Da li je toliko ljudi moralo da umre: Korona dodatno uništila demografsku sliku Srbije
Prve dve godine pandemije Srbiji su donele rekorde u pogledu negativnih demografskih trendova, koji se nastavljaju i u ovoj godini.
Foto: 021.rs
U 2020. godini umrlo je više od 116.000 ljudi, što demografi ocenjuju kao najveći godišnji broj umrlih još od pedesetih godina prošlog veka. Iste godine zabeležili smo i rekordno mali broj rođene dece.
Skoro svaki deseti stanovnik je 2020. godine preminuo od posledica zaraze koronavirusom, zvanični su podaci.
U roku od tri godine, Srbija je zabeležila gubitak od skoro 200.000 stanovnika u pogledu razlike na nivou očekivane smrtnosti i ostvarene smrtnosti, što je neverovatan udarac.
Zašto su ovi i drugi demografski podaci relevantni? U ovoj analizi 021.rs cilj nije podići paniku zbog velike smrtnosti i, poput nekih visokih državnih funkcionera, krivicu za sve svaliti na žene koje ne rađaju dovoljno dece. U serijalu "Život u vreme i posle kovida" istaknuti demografi za naš portal objašnjavaju šta nam se dogodilo od početka pandemije do danas, zašto se to dogodilo i koje su projekcije za budućnost, a kako bi se neke slične situacije dočekale na drugačiji način i po manje štete po celo stanovništvo.
Pandemija je u svim sferama društva ostavila izuzetno velik trag i to se naročito odnosi na demografska kretanja, kaže demograf dr Ivan Marinković sa Instituta društvenih nauka u Beogradu. U pogledu mortaliteta, odnosno broja umrlih, imali smo do sada neviđene stope smrtnosti još od sredine 20. veka, odnosno otkako postoji moderna vitalna statistika u Srbiji. Tu se naročito po lošem ističe 2020. godina.
"Nažalost, 2021. godina je još gora kad gledamo mortalitet, a 2022. godina će, prema onome što sada imamo, biti na nivou 2020. godine. U 2020. godini smo imali mortalitet veći za 14 odsto, odnosno preminulo je 14.000 ljudi više nego što je bilo očekivano, a u 2021. godini to je izuzetno - čak 34 odsto, dakle smrtnost je uvećana za trećinu od očekivane. Mi smo na taj način smanjili naše očekivano trajanje života i to za godinu i po u 2020. godini i za čak tri godine u 2021. godini u odnosu na period pre pandemije. To su izuzetne vrednosti, kod muškaraca smo se vratili na vrednosti iz 2003. godine, a kod žena na 2005. godinu", kaže Marinković i dodaje da će se ova statistika popraviti relativno odmah nakon pandemije.
Šta to znači generalno za prirodni priraštaj i depopulaciju koja je ovde aktuelna već tri decenije? Podsetićemo se da prirodni priraštaj predstavlja razliku između broja umrlih i rođenih, a Srbija je u prvoj godini korone imala oko 50.000 više umrlih nego rođenih. Naredne, 2021. godine, ta razlika je bila 75.000, a u 2022. godini demografi očekuju da ćemo opet imati 50.000 više umrlih nego rođenih. Dr Ivan Marinković kaže da u tom pogledu Srbija jeste primila jako velik udarac, ali da nije jedina zemlja koju je pogodila takva smrtnost.
"Mi moramo da budemo svesni da je naša populacija. pre svega. demografski izuzetno stara i samim tim imamo velike kategorije vulnerabilnog stanovništva, hroničnih bolesnika, značajno više nego u razvijenim zemljama u Evropi. Naše očekivano trajanje života i kod muškaraca i žena je oko osam godina kraće, što je u evropskim okvirima nedopustiva stvar, a faktori zdravstvenog rizika su takođe vrlo izraženi u našoj populaciji. Kad na sve to imate pandemiju i činjenicu da se decenijama nije dovoljno ulagalo u zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje, onda možemo da očekujemo ovakav ishod u krizi. Takođe je nedopustivo to što smo mi kad je vakcina već postojala i bila dostupna dozvolili da budemo ubedljivo najgori, da nam smrtnost raste na više od 34 odsto i to je nešto što se u razvijenijim zemljama nije desilo", naglašava naš sagovornik.
Doktorka Daniela Arsenović, demografkinja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu objašnjava za 021.rs da rekordan višak smrtnosti, odnosno veći broj umrlih od očekivanog, kod nas u suštini ne može da se u potpunosti pripiše kovidu jer su ljudi umirali i zbog drugih razloga, ali je kovid u većini slučajeva mogao da bude neka vrsta okidača.
"Kad posmatrate višak smrtnosti, uglavnom poredite sa periodom od nekih poslednjih pet do 10 godina. Jasno se vidi da je došlo do naglog porasta viška smrtnosti, koji je pre pandemije bio oko 10 odsto, to jest broj umrlih je bio 10 odsto veći u odnosu na očekivani mortalitet. Ali od početka pandemije, u nekim mesecima ide i do 90 odsto, što znači da je u nekim mesecima smrtnost bila duplo veća od očekivane. Jasan je zaključak da je kovid imao veliki indirektan uticaj na mortalitet, posebno preko hroničnih bolesnika koji su, nažalost, podlegli uticaju pandemije", kaže dr Arsenović.
Ona objašnjava da, u pogledu broja rođene dece u protekle tri godine, ne postoji način da se sanira šteta koja je nastala u našem mortalitetu.
"U pogledu broja rođene dece, nismo imali neke značajne razlike koje su mogle da utiču na demografsko kretanje. Na lokalnom nivou je možda i zabeležen neki blagi rast nataliteta, ali to je beznačajno na ukupno demografsko stanje. Budući da nam je mortalitet naglo porastao, trebalo je da se rodi između 40.000 i 50.000 ljudi više nego što jeste da bismo smanjili efekat mortaliteta. To se nije desilo i nije bilo ni realno - svakako da su neki aspekti kovida uticali i na parove i pojedince koji su razmišljali o deci, bilo je puno nejasnoća na početku", objašnjava dr Arsenović.
Situacija se u pogledu pomenutog trajanja života građana Srbije ne može toliko popraviti koliko vratiti na starije vrednosti jer smo mi ipak nacija koja neguje poražavajuće loš životni stil i ne vodimo dovoljno brigu o zdravlju da bismo živeli još duže. Dr Ivan Marinković kaže da godišnje u Srbiji samo od posledica pušenja umre 20.000 ljudi, što nas stavlja u apsolutni evropski vrh po broju pušača, uz Mađarsku.
Dr Marinković kaže da je populaciona politika nešto što bi trebalo da bude skup različitih mera i obuhvata, između ostalog, i odnos prema migrantskoj politici, a da bi mere dale bilo kakav pozitivan rezultat, moraju da budu dugoročne, takoreći decenijske.
"Govorimo ovde i o ravnopravnosti polova. Nekada se verovalo da je ženi mesto u kući i da rađa, a to se s razvojem, obrazovanjem društva promenilo. Smanjenje nataliteta je u celom svetu odraz civilizacijskog napretka i nikakvo ulaganje u pronatalitetnu politiku vama kratkoročno neće dati rezultate, već fokus treba uložiti u olakšavanje roditeljstva, sistemsku pomoć parovima i to ne samo krzo novac, već i kroz organizaciju vrtića, bolju zdravstvenu zaštitu, jedno moderno društvo", kaže on.
of9: Da li to znači da naša država ne želi da primeni sve te komplikovane dugoročne mere koje će zapravo poboljšati svima kvalitet života?
"Istinska volja države ne postoji upravo jer sve mere pronatalitetne politike ne mogu da daju rezultate odmah i to donosioci odluka znaju. Potrebne su decenije da bi takve mere dale rezultate, a to ne ide u prilog donosiocima odluka jer to ne mogu da prikažu u svom mandatu kao rezultat rada", smatra naš sagovornik sa Instituta društvenih nauka.
Demografkinja Daniela Arsenović kaže da se u demografskom smislu mnogo toga ne može učiniti da bi situacija bila bolja brzo i trenutno. I ona naglašava potrebu da se unaprede mnogi aspekti vođenja javnih politika, a naročito u pogledu primarne zdravstvene zaštite i prevencije.
"Mi već nekoliko decenija beležimo negativan prirodni priraštaj, što znači da više ljudi umre nego što se rodi. Da biste usporili taj trend, prvo morate da usporite negativan prirodni priraštaj, pa tek onda da razmišljate o nekom rastu. Sigurno je da je potrebno dosta vremena i to nije slučaj samo u našoj zemlji, i druge države se suočavaju sa nedovoljnim fertilitetom i primenjuju mere populacione politike, ali ustaljeno. Kod nas su određene mere na snazi od 2018. godine", objašnjava dr Arsenović sa PMF-a.
Pročitaj još
Dr Ivan Marinković se nada da će ovo negativno iskustvo i pobačaj države koji su mnogi platili životima, biti nauk donosiocima odluka.
"Mislim da naš zdravstveni sistem mnogo trpi - činjenica je da se u njega ne ulaže na pravi način. Organizacija je veliki problem i mislim da je tu u dobroj meri ključ loših rezultata. Teško mi je da prihvatim i da ljudi nisu bili dovoljno spremni, kvalitetno informisani i prosvećeni da prihvate preventivne mere koje bi sprečile zaražavanje kad već znamo da je u pitanju zarazna bolest. Depopulacija će se kod nas sigurno intenzivirati", smatra on.
Oboje sagovornika smatraju da je ključan faktor koji bi kod nas mogao da donese promene zapravo politika migracija, koju mnoge razvijene države uspešno primenjuju i na taj način "saniraju štetu" u svom prirodnom priraštaju. To znači stvaranje pogodnog prostora da mladi ljudi dođu i zasnivaju porodice, a da što manje ljudi napušta Srbiju u potrazi za boljim životom. Ali da bi se ova migrantska politika primenila, potrebni su drugi preduslovi koji se, smatraju demografi, neće u Srbiji stvoriti u skorije vreme.
U nastavku poslušajte emisiju na ovu temu u produkciji Radija 021, a u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida".
-------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić tvrdi da zvučni top nije korišćen: Oni su neometano pucali u mene
20.06.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da vlast nije pucala na narod, ali da drugi jesu "neometano pucali u njega", te dodao da je cilj bio da se vrati "Srbija propadanja i neuspeha".
Džefri Saks tvrdi da je pametno što Srbija sarađuje sa Kinom: Da li je u pravu?
20.06.2026.•
1
Na "Horizons" forumu u Beogradu američki ekonomista Džefri Saks naveo je da Istočna Azija mnogo bolje planira budućnost nego Evropa i SAD. Stručnjaci i politički oponenti vlasti tvrde da suprotno.
Muškarac poginuo u sudaru autobusa i automobila kod Niša
20.06.2026.•
0
U sudaru autobusa i automobila poginuo je muškarac, dok su dve osobe povređene.
Stanković: RTS nema pravo da nastavi emitovanje "Kvadrature kruga", emisija je autorska
20.06.2026.•
0
Nakon što je objavljeno da kultna emisija "Kvadratura kruga" posle skoro 25 godina prestaje da se emituje na RTS-u, javni servis je će ovaj dokumentarni serijal i dalje biti deo programa vođen novim timom.
Komunalni otpad iz Sjenice privremeno prihvataju susedne opštine
20.06.2026.•
0
Komunalni otpad iz Sjenice od danas će se odvoziti na deponije u Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši, izjavila je predsednica te lokalne samouprave Mersija Camović Rebronja.
Vučić opet najavio izbore: Oktobar ili novembar
20.06.2026.•
11
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će "jedni izbori" biti održani "ili u oktobru ili novembru" bez preciziranja da li se to odnosi na parlamentarne ili predsedničke izbore.
Sejdinović: Optužbe da su studenti simulirali zvučni top budalaština, cilj zataškavanje dešavanja 15. marta
20.06.2026.•
4
Više javno tužilaštvo je batina u rukama ovog režima i sramota za pravosuđe, izjavio je novinar Nedim Sejdinović, komentarišući rad VJT-a povodom optužbi da su studenti simulirali zvučni top na protestu 15. marta.
Vučić: Uvek sam negovao politiku poštovanja i prema Rusiji i prema Ukrajini
20.06.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se uvek odnosio sa poštovanjem i prema Rusiji i prema Ukrajini, kao i da zemlje u regionu moraju da žive zajedno i razgovaraju.
Da li tužilaštvo treba da sasluša Marka Krička nakon Bosketovog iskaza?
20.06.2026.•
3
U slučaju ubistva na Senjaku, pored Veselina Milića, pojavilo se još jedno dobro poznato ime iz samog vrha policije, načelnik Uprave kriminalističke policije Marko Kričak.
MUP povodom sezone kupanja: Voda ne pravi razliku između hrabrosti i neopreznosti
20.06.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova savetuje građane, povodom otvaranja sezone kupanja, da se ponašaju na rekama i jezerima.
UNS: Na televiziji Hepi vesti čitaju AI spikeri potpisani srpskim imenima i prezimenima
20.06.2026.•
17
Spikeri koje je generisala veštačka inteligencija, potpisani srpskim imenima i prezimenima, pojavili su se u vestima na televiziji Hepi, saopštilo je Udruženje novinara Srbije.
Zaštitnik građana pozvao na poštovanje osoba sa izbegličkim statusom koje borave u Srbiji
20.06.2026.•
5
Zaštitnik građana Zoran Pašalić pozvao je društvo na poštovanje osnovnih ljudskih prava i obezbeđivanje dostojanstvenog života za sve osobe sa izbegličkim statusom koja borave u Srbiji.
Uprava o navodnim pretnjama Miliću: Staramo se o bezbednosti apsolutno svih u pritvoru
20.06.2026.•
8
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija saopštila je da se brine o bezbednosti svih osoba koje su lišene slobode, nakon navoda o pretnjama upućenim bivšem načelniku beogradske policije Veselinu Miliću.
Advokat Janković o daljoj zakonskoj proceduri u predmetu "Ribnikar"
20.06.2026.•
0
Punomoćnik oštećenih u sudskom postupku "Ribnikar" advokat Marko Janković kaže da Viši sud treba pisano da izradi prvostepenu presudu, a onda se ona šalje strankama u postupku, koje se mogu žaliti u roku od 15 dana.
Sindikat GSP Beograd: Za 24 sata prijavljena 143 vozila u kojima ne radi klima u Beogradu
20.06.2026.•
2
Prvog dana rada portala za prijavu neuključivanja klima uređaja u vozilima javnog gradskog prevoza pristigle su 143 prijave građana.
Kakav je rejting studentske liste, a kakav SNS, zavisi koga pitate
20.06.2026.•
20
Većina analitičara, politikologa i istraživača javnog mnjenja to što nisu raspisani izbori obrazlaže time da bi to značilo gubitak vlasti za SNS.
Dragoljub Popović: Ne vidim na čemu bi mogla da se zasnuje optužnica za navodnu simulaciju zvučnog topa
20.06.2026.•
3
Bivši sudija Evropskog suda za ljudska prava Dragoljub Popović kazao je da za sada nama dokaza da bi Više javno tužilaštvo moglo da podigne optužnicu povodom navodne simulacije upotrebe zvučnog topa.
RHMZ upozorio na obilne pljuskove sa grmljavinom
20.06.2026.•
4
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je na obilne pljuskove sa grmljavinom, uz kratkotrajnu pojavu grada u nedelju kasno popodne u Bačkoj i Banatu i u ponedeljak u Sremu, zapadnoj i centralnoj Srbiji.
Komentari 18
ZX
Ce
Samo pitam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar