Broj korisnika socijalne pomoći smanjen za trećinu: Gde je i kako "nestalo" 60.000 korisnika
Broj korisnika socijalne pomoći smanjio se za trećinu u protekle tri godine od početka primene novog Zakona o socijalnoj karti, a sa spiska u tom periodu izbrisano je oko 60.000 ljudi.
To je dvostruko više nego, na primer, u prethodnom trogodišnjem periodu od 2018. do 2021. godine, kada zakon nije primenjivan.
Dok iz pojedinih organizacija tvrde da je razlog tome automatizacija procesa određivanja ko može, a ko ne da dobije socijalnu pomoć, država smatra da takva tumačenja ne odgovaraju istini.
Šta je razlog sve većeg gubljenja prava za socijalnu pomoć? Da li se radi o tome da su ljudi došli do posla, da su ostvarili neki drugi prihod ili se radi o manjkavostima zakona, kako tvrde iz nevladinih organizacija koje prate ovu oblast? - samo su neka od pitanja na koje je sve teže dobiti odgovor.
Novi Zakon o socijalnim kartama je uveo digitalizovan proces, a iz organizacije A11 upiru prstom upravo u njega, tvrdeći da algoritam presuđuje ko dobija socijalnu pomoć i da se u tome krije drastično smanjenje broja korisnika, piše NIN.
Uroš Ranđelović iz Inicijative A11, koja od početka prati efekte Zakona o socijalnoj karti i ukazuje na probleme, navodi da je do 2018. godine novčanu socijalnu pomoć primilo 244.160 građana, da bi, pre uvođenja Zakona o socijalnoj karti, taj broj pao na 211.266, odnosno 30.000 za četiri godine. Ranđelović ukazuje da je za tri godine primene Zakona, broj korisnika pao za 60.000.
Kako kaže, pozivajući se na terenski rad ove organizacije, od 1. marta 2022. godine, kada je Zakon stupio na snagu, veliki broj ljudi izgubio je pravo na socijalnu pomoć koju su do tada primali, a dinamika gubljenja prava se znatno ubrzala.
“Mislimo da je glavni razlog za to što Zakon kroz notifikacije formira registar socijalne karte, koji na mesečnom ili polumesečnom nivou šalje obaveštenja centrima za socijalni rad o nečijem socijalno-ekonomskom statusu, uz preporuke za postupanje. Te preporuke praktično predstavljaju naloge, jer se retko preispituju. Tako je socijalnim radnicima otežano ili gotovo nemoguće da donesu odluku suprotnu podacima iz registra”, objašnjava Ranđelović. Sistem je efikasan u ukidanju prava, ali ne i u njihovom uspostavljanju.
Amnesti Intenašnal je u nedavnom izveštaju "Zarobljeni u automatizaciji: siromaštvo i diskriminacija u sistemu socijalne zaštite u Srbiji" naveo primer žene koja je dobila jednokratnu pomoć - novac za sahranu člana porodice, što je novi sistem registrovao kao prihod zbog čega je automatski izgubila pravo na socijalnu pomoć.
Kako kaže Ranđelović, to je samo jedan od mnogo primera gde je neko dobio jednokratnu pomoć, a registar socijalne karte je to registrovao kao prihod iz radnog i vanradnog odnosa. S obzirom na to registar crpi svoje podatke iz Poreske uprave, sve ono na šta je plaćen porez smatra se prihodom, u šta spada i jednokratna pomoć.
"Socijalna karta kao jedini dokaz"
Međutim, od početka primene registar socijalne karte se koristi kao jedini dokaz u postupku, iako država tvrdi da je on samo baza podataka o nečijem ekonomskom statusu, pa su drugi dokazi manje relevantni.
Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, jedan od uslova za ostvarivanje prava na novčanu pomoć jeste da korisnik nema pokretnu imovinu čija je vrednost veća od šestostrukog iznosa novčane pomoći.
"Ako je pomoć oko 12.000 dinara, ne biste smeli da imate nepokretnu imovinu čija je vrednost veća od 72.000 dinara. Na primer, ukoliko je korisnik posedovao automobil i kasnije ga prodao, ali se i dalje vodi kao poslednji vlasnik automobila jer ga kupac nije preveo, on automatski gubi pravo na socijalnu pomoć", objašnjava on.
Čak i kada postoji dokaz da je automobil prodat ili odjavljen, to nije dovoljno - jer se prema Poreskoj upravi korisnik i dalje vodi kao vlasnik, pa registar socijalne karte prenosi tu informaciju centrima za socijalni rad.
"Tako dolazimo do apsurdne situacije gde vi formalno nemate automobil, ali prema socijalnoj karti ga imate, zbog čega socijalni radnici slepo veruju registru i usled toga vam ukidaju pomoć", kaže Ranđelović.
Kako objašnjava, postoji izvesna efikasnost registra socijalne karte, ali ta efikasnost se do sada ogledala samo u brisanju ljudi iz sistema socijalne zaštite, a ne u uspostavljanju prava onih koji pre toga to pravo nisu imali. Upravo ta digitalizacija sistema i "slepo verovanje podacima" doprinelo je povećanju isključenja ljudi iz socijalnog sistema zaštite u protekle tri godine, smatraju u ovoj organizaciji. Problem je u tome što sistem funkcioniše u jednom smeru, dakle primeti samo kada korisnik ima prihode, ali ne i kada ih nema.
"Taj sistem je napravljen tako da nema proaktivnosti. Na primer, ako primate novčanu pomoć i onda se otkrije da ste imali prihode u prethodna tri meseca, vi ćete biti izbrisani iz sistema. Kada ste jednom van sistema, izbrisani ste i sistemu nije moguće da proceni da kasnije nemate nikakve prihode, pa da pošalje notifikaciju socijalnom radniku da vas vrati u sistem", priča Ranđelović.
Ljudi koji su izbrisani teško se mogu ponovo uključiti, a iako postoji mogućnost žalbe, ona nije dostupna svima. Kako objašnjava Ranđelović, za svakog za koga su se žalili unutar njihove inicijative, žalba je usvojena. Međutim, problem je što ljudi ne znaju za to pravo žalbe, a i kada znaju, potrebna im je pravna pomoć koja nije svakome dostupna.
"Sistem besplatne pravne pomoći ne funkcioniše. Od 60.000 ljudi koji su izgubili pravo na socijalnu pomoć, prema zvaničnim podacima, podneto je samo 1.200 žalbi. Mnogi uopšte ne znaju da imaju pravo na žalbu, a i ako znaju, nemaju pravnu pomoć. To je poseban problem, jer su u pitanju socijalno ugroženi ljudi bez pravne pismenosti, koji zahtevaju dodatnu podršku", kaže Ranđelović.
"Rešavanje problema od pozadi"
On dodaje da je jedan od glavnih problema strategije nove socijalne karte to što su se manjkavosti u sistemu socijalne zaštite rešavale od pozadi.
"Mnogo bitniji problem je što mi nemamo strategije za borbu protiv siromaštva na nacionalnom nivou. Nema strategije socijalne zaštite već 15 godina. U Srbiji se izdvaja samo pet odsto javnih rashoda na socijalnu zaštitu, dok je prosek u regionu i u EU oko 12 odsto", objašnjava Ranđelović.
U siromaštvu u Srbiji živi oko 800.000 ljudi, procene su Unicefa, a socijalnih radnika ima oko 1.600.
Broj stručnih radnika u centrima za socijalni rad opada, a broj ljudi na evidenciji raste. Nema mogućnosti da jedan radnik potpuno posveti postupak svakom korisniku, pa novi zakon dolazi sa ciljem da se ljudski faktor umanji u samom procesu.
"Sistem je osmišljen tako da ljudski faktor u socijalnoj zaštiti bude zamenjen, jer se ne odvajaju dovoljna sredstva za socijalnu zaštitu.Tako dolazi do toga da socijalni radnici gube vezu sa zajednicom, jer je terenski rad sve manji, a odnosi sa ljudima sve slabiji. Njihov posao se sada sve više pretvara u unošenje podataka u bazu i popunjavanje formulara”, tvrdi Ranđelović.
Zbog toga su najčešći razlozi za gubitak socijalne pomoći striktni uslovi u zakonu, kao što su automobili koji ljudi ne poseduju ili prihodi, jer bilo koji veći prihod isključuje iz prava na pomoć. Takođe, prodaja sekundarnih sirovina, sezonski rad, i slično, čine da mnogi ljudi gube pravo na pomoć.
“Većina razloga su posledica nerazumevanja novog zakona u odnosu na stvarnu situaciju. Socijalna karta je previše autoritativna u svojim notifikacijama i preporukama, dok su svi drugi dokazi, čak i ako su izneti, smatrani nevažnim. Ona bi trebalo da bude samo baza podataka koja će da pomogne socijalnim radnicima, a ne da im bude vrhovno dokazno sredstvo. Iako je donet uz veliku pompu i najave da je tu da pomogne pravednijem raspoređivanju pomoći i efikasnijem sistemu socijalne zaštite, do toga nije došlo”, zaključuje Ranđelović.
Ministarstvo: Odluke donosi ljudski faktor
Žalbe na automatizovani sistem i isključivanje korisnika iz sistema socijalne pomoći već dugo traju, pa se o tome ranije oglasilo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nakon što je novi zakon naišao na kritike. Oni tvrde da registar socijalne karte predstavlja izvor podataka koji su neophodni za vođenje postupaka za ostvarivanje različitih prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite.
"Socijalna karta značajno doprinosi efikasnijem i bržem ostvarivanju prava, pravdenijoj raspodeli socijalne pomoći, ali i unapređenju kvaliteta rada državnih organa u oblasti socijalne zaštite", navelo je Ministarstvo.
Kako su dalje naveli, "netačne su tvrdnje koje postoje u jednom delu javnosti, da sistem sam automatski isključuje korisnike nekog prava".
"Sistem daje podatke koji su samo preduslov da zaposleni u centru za socijalni rad pokrenu postupak preispitivanja da li određeno lice, usled novonastalih okolnosti, i dalje ispunjava zakonom definisane uslove da bude korisnik nekog prava, kao što je pravo na novčanu pomoć. Dakle, nijedno lice nije prestalo da bude korisnik prava po osnovu automatizovano donošene odluke, već odluke donosi isključivo ljudski faktor", naveli su ranije iz Ministarstva.
Pročitaj još
Ovaj sistem je omogućio, navodi se, lakše i brže ostvarivanje prava, jer građani više nisu u obavezi da sami prikupljaju podatke pri podnošenju zahteva, čime štede svoje resurse, kao što su novac i vreme. Takođe, centri za socijalni rad su počeli da proaktivno deluju prema građanima, obaveštavajući ih o pravima koja mogu ostvariti, a za koja do tada nisu znali.
Pored toga, kroz formiranje obaveštenja o smrti korisnika prava, centrima za socijalni rad omogućeno je da blagovremeno reaguju na tu činjenicu i spreče dalje isplate. Sistem je takođe pomogao u pronalaženju slučajeva neopravdanih isplata nakon smrti korisnika prava. U nekim slučajevima ove isplate su vršene čak i do dve decenije nakon smrti korisnika prava, navode iz Ministarstva.
"Sistem je omogućio i preispitivanje uslova za dalja prava, gde su centri za socijalni rad proveravali da li porodice i dalje ispunjavaju uslove za nastavak korišćenja tih prava. Takođe, kroz razrešavanje nesaglasnosti podataka o licima iz internih evidencija Ministarstva, kao i kroz razrešavanje nesaglasnosti sa podacima iz Centralnog registra stanovništva, doprinosi se povećanju tačnosti podataka o licima, ali i o odlukama o daljem uživanju prava. Sistem Socijalna karta značajno utiče na smanjenje greške socijalne isključenosti, ali i na smanjenje greške socijalne uključivosti, zahvaljujući blagovremenim i tačnim podacima koji se obezbeđuju elektronskom razmenom sa različitim institucijama Republike Srbije u realnom vremenu", piše u saopštenju Ministarstva.
Dodaje se i to da građani čiji se podaci nalaze u registru Socijalna karta mogu preko portala “eUprava” da ostvare uvid u svoje podatke koji se vode u registru. Ovo omogućava potpunu transparentnost, jer svako lice može da zatraži uvid u svoje podatke od centara za socijalni rad, ali i od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Advokat Ninić najavio krivičnu prijavu protiv jedne državne institucije
31.10.2026.•
1
Advokat Ivan Ninić, koji je među prvima upozoravao na mogućnost iznošenja novca iz Alta banke, najavio je večeras da će u ponedeljak podneti krivičnu prijavu protiv odgovornih osoba u jednoj republičkoj instituciji.
Dugalić: Treba preispitati rad NBS i način na koji je kontrolisala Alta banku
31.10.2026.•
0
Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ocenio je da oduzimanje dozvole za rad Alta banci neće direktno uticati na stabilnost bankarskog sektora.
Parlamentarni izbori u nedelju se ponavljaju na 53 biračka mesta
31.10.2026.•
0
Vanredni parlamentarni izbori biće sutra ponovljeni na 53 biračka na kojima je poništeno glasanje ili se rezultati od 25. oktobra ne mogu utvrditi.
Miketić: Slučaj Alta banke deluje kao operacija izazivanja krize
31.10.2026.•
4
Aktivista i bivši narodni poslanik Đorđe Miketić smatra da je slučaj Alta banke operacija izazivanja krize u državi.
Tužilaštvo: U džakovima ispred opštine Zemun bile kopije službenih spisa, originali su sačuvani
31.10.2026.•
1
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da u džakovima sa uništenom dokumentacijom, koji su 30. oktobra iznošeni i bacani ispred Gradske opštine Zemun, nije pronađena originalna službena dokumentacija.
VIDEO: Vučić ugostio Orbana, nakon što su obojica izgubila vlast
31.10.2026.•
17
Bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Beogradu sa bivšim premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, nakon što su obojica, u razmaku od sedam meseci, izgubila vlast.
Zaposleni u Alta banci: Povlačenje novca počelo već u utorak
31.10.2026.•
9
Rad u Alta banci je sve do ovog ponedeljka bio regularan i bez ikakvih promena – javljaju izvori iz danas ugašene banke koji su insistirali na anonimnosti, piše Nova ekonomija.
Evropska demokratska partija: Mladi u Srbiji čiste ulice i brišu godine mržnje i podela
31.10.2026.•
3
Evropska demokratska partija (EDP) saopštila je da Srbija konačno okreće novi list posle godina tenzija, straha i tame za vreme bivšeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Od sutra obavezne zimske gume ukoliko na kolovozu ima snega i leda
31.10.2026.•
1
U Srbiji je od 1. novembra do 1. aprila po Zakonu o bezbednosti saobraćaja obavezna upotreba zimske auto-opreme i korišćenje sve četiri zimske gume na automobilu ukoliko na kolovozu ima snega, leda ili poledice.
Tužilaštvo: Od NBS 27. oktobra traženi podaci o transferima novca iz Alta banke
31.10.2026.•
7
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je 27. oktobra Narodnoj banci Srbije uputilo zahtev za prikupljanje podataka o svim transakcijama prema inostranstvu Alta banke od 27. septembra.
Đokić: Prisluškivanje na Pravnom fakultetu dokaz da je odlazeća vlast kršila zakon
31.10.2026.•
3
Rektor Vladan Đokić kaže da to što su prislušni uređaji nađeni u amfiteatru Pravnog fakulteta predstavlja još jedan dokaz da je "odlazeća vlast bila spremna da se, kršeći zakon, obračunava sa svojim neistomišljenicima".
Viceguverneri NBS pozvali tužilaštvo da utvrdi činjenice o oduzimanju dozvole Alta banci
31.10.2026.•
9
Četvoro viceguvernera Narodne banke Srbije (NBS) pozvalo je danas javno tužilaštvo da utvrdi sve činjenice o oduzimanju dozvole za rad Alta banci u Beogradu, kao i eventualnu krivičnu odgovornost u NBS.
Oprema za audio-video snimanje pronađena u amfiteatru Pravnog fakulteta u Beogradu
31.10.2026.•
2
Pravni fakultet u Beogradu tvrdi da je u njegovom najvećem amfiteatru "Radomir Lukić", unutar protivpožarne "panik lampe" iznad ulaznih vrata nađena oprema za koju se pretpostavlja da služi za audio-video snimanje.
Šta su studenti još pre godinu dana pisali o Alta banci: "Građani pune kasu privatne banke povezane sa SNS-om"
31.10.2026.•
7
Studenti u blokadi upozoravali su još prošle godine na poslovanje Alta banke i njenu saradnju sa Elektroprivredom Srbije (EPS), tvrdeći da građani plaćanjem računa za struju pune kasu privatne banke povezane sa SNS.
Vučević predložio Vučića za predsednika SNS: Vraća se na čelo stranke posle tri godine
31.10.2026.•
34
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević zakazao je danas vanredno zasedanje stranačke skupštine za 13. decembar i predložio Aleksandra Vučića za novog predsednika.
LSV traži hitnu kontrolu fonda Vista Rica u koji su ulagali članovi porodica najviših funkcionera SNS-a
31.10.2026.•
5
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) zatražila je danas od Komisije za hartije od vrednosti da hitno pokrene nadzor nad poslovanjem investicionih fondova kojima upravlja društvo "Vista Rika" (Vista Rica).
Alta banka se zahvalila klijentima nakon oduzimanje dozvole za rad
31.10.2026.•
6
Alta banka saopštila je da je nad njom pokrenut stečajni postupak, nakon što joj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad.
Udruženje banaka Srbije: Slučaj Alta banke ne utiče na poslovanje ostalih banaka u Srbiji
31.10.2026.•
2
Upravni odbor Udruženja banaka Srbije saopštio je danas da je odluka Narodne banke Srbije (NBS) da Alta banci oduzme dozvolu za rad pojedinačni slučaj koji ne utiče na poslovanje ostalih banaka u Srbiji.
Komentari 10
I
Marinko
Opština nema para
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar