Srbija će do 2052. imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen
Srbija će za 30-tak godina imati oko 1,5 miliona stanovnika manje, a najviše će se isprazniti jug i istok, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine.
Foto: 021.rs
To su procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prema "srednjem očekivanom scenariju", prenosi Danas.
Najveći gubitak stanovništva do 2052. godine, od oko 50 odsto u odnosu na poslednji popis, imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto), dok će se, očekivano, najmanje isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto.
Region Vojvodine će izgubiti četvrtinu stanovništva.
Mada će 2052. u pet gradova: Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kragujevcu i Nišu, živeti skoro polovina ukupnog stanovništva, najveći grad na jugu i istoku zemlje, Niš, imaće 35.000 građana manje nego 2022.
Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nije odgovorilo na pitanja Danasa o tome šta država čini da se ovakav scenario bar ublaži, a nezavisni stručnjaci upozoravaju da je "minut do 12" za daleko ozbiljniju populacionu, demografsku i politiku ravnomernog regionalnog razvoja.
Bujanovac će imati više stanovnika od Vranja
Republički zavod za statistiku u Projekciji stanovništva Republike Srbije 2022 - 2052. navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika 2052. godine biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022.
Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i "negativna neto migracija", odnosno veći broj odseljenih u odnosu na doseljene.
U pet gradova, u kojima će tada živeti oko polovina ukupnog stanovništva, po popisu iz 1992. godine živelo je 30 odsto, a po popisu iz 2022. oko 40 odsto ukupnog broja.
Prema sadašnjoj projekciji, do 2052. značajno će porasti broj opština sa manje od 5.000 stanovnika, kojih gotovo nije bilo u prethodnom periodu, kao i opština koje će imati od 5.000 do 10.000 stanovnika.
Region južne i istočne Srbije, koji je po popisu iz 2022. imao oko 1,4 miliona stanovnika, pašće na 963.879.
Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764.
Prema ovoj projekciji, najviše stanovnika izgubiće Crna Trava i Lebane, kojima je ugrožen opstanak.
I Babušnica i Dimitrovgrad izgubiće veliki deo stanovništva, oko polovine.
Pritom će u ove dve opštine više od 40 odsto građana biti starije od 65 godina.
Izuzetak od ovog neslavnog populacionog pravila su Preševo i Bujanovac, u kojima će broj žitelja porasti za oko deset odsto.
Može se očekivati da će u Bujanovcu biti više stanovnika nego u Vranju, koje je sada najveća teritorijalna jedinica Pčinjskog okruga.
Ministar Tončev: Ravnomerni razvoj nije moguće rešiti bez stvarne, a ne statističke regionalizacije
Novica Tončev, ministar bez portfelja zadužen za oblast unapređenja razvoja nedovoljno razvijenih opština, kojih je inače najviše na jugu i istoku zemlje, tvrdi da Vlada Srbije ulaže ozbiljan napor, kako bi unapredila uslove života i poslovanja u njima, te doprinela očuvanju stanovništva.
To dokazuje i formiranje Kabineta koji se bavi ovim opštinama 2020. godine, kaže on za Danas.
"Ako pogledate javne pozive i drugih ministarstava i Fonda za razvoj videćete da se opštinama koje pripadaju trećoj i četvrtoj grupi razvijenosti daju određene povlastice prilikom konkurisanja. Deo ovih opština pritim ima i status pograničnih mesta i zato moramo uložiti više napora u njihovom očuvanju", kaže.
On precizira da Kabinet za čiji je rad odgovoran svake godine 80 odsto ukupnog budžeta izdvaja za sufinansiranje projekata za unapređenje infrastrukture, nabavku komunalne i druge opreme, izgradnju, renoviranje i opremanje objekata u svojini tih opština.
Iz svakodnevnog kontakta sa predstavnicima tih opština, uočen je nedostatak stručnog kadra, zbog čega njegov kabinet organizuje besplatne edukacije za zaposlene.
"Svakog dana insistiram na povećanju sredstava za ulaganje u ove opštine i moram da istaknem da dobra volja postoji i da će se u najskorije vreme to i sprovesti", kaže Tončev.
Na pitanje šta bi u bližoj budućnosti trebalo preduzeti da se spreči ovaj negativni demografski i populacioni trend, posebno na "najsiromašnijem jugu", on kaže da je iz razgovora sa predstavnicima nerazvijenih opština proizašlo "nekoliko potencijalnih sistemskih rešenja", koja će biti u fokusu njegovog kabineta.
"Potrebno je doneti Zakon o razvoju izrazito nedovoljno razvijenih opština. Ovim zakonom sistemski bi se uredila ulaganja u ovakve opštine, a prvenstveno ulaganje republičkih javnih preduzeća, kao što su Putevi Srbije, Srbijavode i druga. Ona bi trebalo da imaju obavezu da shodno propisanim kriterijumima ulažu deo budžeta u ove opštine", kaže on.
Potrebno je, takođe, doneti Zakon o Fondu za razvoj izrazito nedovoljno razvijenih opština, koji bi bio osnov da se određena budžetska sredstva usmeravaju isključivo ovim opštinama.
"Sadašnjim zakonskim rešenjima o Fondu za razvoj Republike Srbije najveći deo odobrenih sredstava odlazi na regione Beograd i Vojvodina", kaže on.
Tončev dodaje da je neophodno i osnivanje Fonda za finansiranje nedostajućih sredstava potrebnih za učešće u programima prekogranične saradnje, jer postojeći IPA programi predviđaju predfinansiranje projekata za koje izrazito nedovoljno razvijene opštine nemaju novca.
Neophodno je, takođe, izmeniti postojeća zakonska rešenja tako da najveći deo naknade za korišćenje prirodnih dobara bude prihod budžeta opštine.
"Povećanje transfera lokalnim samoupravama je možda trenutno prioritet jer oni nisu menjani od 2014. godine u nominalnom iznosu, pa jedinice lokalne samouprave ne mogu da izvršavaju zakonom predviđene obaveze", kaže on.
"Ravnomerni regionalni razvoj nije moguće rešiti bez stvarne regionalizacije. Sada imamo samo statističke regione i okruge koji su osnovani uredbom", kaže Tončev.
Jug Srbije je sličan afričkim zemljama, zato obrazovani ljudi odlaze
Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže za Danas da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.
On kaže da je potpuno jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj državi, kakva je Srbija.
Prema njegovim rečima, jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal.
Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega oslanjaju na fizicki rad, ocenjuje.
Kada diplomirani psiholog ili lekar imaju izbor između nezaposlenosti ili motanja kablova u Nišu, sa jedne, i preseljenja u Beograd, pa i Novi Sad, sa druge strane, jasno je šta će izabrati, kaže.
"Kao da je u Srbiji granica - Sava i Dunav. Kao da je Vlada Srbije postavila granicu neoliberalnog kolonijalizma južno od Save i Dunava, gde caruju loše strane investicije, a eksploatacija prirodnih resursa i ekološki problemi su najveći. Kolonijalna politika Vlade jug Srbije vidi kao izvor jeftine radne snage i mesto jeftine eksploatacije resursa. Jug Srbije je jako sličan afričkim zemljama", kaže Jovanović.
On dodaje da se "na sve to prosečna srpska plata na jugu vidi samo na televiziji", što dodatno gradi "atmosferu bespomoćnosti juga i uverenje da njegovi žitelji ne mogu da imaju bolju budućnost".
"Dok god se jug Srbije politički opredeljuje za partije koje imaju centrale u Beogradu, i dok god političari sa juga slušaju samo svog beogradskog šefa a ne ljude sa kojima žive, stvari se ne mogu promeniti nabolje. Dok god građani juga čekaju da im Beograd donese zlatno doba, toga neće biti. Jug Srbije mogu da učine boljim za život samo građani koji tu žive", zaključuje Jovanović.
Pročitaj još
.jpg "U Novom Sadu se iznajmljuje skoro 25.000 stanova")
Starijih od 65 godina biće više od trećine stanovništva
Prema projekciji RZS, prosečna starost u Srbiji, koja već spada u zemlje sa "starim" stanovništvom, nastaviće se.
U periodu od 2022. do 2052. ona će porasti za 2,6 godina, tako da će prosečni stanovnik imati 46,4 godine, umesto sadašnjih 43,8.
Zastupljenost građana starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu porašće sa 21,9 odsto na 28,5 odsto, a najstarijih od 80 i više godina, sa 4,5 odsto na 7,3 odsto.
"Zbog visokog učešća starije populacije u ukupnom stanovništvu, uz Crnu Travu, demografski najugroženije biće opštine Negotin, Golubac, Boljevac, Bosilegrad, Osečina i Nova Varoš. Relativno povoljnija starosna struktura beleži se u opštinama Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Opovo i Žabalj", navodi RZS.
Do kraja projekcionog perioda predviđa se da će stopa fertiliteta (plodnost jedne populacije, prim. aut.) biti do 1,7 deteta po ženi, a da će životni vek biti produžen za skoro šest godina.
Sve je krenulo nizbrdo tokom ratnih devedesetih
RZS navodi da je prelomna tačka, nakon koje je započeo pad stanovništva u Srbiji, bila 1991. godina.
"Sve do tada, broj stanovnika Srbije rastao je i to pretežno zahvaljujući pozitivnom prirodnom priraštaju. Međutim, usled nepovoljnih ekonomskih i društvenih promena koje su se dogodile krajem 20. veka- ratni sukobi na prostoru bivše SFRJ, ekonomske sankcije, priliv izbeglica i interno raseljenih lica- tokom devedesetih godina broj stanovnika počinje da opada, a potom se opadajući trend nastavlja sve do 2022. godine, što potvrđuje i poslednji Popis stanovništva", navodi RZS.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ivanka Popović: Vlast pokušava da diskredituje Univerzitet u Beogradu
16.08.2026.•
1
Nekadašnja rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović ocenila je da vlast pokušava da diskredituje taj Univerzitet.
Politikolog Vujo Ilić: Birači su polarizovani i neće se predomisliti
16.08.2026.•
8
"Neobično je žilava podrška Studentskoj listi i bilo bi iznenađenje da se bilo koji birač predomisli jer mu se ne sviđa ovaj ili onaj kandidat", kaže politikolog Vujo Ilić.
Na granici sa Mađarskom automobili čekaju sat vremena
16.08.2026.•
0
Automobili čekaju za izlaz iz zemlje na graničnim prelazima Horgoš i Horgoš 2 po sat vremena, podaci su granične policije koje prenosi Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Odbrana struke: Da li sudije i tužioci postaju mete zato što primenjuju zakon i odbijaju da ćute?
16.08.2026.•
1
"Odbrana struke" ocenjuje da paljenje vozila valjevskog tužioca Vukašina Vujičića ne sme da se prećuti jer predstavlja ozbiljan napad na nosioca pravosudne funkcije, na pravosuđe i na vladavinu prava.
Vučić: Iza pada na Šangajskoj listi su oni koji žele slom države
16.08.2026.•
43
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da iza ovogodišnjeg pada beogradskog Univerzieta na Šangajskoj listi stoje "oni koji žele slom države".
Urednik filmskog programa RTS-a podneo ostavku
16.08.2026.•
11
Odgovorni urednik filmskog i stranog serijskog programa Radio-televizije Srbije (RTS) Nikola Popević najavio je povlačenje sa te pozicije.
"Parapolicija sastavljena od lojalista i kriminalaca": Ko čini "jedinicu" koja napada kritičare vlasti?
16.08.2026.•
3
Reditelja i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti Stevana Filipovića nedavno je, kako je objavio na Instagramu, pretukla grupa muškaraca za koje je rekao da su "plaćenici vladajuće partije".
Zapaljeno vozilo valjevskog tužioca Vukašina Vujičića
16.08.2026.•
7
Vozilo valjevskog tužioca Vukašina Vujičića protekle noći poliveno je zapaljivom tečnošću i zapaljeno.
Seničić: Srpski turisti ne mogu automatski da otkažu aranžman ili traže povrat novca zbog požara
16.08.2026.•
8
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić izjavio je da turisti zbog požara na određenim destinacijama ne mogu automatski da otkažu aranžman i zahtevaju povraćaj novca.
Mađarski politikolog: Srpskoj opoziciji potreban Petar Srbin
16.08.2026.•
15
Ideologija srpskog studentskog pokreta donekle podseća na ideologiju mađarske demokratske opozicije iz osamdesetih godina.
Glamočić: Poljoprivrednici koji protestuju zbog cene suncokreta to rade zbog političke samopromocije
16.08.2026.•
14
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kritikovao je danas poljoprivrednike koji protestuju i traže da otkupna cena suncokreta bude najmanje 70 dinara rekavši da su njihovi skupovi "politički motivisani".
.jpg "Požar kod Bovanskog jezera još nije pod kontrolom, ali se ne širi i ne ugrožava selo Mozgovo")
Požar kod Bovanskog jezera još nije pod kontrolom, ali se ne širi i ne ugrožava selo Mozgovo
16.08.2026.•
0
Požar koji je u subotu zahvatio šumu i tri vikendice kod Bovanskog jezera ne širi se i ne ugrožava selo Mozgovo, izjavio je načelnik Uprave za vanredne situacije u Nišu Srđan Mitrović.
Srednjoškolci iz Srbije osvojili tri bronzane medalje na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike
16.08.2026.•
6
Srednjoškolci iz Srbije osvojili su tri bronzane medalje na Međunarodnoj olimpijadi iz informatike u Uzbekistanu.
Požar u Deliblatskoj peščari pod kontrolom, na Stolovima vatra još nije lokalizovana
16.08.2026.•
2
Visoke temperature i suva vegetacija i dalje stvaraju ozbiljan rizik od izbijanja i širenja požara širom Srbije.
Ministarka Lazarević: Krajem avgusta otvaranje fabrike humanoidnih robota u Šapcu
16.08.2026.•
19
Kineska kompanija Agibot u prvih šest meseci ove godine isporučila je oko 8.400 humanoidnih robota, što je 562 odsto više nego u istom periodu prošle godine, i time dostigla 44 odsto globalnog tržišta.
Nova pravila za dronove u Srbiji: Biće zabranjeni letovi uz auto-puteve, granicu...
16.08.2026.•
11
Vlada Srbije donela je uredbu o geografskim zonama za sisteme bespilotnih vazduhoplova, kojom se utvrđuju geografske zone u Srbiji za sisteme bespilotnih letelica, kao i uslovi za odvijanje operacija u tim zonama.
Dve naučne organizacije sklopile sporazum: Ambicija da Srbija do 2033. dobije polarnu stanicu na Antarktiku
16.08.2026.•
13
Udruženje "Milutin Milanković" saopštilo je da su ove nedelje sa Srpskim polarnim naučno-istraživački centrom "Polar Srbija" potpisali Sporazum o naučnoj, stručnoj, programskoj i projektnoj saradnji.
Zašto su rektor i prorektori Beogradskog univerziteta ostali bez funkcija u državnim institucijama?
15.08.2026.•
21
Prijavljivali su ih i saslušavali za navodnu zloupotrebu službenog položaja, optuživali da su glavni organizatori blokada visokoškolskih ustanova, jurili po ulicama, a sada su na red došle i smene.
Komentari 16
T
Neko iz struke
Pa cim vidim takvog ministra, jasno ti je da je demografija u negativnom saldu i zasto je to tako.
Ssy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar