Srbija će do 2052. imati znatno manje stanovnika, a opstanak nekih opština biće ugrožen
Srbija će za 30-tak godina imati oko 1,5 miliona stanovnika manje, a najviše će se isprazniti jug i istok, koji će biti siromašniji za 445.000 ljudi u odnosu na poslednji popis 2022. godine.
Foto: 021.rs
To su procene Republičkog zavoda za statistiku (RZS) prema "srednjem očekivanom scenariju", prenosi Danas.
Najveći gubitak stanovništva do 2052. godine, od oko 50 odsto u odnosu na poslednji popis, imaće borska (55 odsto) i zaječarska oblast (skoro 50 odsto), dok će se, očekivano, najmanje isprazniti beogradska i južnobačka oblast, za nešto manje od deset odsto.
Region Vojvodine će izgubiti četvrtinu stanovništva.
Mada će 2052. u pet gradova: Beogradu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Kragujevcu i Nišu, živeti skoro polovina ukupnog stanovništva, najveći grad na jugu i istoku zemlje, Niš, imaće 35.000 građana manje nego 2022.
Demografska slika buduće Srbije još je pesimističnija kada se u projekciju uvrsti podatak RZS da će 2052. godine broj dece do 14 godina biti dvostruko manji od broja osoba starijih od 65 godina, kojih će biti sve više.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nije odgovorilo na pitanja Danasa o tome šta država čini da se ovakav scenario bar ublaži, a nezavisni stručnjaci upozoravaju da je "minut do 12" za daleko ozbiljniju populacionu, demografsku i politiku ravnomernog regionalnog razvoja.
Bujanovac će imati više stanovnika od Vranja
Republički zavod za statistiku u Projekciji stanovništva Republike Srbije 2022 - 2052. navodi da će prema srednjem očekivanom scenariju, broj stanovnika 2052. godine biti 5.224.762, što predstavlja pad od oko 22 odsto u odnosu na 2022.
Osnovni razlozi takvog pada su negativni prirodni priraštaj, koji u proseku iznosi 86 odsto, i "negativna neto migracija", odnosno veći broj odseljenih u odnosu na doseljene.
U pet gradova, u kojima će tada živeti oko polovina ukupnog stanovništva, po popisu iz 1992. godine živelo je 30 odsto, a po popisu iz 2022. oko 40 odsto ukupnog broja.
Prema sadašnjoj projekciji, do 2052. značajno će porasti broj opština sa manje od 5.000 stanovnika, kojih gotovo nije bilo u prethodnom periodu, kao i opština koje će imati od 5.000 do 10.000 stanovnika.
Region južne i istočne Srbije, koji je po popisu iz 2022. imao oko 1,4 miliona stanovnika, pašće na 963.879.
Najveći grad u ovom delu Srbije, Niš, spašće sa 250.648 stanovnika na 215.764.
Prema ovoj projekciji, najviše stanovnika izgubiće Crna Trava i Lebane, kojima je ugrožen opstanak.
I Babušnica i Dimitrovgrad izgubiće veliki deo stanovništva, oko polovine.
Pritom će u ove dve opštine više od 40 odsto građana biti starije od 65 godina.
Izuzetak od ovog neslavnog populacionog pravila su Preševo i Bujanovac, u kojima će broj žitelja porasti za oko deset odsto.
Može se očekivati da će u Bujanovcu biti više stanovnika nego u Vranju, koje je sada najveća teritorijalna jedinica Pčinjskog okruga.
Ministar Tončev: Ravnomerni razvoj nije moguće rešiti bez stvarne, a ne statističke regionalizacije
Novica Tončev, ministar bez portfelja zadužen za oblast unapređenja razvoja nedovoljno razvijenih opština, kojih je inače najviše na jugu i istoku zemlje, tvrdi da Vlada Srbije ulaže ozbiljan napor, kako bi unapredila uslove života i poslovanja u njima, te doprinela očuvanju stanovništva.
To dokazuje i formiranje Kabineta koji se bavi ovim opštinama 2020. godine, kaže on za Danas.
"Ako pogledate javne pozive i drugih ministarstava i Fonda za razvoj videćete da se opštinama koje pripadaju trećoj i četvrtoj grupi razvijenosti daju određene povlastice prilikom konkurisanja. Deo ovih opština pritim ima i status pograničnih mesta i zato moramo uložiti više napora u njihovom očuvanju", kaže.
On precizira da Kabinet za čiji je rad odgovoran svake godine 80 odsto ukupnog budžeta izdvaja za sufinansiranje projekata za unapređenje infrastrukture, nabavku komunalne i druge opreme, izgradnju, renoviranje i opremanje objekata u svojini tih opština.
Iz svakodnevnog kontakta sa predstavnicima tih opština, uočen je nedostatak stručnog kadra, zbog čega njegov kabinet organizuje besplatne edukacije za zaposlene.
"Svakog dana insistiram na povećanju sredstava za ulaganje u ove opštine i moram da istaknem da dobra volja postoji i da će se u najskorije vreme to i sprovesti", kaže Tončev.
Na pitanje šta bi u bližoj budućnosti trebalo preduzeti da se spreči ovaj negativni demografski i populacioni trend, posebno na "najsiromašnijem jugu", on kaže da je iz razgovora sa predstavnicima nerazvijenih opština proizašlo "nekoliko potencijalnih sistemskih rešenja", koja će biti u fokusu njegovog kabineta.
"Potrebno je doneti Zakon o razvoju izrazito nedovoljno razvijenih opština. Ovim zakonom sistemski bi se uredila ulaganja u ovakve opštine, a prvenstveno ulaganje republičkih javnih preduzeća, kao što su Putevi Srbije, Srbijavode i druga. Ona bi trebalo da imaju obavezu da shodno propisanim kriterijumima ulažu deo budžeta u ove opštine", kaže on.
Potrebno je, takođe, doneti Zakon o Fondu za razvoj izrazito nedovoljno razvijenih opština, koji bi bio osnov da se određena budžetska sredstva usmeravaju isključivo ovim opštinama.
"Sadašnjim zakonskim rešenjima o Fondu za razvoj Republike Srbije najveći deo odobrenih sredstava odlazi na regione Beograd i Vojvodina", kaže on.
Tončev dodaje da je neophodno i osnivanje Fonda za finansiranje nedostajućih sredstava potrebnih za učešće u programima prekogranične saradnje, jer postojeći IPA programi predviđaju predfinansiranje projekata za koje izrazito nedovoljno razvijene opštine nemaju novca.
Neophodno je, takođe, izmeniti postojeća zakonska rešenja tako da najveći deo naknade za korišćenje prirodnih dobara bude prihod budžeta opštine.
"Povećanje transfera lokalnim samoupravama je možda trenutno prioritet jer oni nisu menjani od 2014. godine u nominalnom iznosu, pa jedinice lokalne samouprave ne mogu da izvršavaju zakonom predviđene obaveze", kaže on.
"Ravnomerni regionalni razvoj nije moguće rešiti bez stvarne regionalizacije. Sada imamo samo statističke regione i okruge koji su osnovani uredbom", kaže Tončev.
Jug Srbije je sličan afričkim zemljama, zato obrazovani ljudi odlaze
Mladen Jovanović, nezavisni stručnjak za pitanja decentralizacije i regionalizacije, te nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju, kaže za Danas da najnovija projekcija RZS o padu broja stanovnika u Srbiji nije ništa novo, jer sličan trend postoji od 2016. godine.
On kaže da je potpuno jasno da je posebno loša situacija na jugu i istoku Srbije, koji je politički i ekonomski diskriminisan u centralizovanoj državi, kakva je Srbija.
Prema njegovim rečima, jug Srbije je postao rezervoar kvalitetne radne snage za Beograd, a sve više i za Novi Sad, gde odlaze uglavnom obrazovani ljudi koji sa sobom nose veliki ekonomski i drugi potencijal.
Jug Srbije je pritom utočište nekvalitetnih investicija, odnosno nekvalitetnih radnih mesta koja se pre svega oslanjaju na fizicki rad, ocenjuje.
Kada diplomirani psiholog ili lekar imaju izbor između nezaposlenosti ili motanja kablova u Nišu, sa jedne, i preseljenja u Beograd, pa i Novi Sad, sa druge strane, jasno je šta će izabrati, kaže.
"Kao da je u Srbiji granica - Sava i Dunav. Kao da je Vlada Srbije postavila granicu neoliberalnog kolonijalizma južno od Save i Dunava, gde caruju loše strane investicije, a eksploatacija prirodnih resursa i ekološki problemi su najveći. Kolonijalna politika Vlade jug Srbije vidi kao izvor jeftine radne snage i mesto jeftine eksploatacije resursa. Jug Srbije je jako sličan afričkim zemljama", kaže Jovanović.
On dodaje da se "na sve to prosečna srpska plata na jugu vidi samo na televiziji", što dodatno gradi "atmosferu bespomoćnosti juga i uverenje da njegovi žitelji ne mogu da imaju bolju budućnost".
"Dok god se jug Srbije politički opredeljuje za partije koje imaju centrale u Beogradu, i dok god političari sa juga slušaju samo svog beogradskog šefa a ne ljude sa kojima žive, stvari se ne mogu promeniti nabolje. Dok god građani juga čekaju da im Beograd donese zlatno doba, toga neće biti. Jug Srbije mogu da učine boljim za život samo građani koji tu žive", zaključuje Jovanović.
Pročitaj još
.jpg "U Novom Sadu se iznajmljuje skoro 25.000 stanova")
Starijih od 65 godina biće više od trećine stanovništva
Prema projekciji RZS, prosečna starost u Srbiji, koja već spada u zemlje sa "starim" stanovništvom, nastaviće se.
U periodu od 2022. do 2052. ona će porasti za 2,6 godina, tako da će prosečni stanovnik imati 46,4 godine, umesto sadašnjih 43,8.
Zastupljenost građana starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu porašće sa 21,9 odsto na 28,5 odsto, a najstarijih od 80 i više godina, sa 4,5 odsto na 7,3 odsto.
"Zbog visokog učešća starije populacije u ukupnom stanovništvu, uz Crnu Travu, demografski najugroženije biće opštine Negotin, Golubac, Boljevac, Bosilegrad, Osečina i Nova Varoš. Relativno povoljnija starosna struktura beleži se u opštinama Sjenica, Tutin, Novi Pazar, Opovo i Žabalj", navodi RZS.
Do kraja projekcionog perioda predviđa se da će stopa fertiliteta (plodnost jedne populacije, prim. aut.) biti do 1,7 deteta po ženi, a da će životni vek biti produžen za skoro šest godina.
Sve je krenulo nizbrdo tokom ratnih devedesetih
RZS navodi da je prelomna tačka, nakon koje je započeo pad stanovništva u Srbiji, bila 1991. godina.
"Sve do tada, broj stanovnika Srbije rastao je i to pretežno zahvaljujući pozitivnom prirodnom priraštaju. Međutim, usled nepovoljnih ekonomskih i društvenih promena koje su se dogodile krajem 20. veka- ratni sukobi na prostoru bivše SFRJ, ekonomske sankcije, priliv izbeglica i interno raseljenih lica- tokom devedesetih godina broj stanovnika počinje da opada, a potom se opadajući trend nastavlja sve do 2022. godine, što potvrđuje i poslednji Popis stanovništva", navodi RZS.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kako izgleda kampanja "običnog građanina Vučića": Predsednik kao ličnost, a ne funkcija
04.10.2026.•
2
Aleksandar Vučić, nosilac i prvi na izbornoj listi "Ujedinjena Srbija" prvu nedelju bez predsedničke funkcije, kao građanin proveo je, čini se, isto kao da je i dalje predsednik države
Misterija kartonskog Trampa: Da li su se svetski lideri i Vučić slikali sa pravim ili kartonskim predsednikom?
03.10.2026.•
3
Fotografije državnika sa prijema u Njujorku sa Donaldom Trampom izazvale su lavinu šala i sumnji na društvenim mrežama.
Ješić: Bez EU plate vam neće biti 300, 400 evra, nego 100
03.10.2026.•
11
Predsednik Građanskog pokreta "Solidarnost" Goran Ješić izjavio je da ko god u Srbiji zagovara antievropsku politiku, ili ima "debeo finansijski interes, ili je eksponent drugih država koje imaju taj interes".
Održan skup u Novom Pazaru: Govorili Šoškić, Bakić, predstavljeni kandidati iz Sandžaka
03.10.2026.•
2
Predizborni skup u Novom Pazaru pod nazivom "3 za 3" na koji su prethodno pozvali studenti počeo je u 19 časova, a završen je oko 21 čas.
Student u Grockoj napadnut kosom za travu tokom akcije "Student u svakom mestu"
03.10.2026.•
4
Studenti u blokadi su na društvenim mrežama objavili da je jedan od njihovih kolega napadnut kosom za travu tokom akcije "Student u svakom selu" u Grockoj.
Vučić na skupu "Ujedinjene Srbije": Ništa nije ružičasto, sve ispod 50 odsto nije pobeda
03.10.2026.•
37
Održan je predizborni skup liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" na kojem je govorio Aleksandar Vučić i rekao da "ništa ispod 50 odsto" na izborima ne smatra pobedom.
Dačić: Ne dozvolimo novi 5. oktobar, to je bila prevara
03.10.2026.•
31
Lider liste kandidata za poslanike koalicije oko Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić je kazao da je 5. oktobra 2000. godine "najveće iznevereno očekivanje i najveća prevara u istoriji Srbije".
CRTA: Ukupno 46 televizija u isto vreme prenosilo skup "Ujedinjene Srbije" u Beogradskoj areni
03.10.2026.•
13
Među njima su televizije sa nacionalnom frekvencijom TV Pink i TV Prva, kablovske televizije Kurir TV, Informer TV, TV Blic, TV Tanjug i Vesti, kao i veliki broj lokalnih televizija.
Ko ima koliko minuta na televizijama: Nejednaka predizborna kampanja na malim ekranima
03.10.2026.•
7
Podaci BIRODI-ja pokazuju veliku neravnomernost u zastupljenosti političkih aktera na televizijama, posebno između SNS-a i Studentske liste.
Čovek u Požarevcu "zazidan" u sopstvenom stanu: Komšija dograđuje spratove na pola metra od njega
03.10.2026.•
13
Stanari jedne zgrade u centru Požarevca zazidani su, pošto je komšija dobio građevinsku dozvolu da podigne dva sprata na susednom objektu koji je od njihove zgrade udaljen manje od pola metra.
Ipak ništa od Fica: Premijeru Slovačke lekari zabranili dolazak na skup SNS u Beogradu
03.10.2026.•
40
Služba za informisanje premijera Slovačke Roberta Fica je popodne saopštila da on nije dobio dozvolu lekara, za putovanje avionom u Srbiju.
Predizborni skup Studentske liste večeras u Novom Pazaru: Predstavljaće se kandidati iz Sandžaka
03.10.2026.•
2
"Studentska lista - Studenti pobeđuju" večeras od 19 sati organizuje predizborni skup "3 na 3" u Novom Pazaru.
Gde su nestala poznata lica SNS-a? Ko je nestao iz predizborne kampanje
03.10.2026.•
20
Vlast je zahtev za izborima studenata u blokadi odbijala nešto više od godinu dana, počevši od maja 2025 godine. Za to vreme, Srpska napredna stranka bila je neformalno u kampanji.
Manje hemije, veća cena i bezbednost: Zašto nema biopesticida u Srbiji?
03.10.2026.•
0
Biopesticidi bi u Srbiji trebalo da se uvode postepeno i u kombinaciji sa konvencionalnim sredstvima za zaštitu bilja, a posebno su efikasni u plastenicima i staklenicima.
Ambasada na 2.000 kilometara, put od više hiljada evra: U kakvim uslovima glasa dijaspora?
03.10.2026.•
3
U dijaspori je veliko interesovanje za predstojeće vanredne parlamentarne izbore u Srbiji. Nejasno je da li će mesta za glasanje biti otvorena van ambasada i konzularnih predstavništava.
Robert Fico, Zmijanac, Lukas, Škorić, beli šatori: Poslednje pripreme pred skup "Ujedinjene Srbije"
03.10.2026.•
16
Pripreme za skup izborne liste "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija" u Beogradskoj areni počele su od ranog jutra, a kolorit koji se može videti sličan je prethodnim okupljanjima u organizaciji SNS-a.
Lažni računi za struju: Stručnjak upozorava da je dovoljan jedan klik
03.10.2026.•
7
Građanima Srbije stižu lažne poruke u kojima se prevaranti predstavljaju kao "Elektroprivreda Srbije" i šalju navodne račune za električnu energiju, sa linkovima koji vode ka lažnim stranicama.
Tepić: Tužilac ne sme da okreće glavu, bez obzira da li je u pitanju, predsednik, premijer, ministar
03.10.2026.•
5
Jedna od nosilaca izborne liste "Evropska Srbija" Marinika Tepić izjavila je da će posle promene vlasti tužilaštva morati da proveravaju dokumentovana otkrića istraživačkih novinara i uzbunjivača.
Komentari 16
T
Neko iz struke
Pa cim vidim takvog ministra, jasno ti je da je demografija u negativnom saldu i zasto je to tako.
Ssy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar