Da li je toliko ljudi moralo da umre: Korona dodatno uništila demografsku sliku Srbije
Prve dve godine pandemije Srbiji su donele rekorde u pogledu negativnih demografskih trendova, koji se nastavljaju i u ovoj godini.
Foto: 021.rs
U 2020. godini umrlo je više od 116.000 ljudi, što demografi ocenjuju kao najveći godišnji broj umrlih još od pedesetih godina prošlog veka. Iste godine zabeležili smo i rekordno mali broj rođene dece.
Skoro svaki deseti stanovnik je 2020. godine preminuo od posledica zaraze koronavirusom, zvanični su podaci.
U roku od tri godine, Srbija je zabeležila gubitak od skoro 200.000 stanovnika u pogledu razlike na nivou očekivane smrtnosti i ostvarene smrtnosti, što je neverovatan udarac.
Zašto su ovi i drugi demografski podaci relevantni? U ovoj analizi 021.rs cilj nije podići paniku zbog velike smrtnosti i, poput nekih visokih državnih funkcionera, krivicu za sve svaliti na žene koje ne rađaju dovoljno dece. U serijalu "Život u vreme i posle kovida" istaknuti demografi za naš portal objašnjavaju šta nam se dogodilo od početka pandemije do danas, zašto se to dogodilo i koje su projekcije za budućnost, a kako bi se neke slične situacije dočekale na drugačiji način i po manje štete po celo stanovništvo.
Pandemija je u svim sferama društva ostavila izuzetno velik trag i to se naročito odnosi na demografska kretanja, kaže demograf dr Ivan Marinković sa Instituta društvenih nauka u Beogradu. U pogledu mortaliteta, odnosno broja umrlih, imali smo do sada neviđene stope smrtnosti još od sredine 20. veka, odnosno otkako postoji moderna vitalna statistika u Srbiji. Tu se naročito po lošem ističe 2020. godina.
"Nažalost, 2021. godina je još gora kad gledamo mortalitet, a 2022. godina će, prema onome što sada imamo, biti na nivou 2020. godine. U 2020. godini smo imali mortalitet veći za 14 odsto, odnosno preminulo je 14.000 ljudi više nego što je bilo očekivano, a u 2021. godini to je izuzetno - čak 34 odsto, dakle smrtnost je uvećana za trećinu od očekivane. Mi smo na taj način smanjili naše očekivano trajanje života i to za godinu i po u 2020. godini i za čak tri godine u 2021. godini u odnosu na period pre pandemije. To su izuzetne vrednosti, kod muškaraca smo se vratili na vrednosti iz 2003. godine, a kod žena na 2005. godinu", kaže Marinković i dodaje da će se ova statistika popraviti relativno odmah nakon pandemije.
Šta to znači generalno za prirodni priraštaj i depopulaciju koja je ovde aktuelna već tri decenije? Podsetićemo se da prirodni priraštaj predstavlja razliku između broja umrlih i rođenih, a Srbija je u prvoj godini korone imala oko 50.000 više umrlih nego rođenih. Naredne, 2021. godine, ta razlika je bila 75.000, a u 2022. godini demografi očekuju da ćemo opet imati 50.000 više umrlih nego rođenih. Dr Ivan Marinković kaže da u tom pogledu Srbija jeste primila jako velik udarac, ali da nije jedina zemlja koju je pogodila takva smrtnost.
"Mi moramo da budemo svesni da je naša populacija. pre svega. demografski izuzetno stara i samim tim imamo velike kategorije vulnerabilnog stanovništva, hroničnih bolesnika, značajno više nego u razvijenim zemljama u Evropi. Naše očekivano trajanje života i kod muškaraca i žena je oko osam godina kraće, što je u evropskim okvirima nedopustiva stvar, a faktori zdravstvenog rizika su takođe vrlo izraženi u našoj populaciji. Kad na sve to imate pandemiju i činjenicu da se decenijama nije dovoljno ulagalo u zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje, onda možemo da očekujemo ovakav ishod u krizi. Takođe je nedopustivo to što smo mi kad je vakcina već postojala i bila dostupna dozvolili da budemo ubedljivo najgori, da nam smrtnost raste na više od 34 odsto i to je nešto što se u razvijenijim zemljama nije desilo", naglašava naš sagovornik.
Doktorka Daniela Arsenović, demografkinja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu objašnjava za 021.rs da rekordan višak smrtnosti, odnosno veći broj umrlih od očekivanog, kod nas u suštini ne može da se u potpunosti pripiše kovidu jer su ljudi umirali i zbog drugih razloga, ali je kovid u većini slučajeva mogao da bude neka vrsta okidača.
"Kad posmatrate višak smrtnosti, uglavnom poredite sa periodom od nekih poslednjih pet do 10 godina. Jasno se vidi da je došlo do naglog porasta viška smrtnosti, koji je pre pandemije bio oko 10 odsto, to jest broj umrlih je bio 10 odsto veći u odnosu na očekivani mortalitet. Ali od početka pandemije, u nekim mesecima ide i do 90 odsto, što znači da je u nekim mesecima smrtnost bila duplo veća od očekivane. Jasan je zaključak da je kovid imao veliki indirektan uticaj na mortalitet, posebno preko hroničnih bolesnika koji su, nažalost, podlegli uticaju pandemije", kaže dr Arsenović.
Ona objašnjava da, u pogledu broja rođene dece u protekle tri godine, ne postoji način da se sanira šteta koja je nastala u našem mortalitetu.
"U pogledu broja rođene dece, nismo imali neke značajne razlike koje su mogle da utiču na demografsko kretanje. Na lokalnom nivou je možda i zabeležen neki blagi rast nataliteta, ali to je beznačajno na ukupno demografsko stanje. Budući da nam je mortalitet naglo porastao, trebalo je da se rodi između 40.000 i 50.000 ljudi više nego što jeste da bismo smanjili efekat mortaliteta. To se nije desilo i nije bilo ni realno - svakako da su neki aspekti kovida uticali i na parove i pojedince koji su razmišljali o deci, bilo je puno nejasnoća na početku", objašnjava dr Arsenović.
Situacija se u pogledu pomenutog trajanja života građana Srbije ne može toliko popraviti koliko vratiti na starije vrednosti jer smo mi ipak nacija koja neguje poražavajuće loš životni stil i ne vodimo dovoljno brigu o zdravlju da bismo živeli još duže. Dr Ivan Marinković kaže da godišnje u Srbiji samo od posledica pušenja umre 20.000 ljudi, što nas stavlja u apsolutni evropski vrh po broju pušača, uz Mađarsku.
Dr Marinković kaže da je populaciona politika nešto što bi trebalo da bude skup različitih mera i obuhvata, između ostalog, i odnos prema migrantskoj politici, a da bi mere dale bilo kakav pozitivan rezultat, moraju da budu dugoročne, takoreći decenijske.
"Govorimo ovde i o ravnopravnosti polova. Nekada se verovalo da je ženi mesto u kući i da rađa, a to se s razvojem, obrazovanjem društva promenilo. Smanjenje nataliteta je u celom svetu odraz civilizacijskog napretka i nikakvo ulaganje u pronatalitetnu politiku vama kratkoročno neće dati rezultate, već fokus treba uložiti u olakšavanje roditeljstva, sistemsku pomoć parovima i to ne samo krzo novac, već i kroz organizaciju vrtića, bolju zdravstvenu zaštitu, jedno moderno društvo", kaže on.
of9: Da li to znači da naša država ne želi da primeni sve te komplikovane dugoročne mere koje će zapravo poboljšati svima kvalitet života?
"Istinska volja države ne postoji upravo jer sve mere pronatalitetne politike ne mogu da daju rezultate odmah i to donosioci odluka znaju. Potrebne su decenije da bi takve mere dale rezultate, a to ne ide u prilog donosiocima odluka jer to ne mogu da prikažu u svom mandatu kao rezultat rada", smatra naš sagovornik sa Instituta društvenih nauka.
Demografkinja Daniela Arsenović kaže da se u demografskom smislu mnogo toga ne može učiniti da bi situacija bila bolja brzo i trenutno. I ona naglašava potrebu da se unaprede mnogi aspekti vođenja javnih politika, a naročito u pogledu primarne zdravstvene zaštite i prevencije.
"Mi već nekoliko decenija beležimo negativan prirodni priraštaj, što znači da više ljudi umre nego što se rodi. Da biste usporili taj trend, prvo morate da usporite negativan prirodni priraštaj, pa tek onda da razmišljate o nekom rastu. Sigurno je da je potrebno dosta vremena i to nije slučaj samo u našoj zemlji, i druge države se suočavaju sa nedovoljnim fertilitetom i primenjuju mere populacione politike, ali ustaljeno. Kod nas su određene mere na snazi od 2018. godine", objašnjava dr Arsenović sa PMF-a.
Pročitaj još
Dr Ivan Marinković se nada da će ovo negativno iskustvo i pobačaj države koji su mnogi platili životima, biti nauk donosiocima odluka.
"Mislim da naš zdravstveni sistem mnogo trpi - činjenica je da se u njega ne ulaže na pravi način. Organizacija je veliki problem i mislim da je tu u dobroj meri ključ loših rezultata. Teško mi je da prihvatim i da ljudi nisu bili dovoljno spremni, kvalitetno informisani i prosvećeni da prihvate preventivne mere koje bi sprečile zaražavanje kad već znamo da je u pitanju zarazna bolest. Depopulacija će se kod nas sigurno intenzivirati", smatra on.
Oboje sagovornika smatraju da je ključan faktor koji bi kod nas mogao da donese promene zapravo politika migracija, koju mnoge razvijene države uspešno primenjuju i na taj način "saniraju štetu" u svom prirodnom priraštaju. To znači stvaranje pogodnog prostora da mladi ljudi dođu i zasnivaju porodice, a da što manje ljudi napušta Srbiju u potrazi za boljim životom. Ali da bi se ova migrantska politika primenila, potrebni su drugi preduslovi koji se, smatraju demografi, neće u Srbiji stvoriti u skorije vreme.
U nastavku poslušajte emisiju na ovu temu u produkciji Radija 021, a u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida".
-------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kamioni na granici sa Hrvatskom čekaju četiri sata
20.10.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili prelaze granicu bez zadržavanja, dok kamionu čekaju od dva do četiri sata da izađu iz Srbije.
"Srbija na prekretnici: Godinu dana posle Novog Sada": Diskusija u Evropskom parlamentu u utorak
20.10.2025.•
0
U utorak, 21. oktobra, u Evropskom parlamentu održaće se predstavljanje izveštaja Anketne komisije o padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Polemika u Skupštini Srbije: Kada se bolje živelo - u vreme bivše ili sadašnje vlasti?
20.10.2025.•
1
Poslanici Skupštine Srbije,, u popodnevoj raspravi o više zakona o zaduženju Srbije, nastavili su polemiku, često van dnevnog reda, o tome kada je građanima bilo bolje, da li u vreme bivše ili sadašnje vlasti.
Bežao od policije pa izbacio drogu iz kola
20.10.2025.•
0
Beogradska policija je uhapsila M.T. (26) koji je osumnjičen za trgovinu drogom.
Protest u sredu zbog neusvajanja Zakona roditelj-negovatelj
20.10.2025.•
0
Protest ispred Vlade Srbije biće održan u sredu, 22. oktobra, zbog neusvajanja zakona "roditelj-negovatelj", u organizaciji studenata u blokadi Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.
Leskovac zvanično proglašen za Prestonicu kulture Srbije za 2026.
20.10.2025.•
1
Grad Leskovac je danas i zvanično proglašen za Prestonicu kulture Srbije za 2026, zahvaljujući čemu će u niz projekata i programa biti ukupno uloženo 565 miliona dinara, rečeno je danas u Leskovcu.
Inženjeri iz Srbije obučavaju se u Kini za upravljanje saobraćajem na brzoj pruzi
20.10.2025.•
2
Železnički stručnjaci iz Srbije učestvuju na konferenciji o brzim železnicama, kao i o izgradnji i upravljanju srpsko-mađarskom prugom Beograd-Budimpešta za brzine do 200 km/h, koji se do 29. oktobra održava u Кini.
EPS: Građani da iskoriste mogućnost da dobiju popust od sedam odsto na račune - uz dva uslova
20.10.2025.•
11
Elektroprivreda Srbije pozvala je danas građane da, umesto pet odsto popusta za redovno plaćanje računa, iskoriste novi, veći popust od sedam odsto.
Studentkinja Poljoprivrednog dala iskaz u policiji u prisustvu advokata, MUP naveo šta je rekla
20.10.2025.•
7
Studentkinja Poljoprivrednog fakulteta dala je izjavu, odnosno obaveštenje u svojstvu građanke u policiji u prisustvu advokata, u Službi za VTK povodom zahteva tužioca za VTK.
Umro general Nebojša Pavković
20.10.2025.•
11
General Nebojša Pavković preminuo je u 79. godini u Beogradu.
Lončar: Ne razumem se u ekonomiju, ali su blokade finansijski unazadile Srbiju za pet godina
20.10.2025.•
23
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da su blokade na putevima finansijski unazadile Srbiju za minimum četri-pet godina.
Uhapšena bivša v. d. direktora Zavoda za transfuziju krvi Niš: "Namestila" posao farmaceutskoj kompaniji
20.10.2025.•
1
Bivša v. d. direktora Zavoda za transfuziju krvi Niš V. K. (65) uhapšena je zbog zloupotrebe službenog položaja.
Potpisan desetogodišnji sporazum Beograda i Moskve
20.10.2025.•
2
Desetogodišnji sporazum glavnih gradova Srbije i Rusije potpisali su predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević i ministar Vlade Moskve i šef odeljenja za spoljne ekonomske i međunarodne odnose Sergej Čerjomin.
Policija u tužilaštvu: Ispituje kako su curile informacije u slučaju Vujadina Savića
20.10.2025.•
6
Pripadnici Uprave kriminalističke policije, po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ušli su u službene prostorije Trećeg osnovnog javnog tužilaštva na Novom Beogradu.
Nacionalni fudbalski stadion do sada koštao bar 43 milijarde dinara
20.10.2025.•
12
Za Nacionalni fudbalski stadion u Surčinu sa pratećim sadržajima do kraja septembra iz budžeta potrošeno je oko 43,1 milijarde dinara, odnosno oko 368,3 miliona evra.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - idemo opet
20.10.2025.•
10
Novi ciklus pitanja u 021.rs dnevnom kvizu je pred vama.
Luksemburški list: Vučić gubi kredibilitet i u zemlji i u svetu
20.10.2025.•
20
Kao navodni naslednik nesvrstane Jugoslavije, kandidat za EU Srbija izvodi svoj hod po žici između Istoka i Zapada, ali njen autoritarni predsednik Aleksandar Vučić gubi kredibilitet i u zemlji i u svetu.
VIDEO: Novopazarski studenti koji pešače do Novog Sada stigli su u Kraljevo
19.10.2025.•
4
Studenti koji pešače od Novog Pazara do Novog Sada večeras su stigli u Kraljevo, gde će prenoćiti.
Berlinski dnevnik: Kritika Fon der Lajen - promena kursa EU prema Srbiji?
19.10.2025.•
9
Nije izvesno da li kritike koje je u Beogradu izrekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagoveštavaju oštriji kurs Evropske unije prema Srbiji, piše danas berlinski dnevnik Taz (Tagescajtung).
Studenti u blokadi pozvali građane da im pomognu uoči velikog skupa u Novom Sadu
19.10.2025.•
9
Studenti u blokadi pozvali su građane da im pomognu uoči velikog komemorativnog skupa koji će biti održan 1. novembra u Novom Sadu.
Komentari 18
ZX
Ce
Samo pitam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar