da izgleda kao da ga je pisao urednik nekog tabloida.
Grupa NVO: Talas otpuštanja prosvetnih radnika zbog iskazivanja političkog stava
05.09.2025.•
3
Grupa nevladinih organizacija kritikovala je "talas otpuštanja prosvetnih radnika zbog iskazivanja stava o studentskim i građanskim protestima".
Kamioni na Batrovcima čekaju šest sati
05.09.2025.•
0
Prema informacijama granične policije, nema zadržavanja na putničkim terminalima naših graničnih prelaza, dok kamioni na izlazu na graničnom prelazu Batrovci čekaju šest sati, a na Sremskoj Rači dva sata.
Institut "Kareja": Od pada nadstrešnice zabeleženo 949 događaja političkog nasilja
04.09.2025.•
0
Institut za istraživanje korupcije "Kareja" saopštio je da je od pada nadstrešnice Železničke stanice zabeleženo 949 događaja političkog nasilja.
.jpg "Macut uputio saučešće portugalskom premijeru povodom nesreće u Lisabonu")
Macut uputio saučešće portugalskom premijeru povodom nesreće u Lisabonu
04.09.2025.•
2
Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut uputio je telegram saučešća predsedniku Vlade Portugala Luišu Montenegru povodom nesreće u Lisabonu u kojoj je poginulo najmanje 17 osoba.
Advokat Ninić: Antić i Momčilović se brane sa slobode, Matović u kućnom pritvoru
04.09.2025.•
0
Nekadašnji predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić i ratni veteran Branko Momčilović Majkan braniće se sa slobode, saopštio je advokat Ivan Ninić.
Vučić se u pismu fon der Lajen žalio na studente: Pokažite snimke iz garaže Vlade, poručio advokat Ivanović
04.09.2025.•
41
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pisao je 21. avgusta predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
Komentari 25
Zemlja čudesa
Naizgled nebitno
Đorđe Čvarkov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar