Svaku treću nekretninu građani kupili na rizik: Milijarde evra za još nelegalizovane stanove
U prvoj polovini godine vrednost tržišta nepokretnosti Srbije iznosila je 3,3 milijarde evra, saopštio je Republički geodetski zavod.
Foto: Pixabay
Više od trećine, odnosno 34 odsto od ukupne vrednosti prometovanih nekretnina ili 1,1 milijardi evra, ostvareno je na delimično regulisanom tržištu. O kakvom tržištu je zapravo reč i zašto stručnjaci upozoravaju da građani upuštanjem u trgovinu na njemu pruzimaju na sebe veliki rizik?
Na tom tržištu su novoizgrađene zgrade, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno one koje se kupuju od investitora. Reč je uglavnom o zgradama koje imaju građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu, odnosno nisu upisane u katastar.
Tako iz Republičkog geodetskog zavoda upozoravaju da kupovina na delimično regulisanom tržištu nosi brojne rizike čiji uzrok leži u tome da te nepokretnosti iz različitih razloga nisu upisane u katastar nepokretnosti. U zavodu navode da je vid zaštite kupaca i upis predbeležbe o kupoprodaji u Katastru nepokretnosti, na kojoj bi kupci trebalo da insistiraju.
Oni napominju da to donosi dodatnu sigurnost i garanciju upisa prava vlasništva u katastar nepokretnosti, što ima za krajnji cilj smanjenje broja transakcija na delimično regulisanom tržištu.
I advokati upozoravaju na rizike kupovine nekretnine koja nije upisana u katastar.
Koliki su rizici za kupca?
Čak 21.784 nekretnine koje su u Srbiji prodate tokom prošle godine nisu ispunjavale uslove da budu upisane u katastar nepokretnosti. Taj broj je za 119 odsto veći u odnosu na 2019. godinu. Od 7,5 milijardi evra, koliko su vredeli svi stanovi, kuće i ostali objekti prometovani prošle godine, 2,2 milijardi su plaćene nekretnine koje nisu imale sve neophodne papire. To pokazuje statistika Republičkog geodetskog zavoda, koji prikuplja podatke na osnovu kupoprodajnih ugovora.
Promet nekretnina odvija se paralelno u tri sistema tržišta nepokretnosti - regulisanom, delimično regulisanom i neregulisanom.
U regulisanom tržištu sve nepokretnosti su upisane u katastar, za razliku od delimično regulisanog tržišta koje je samo delimično regulisano zakonima i uredbama, dok neregulisani sistem obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima kao ni sa pravnim okvirima koji regulišu tržište nepokretnosti, a koje nisu ni upisane u katastar.
Kada je reč o delimično regulisanom tržištu, u praksi im za upis uglavnom nedostaje dokumentacija. Najčešće je reč o stanovima u izgradnji ili stanovima koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
Advokat Brane Krunić iz Subotice objašnjava da se to najčešće dešava kod stanova koji su otkupljivani za vreme državnih i javnih preduzeća osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, gde najčešće nedostaje tačan opis nepokretnosti u tipskim ugovorima, opis parcela, objekat, broj stana i drugo. U takvim slučajevima ne postoje tačni rokovi koji bi mogli da budu utvrđeni radi rešavanja problematike ovakih predmeta, jer su ovo komplikovanije procedure za utvrđivanje prava vlasništva.
Mnogo veću grupu nekretnina na delimično regulisanom tržištu čine stanovi u izgradnji, za koje investitori zgrade imaju samo građevinsku dozvolu, ali nemaju upotrebnu dozvolu i kod kojih nije sproveden tehnički prijem. Advokat Krunić je za portal 4zida rekao da se najveći broj transakcija delimično regulisanog tržišta nepokretnosti odigrava na primarnom tržištu, koje predstavljaju novoizgrađene nepokretnosti, nepokretnosti u izgradnji i one koje nisu nikad korišćene, odnosno kupoprodaje od investitora.
Prvi rizik kupovine ovih nekretnina je teži dolazak do stambenog kredita. Svaka banka, da bi uspostavila založno pravo na nepokretnosti, mora imati potpuno legalnu nekretninu – sa uredno izdatom građevinskom i upotrebnom dozvolom.
"Poslovna banka mora biti sigurna da će investitor završiti izgradnju stana i zbog toga ne ulazi u proces odobrenja stambenih kredita ako stepen izgrađenosti zgrade nije na minimumu od 80 odsto. Kupovina nepokretnosti u ovom sistemu, faktički nema dovoljno jaku garanciju za kupce. Svakako da niko ne može da garantuje da će investitor, koji je najčešće osnovan kao DOO, završiti zgradu ili da njegova firma neće otići u stečaj ili u novačne blokade", navodi Krunić.
On ističe da kupac mora svesno da prihvati stepen tih rizika, osim ukoliko ne postoji neki drugi vid obezbeđenja od strane investitora, što je vrlo retko u praksi. To bi bila hipoteka na drugom izgrađenom stanu u vlasništvu investitora, ili lična menica investitora ili trećeg lica, koji garantuju završetak izgradnje stana/zgrade svom svojom ličnom imovinom, bankarska garancija ili slično.
Krunić napominje da je vid zaštite kupca da se predugovor ili kupoprodajni ugovor moraju overiti kod javnog beležnika, a kako bi kasnije sa punovažnim pravnim osnovom, pred sudom, mogao da zaštiti svoja prava.
Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini
Advokatica Tatjana Simović kaže za Euronews Srbija da suštinski delimično regulisano tržište ne postoji, nego postoje legalni i nelegalni objekti.
Ona objašnjava da one nekretnine koje su u procesu ozakonjenja nisu legalne, s tim što u poslednje vreme neki notari overavaju i takve ugovore, ukoliko im se dostavi kompletna dokumentacija što podrazumeva da je parcela u redu, da ima kompletno sve priloženo za legalizaciju, odnosno da su uredni papiri.
Pročitaj još
Tu su, dodaje, i nekretnine sa građevinskom dozvolom gde se čeka dobijanje upotrebne dozvole, odnosno tamo gde je taj proces u toku.
"Sve što nije upisano u katastar je rizik, uvek izbegavam da radim takvu vrstu ugovora. Nema potrebe da kod kupovine nepokretnosti kupac ni 0,000 nešto rizikuje, ne vidim zbog čega bi. Pritom, cene nisu nešto niže nego kod legalnih nekretnina, odnosno katastarskih, ne vidim šta tu može da se dobije osim rizika", kaže Simović.
Mnogi građani koji nameravaju da reše stambeno pitanje odlučuju da kupe stan u izgradnji, a takvi ugovori se overavaju zato što postoji građevinska dozvola.
Ceo tekst Euronews Srbija čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Uhapšen osumnjičeni za ubistvo žene u Nišu
06.02.2026.•
0
Muškarac star 56 godina osumnjičen za ubistvo žene u Nišu uhapšen je danas na području Aleksinca, potvrdili su u Policijskoj upravi u Nišu.
Novinar Vuk Cvijić: Nastavak kartelizacije policije
06.02.2026.•
0
Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić izjavio je da smena inspektora koji su otkrili i zaplenili pet tona sušene marihuane u selu Konjuh kod Kruševca predstavlja nastavak kartelizacije policije.
Milion tableta "Bensedina" i "Ksalola" zaplenjeno u magacinu kurirske službe
06.02.2026.•
0
Službenici Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carine zaplenili su više od milion psihoaktivnih tableta.
Potvrđena optužnica protiv bivše gradonačelnice Niša Dragane Sotirovski
06.02.2026.•
0
Apelacioni sud u Nišu potvrdio je optužnicu Višeg suda protiv bivše gradonačelnice Dragane Sotirovski zbog zloupotrebe službenog položaja i kao neosnovanu odbilo žalbu njenog branioca.
UNS: Bujošević još uvek nije potpisao ugovor o radu sa RTS
06.02.2026.•
1
Generalni direktor Radio-televizije Srbije (RTS) Dragan Bujošević još uvek nije potpisao ugovor o radu.
Selaković o suđenju za Generalštab: Nema krivičnog dela, montiran proces
06.02.2026.•
2
Ministar kulture Nikola Selakvić rekao je da u sudskom postupku "Generalštab" u kojem su osumnjičeni on i još tri osobe, "nema krvičnog dela" i da je to "politički montiran proces".
VJT o zapleni pet tona marihuane i neistinama predstavnika državnih organa
06.02.2026.•
7
Više javno tužilaštvo u Beogradu oglasilo se povodom zaplene pet tona marihuane u Konjuhu, na imanju SNS odbornika.
Ubijena žena u Nišu
06.02.2026.•
0
Telo žene nađeno je jutros u Nišu, a Južne vesti nezvanično saznaju da je reč o ubistvu.
Le Monde o pravosuđu u Srbiji: Na meti Aleksandra Vučića
06.02.2026.•
1
Uticajni francuski medije Le Monde izvestio je o situaciji sa pravosuđen u Srbiji.
Dvoje stradalih i dvoje teško povređenih u sudaru automobila i kamiona kod Vreoca
06.02.2026.•
0
Dve osobe su poginule, a dve teško povređene u direktnom sudaru automobila i kamiona kod Vreoca, kod Lazarevca.
Studentski protest u Orašcu na Sretenje: "Između ustanka i Ustava"
06.02.2026.•
12
Studenti u blokadi Univerziteta u Kragujevca pozvali su na protest na Sretenje, 15. februara, u Orašcu.
ANKETA: Treba li opozicija da podrži studentsku listu?
06.02.2026.•
55
Studenti u blokadi u Srbiji su u maju prošle godine izneli zahtev kojim traže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Vučević: Očekujem da vidim Vučića kao premijera, bila bi šteta ispustiti kapital koji je u njemu
05.02.2026.•
72
Lider Srpske napredne stranke i savetnik predsednika države za regionalna pitanja Miloš Vučević izjavio je večeras da očekuje da vidi Aleksandra Vučića kao premijera Srbije.
Uhapšen i drugi osumnjičeni za bacanje bombe na kuću Zdravka Čolića
05.02.2026.•
4
Policija je večeras, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapsila još jednog osumnjičenog u slučaju bačene bombe na kuću pevača Zdravka Čolića.
Evropska komisija poziva na obustavu Mrdićevih zakona
05.02.2026.•
20
Set pravosudnih zakona koji je Skupština Srbije nedavno usvojila, a predsednik države potpisao, uprkos protivljenju struke i kritikama iz EU, bili su tema danas u Briselu.
MUP: Uhapšen bivši pripadnik OVK osumnjičen za ratne zločine
05.02.2026.•
1
Policija je na graničnom prelazu Batrovci uhapsila M.L. (45) iz Peći.
Kamioni čekaju pet sati na Horgošu
05.02.2026.•
1
Kamioni na graničnom prelazu Horgoš na izlazu iz Srbije ka Mađarskoj čekaju pet sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Blagi porast podrške članstvu Srbije u EU: Jasan generacijski jaz
05.02.2026.•
29
Anketa javnog mnjenja iz januara, sprovedena za Delegaciju EU u Srbiji, pokazuje blagi porast javne podrške članstvu Srbije u EU.
Tražili novac od vlasnika ugostiteljskih objekata da bi ih "zaštitili od vračarskog klana"
05.02.2026.•
3
Beogradsko Više javno tužilaštvo navodi da je predložilo pritvor za četvoricu uhapšenih koji su pokušali da prinude više vlasnika ugostiteljskih objekata i firmi da im daju novac radi zaštite od "vračarskog klana".
Komentari 10
Pera
VB
Zebra
Notari i malo digotalizacije malo poboljšavaju stvari. Ali činjenica je da je država sve uredno naplacivala svaku overu u sudu za nešto sto je bezvredno…
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar