U Srbiji drastičan pad potrošnje hleba: Tome doprinelo i smanjenje populacije
U Srbiji se iz godine u godinu beleži sve manja potrošnja hleba po glavi stanovnika.
Analiza Udruženja mlinara Vojvodine za 2023. godinu ukazuje na zabrinjavajuće podatke o trendu opadanja potrošnje osnovnih proizvoda od brašna, kao i na promene u strukturi domaće proizvodnje pšenice i brašna, piše Biznis.rs.
Prosečan stanovnik Srbije je tokom 2023. godine potrošio svega 52,49 kilograma hleba, što je značajan pad u odnosu na 91,5 kilograma iz 2006. Ovo predstavlja smanjenje od čak 42,6 odsto. Kada se doda i procenjena godišnja potrošnja peciva, ukupna količina iznosi približno 64,49 kilograma po osobi.
Agroanalitičar Branislav Gulan kaže da ova promena nije samo posledica modernizacije prehrambenih navika i prelaska na druge vrste namirnica, već i demografskog pada.
Broj stanovnika Srbije smanjen je sa 7,62 miliona u 2006. godini na 6,62 miliona do jula 2024. godine. Ovaj pad broja stanovnika za gotovo milion ljudi dodatno je uticao na smanjenje ukupne godišnje potrošnje hleba za 350.000 tona.
Smanjena potrošnja hleba uslovila je i pad ukupne meljave pšenice. Prema podacima Žitounije, godišnja meljava je sa 1,2 miliona tona smanjena na milion tona. Od te količine, oko 730.000 tona se pretvara u brašno za ljudsku ishranu. Ove količine se koriste za proizvodnju hleba i peciva, neposrednu potrošnju u domaćinstvima, zatim za proizvodnju testenina i konditorskih proizvoda, kao i za izvoz.
Za proizvodnju hleba i peciva u Srbiji godišnje se troši oko 306.000 tona brašna, dok dodatnih 126.000 tona odlazi na direktnu potrošnju u domaćinstvima. Još 117.000 tona koristi se u proizvodnji proizvoda poput testenina i keksa.
Kako navodi direktor Žitounije Zdravko Šajatović, potrošnja hleba i peciva varira u zavisnosti od razvijenosti regiona. U razvijenijim delovima zemlje, gde je BDP po glavi stanovnika iznad republičkog proseka, potrošnja hleba je niža, ali je zato potrošnja peciva viša od proseka. Suprotno tome, u manje razvijenim regionima, hleb ostaje ključna prehrambena stavka.
"Jedan od ključnih izazova za mlinsku industriju u Srbiji je uticaj socijalnih politika države. Tokom 2023. godine država je prodavala brašno T-500 pekarskoj industriji po 'damping cenama' od 22 dinara po kilogramu, što je bilo na nivou cene pšenice u otkupu. S druge strane, mlinska industrija je isti tip brašna prodavala po 30-32 dinara po kilogramu. Ova praksa rezultirala je time da je država preuzela oko 30 odsto domaćeg tržišta brašna. Pored toga, uredba koja je ograničavala cene kilograma brašna T-400 i T-500 dodatno je pogodila proizvođače, jer su nove cene bile za 25 dinara po kilogramu niže od prethodno propisanih", ocenjuje on.
Pročitaj još
Žitounija je više puta tražila kompenzaciju za proizvođače, pozivajući se na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, ali ti zahtevi nisu uvaženi. Takođe, produženje uredbe za regulisane cene direktno je kršilo Zakon o trgovini, ali ni to nije naišlo na odjek.
Trend opadanja potrošnje hleba u Srbiji usklađuje se sa evropskim standardima. U državama poput Poljske i Švedske prosečna potrošnja hleba po glavi stanovnika iznosi oko 60 kilograma, dok je u zemljama poput Francuske i Velike Britanije taj broj niži od 50 kilograma. S druge strane, u državama poput Nemačke i Češke potrošnja je viša nego u Srbiji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tužilac Stamenković: Nenad Stefanović imao potpunu političku podršku da formira paratužilaštvo
12.11.2026.•
0
Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković ocenio je da je glavni javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović imao "potpunu političku podršku, koja mu je omogućila da napravi paralelnu tužilačku organizaciju".
KVIZ: Poklon za pravi odgovor
12.11.2026.•
0
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Vukadinović: Studenti u boljoj poziciji u odnosu na DOS, imaju mogućnost da izbegnu greške
12.11.2026.•
0
Politički analitičar Đorđe Vukadinović ocenio je da je Studentski pokret u boljoj poziciji u odnosu na DOS, ali da će očuvanje jedinstva i izbegavanje grešaka 5. oktobra 2000. biti presudni za uspeh promena.
Sindikat nakon hapšenja Baste: Ispitati poslovanje svih javnih preduzeća u Srbiji
12.11.2026.•
11
Savez slobodnih sindikata Srbije poručio je da hapšenje bivšeg direktora JKP "Beogradske elektrane" i bivšeg ministra privrede Radeta Baste mora biti početak sistematskog preispitivanja poslovanja svih javnih preduzeća.
Studenti: Radnici u građevinskom sektoru javljaju se zbog gubitka radnih mesta i obustave poslova
11.11.2026.•
2
Studentski pokret saopštio je da im se građani i zaposleni u građevinskom sektoru javljaju zbog gubitka radnih mesta i obustavljanja ili smanjivanja aktivnosti kompanija.
Davoru Macuri i njegovim firmama tužilaštvo zabranilo raspolaganje imovinom
11.11.2026.•
5
Tužilaštvo za organizovani kriminal zabranilo je vlasniku Alta banke Davoru Macuri i pojedinim firmama u njegovom vlasništvu raspolaganje imovinom.
Silna hapšenja i pokretanje istraga: Svi se pitaju kad će pasti "kapitalci" i šta posle toga
11.11.2026.•
17
Otkako je Studentska lista 25. oktobra pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima, jedva da je prošao dan bez privođenja, hapšenja, pokretanja istraga, preispitivanja rada Višeg javnog tužilaštva.
Ružić o novoj partiji: "Crvena linija" neće biti rekonstruisani niti novi SPS
11.11.2026.•
17
Osnivač partije "Crvena linija-socijaldemokrate" Branko Ružić, inače bivši funkcioner Socijalističke partije Srbije (SPS) rekao je danas da nova stranka neće biti rekonstruisani SPS ili novi SPS.
Aleksandar Ivanović traži otvaranje dosijea BIA o ubistvu Olivera Ivanovića i rasformiranje službe
11.11.2026.•
7
Član Predsedništva Narodnog pokreta Srbije (NPS) Aleksandar Ivanović zatražio je danas otvaranje dosijea Bezbednosno-informativne agencije (BIA), posebno onih koji se odnose na ubistvo njegovog strica Olivera Ivanovića.
RTS: Utvrđeno ko je od zaposlenih snimak internog sastanka dostavio Informeru
11.11.2026.•
8
Radio televizija Srbije (RTS) objavila je večeras da je utvrđeno ko je od zaposlenih nezakonito poslao snimke televiziji Informer sa zatvorenog sastanka, u utorak, redakcije Informativnog programa RTS-a.
Francuski portal o studentskom pokretu u Srbiji: Politička odiseja bez istorijskog presedana
11.11.2026.•
1
Studenti u Srbiji pobedom na izborima ostvarili su neverovatnu političku odiseju bez istorijskog presedana koja je uzdrmala sve političke kategorije, ocenio je francuski portal "Kurije enternasional".
Studentski plan za spoljnu politiku: Evo šta su im nacionalni interesi
11.11.2026.•
27
Kritičari i skeptici Studentske liste pripisuju novoj skupštinskoj većini da se slabo oglašavala o pitanjima spoljne politike.
BIA demantuje navode Radara o smenama rukovodilaca i uništavanju dokumentacije
11.11.2026.•
3
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) demantovala je danas navode nedeljnika Radar o smenama pojedinih rukovodilaca u Agenciji, kao i tvrdnje o navodnom uništavanju i falsifikovanju dokumentacije.
Kamioni na granicama čekaju i do četiri sata
11.11.2026.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) saopštio je da automobili na graničnim prelazima prolaze bez dužih zadržavanja dok kamioni čekaju od 30 minuta do četiri sata.
UNS traži objašnjenje zašto je urednik RTS-a čitao spisak zaposlenih na redakcijskom sastanku
11.11.2026.•
6
UNS je saopštio da je zabrinut zbog dešavanja u RTS-u i traži da v.d. glavnog i odgovornog urednika Borivoje Uskoković odgovori zašto je na sastanku redakcija Informativnog programa čitao spisak sa imenima zaposlenih.
Ko je Tomislav Radovanović: Od tima Dijane Hrkalović do afere prisluškivanja
11.11.2026.•
5
Tomislav Radovanović, zamenik direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), smenjen je sa te pozicije.
Komentari 6
Jakobsfield
A možda oni vrlo dobro znaju zašto to ne rade, ali nam to ne govore...?
Mixa
misko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar