Da li je toliko ljudi moralo da umre: Korona dodatno uništila demografsku sliku Srbije
Prve dve godine pandemije Srbiji su donele rekorde u pogledu negativnih demografskih trendova, koji se nastavljaju i u ovoj godini.
Foto: 021.rs
U 2020. godini umrlo je više od 116.000 ljudi, što demografi ocenjuju kao najveći godišnji broj umrlih još od pedesetih godina prošlog veka. Iste godine zabeležili smo i rekordno mali broj rođene dece.
Skoro svaki deseti stanovnik je 2020. godine preminuo od posledica zaraze koronavirusom, zvanični su podaci.
U roku od tri godine, Srbija je zabeležila gubitak od skoro 200.000 stanovnika u pogledu razlike na nivou očekivane smrtnosti i ostvarene smrtnosti, što je neverovatan udarac.
Zašto su ovi i drugi demografski podaci relevantni? U ovoj analizi 021.rs cilj nije podići paniku zbog velike smrtnosti i, poput nekih visokih državnih funkcionera, krivicu za sve svaliti na žene koje ne rađaju dovoljno dece. U serijalu "Život u vreme i posle kovida" istaknuti demografi za naš portal objašnjavaju šta nam se dogodilo od početka pandemije do danas, zašto se to dogodilo i koje su projekcije za budućnost, a kako bi se neke slične situacije dočekale na drugačiji način i po manje štete po celo stanovništvo.
Pandemija je u svim sferama društva ostavila izuzetno velik trag i to se naročito odnosi na demografska kretanja, kaže demograf dr Ivan Marinković sa Instituta društvenih nauka u Beogradu. U pogledu mortaliteta, odnosno broja umrlih, imali smo do sada neviđene stope smrtnosti još od sredine 20. veka, odnosno otkako postoji moderna vitalna statistika u Srbiji. Tu se naročito po lošem ističe 2020. godina.
"Nažalost, 2021. godina je još gora kad gledamo mortalitet, a 2022. godina će, prema onome što sada imamo, biti na nivou 2020. godine. U 2020. godini smo imali mortalitet veći za 14 odsto, odnosno preminulo je 14.000 ljudi više nego što je bilo očekivano, a u 2021. godini to je izuzetno - čak 34 odsto, dakle smrtnost je uvećana za trećinu od očekivane. Mi smo na taj način smanjili naše očekivano trajanje života i to za godinu i po u 2020. godini i za čak tri godine u 2021. godini u odnosu na period pre pandemije. To su izuzetne vrednosti, kod muškaraca smo se vratili na vrednosti iz 2003. godine, a kod žena na 2005. godinu", kaže Marinković i dodaje da će se ova statistika popraviti relativno odmah nakon pandemije.
Šta to znači generalno za prirodni priraštaj i depopulaciju koja je ovde aktuelna već tri decenije? Podsetićemo se da prirodni priraštaj predstavlja razliku između broja umrlih i rođenih, a Srbija je u prvoj godini korone imala oko 50.000 više umrlih nego rođenih. Naredne, 2021. godine, ta razlika je bila 75.000, a u 2022. godini demografi očekuju da ćemo opet imati 50.000 više umrlih nego rođenih. Dr Ivan Marinković kaže da u tom pogledu Srbija jeste primila jako velik udarac, ali da nije jedina zemlja koju je pogodila takva smrtnost.
"Mi moramo da budemo svesni da je naša populacija. pre svega. demografski izuzetno stara i samim tim imamo velike kategorije vulnerabilnog stanovništva, hroničnih bolesnika, značajno više nego u razvijenim zemljama u Evropi. Naše očekivano trajanje života i kod muškaraca i žena je oko osam godina kraće, što je u evropskim okvirima nedopustiva stvar, a faktori zdravstvenog rizika su takođe vrlo izraženi u našoj populaciji. Kad na sve to imate pandemiju i činjenicu da se decenijama nije dovoljno ulagalo u zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje, onda možemo da očekujemo ovakav ishod u krizi. Takođe je nedopustivo to što smo mi kad je vakcina već postojala i bila dostupna dozvolili da budemo ubedljivo najgori, da nam smrtnost raste na više od 34 odsto i to je nešto što se u razvijenijim zemljama nije desilo", naglašava naš sagovornik.
Doktorka Daniela Arsenović, demografkinja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu objašnjava za 021.rs da rekordan višak smrtnosti, odnosno veći broj umrlih od očekivanog, kod nas u suštini ne može da se u potpunosti pripiše kovidu jer su ljudi umirali i zbog drugih razloga, ali je kovid u većini slučajeva mogao da bude neka vrsta okidača.
"Kad posmatrate višak smrtnosti, uglavnom poredite sa periodom od nekih poslednjih pet do 10 godina. Jasno se vidi da je došlo do naglog porasta viška smrtnosti, koji je pre pandemije bio oko 10 odsto, to jest broj umrlih je bio 10 odsto veći u odnosu na očekivani mortalitet. Ali od početka pandemije, u nekim mesecima ide i do 90 odsto, što znači da je u nekim mesecima smrtnost bila duplo veća od očekivane. Jasan je zaključak da je kovid imao veliki indirektan uticaj na mortalitet, posebno preko hroničnih bolesnika koji su, nažalost, podlegli uticaju pandemije", kaže dr Arsenović.
Ona objašnjava da, u pogledu broja rođene dece u protekle tri godine, ne postoji način da se sanira šteta koja je nastala u našem mortalitetu.
"U pogledu broja rođene dece, nismo imali neke značajne razlike koje su mogle da utiču na demografsko kretanje. Na lokalnom nivou je možda i zabeležen neki blagi rast nataliteta, ali to je beznačajno na ukupno demografsko stanje. Budući da nam je mortalitet naglo porastao, trebalo je da se rodi između 40.000 i 50.000 ljudi više nego što jeste da bismo smanjili efekat mortaliteta. To se nije desilo i nije bilo ni realno - svakako da su neki aspekti kovida uticali i na parove i pojedince koji su razmišljali o deci, bilo je puno nejasnoća na početku", objašnjava dr Arsenović.
Situacija se u pogledu pomenutog trajanja života građana Srbije ne može toliko popraviti koliko vratiti na starije vrednosti jer smo mi ipak nacija koja neguje poražavajuće loš životni stil i ne vodimo dovoljno brigu o zdravlju da bismo živeli još duže. Dr Ivan Marinković kaže da godišnje u Srbiji samo od posledica pušenja umre 20.000 ljudi, što nas stavlja u apsolutni evropski vrh po broju pušača, uz Mađarsku.
Dr Marinković kaže da je populaciona politika nešto što bi trebalo da bude skup različitih mera i obuhvata, između ostalog, i odnos prema migrantskoj politici, a da bi mere dale bilo kakav pozitivan rezultat, moraju da budu dugoročne, takoreći decenijske.
"Govorimo ovde i o ravnopravnosti polova. Nekada se verovalo da je ženi mesto u kući i da rađa, a to se s razvojem, obrazovanjem društva promenilo. Smanjenje nataliteta je u celom svetu odraz civilizacijskog napretka i nikakvo ulaganje u pronatalitetnu politiku vama kratkoročno neće dati rezultate, već fokus treba uložiti u olakšavanje roditeljstva, sistemsku pomoć parovima i to ne samo krzo novac, već i kroz organizaciju vrtića, bolju zdravstvenu zaštitu, jedno moderno društvo", kaže on.
of9: Da li to znači da naša država ne želi da primeni sve te komplikovane dugoročne mere koje će zapravo poboljšati svima kvalitet života?
"Istinska volja države ne postoji upravo jer sve mere pronatalitetne politike ne mogu da daju rezultate odmah i to donosioci odluka znaju. Potrebne su decenije da bi takve mere dale rezultate, a to ne ide u prilog donosiocima odluka jer to ne mogu da prikažu u svom mandatu kao rezultat rada", smatra naš sagovornik sa Instituta društvenih nauka.
Demografkinja Daniela Arsenović kaže da se u demografskom smislu mnogo toga ne može učiniti da bi situacija bila bolja brzo i trenutno. I ona naglašava potrebu da se unaprede mnogi aspekti vođenja javnih politika, a naročito u pogledu primarne zdravstvene zaštite i prevencije.
"Mi već nekoliko decenija beležimo negativan prirodni priraštaj, što znači da više ljudi umre nego što se rodi. Da biste usporili taj trend, prvo morate da usporite negativan prirodni priraštaj, pa tek onda da razmišljate o nekom rastu. Sigurno je da je potrebno dosta vremena i to nije slučaj samo u našoj zemlji, i druge države se suočavaju sa nedovoljnim fertilitetom i primenjuju mere populacione politike, ali ustaljeno. Kod nas su određene mere na snazi od 2018. godine", objašnjava dr Arsenović sa PMF-a.
Pročitaj još
Dr Ivan Marinković se nada da će ovo negativno iskustvo i pobačaj države koji su mnogi platili životima, biti nauk donosiocima odluka.
"Mislim da naš zdravstveni sistem mnogo trpi - činjenica je da se u njega ne ulaže na pravi način. Organizacija je veliki problem i mislim da je tu u dobroj meri ključ loših rezultata. Teško mi je da prihvatim i da ljudi nisu bili dovoljno spremni, kvalitetno informisani i prosvećeni da prihvate preventivne mere koje bi sprečile zaražavanje kad već znamo da je u pitanju zarazna bolest. Depopulacija će se kod nas sigurno intenzivirati", smatra on.
Oboje sagovornika smatraju da je ključan faktor koji bi kod nas mogao da donese promene zapravo politika migracija, koju mnoge razvijene države uspešno primenjuju i na taj način "saniraju štetu" u svom prirodnom priraštaju. To znači stvaranje pogodnog prostora da mladi ljudi dođu i zasnivaju porodice, a da što manje ljudi napušta Srbiju u potrazi za boljim životom. Ali da bi se ova migrantska politika primenila, potrebni su drugi preduslovi koji se, smatraju demografi, neće u Srbiji stvoriti u skorije vreme.
U nastavku poslušajte emisiju na ovu temu u produkciji Radija 021, a u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida".
-------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sudija Jovanović: Predsednik Ustavnog suda nije čuvar Ustava, već Vučića
03.02.2026.•
1
Sudija osnovnog suda u Novom Pazaru Aleksandar Jovanović ocenio je večeras da predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov nije čuvar najvećeg pravnog akta države, već čuvar predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Uhapšeno osam osoba u Beogradu: Osumnjičeni da su nudili zaštitu od "vračarskog klana" i tražili novac
03.02.2026.•
1
Policija u Beogradu uhapsila je u jednom ugostiteljskom objektu četiri osobe, kao i četiri maloletnika, osumnjičena za iznudu i napad na službeno lice.
Tužilac Lazić: Ako se tužioci TOK-a premeste, mafija može pobediti državu
03.02.2026.•
9
Tužilac Radovan Lazić upozorio je da bi upućivanje tužilaca iz TOK-a na druge pozicije moglo dovesti do krize u kojoj bi "mafija nadvladala državu i ugrozila vladavinu prava".
Urušavanje zgrade u Džordža Vašingtona: Vlasnik će krivično odgovarati
03.02.2026.•
1
Sekretar za poslove odbrane i vanredne situacije Beograda, Darko Glavaš, izjavio je da je vlasnik napuštenog objekta u Ulici Džordža Vašingtona odgovoran za urušavanje.
Bomba na kuću Zdravka Čolića: Šta se zna do sad?
03.02.2026.•
3
U dvorište kuće pevača Zdravka Čolića na Dedinju jutros je bačena ručna bomba, pri čemu je pričinjena veća materijalna šteta na fasadi, dok povređenih nije bilo.
AMSS upozorava na sneg, poledicu i jak vetar
03.02.2026.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) saopštio je večeras da na putevima na teritoriji Ivanjice, Vranja i Zaječara ima do pet centimetara snega u raskvašenom stanju.
Sutra prva sednica Komisije za reviziju biračkog spiska
03.02.2026.•
3
Prva sednicu Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, zakazana je za sutra, za sredu, 4. februar, saopštila je Skupština Srbije.
VIDEO Zapalio se kombi na Gazeli u Beogradu, saobraćaj usporen
03.02.2026.•
0
Na mostu Gazela u Beogradu u smeru ka Nišu oko 16 časova zapalio se kombi.
Evropski sud za ljudska prava: Srbija prekršila prava tražilaca azila iz Avganistana
03.02.2026.•
2
Evropski sud za ljudska prava (ECHR) presudio je da je Srbija prekršila prava dvojice avganistanskih tražilaca azila koje je prisilno vratila u Bugarsku 2017. godine i naložio da im se plati odšteta od po 5.000 evra.
Srbija 2035 i planovi predsednika: Cilja li Vučić premijersku fotelju?
03.02.2026.•
23
Uz iskustva autokratskih kolega - Putina, Mila Đukanovića, Orbana, Erdogana - Aleksandar Vučić, posle dva predsednička mandata, puca ponovo na položaj premijera.
Afrička kuga svinja potvrđena na dva gazdinstva kod Uba: Uginulo sedam svinja, eutanazirane 52
03.02.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su veterinarska inspekcija i službe bez odlaganja preduzele sve zakonske mere nakon pojave afričke kuge svinja u Kolubarskom upravnom okrugu u januaru ove godine.
Oglasio se Zdravko Čolić: Nalazim se van zemlje
03.02.2026.•
4
Pevač Zdravko Čolić izjavio da su svi članovi njegove porodice dobro nakon što je na njegovu kuću u Beogradu bačena eksplozivna naprava. On je trenutno van zemlje.
Pelet toliko tražen da se prodaje samo na džak i to po višim cenama
03.02.2026.•
4
Povremene nestašice peleta i ograničena prodaja na džakove nastale su zbog toga što je veliki broj domaćinstava prešao sa grejanja električnom energijom na grejanje peletom.
Danica Grujičić osnovala pokret i sklopila suverenistički savez: Cilj - rušenje SNS
03.02.2026.•
42
Bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić osnovala je pokret Zdravo društvo.
Kašikara bačena na kuću Zdravka Čolića u Beogradu: Nema povređenih, oštećena fasada
03.02.2026.•
17
Kašikara je bačena jutros u dvorište kuće Zdravka Čolića na Dedinju.
Počinje suđenje Selakoviću za Generalštab: Prvi postupak protiv jednog aktuelnog ministra još od petog oktobra
03.02.2026.•
10
Glavni pretres u slučaju "Generalštab" i prvo suđenje jednom aktuelnom minitru još od petooktobarskih promena, održaće se u sredu, 4. februara.
Tužilac Nenadić: Vučića na proslavi Informera čuvao muškarac kod kog su našli 34 paketića droge
03.02.2026.•
10
Glavni tužilac Javnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladen Nenadić odgovarajući na pitanje Informera, rekao je da je predsednika Srbije čuvao muškarac kod kog je pronađena droga.
Ko komandantu SAJ-a gradi vilu?
03.02.2026.•
35
Novi komandant Specijalne antiterorističke jedinice Igor Žmirić, zajedno sa suprugom, postao je vlasnik placa na kom se gradi vila sa bazenom.
Manojlović: Srbija propustila istorijsku šansu da otkupi većinski udeo u NIS-u
03.02.2026.•
5
Lider pokreta "Kreni-promeni" Savo Manojlović ocenio je da je Srbija propustila istorijsku priliku da iskoristi pravo preče kupovine i otkupi većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Hleb "sava" poskupljuje na 65 dinara: Poznato šta sve ulazi u ovu cenu
03.02.2026.•
5
Najjeftiniji hleb u Srbiji, hleb "sava", od 7. februara koštaće 65 dinara.
Komentari 18
ZX
Ce
Samo pitam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar