Zadaci iz matematike na zaokruživanje: Kako država lažira da su nam deca pametnija
Da li je cilj prosvetne vlasti da obesmisli završni ispit na kraju osnovne škole pitaju se stručnjaci nakon vesti da se planira povećanje broja zadataka na zaokruživanje na maloj maturi.
Foto: Pixabay
Kako je Danas nedavno pisao, na nedavno održanoj probnoj maloj maturi u testu iz matematike našlo se čak 17 zatvorenih zadataka, u kojim se od učenika nije tražio postupak, već samo da zaokruže neki od ponuđenih odgovara.
Nadležni sada takav potez opravdavaju argumentima koje stručnjaci listom pobijaju.
"To što neki nastavnici sada možda imaju primedbe zbog toga što su testovi zatvoreni nije novina, jer poslednjih godina idemo ka zatvaranju testova. Zatvoreni tip testiranja i ponuđeni odgovori đacima ne mora nužno da znači i olakšavanje", rekao je za Tanjug Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).
Međutim, upravo je ministar prosvete Branko Ružić potvrdio da je olakšavanja bilo na poslednjoj maloj maturi. On je u junu prošle godine, gostujući na RTS-u, doslovno kazao da će testovi biti refleksija školovanja u pandemijskim okolnostima i lakši nego u regularnim uslovima.
"Sama struktura testa je takva da će biti mnogo više pitanja na zaokruživanje i u tom smislu je lakše", naveo je Ružić.
Očekivana posledica toga je nikad viši prosečan broj poena na završnom ispitu, što je konstatovano i u analizi male mature koji je radio upravo ZVKOV.
U tom izveštaju piše da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.
"Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave", stoji u izveštaju.
Dokaz da forma zatvorenog tipa zadataka ne znači nužno olakšavanje, za Branislava Ranđelovića su "trenutno verovatno i najteži i najkvalitetniji prijemni ispiti u našem obrazovnom sistemu na fakultetima koji su već 10 do 15 godina u zatvorenoj formi".
On navodi i da je u svetu zatvorena forma vrlo aktuelna, te da skoro svi najbolji univerziteti na zapadu rade po takvom sistemu.
Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski kaže da Ranđelović koristi tipična demagoška objašnjenja i da nijedan od tih "argumenata" nije tačan. Lipkovski kaže da nije istina da su zatvoreni zadaci tendencija svuda u svetu. Navodi primer maturskog ispita iz matematike u nemačkoj pokrajini Bavarska 2021. godine koji je imao na A nivou 11 zadataka i nijedan zatvorenog tipa, dok je na nivou B bilo 15 zadataka i opet nijedan zatvorenog tipa.
Isto je, kaže, i u Ruskoj Federaciji: na probnom JGE osnovnog nivoa za 2021. od 20 zadataka nema nijedan zatvorenog tipa. Ista je situacija i sa naprednim nivoom: od 19 zadataka nijedan zatvorenog tipa.
Poslednji primer je iz Slovenije: od 14 zadataka na maturi 2021. nijedan nije bio zatvorenog tipa.
"Svi ovi zadaci su u stvari kompleksni sa višestrukim zahtevima, u kojima se za svaki deo traži zasebno obrazloženje, odnosno rešavanje. Ozbiljni obrazovni sistemi su shvatili da objektivno testiranje znanja iz matematike ne treba uopšte da ima zatvorene zadatke", kaže Lipkovski.
Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" kaže za Danas da je kao profesor matematike protiv ideje da se na testu završnog ispita povećava broj zadataka na zaokruživanje.
"Matematičarima je važan postupak. Kada ocenjujemo na pismenim i kontrolnim zadacima ne idemo sistemom tačan rezultat – tačan zadatak nego priznajemo i deo zadatka ako je postupak tačan. To isto rade i fakultetski profesori. Kod zadataka zatvorenog tipa ne postoji mogućnost tog finog vrednovanja i uvid u znanje učenika je siromašniji. U napetim situacijama, kakav je završni ispit, može da se desi da učenik pogreši u računu, a ako je u pitanju zatvoren zadatak, dobiće nula poena. To nije u interesu đaka, niti je cilj da u osmom razredu proveravamo da li učenik zna račun, već kako razmišlja. To je u suprotnosti i sa pedagoškom praksom, jer nastavnici matematike tokom čitavog školovanja priznaju đacima i deo tačno urađenog zadatka", kaže Stojković.
On ističe da zatvoreni zadaci imaju prednost jer su lakši za pregledanje, pa mogućnost žalbe skoro i da ne postoji. To je, kaže, jedan od razloga zašto neki fakulteti koriste ovaj tip zadataka na prijemnim ispitima.
"Kvalifikacioni ispiti iz matematike na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu u Beogradu, na koje se profesor Ranđelović poziva, izvode se mnogo više od 15 godina upravo u tom obliku sa zatvorenim zadacima, ali zadaci sadrže i negativne poene za pogrešan odgovor. Ovi negativni poeni treba da neutrališu statističko dejstvo slučajnog izbora odgovora. Možda bi Zavod mogao da uvede ovakav princip ocenjivanja testova? Ili bi ipak bilo bolje da, prateći iskustva najkvalitetnije kontinentalne, ruske i nemačke obrazovne prakse, sasvim izbaci zatvoreni tip zadatka na maturskom ispitu iz matematike", navodi Aleksandar Lipkovski.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, koji je na tu funkciju došao iz Centra za ispite ZVKOV-a (nadležan za testove za malu maturu), napominje da je postojanje zadataka otvorenog tipa posebno važno za evaluativnu funkciju završnog ispita i da, ako hoćemo da znamo šta đaci ne znaju i šta su nastavnici propustili na ih nauče, moramo da vidimo trag na papiru, odnosno postupak rešavanja.
"Gledajući sa strane i bez ulaženja u sadržaj testa, meni zatvaranje zadataka nije baš dobar indikator. To vrlo verovatno znači da obrazovni sistem nema dovoljno ljudskog kapaciteta da pouzdano i nepristrasno ocenjuje desetine hiljada testova. Testovi iz matematike sa zadacima otvorenog tipa su svakako pouzdaniji. Ako nema ko da ocenjuje takve zadatke, onda to treba dodatno budžetirati. Nije poenta matura (velike ili male) da bude jeftina, nego da nam da pouzdane rezultate", smatra Verbić, koji je doktorirao upravo na temu vrednovanja testova znanja.
Na značaj evaluativne funkcije završnog ispita, koja treba da pokaže koliko je efikasan domaći obrazovni sistem, ukazuje i Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjući da je olakšavanjem testova namerno sprečeno da se pokaže pravo stanje.
"Ako je cilj da se pokaže iluzija uspeha (a Ministarstvo prosvete po svojoj prirodi kao političko telo nastoji da pokaže da je uspešno u svom resoru) onda su najbolji testovi oni koji ispituju reproduktivna i površna znanja i lakši testovi na kojima učenici postižu veće rezultate. U tom slučaju im odgovaraju zadaci zatvorenog tipa, jer se njima teško ispituje razumevanje gradiva, povezana znanja, upoređivanje pojmova, primena znanja, trajnost znanja... Ako je cilj da se ispitaju razumevanje, znanja koja će trajati i koristiti se u daljem školovanju i u životu, onda se to ne može ostvariti testovima višestrukih ponuđenih odgovora", napominje Ivić.
Koliko je važan cilj zbog koga se vrši testiranje jasno se vidi po inflaciji visokih školskih ocena, ističe Ivić, ilustrujući to podatkom da u osmom razredu ima oko 45 odličnih učenika, a da osnovnu školu 14 odsto učenika završe kao vukovci.
"Sve analize pokazuju da iza visokih ocena ne stoji stvarno znanje, ali se stvara iluzija da je obrazovni sistem dobar, da škole kvalitetno rade i da učenici ozbiljno uče. Ta iluzija je potrebna svima njima i postoji čitav niz mehanizama koji dovode do te inflacije visokih ocena. A za zemlju je važno da ima tačan uvid u kvalitet znanja koja se stiču i koji je jedino važan za ekonomski, kulturni, demokratski razvoj države", ističe Ivić.
Pročitaj još
Tekst u celini čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Putevi Srbije: "Saobraćaj iz Beograda ka Novom Sadu odvijaće se normalno"
28.10.2025.•
1
Javno preduzeće "Putevi Srbije" demantovalo je navode medija da su objavljeni spiskovi zatvorenih i alternativnih saobraćajnica do 10. novembra 2025. godine i da je većina puteva ka Novom Sadu zatvorena.
AKS objavila listu kandidata za izbore: Osporene kandidature Kokanovića i Beljanskog
28.10.2025.•
0
Advokatska komora Srbije (AKS) danas je na svom sajtu objavila odluku o utvrđivanju liste kandidata za izbore u toj komori.
Deo studenata iz Novog Pazara dočekan u Beogradu
28.10.2025.•
3
Četiri dana pred najavljeno obeležavanje prve godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu u Beogradu su organizovana dva dočeka za studente.
Mesarović: Država će pomoći radnicima fabrike Kentaur Balkans da se zaposle u Vranju
28.10.2025.•
4
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović razgovarala je sa zaposlenima fabrike "Kentaur Balkans", koja je bez najave prethodno zatvorena.
Zainteresovanost mladih za policiju rekordno niska: Prijave pale za više od 96 odsto u odnosu na 2012. godinu
28.10.2025.•
30
Zainteresovanost za posao policajca kod mladih drastično je opala u poređenju sa 2012. godinom.
Prosvetni sindikati traže sastanak sa premijerom: Povećanje plata i budžet za 2026. u fokusu
28.10.2025.•
4
Četiri prosvetna sindikata zatražila su danas sastanak s premijerom Srbije u vezi sa zaradama prosvetnih radnika i planiranja državnog budžeta za 2026, saopštili su danas ti sindikati.
MUP upozorava: 28 poginulih u saobraćaju od početka oktobra, vozači da poštuju zakon
28.10.2025.•
5
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je objavilo danas da je od početka oktobra 28 osoba poginulo u saobraćajnim nesrećama i pozvalo građane da poštuju zakon uoči predstojećih praznika i slava.
Od 30. oktobra radovi na petlji Beograd: Vozači treba da koriste alternativne pravce do 10. novembra
28.10.2025.•
24
Javno preduzeće "Putevi Srbije" saopštilo je da će se od četvrtka, 30. oktobra do ponedeljka, 10. novembra, izvoditi radovi na petlji Beograd na državnom putu I A reda broj 1.
Ministarstvo: Novi medicinski tim Vojske Srbije preuzeo dužnost u misiji EU u Centralnoafričkoj Republici
28.10.2025.•
0
Ministarstvo odbrane Srbije saopštilo je danas da je u vojnoj operaciji Evropske unije (EU) za obuku bezbednosnih snaga Centralnoafričke Republike, izvršena redovna zamena kontingenta Vojske Srbije.
Evropski sud presudio: Srbija prekršila prava Iranca pritvorenog na aerodromu u Beogradu
28.10.2025.•
1
Evropski sud za ljudska prava presudio je da je Srbija povredila pravo na slobodu i bezbednost jednog državljanina Irana.
Šapić nakon nesreće na Novom Beogradu: "Svuda gde je moguće ukinućemo skretanje ulevo"
28.10.2025.•
64
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će u Beogradu biti ukinuta leva skretanja gde god je to moguće, kako bi se povećala protočnost i bezbednost saobraćaja.
Uhapšen bivši pomoćnik gradonačelnika Bora zbog nameštanja tendera za nabavku kontejnera
28.10.2025.•
2
Uhapšeni su bivši pomoćnik gradonačelnika Bora N. M. (33), vlasnik privrednog društva "Eastern Office" M. B. (31) i bivši direktor privrednog društva "Resor" iz Gadžinog Hana D. M. (32).
Poljoprivrednici: Zbog pretnje ministarstva se uspaničili oni koji nisu palili njive, šta rade poljočuvari?
28.10.2025.•
5
Ministarstvo poljoprivrede zatražilo je od seoskih domaćinstava, preko sistema eAgrar, da prijave njive na kojima je zapaljen biljni otpad kako bi te parcele za kaznu bile stavljene u pasivan status.
Novi sistem kontrole od danas i na granici sa Mađarskom: Prvo jedan prelaz, pa postepeno i ostali
28.10.2025.•
10
Primena novog ulazno-izlaznog sistema EES počinje danas u 8 časova na graničnom prelazu Tompa - Kelebija.
Najskuplji stan prodat u Beogradu na vodi za 1,8 miliona evra, najskuplje garažno mesto 56.000 evra
28.10.2025.•
12
Najskuplji stan u drugom kvartalu prodat je u Beogradu na vodi za 1,8 miliona evra, kao i najskuplji kvadrat po ceni od 9.056 evra.
FOTO: Na Gradini zaplenjeno više od 55 kilograma marihuane
27.10.2025.•
2
Policija je na graničnom prelazu Gradina zaplenila više od 55,5 kilograma marihuane.
Međak: Politika vlasti u Srbiji, spoljna i unutrašnja, raspala se za poslednjih godinu dana
27.10.2025.•
9
Pravnik i ekspert evropskih integracija Vladimir Međak izjavio je da Evropska komisija neće moći da ignoriše Rezoluciju Evropskog parlamenta o polarizaciji i represiji u Srbiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - prilika za rekord
27.10.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Građani odaju poštu porodici stradaloj u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu
27.10.2025.•
0
Građani Beograda odali su večeras poštu tročlanoj porodici koja je stradala u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu, u noći između subote i nedelje.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
27.10.2025.•
2
Teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko četiri sata.
Komentari 25
Zemlja čudesa
Naizgled nebitno
Đorđe Čvarkov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar